fbpx
  • Министарство трговине, туризма и телекомуникација основало је крајем фебруара Национални контакт-центар за безбедност деце на интернету којем се могу обратити како деца, тако и родитељи и просветни радници који доживе непријатност на мрежи, осете се угроженим, или сазнају за такав случај. Како је испитивање које је министарство спровело показало да је 30 одсто деце било изложено непримереном садржају, добро је што се многи јављају и превентивно са жељом да сазнају како се заштитити од ризика и шта предузети, ако се непријатност доживи

    Када се јавност усталаса због неког немилог догађаја у којем је жртва најчешће дете, или млада особа, безбедност на интернету постане тема о којој се више говори, а једно од најчешћих питања која поставимо себи и другима је шта учинити када се нађемо изложени “онлајн” опасности. Министарство трговине, туризма и телекомуникација Владе Србије основало је стога Национални контакт-центар за безбедност деце на интернету (ЦБИ) који је крајем фебруара почео да ради.

    - Проблем  безбедности на интернету глобални је изазов, а проблем је посебно озбиљан када говоримо о најмлађим корисницима интернета јер они немају довољно искуства да препознају опасне појаве које могу озбиљно да их угрозе. На “ИТ каравану” које је наше министарство спровело у градовима Србије, анкетирали смо грађане у вези са овом темом и резултати су показали да деца у нашој земљи јесу изложена ризичним ситуацијама на интернету - каже за ЛН Татјана Матић, државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

    Образовање је најбољи вид превенције

    Резултати ове анкете показали су да је 30 одсто деце било изложено непримереним садржајима на интернету, 14 одсто испитаника навело је да су њихова деца била контактирана од стране непознатих лица, а 11 одсто да су била изложена вршњачком насиљу. Свега 17 одсто учесника сматрало је да су деца довољно обавештена о безбедности на интернету. Они, свакако, нису имали приступ подацима ЦБИ према којима је за првих пет месеци рада примљено више од 2.700 позива и електронских пријава у вези са безбедношћу на интернету. Добро је што су одрасли показали велику заинтересованост, више од 70 одсто позива и пријава је стигло од њих, јер они правим приступом могу учинити изузетно много за безбедност своје деце на интернету. Нису сви позиви уследили након непријатног искуства, што је такође веома добро, већ су, пошто ЦБИ има и саветодавну улогу, тражени савети у вези са правилним понашањем при коришћењу интернета.

    - Образовање је најбоље средство превенције и заштите у “онлајн” окружењу и због тога је наше министарство припремило и предложило уредбу о безбедности и заштити деце приликом коришћења информационо-комуникационих технологија и Влада ју је усвојила прошле године. Она прописује предузимање превентивних мера за безбедност и заштиту на интернету путем информисања и едукације како саме деце тако и родитеља, учитеља, настваника, организовањем семинара, радионица, презентација и преко штампаних, електронских и других медија. На основу те уредбе, покренули смо и сам Национални контакт-центар за безбедност деце на интернету. Ове године усвојена је и стратегија развоја информационе безбедности у Републици Србији која, између осталог, налаже и увођење нових мера и подизање капацитета за бољу заштиту грађана, посебно деце - каже Матићева.

    “Плави кит” забринуо родитеље

    Велико интересовање грађана је изазвала вест о такозваној игри “плави кит” па су многи позиви били управо у вези са њом, а најчешће се грађани распитују како безбедно да користе друштвене мреже, како инсталирати филтер за родитељску контролу, на који начин уклонити лажни налог са друштвених мрежа, како блокирати налог на којем се шири вређање, како направити јаку лозинку... Према речима државне секретарке, оператери ЦБИ саветују грађане да разговарају са децом и да им укажу на опасности комуникације са непознатима као и да не прихватају упите и захтеве са непознатих налога и веб-адреса. Они позиваоце упућују и коме треба да се обрате уколико имају неки проблем у вези са коришћењем интернета. Оператери ЦБИ упућују пријаве надлежним институцијама када их грађани обавесте о узнемиравању и угрожености деце, а углавном се ради о вређању, крађи идентитета, злоупотреби фотографија, различитим видовима дигиталног вршњачког насиља, зависности од интернета, али је покренуто и више случајева педофилије, односно “онлајн” предаторства, претњи, сексуалног узнемиравања, али и других могућих кривичних дела. У зависности од врсте, такви предмети се прослеђују Тужилаштву за високотехнолошки криминал и Министарству унутрашњих послова, односно Министарству просвете, а позиваоцима се обавезно дају и савети шта чинити даље. Таквих предмета је за првих пет месеци било скоро 70. Пријаве које су биле у вези са угроженошћу здравља због прекомерног коришћења интернета прослеђене су надлежним домовима здравља, што је важно јер је успостављена и међуресорна сарадња, а заједнички рад је неопходан јер је и сам проблем изразито сложен.

    - Сложеност проблема захтева да грађане боље упознамо и са радом нашег Националног контакт-центра за безбедност деце на интернету и да га промовишемо путем средстава јавног обавештавања и кроз кампање. Тако смо кампању “ИТ караван” у мају спровели другу годину заредом и за више од пет и по хиљада ученика основних школа одржали презентације о заштити од дигиталног насиља и других злоупотреба интернета. Едукацију на ову тему почели смо континуирано да спроводимо у основним школама и домовима здравља које посећују представници ЦБИ и држе предавања за децу, али и за родитеље - каже Матићева додајући да ће следећи караван бити посвећен управо родитељима и њиховој едукацији на ову тему.

    ЕЛН

    Фото: Министарство трговине, туризма и телекомуникација

    Контакт са контакт-центром

    Злоупотреба интернета и угрожавање безбедности деце на интернету може се пријавити на број 19833, као и слањем е-поште на адресу Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. или електронском пријавом на порталу pametnoibezbedno.gov.rs.

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Туристичка организација Љубовије (ТОЉ) расписала је конкурс за избор најлепше туристичке фотографије и позвала све који су ове године боравили у Азбуковици, посетили неку од многобројних манифестација, или само у пролазу фото-апаратом забележили неку од природних лепота, да радове пошаљу до 15. децембра.

    - На фотографијама могу бити детаљи са неке од наших манифестација, пејзажи, туристички локалитети са подручја општине Љубовија... Један учесник може послати највише пет фотографија, а жири ће изабрати најлепше. Прикупљене фотографије користићемо у промотивне сврхе, за израду каталога, разгледница, публикација... – каже Слађана Грујичић, директорица ТОЉ.

    Фотографије се могу послати е-поштом наОва адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. са назнаком ''За конкурс'', или донети лично у просторије ТОЉ.

    Аутор најлепше фотографије биће награђен прикладним поклоном. 

    Н. Т.

  • У протекла три месеца на порталу и у штампаном издању ЛН објављивали смо текстове о безбедности деце на интернету и вршњачком насиљу, разговарали са психолозима, педагозима, полицајцима, децом и младима, са онима који се боре против насиља и онима који су га доживели. Сакупили смо различита искуства, али сва она указују да се насиље спречава и од њега најбоље брани чврстим односом поверења у породици

    Свакој генерацији тешко је да разуме ону која је следи, другачија су интересовања, другачија размишљања, музика је ''неподношљива'', мода ''неразумна''... све је ''погрешно'' и ништа није као ''у наше време''. И свака генерација лако заборави да је и она у очима претходне била ''пропала''. Родитељи заборављају да су некада били деца и својој деци замерају исто што су и њима замерали њихови родитељи. У целој тој заврзлами лако се ствара јаз и прави однос неповерења, управо оно што нам је најмање потребно и баш то што може скупо да кошта.

    У протекла три месеца на порталу и у штампаном издању ЛН објављивали смо текстове о безбедности деце на интернету и вршњачком насиљу, разговарали са психолозима, педагозима, полицајцима, децом и младима, са онима који се боре против насиља и онима који су га доживели. Сакупили смо различита искуства, али сва она указују да се насиље спречава и од њега најбоље брани чврстим односом поверења у породици. Ако дете сме да се обрати родитељима за помоћ, многи проблеми биће сасечени у корену.

    - Понекад заборавимо да понашање деце на интернету осликава понашање породице. Дете које је у кући понижавано, или види да неко некога понижава, да је то дозвољено, исто то ради вршњаку или трпи насиље, уколико је и само жртва. Родитељи треба да дају пример како се поштују други, како се постављају своје границе и толеришу туђе, односно поштује нечија слобода, како бити пристојан и, пре свега, како развити саосећајност према другима.  Треба изградити однос поверења са дететом да може да се повери када има проблем у школи, на интернету, када га другови злостављају, или је изазвано да некога злоставља. Суштина је да родитељи буду модел битнији од вршњака и од информационих технологија - каже др Живка Мићановић Цвејић, клинички психолог.

    Код нас је уобичајено да родитељи детету које им каже да има проблем на мрежи ускрате приступ интернету, што је велика грешка, најпре стога што ће дете прећутати проблем, у страху да не буде кажњено за нешто за шта не сноси кривицу, а затим и зато што ће пронаћи начин да изврда забрану. Игор Јурић, оснивач Фондације "Тијана Јурић", каже да би уместо забрана време требало посветити разговору са децом како би им се објаснило одакле и каква опасност прети.

    - Родитељи  могу и да примете промене у понашању детета, а онда и да схвате и реагују, ако оно има проблем. Проблем је у томе што су родитељи уверени да је дете сигурно када је затворено у суседној соби, близу је, на свом је рачунару, а не размишљају колико се брзо из тог виртуелног света стиже у стварни. Зато је важан разговор са родитељима и онда када дете погреши, учини нешто што није требало, важно је да га родитељи подрже, да буду уз њега и да заједно виде како да исправе грешку. Породица у сваком тренутку треба да буде најчвршћи ослонац детету – каже Јурић.

    Тридесет одсто деце изложено је непримереном садржају

    Држава је свесна проблема и предузима кораке да интернет учини безбеднијим местом за децу. Министарство трговине, туризма и телекомуникација основало је Национални контакт-центар за безбедност деце на интернету којем се могу обратити како деца, тако и родитељи и просветни радници који доживе непријатност на мрежи, осете се угроженим, или сазнају за такав случај. Како је испитивање које је министарство спровело показало да је 30 одсто деце било изложено непримереном садржају, добро је што се многи јављају и превентивно са жељом да сазнају како се заштитити од ризика и шта предузети, ако се непријатност доживи.

    - Проблем  безбедности на интернету глобални је изазов, а посебно је озбиљан када говоримо о најмлађим корисницима интернета јер они немају довољно искуства да препознају опасне појаве које могу озбиљно да их угрозе. На “ИТ каравану” које је наше министарство спровело анкетирали смо грађане у вези са овом темом и резултати су показали да деца у нашој земљи јесу изложена ризичним ситуацијама на интернету -казала за ЛН Татјана Матић, државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

    Главна полицијска инспекторка Одељења за борбу против високотехнолошког криминала Министарства унутрашњих послова Србије Татјана Ђурашковић каже да није циљ децу одвратити од коришћења друштвених мрежа и сличних сервиса, већ их научити како да их користе безбедно, да заштите своје профиле и буду опрезни у виртуелном колико и у стварном свету. Деца врло брзо почињу да успостављају комуникацију са непознатим корисницима, а полицијска пракса каже да је најкритичније време од петог разреда основне школе, од десет, 11 година па до 13, 14.

    – На интернету свако може може да се представи онако како жели и ништа не мора бити онако како изгледа, а деца никада не могу знати са ким то причају, уколико саговорника лично не познају. Морамо бити опрезни у давању личних података и због тога децу саветујемо како да заштитите своју, али и да поштују приватност других и, наравно, да никада не пристану на састанак са особом коју не познају и коју су упознали преко интернета – каже Ђурашковићева.

    Пример девојчице из Лознице добро показује како такозвани предатори лове жртве. Њу је 16 година старији мушкарац слаткоречивошћу уверио да је четрнаестогодишњак и права је срећа што је, игром случаја, раскринкан пре него што је дошло до тежих последица.

    - Нисам размишљала. Некако је у тим годинама важно када о теби тако лепо говори дечак три, четири године старији од тебе. Тешко ми је да то објасним, у исто време је лепо, а опет, осећаш се мало чудно, непријатно, стидиш се. Некако осећаш и да то није баш у реду, можда чак осећаш и претњу, да, можда, није све баш тако како говори, а истовремено је на неки начин и занимљиво  -испричала је девојчица која је имала среће да се извуче из мреже.

    Вршњачко насиље од туча до сплеткарења

    Педофили нису једино зло које вреба на мрежи, све чешће је присутно и вршњачко насиље, претње, омаловажавање и вређање...

    – Прошле године пред ''Прајд'' добио сам претећу поруку од особе коју познајем. Нисам реаговао јер ми њено мишљење није битно. Избрисао сам поруку. Ипак, није свеједно када прочиташ такве ствари. Било би још и добро када би се насиље сводило само на ружне поруке послате преко фејса, блокирали бисмо те људе и били бисмо мирни. Овако, бројим дане када ћу завршити школу, уписати се на факултет, макнути се одавде рекао је средњошколац који готово свакодневно трпи увреде од својих вршњака.

    Тринаестогодишњак из Лознице каже да има организованих туча између дечака, али да школе то углавном успевају да спрече на време. Дешава се, каже, и да се двојица потуку,асадруге стране има доста оговарања, праве се кланови и прича сесвашта.

    - То је много горе и подлије. Много је ружно када свашта причају за некога и покушавају и друге да окрену против њега.Менене занимају те приче, нећу у томе да учествујем. Знаш како је, треба бити нормалан па ти се ни на интернету неће ништа догодити, а ни у животу се нећеш упетљати у сплетке. Ако о мени неко почне тако да прича? Ма, шта ме брига, не морам се тући, једноставно ћу им окренути леђа и избрисати их из мог живота. Мој живот је, брате, много вредна ствар, неће ми га будале кварити, зар не? – каже дечак.

    Баш тако како овај дечак каже, треба пре свега мислити на свој живот, чувати га, а то се чини и бригом за друге. Не наносити зло другима подједнако је важно као и чувати се од зла било да оно долази из окружења или са интернета. 

    ЕЛН

    Крај пројекта

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Љубовијски вајар Бојан Грујић у понедељак је у љубљанском Водном центру “Атлантис” почео да ради на леденој скулптури као учесник великог фестивала резбарења леда “Ледена дежела”, а данас, сутра његов шумски дух Лужичких Срба Космодеј, виши од три, три и по метра, требало би да буде готов

    Толико труда, воље и снаге, толико маште и енергије уложи се у израду скулптуре високе више од три метра, а она, када се окрене прекидач и искључи хлађење, најпре почне да губи облик, а онда постане само велика бара на тлу. Љубовијски вајар Бојан Грујић (29) у понедељак је у љубљанском Водном центру “Атлантис” почео да ради на леденој скулптури као учесник великог фестивала резбарења леда “Ледена дежела”, а данас, сутра његов шумски дух Лужичких Срба Космодеј, виши од три, три и по метра, требало би да буде готов. Иако је за израду скулптура предвиђено тек неколико дана, фестивал ће трајати до марта, а онда ће скулптуре нестати.

    - Раније сам тако размишљао, што направим у леду неће потрајати, али, заправо, када се човек запита, схвати да ништа није вечно и само је питање времена када ће проћи. За сто, хиљаду, две, три хиљаде година све прође, а ово само пролази много брже, али се и човек брже помири са тим - каже Бојан додајући да је најважније фотографисати рад.

    Лед није једини материјал у којем ради, али су зими најчешћи такви фестивали и семинари. У Словенији ће направити скулптуру Космодеја зато што су тема фестивала бића из прича и митологије, а он, иначе, проучава словенску митологију и то, како каже, због знања ради знања. Грујић нема омиљени материјал за рад, ствара и у дрвету, камену, металу, а већина скулптура је у вези са словенском митологијом. За разлику од дрвета, лед не трпи ударце па је, поред осталог, и због тога теже радити са њим.

    - Најтежи проблем са ледом је то што је веома крт, ломљив, чак се може рећи да је лакше у камену радити, али све зависи од тога како се гледа. Са друге стране, мекши је и лаганији за рад него дрво. Незгодно је и то што се ради на ниској температури па је и осећај у рукама сасвим другачији, теже је радити. Користи се опрема за рад у шумарству на ниским температурама, или ски опрема, али се зато и ради већи формат скулптуре, и користи крупнији алат - објашњава млади вајар.

    Бојан је баш ових дана предао један рад за Француску, биће то скулптура од нерђајућег челика који ће потом бити исполиран, а током зиме највероватније ће учествовати на још неким фестивалима. Његове скулптуре налазе се у неколико градова Србије, а досад највећа изложена је у Апатину.

    Н. Т.

  • Филмски ствараоци из Доњих Брезовица Добрила и Добривоје Пантелић били су минулог понедељка на позив Редакције за историографију  РТС и емисије Трезор гости јавног сервиса.

    Истога дана снимљене су две емисије о раду породице Пантелић на серијалу “Разговори покрај пута” и њиховој сарадњи са РТС. Две емисије, свака  од по сат времена, биће емитоване на другом програму РТС-а у емисији Трезор од 13 сати, наредног четвртка и петка, односно 23 и 24. новембра. Бојана Андрић, уредник емисије Трезор РТС-а, рекла је приликом снимања да прича као ових што их бележи  породица Пантелић на телевизијама нема одавно и да су “они право благо”, а истакла је и да својим радом преносе “чист, изворни српски језик”. Пантелићи са Трезором сарађују више од десетак година и до сада је емитовано више од 50 њихових радова.

    Добрила и Добривоје Пантелић прешли су до сада хиљаде километара кроз Рађевину, Јадар, Азбуковицу и Подгорину, стигли тамо где нико пре њих није са камером у руци и тако већ скоро четири деценије неуморно бележе наше обичаје, веровања, приче. Камером чувају и сачували су од заборава много тога што ће будућим генерацијама помоћи да схвате живот својих предака, а на том путу следи их и син Милан. 

    Т.М.С 

  • Љубовијски вајар Бојан Грујић наступио је прошле седмице на фестивалу резбарења леда  ''Ледена дежела'' у Љубљани где је направио скулптуру Космодеја - шумског духа Лужичких Срба. Ледена скулптура висока је око три метра, а резбарена је током прошле седмице у Водној сали ''Атлантис'' у којој се фестивал одржава. Грујића је током рада посетила и амбасадорка Србије у Словенији Зорана Влатковић.

    Израда скулптура у леденој дворани завршена је у недељу, посетиоци ће моћи да их виде до марта наредне године када ће хлађење бити искључено, а оне остављене да се истопе.

    Уз рад на леденом Космодеју Грујић је учешће на фестивалу искористио и за промоцију Љубовије и туристичких потенцијала Азбуковице.

  • Ученици  су и до сада имали практичну наставу у разним организацијама, али дуални модел подразумева не само да се број часова те наставе повећа, него и да у  предузећима постоје овлашћена лица која ће радити са ученицима на пракси. До фебруара би требало да буде познато за која занимања ће ученици бити школовани наредне школске године

    Прошле седмице Лозницу је посетио Караван “Дух младости” ради представљања Националног модела дуалног и предузетничког образовања, као и  информисање о значају дуалног образовања за Србију. Посетиоци су могли сазнати детаљне информације о дуалном образовању, о сарадњи школа и привреде у свом месту, као и о значају оваквог начина образовања.

    То је била прилика да се сретну званичници из Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Привредне коморе Србије са децом, њиховим родитељима и представницима предузећа са територије града, а одржан је и разговор на тему дуалног образовања и колике су могућности да оно заживи у Лозници. Иначе, дуално образовање је спој онога што се учи у школи и практичних искустава у фирмама тако да ученици стечено знање примењују у пракси. Према речима помоћника градоначелника Љубинка Ђокића у лозничким средњим школама има седам образовних профила који се једним делом образују по овом моделу.

     То су образовни профили декоратер, керамичар, аутомеханичар, механичар грејних и расхладних тела, прехрамбени смер у Медицинској и конобари и трговци у Средњој економској школи. До сада су ученици  имали практичну наставу у разним организацијама, али дуални модел подразумева не само да се број часова те наставе повећа, него и да у  предузећима постоје овлашћена лица која ће радити са ученицима на пракси. Новина је и што ће ученици за свој рад добијати новчану надокнаду. Школа ће склапати уговор са компанијама, она ће бити у обавези да имају лиценцирана лица и то ће подићи квалитет рада са ученицима. Смисао тога је да кроз такав начин рада аутомеханичар или заваривач стекну   образовање које ће бити  функционално  објаснио је он.

    До краја године треба да буду одржани састанци са преставницима предузећа, НСЗ, средњих школа и школском управом. Циљ је да се сагледа које су потребе предузећа са територије Лознице, који су то образовни и профили евидентирани у лозничкој филијали НСЗ дефицитарни, који су вишак  и да се у сарадњи са школама види који су образовни профили потребни.  Ђокић каже да све то треба да буде готово до краја године, а после да се усаглашени предлози пошаљу школској управи, а онда  Министарству просвете на одобравање. Тако би се до фебруара знало који образовни профиле ће се учити у школској 2018/2019. години. 

    Т.М.С

  • Општа болница у Лозници организоваће у петак (1. децембар) донаторску конференцију како би се прикупио новац за опремање хируршког блока новим уретерореноскопом и сондом за литокласт, апаратуром која се користи у методи разбијања камена у бубрегу.Како једанас на конференцији заштампу рекао директор болнице др Милан Тодоровић, за набавку тог уређаја неопходно је окочетири милиона динара.

    - Две године нам не ради уретерореноскоп,због чега све пацијенте, нажалост,шаљемо у Београд. Литокласт методу својевременоје у Лозници почео да користи др Зоран Јовић, и то веома успешно радио годинама, али сва опрема има рок трајања и онје, у овом случају, одавно истекао – рекао је директор болнице.

    Прошле године је на донаторској конференцији прикупљено 2,5 милиона динара за набавку лигашур апарата који се користи и у отвореној иулапароскопској хирургији, а потпомаже згрушавању крви. Од помоћиће бити и када лознички лекари почну да раде лапароскопске операције дебелог црева,што је у плану.

    Рачун

    Уколико сте у могућности да помогнете, новац можете уплатити на наменски жирорачун Опште болнице у Лозници: 840-3041761-03.

    С.П.

  • Састанак председништва Националне асоцијације канцеларија за младе одржан је данас у Омладинском центру, а разговарало се о услугама које у сваком граду морају бити пружане младима као и о томе које услове координатори треба да испуне да би могли радити са младима. Разматрани су и највећи пробелми у раду и како унапредити спровођење омладинске политике, али и на који начин реализовати пројекте на националном нивоу.

    - Једна од тема о којој смо данас разговарали било је и учешће на конкурсима које је расписала Регионална канцеларија за младе чије је седиште у Тирани. Србија издваја највише новца за њен рад па очекујемо да се он и врати кроз пројекте које ћемо реализовати, а који морају бити распоређени на подручју целе земље – рекла је Тања Глишић Матић, члан Националног савета за младе.

    Састанку су присуствовали и представници Министарства омладине и спорта.

  • Лозничанка Ивана Трифковић, дипломирани инжењер агрономије, једна је од 15 српских стручњака учесника програма “Пионири у пракси” кроз који се траже начини за прилагођавање пољопривреде климатским променама. Програм широм Европе спроводе будимпештански Институт за иновације и технологију и холандска компанија Клајмат КИЦ, а користи би требало да имају и српски пољопривредници

    Климатске промене све су очигледније, а тако и последице које остављају на пољопривреду. Зато је неопходно пронаћи начин да им се прилагодимо, а програм “Пионири у пракси”, који спроводи будимпештански Институт за иновације и технологију у сарадњи са холандском компанијом Клајмат КИЦ, управо се налази на том путу. Циљ је укључивање професионалаца различитих струка које имају везе са климатским променама, а Лозничанка Ивана Трифковић, дипломирани инжењер агрономије, једна је од 15 српских стручњака учесника овог програма. Недавно је провела месец и по дана у Немачкој радећи на практичном делу програма.

    - У складу са нашим професијама могли смо бирати у којој земљи и у ком пројекту ћемо учествовати, а ја сам изабрала немачки Висбаден где сам учествовала у два пројекта невладине организације “Природни фонд” који се баве заштитом животне средине, агрошумарством, биодиверзитетом и новим додатком у органској производњи - биљним угљем. Први пројекат односио се на на производњу и примену биљног угља у пољопривреди, а у оквиру другог подигли смо засад од четрдесетак биљака на огледној парцели по принципима биолошке разноврсности - каже Трифковићева.

    Биљни угаљ добија се контролисаним излагањем високој температури (непотпуним спаљивањем) дрвенастих остатака од орезивања воћњака и њиховим хлађењем водом па потом сушењем, а може се користити сам или у комбинацији са компостом и стајским ђубривом. Био-угаљ може и да се убацује у земљиште, а онда попут сунђера задржава хранива и воду и омогућава биљкама да се преко корена хране, а користи се у органској производњи. Користи се и у производњи цвећа, поврћа, воћа, а почела је и примена у стакленицима и пластеницима. Чак се и исцедак који се добија током хлађења може користити за заливање на мањим баштенским површинама.

    - На огледној парцели густо су засађени вишегодишњи засади декоративних, зачинских, лековитих, ароматичних биљних врста у комбинацији са дрвенастим воћним врстама - крушкама, шљивама, орасима... и они би требало да расту по принципу симбиозе. Ово је експериментална фаза и тек ће се утврђивати како ће утицати једни на друге. Прати се како ће напредовати, да ли ће опстати засади, да ли ће због близине преносити биљне болести... Тај принцип комбиновања дрвенастих и зељастих биљака, где свака од њих има своју улогу, заправо јесте агрошумарство и потиче из Јужне Америке. На овој парцели је, као малч, употребљен и био-угаљ комбинован са стајским ђубривом и током падавина доћи ће до испирања и прелажења храњивих материја у дубље слојеве тако да их биљке могу користити. Компост је убачен у земљиште и сада очекујемо резултате узајамног деловања био-угља, стајњака, компоста и биљака - објашњава Ивана.

    Све што се ради у пројектима у којима је Ивана учествовала може се применити и код нас. Био-угаљ за потребе домаћинства није тешко направити, потребан је одговарајући казан, сличан оном за топљење масти, остаци од орезивања воћњака и ватра која ће их довести до жељеног стања. Може се користити као малч, али и основном обрадом убацити у земљиште како би задржавао влагу и храњиве материје попут сунђера. Агрошумарство је такође примењиво, на огледној парцели у Висбадену ће на пролеће бити засађено поврће које ће од прејаког сунца и превисоке температуре бити заштићено крошњама воћа. То је, такође, у вези са климатским променама баш као и то што ће дрвеће упијати угљен-диоксид и спречавати га да одалази у атмосферу, а што опет прави круг клима-земљиште-агрономија. 

    Н. Т.

  • У сарадњи са ИТ Академијом (ITAcademy, https://www.it-akademija.com/) Лозничке новости обезбедиле су бесплатне онлајн курсеве за усавршавање професионалних вештина. Намера нам је да, у сарадњи са овом међународном информатичком школом, помогнемо онима који желе да се усавршавају и напредују да постану конкурентнији на тржишту рада и да своје знање прошире практичним вештинама неопходним у данашње време.

    За наше читаоце обезбедили смо пет бесплатних онлајн обука, а у понуди су курсеви из ворда (Word), ексела (Excel), пауерпоинта (PowerPoint), фотошопа (Photoshop) и енглеског језика, ниво прилагођен предзнању полазника.

    Уколико желите да добијете неки од наведених курсева потребно је да мејл насловљен "Бесплатни онлајн курсеви" и ваше име и презиме пошаљете на адресу Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.и првих петоро добиће право да бесплатно похађају курс који одаберу.

    Првих пет пријављених примиће е-поштом код који ће употребити за пријављивање на бесплатни курс по свом избору. Након уношења кода на страни пријаве https://www.it-akademija.com/poklon добићете е-поштом сва потребна упутства за похађање изабраног онлајн курса.

    Редовне обавезе полазника не утичу на похађање обуке, све се обавља путем платформе за учење на даљину и курсу се може приступити у било које доба дана. Такође, динамика обуке зависи од полазника и они сами одређују да ли ће курсу посветити два, три дана и све завршити брзо, или ће сваког дана прелазити по једну лекцију.

    Курс не морате завршити брзо, али за пријаву је потребно да будете међу првих пет – пријавите се одмах на  Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.!

  • Олујни ветар који  је јуче достизао 29 метара у секунди, изазвао је велике проблеме на свим напонским нивоима на подручју које покрива лозничка  „Електродистрибуција“ због чега је долазило до честих прекида у снабдевању потрошача. Проблеми су почели још у суботу када је пао снег, а током јучерашњег дана било је прекида напона на свим далеководима у Лозници, Крупњу, Љубовији и Малом Зворнику. Најтеже је било у Крупњу где су у једном тренутку  онеспособљена сва четири далековода.

    Екипе лозничке ЕД непрекидно су на терену и успелe су да отклоне кварове на свим далеководима, а тренутно оспособљавају нисконапонску мрежу.

    Радници „Електридистрибуције“ кажу да је по обиму хаварија ово једна од најтежих ситуација са којима су се сусрели због чега су са одмора враћени сви радници, а у помоћ су им притекле и колеге из суседних општина.

    У Лозници је данас било 20 степени, а ветар се кретао између 17 и 18м/с. 

    З.В.

  • Након прављења трометарске скулптуре у леду на фестивалу у Љубљани, млади љубовијски вајар Бојан Грујић наступа ове седмице на Фестивалу резбарења леда у Томску, у сибирској Томској области. Овај фестивал почео је пре три дана, а завршиће се у недељу. Како се праве скулптуре више од три и по метра, ради се тимски па је са Бојаном у Сибир отишао и његов брат Иван који ће му бити техничка подршка. Скулптуре прави двадесетак тимова, а ради се на температурама које се крећу између минус 15 и минус 30 степени Целзијуса. Будући да је тема фестивала сила природе, Бојан и Иван, који наступају под тимским именом ''Покровитељи зиме'', праве скулптуру Стрибога, старословенског божанства чији су унуци сви ветрови.

    Одмах по завршетку сибирског Бојан путује поново у Словенију, овог пута на Блед где ће до 21. децембра резбарити у леду на тамошњем фестивалу. Бледска приредба је занимљива и због тога што се од учесника захтева да у најкраћем року, брзим резбарењем направе скулптуру.

    Учешће на фестивалима у Русији и Словенији Бојан ће искористити и за представљање азбуковачког краја пошто, као и увек, са собом носи промотивни материјал Туристичке организације Љубовије. 

    Н. Т.

  • Одборници Скупштине Општине Љубовија усвојили сујуче буџет за наредну годину. Буџет ће износити нешто више од 491 милион динара. Планирани приходи су око 451 милион, а буџетски дефицит од око 39 милиона динара биће покривен из пренетих средстава из ове године. Трансферна средства од других нивоа власти износиће око 199 милиона динара

    Милован Ковачевић, председник Општине Љубовија, рекао је да буџет има развојни карактер и да је за капиталне инвестиције планирано око 150 милиона динара, а за друге инвестиције још 50 милиона.

    - Улагања у путну инфраструктуру, изградњу водовода, снабдевање електричном енергијом и наредне године биће међу приоритетима. Планирамо да асфалтирамо осам до десет километара путева у сеоским месним заједницама. Предстоји нам и изградња водовода до села Грачанице у дужини од четири километра, као и изградња два фекална колектора. За ову намену из буџета општине биће издвојено око 20 милиона динара. Настојимо и да решимо проблеме у снабдевању струјом. Ове године биће реконструисана или постављена нова електромрежа у дужини од 27 километара, а у наредној је у плану да се уради још око 50 километара нисконапонске мреже, као и да се изгради шест трафо-станица и реконструише шест километара далековода. Очекујем да у наредне две године када радови буду завршени сви потрошачи на подручју наше општине имају уредно и квалитетно снабдевање електричном енергијом. Комплетну инвестицију финансираће Република Србија  - рекао је Ковачевић.

    Према његовим речима, догодине ће почети изградња нове зграде центра за социјални рад у којој ће бити смештена и служба републичког фонда за здравствено и пензионо осигурање. Пројекат ће финансирати Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Обавеза Општине Љубовија је да обезбеди Локацију, као и прикључке за струју, воду и канализацију.

    Наредне године почеће и изградња два базена код стадиона ФК Дрина. У буџету општине је за прву фазу радова планирано 15 милиона динара, док ће за другу бити потребно још 10 до 12 милиона, а Ковачевић се нада да ће тај износ обезбедити Министарство омладине и спорта.

    Ковачевић је истакао ће и у 2018. години помагати пољопривредницима, а за ту намену у буџету је планирано 18,5 милиона динара.

    Нагласио је да ће општина и у наредној години породиљама за свако новорођено дете давати 120.000 динара и подсетио да је ове године рођено 20 одсто више деце него у 2016. години. 

    В. Ст.

  • Конференција посвећена подршци унапређењу кокурентности малих и средњих предузећа и предузетника одржана је данас у хотелу ''Ројал спа'' у Бањи Ковиљачи у организацији Регионалне развојне агенције Подриња, Подгорине и Рађевине (РРА). Предузетницима су представљени стандардизовани сет услуга за предузетнике и микро, мала и средња предузећа, као и кампања ''Покрени се за посао'', организације ''Енека''. Неколико успешних привредника и предузетника са подручја које обухвата РРА изнело је своја искуства о пословању на нашем тржишту. Иако је на конференцији могло да се чује обиље привредницима и предузетницима изузетно корисних података, и мада је више од стотину њих позвано, присуствовало их је свега двадесетак.

    – Наш циљ је да максимално промовишемо мере Развојне агенције Србије и Министарства привреде и да што већи број привредника и предузетника за њих сазна и конкурише за добијање подстицајних средстава. На подручју које обухвата РРА има око 1.440 привредних субјеката и више од 4.900 предузетничких радњи па је немогуће да их нас шесторо, колико нас има у агенцији, обиђе све, али се зато на оваквим скуповима трудимо да што више људи обавестимо о томе шта им је доступно и да сазнамо шта је то што им смета у пословању како бисмо могли то да изнесемо на националном нивоу. Битно је да, ако не могу власници и директори, онда бар неко од запослених дође како би се повезали са другим привредницима, чули њихова искуства и сазнали нешто што им може користити и олакшати им посао. Ако не долазе, онда то нигде не могу сазнати – каже Љиљана Николић, директорица РРА.

    Међу пет предузетника који су изнели своја пословна искуства била је и Љиљана Матковић, власница лозничког ''Еко-тима''. Она је у предузетништво упловила пре четврт века када су услови пословања били на далеко нижем нивоу. Данас је, према њеним речима, доста другачије, а у последњих неколико година ствари се крећу у добром правцу, мада има још доста тога да се уради како би било још боље.

    - Никада у Србији није било лако бити предузетник, али са претходном и садашњом владом почели смо да осећамо неке нове, повољније ветрове, имамо конкретну подршку владе и невладиног сектора. Дуго је у нашој земљи приоритет даван страним инвеститорима који запошљавају много људи, али њихова зарада не остаје у Србији. Ми који овде радимо и запошљавамо људе из локала, ми смо ти који померају границе. Напокон осећам да то што радимо има смисла и надам се да ће бити све боље. Ипак, још много тога треба урадити – рекла је Матковићева.

    Она сматра да би влада требало да донесе још доста мера, између осталог да се оснује развојна банка Србије код које би се се привредници и поредузетници задуживали под повољнијим условима него што је то сада случај код комерцијалних банака. Влада би требало да утиче на банке, колико може, да се снизе камате за кредите јер су оне у региону и ЕУ значајно ниже.

    - Неопходно је снизити порезе и доприносе јер нам у супротном бесповратна средства не значе много. Добро је што је дошло је до промена у односу према онима који раде у сивој зони, а одлично знамо да се ми који послујемо легално са њима не можемо носити. Све се то мора свести на најмању меру – поручила је Матковићева.

    Према њеном искуству, рекла је, предузетник се не ствара, већ рађа и држава мора људима који имају такве способности  помоћи да се максимално развију и отворити им сва потребна врата за добробит целог друштва. 

    Н. Т.

  • На Фестивалу резбарења леда у Томску, средишту руске Томске области у Сибиру, љубовијски вајар Бојан Грујић направио је четири метра високу скулптуру словенског божанства Стрибога и привукао велику пажњу двадесетак колега учесника приредбе, али и бројних посетилаца.

    Са њим је као техничка подршка на скулптури радио и његов брат Иван, а на седмодневној манифестацији они су представили и туристичке потенцијале Љубовије. Сви посетиоци могли су узети промотивни материјал Туристичке организације Љубовије и упознати се са културно-историјским и богатствима природе Азбуковице.

    Бојан је после Томска отпутовао у Словенију на Блед где је учествовао на тамошњем фестивалу у брзом резбарењу леда. 

    Н. Т.

  • Од сутра ступају на снагу одредбе измењеног Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености по којима се новчана накнада се више неће упоређивати са минималном зарадом, него ће се примењивати законом утврђен бруто износ најнижег и највишег износа новчане накнаде од 22.390, односно 51.905,00 динара који ће се усклађивати једном годишње.

    Уводе се и нови параметри за утврђивање висине и обрачун износа новчане накнаде: укупна зарада, односно накнаде зараде, основице осигурања и висине уговорене накнаде у последњих 12 месеци који претходе месецу у коме је престао радни однос, односно престало осигурање, затим, просечна годишња зарада по запосленом исплаћена у Републици Србији према последњем објављеном статистичком податку и основице дневне новчане накнаде која је прописана законом у износу од хиљаду  динара са доприносима за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање. Ова основица дневне новчане накнаде се усклађује једном годишње са годишњим индексом потрошачких цена у претходној календарској години.

    Како се наводи у саопштењу НСЗ, овим су сви параметри јасно постављени и сви су познати како у моменту одлучивања о праву на новчану накнаду, тако и током целог периода њеног трајања. Такође, на овај начин омогућено је да сва заинтересована лица сазнају на колики износ новчане накнаде могу да рачунају у моменту престанка радног односа односно престанка осигурања. 

    ЛН

  • На прву бебу у породилишту Опште болнице Лозница чекало се1. јануара све до 16:14 када је рођен дечак тежак 2.950 грама и дугачак 49 сантиметара чија је мајка из Рујевца у љубовијској општини. Истога дана рођена је и једна девојчица из Лознице. Првог јануара није више било новорођенчади у породилишту где је минуле године рођено 1.005 беба.

    Најлуђа ноћ у лозничком крају прошла је мирно. Ватрогасци су гасили један контејнер, полицајци нису имали посла, авозачи нису седали алкохолисани за волан пасаобраћајна полиција због вожње после чашице више није задржала ниједног возача.Лозничани су, иначе, најлуђу ноћ провели претежном у кругу породице, али су и овдашње кафане, ресторани, кафићи и хотели били пуни расположених гостију од којих су многи дошли из других градова и иностранства.

    Дочек су улепшали ватромети у приватној режији, а у прве секунде 2018. Лозница је закорачила уз грмљавину петарди и уобичајене жеље да нас служе здравље и срећа и да нам се нађе нешто више новца у новчаницима.

  • У Љубовији су  задовољни оним што су остварили у години на измаку. Како каже председник Општине Милован Ковачевић, оно што су планирали, успели су и да реализују.

    - Решавање инфраструктурних проблема био је приоритет. Успели смо да асфалтирамо око десет километра путева и планирамо да толико урадимо и догодине. Поносимо се чињеницом да је у овој години рођено 25 одсто деце више него у претходној и то је за нас веома важно. И у 2018. години породиљама ћемо за свако новорођено дете давати 120 динара као подстицај рађању. Ову годину обележио је завршетак изградње моста на Дрини (Братољуб) који повезује Љубовију и Братунац, односно Србију и БиХ. Обале су спојене, али недостају заједнички прелаз и приступне саобраћајнице на територији Бих. Верујем да ће владе Србије и БиХ наћи решење и да ће мост ускоро бити у функцији. То је од изузетног значаја за обе државе. Пут од Београда до Сарајева преко овог моста биће краћи за 140 километра. Отварање моста омогућиће повећан транспорт робе, која преко Подриња стиже  до других делова Србије. То би требало да доведе и до раста привредних активности у овом крају - истиче Ковачевић.

    Он се нада да ће у наредној години бити урађен пројекат за тунел Прослоп који, ће када буде изграђен, Љубовију приближити Коридору 11 на 55 километара. Изградњом тунела мост “Братољуб” ће још више добити на значају, сматра он.

    - Наставићемо улагања у капиталне пројекте. Планирамо да изградимо водовод до села Грачаница, као и два фекална колектора. Очекујемо да уз помоћ државе реконструишемо још око 50 километара нисконапонске мреже. Наредне године почеће и изградња два базена код стадиона ФК Дрина. Планова је много и надам се да ћемо успети да реализујемо - поручује Ковачевић. 

    В. Ст.

Колумна

октобар 24, 2020 157

НАШИ СМО - Мандатарење

У 122. дану после избора нисмо сазнали састав нове Владе Србије, али био је то посве занимљив дан који је показао да је свако, ко је протеклих месеци нагађао о њој, био помало у праву. И сад, сви могу бити и помало задовољни јер има ли већег задовољства у…
окт 17, 2020 337

НАШИ СМО - Југословен К.

У размаку од само пар дана у руке су ми стигле четири књиге чија је тематика, на неки начин, везана за бившу Југославију, социјализам и рокенрол. Аутори тих књига су колеге новинари који су деценијама пратили YУ музичку сцену, помагали младим бендовима да се афирмишу и истовремено живели, како се…
окт 10, 2020 543

НАШИ СМО - Фитиљ

Можда сте приметили људе “темпиране бомбе”. Изгледају обично, ништа не одаје да испод уљудне љуштуре пулсира бомба која ће пући изненада, било где и кад, само уколико им се учини да је време за прасак. То су они са такозваним “кратким фитиљем”, илити “ниским прагом толеранције”, народски речено они…
окт 03, 2020 369

НАШИ СМО - ДС

Морам да признам, умало да дам наслов овом тексту “Реквијем за ДС”, без плана, без намере, немам појма како се то догодило. Из подсвести, рећи ће неко - из подсвести, сложићу се, далеко било од тога. // Овој земљи је потребна Демократска странка, не оваква каква је сад, можда онаква каква је била у…
сеп 26, 2020 849

НАШИ СМО - Година

Јуче је био први 25. септембар после прошлогодињег који је у нашем малом колективу оставио белег какав остаје само после одласка некога ко ти много значи, ко чини део духа твоје екипе, без кога више ништа није исто нити може бити икада. Датум који остаје као неизбрисива и неизрецива бол, онаква…

Репортажа

сеп 30, 2020

ОТКУП СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА - Цигарете скупље, а гвожђе јефтиније

Пре две деценије, када је почео да живи од продаје секундарних сировина, Иван Лукић из…
сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…

Грми Ло

окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"