fbpx
  • У Лозници је у току 2017. године регистровано тринаест нових случајева оболевања од рака грлића материце док је лане било седамнаест новооткривених. Иако је највећи број оболелих жена старости од 40-59 година, последњих година ова болест све више погађа и млађе

    Слоган овогодишње Европске недеље која је прошле седмице обележена и у нашој земљи јесте „Рано откривање може спречити рак грлића материце“. Циљ је да се, као и претходних година, женама пренесе порука да је рак грлића материце озбиљна болест која се одговарајућим мерама превенције и правовременим откривањем може спречити или успешно лечити. Европска недеља превенције рака грлића материце обележена је и у лозничком Дому здравља „Др Миленко Марин“ током које је Служба за здравствену заштиту жена спровела више различитих акција.

    Може се спречити

    Рак грлића материце је злоћудни тумор, локализован на доњем делу материце окренутом ка вагини, који настаје када се неке ћелије грлића материце измене и почну неконтролисано да се умножавају. Пракса показује да се најчешће се јавља између 35. и 50. године живота и да се развој ове болести може спречити откривањем раних премалигних промена у ћелијама површинског слоја грлића материце. Неке од ових промена су благе, често без икаквих симптома, и могу се спонтано повући, али постоје и оне које ако се на време не уклоне, за неколико година могу да прерасту у рак грлића материце.

    Симптоми који упозоравају на постојање рака грлића материце су, између осталог, крварење у току и након сексуалног односа, крварење између две менструације, продужено менструално крварење, крварење након менопаузе, појачани вагинални секрет и поред примењене терапије, поновљене ранице или оштећења слузокоже грлића, бол у крстима или нози, отицање ноге. Постојање једног или више наведених симптома буди сумњу на постојање рака грлића материце и никако их не треба занемарити, нарочито уколико трају дуже времена или уколико се понављају.

    Основни фактор ризика је дуготрајана инфекција одређеним типовима хуманих папилома вируса (ХПВ) а најефикаснија мера примарне превенције је имунизација. Ова интервенција је исплатива поготову у мање развијеним земљама, где је учесталост ХПВ инфекције висока а обухват превентивним прегледима низак. Међутим, имунизација не искључује потребу за превентивним прегледима јер вакцине не штите од свих типова ХПВ.

    Најважније је знати да се скоро сваки случај рака грлића материце може спречити, добро организовани скрининг програми могу да спрече и до 80 одсто случајева.

    Према речима Валентине Петровић, представнице за односе са јавношћу лозничког Дома здравља, Лозница није укључена у скрининг програм раног откривања рака грлића материце, углавном су у питању већи градови. Међутим, свакодневно се обављају прегледи који су, како каже, можда и бољи од организованих јер су темељитији, једина разлика је што се не шаљу позиви.

    Угрожене и млађе жене

    Према подацима Службе за статистику, у Лозници је у току 2017. године регистровано тринаест нових случајева оболевања од рака грлића материце, док је лане било седамнаест новооткривених. Иако је највећи број оболелих жена старости од 40-59 година, последњих година ова болест све више погађа и млађу популацију па је тако карцином грлића материце у 2017. години био на трећем месту најчешћих узока смрти жена од 15-49 година у нашем граду. Као један од разлога велике смртности од овог обољења јесте и чињеница да је у првој фази ова болест углавном без симптома, или су они неспецифични, па се готово 2/3 жена први пут јави гинекологу када је болест већ узела маха. Тада лечење постаје тешко и неизвесно и поред оперативног захвата захтева примену агресивне радиотерапије, што доводи до значајног продужења лечења и различитих компликација. Све то повећава трошкове и умањује шансе за излечење. Већина ових случајева могла се спречити да је болест откривена у раној фази и да се на време приступило лечењу. Нажалост, и поред 

    мера превенције рак грлића материце у нашој земљи дуги низ година наставља да буде

    један од водећих узрока обољевања и умирања жена. По броју оболевања и умирања од ове болести наша земља се налази на неславном петом месту у Европи, после Летоније, Босне и Херцеговине, Естоније и Молдавије. Сваке године око 1.300 жена оболи, док приближно 500 умре од овог обољења које се може спречити.

    В. М.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    У ЛОЗНИЦИ ЈОШ НЕМА ГРИПА - Сумњив узорак послат у „Торлак“

    ОБЕЛЕЖЕН НАЦИОНАЛНИ ДАН БЕЗ ДУВАНСКОГ ДИМА - Заштитимо се од дувана

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • У Србији је недавно укинута уредба о тзв. социјалном хлебу према којој цена векне “Сава” није смела бити виша од 46 динара. Реч је о векни од 500 грама од брашна тип 500, а уредба је донета још 2010. године као мера заштите социјалног стандарда становништва. Пекари су били обавезни да од укупне производње грађанима понуде 30 одсто тог хлеба.

    Лознички пекари кажу да је уредба могла бити укинута и раније јер су готово све врсте хлеба који се овде производи продаване по далеко нижој цени од прописане за хлеб “Сава”.

    - У понуди и нисмо имали скупљу векну од 500 грама тако да нам укидање уредбе и не значи ништа. Међутим, извесно је да ће хлеб поскупети, али то нема никакве везе са укидањем уредбе, већ са новим, вишим ценама брашна, али и са порастом свих осталих трошкова који су уграђени у цену хлеба. Од јула прошле године до данас брашно је помало поскупљивало у више наврата, а ми цене хлеба нисмо мењали. Половином прошле године брашно смо навелико набављали за 24 и 25 динара по килограму, а сада је цена достигла 31 динар и могуће је да ће расти и даље. У неким крајевима Србије хлеб је већ поскупео, ми то још нисмо учинили, али сигурно је да ће до поскупљења доћи. Неће бити драстично и верујем да ће цена бити виша за максимално пет динара. И када до тога дође, и даље ће наши суграђани бити у прилици да купују хлеб који је међу најјефтинијим у Србији- каже Миленко Радаљац, власник пекаре “Србија”.

    Слично говоре и остали лознички пекари и подсећају да цене свих врста хлеба нису мењали већ неколико година.

    У последње време у Лозници је све више пекара које у поподневним сатима нуде хлеб и пециво у пола цене. Корист имају и произвођачи и купци. Пекари тако продају преостале количине хлеба и пецива, а грађани по повољној цени купе производе које могу користити и наредног дана.

    - Почели смо међу првима да то радимо и то се показало као добар потез. Омогућили смо купцима да купе квалитетне производе јер су то пецива и хлеб које смо произвели тог дана. Све је више оних који искључиво купују у време када су цене снижене- каже Радаљац.

    В. Ст.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    У БУЛЕВАРУ – Настављено љуштење цевовода

    У ГРЕЈНОЈ СЕЗОНИ - Смањена потражња огрева

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Тешко налазимо квалификовану радну снагу, а доћи ћемо до ситуације да ће овде остати мало радно способних и стручних људи, каже Чедомир Милутиновић, директор фирме АБП која раднике шаље на рад у иностранство. Сваки трећи студент планира да оде из Србије, а у њу не намерава да се врати 76 одсто високообразованих људи који су отишли, изјавила је Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена у Влади Србије за демографију и популациону политику. Око 1.200 села, која заузимају површину једнаку територији Косова и Метохије, у фази је нестајања

    Све нас је мање, све смо старији и све мање је стручне радне снаге. Тако би се могло сажети у једној реченици оно што се са разних страна недавно чуло. Мада би се неки могли заклети да су мед и млеко пред вратима, стварност је, нажалост, другачија и можда је већ 12 и минут да се нешто предузме јер реалне шансе су да кад благостање стигне, буде мало оних који ће остати да уживају у њему.

    Сваки трећи студент планира да оде из Србије, а у њу не намерава да се врати 76 одсто високообразованих људи који су из ње отишли, изјавила је недавно Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена у Влади Србије за демографију и популациону политику. Она, преносе медији, каже да просечни емигрант има скоро 29 година, да је сваки четврти високообразован, а да су најпожељније земље за одлазак поред Немачке, Швајцарска, Аустрија и Норвешка. Више од 50 одсто студената одговорило је да би их од одласка одвратио посао у струци, а око 15 одсто њих је као подстрек навело новац за сопствени бизнис.

    Одлазе и стручњаци и занатлије…

    У жељи да нађу боље плаћен посао и себи обезбеде квалитетнији живот, ван земље хрле и они који немају факултетску диплому. Каква је ситуација на терену, илуструје Чедомир Милутиновић, директор фирме АБП индустриал солутионс, којој је у Лозници централа за целу Србију, а шаље раднике на рад у иностранство. Највећи број градилишта на које људи одлазе је у Немачкој, а има их и у Белгији.

    - Интересовање је велико, поготово последњих месеци откако је најављено да ће бити либеларизоване радне визе за становнике западног Балкана. У Европској унији, поготово у Немачкој, има потребе за радном снагом, а наши људи желе да раде. Имали смо и пре навалу за рад у иностранству, али последњих месеци то је три пута више. Само један дан разговарао сам са 15 људи у вези са послом. Месечно их буде 80, чак до сто. Три године смо овде, прошле смо имали 120 упослених у сталном радном односу, а од њих је 80 одсто са територије Лознице. Проблем са којим се сусрећемо је тешко проналажење квалификоване радне снаге. Има је доста, али већином се своди на људе са слабијом квалификацијом, или без дипломе и врло тешко их је пласирати у ЕУ. Немамо старосно ограничење, акценат стављамо на радно искуство, ко је радно и физички способан, ангажујемо и људе у зрелим годинама, а долазе нам свих доба. Најстарији који је отишао да ради има 65 година, инжењер машинства, а имамо још неколико пензионера који су се одлично показали. Људи одлазе потпуно легално, са свим папирима и за три године рада ниједан нам радник није враћен са градилишта и поред редовних ригорозних контрола. Зараде зависе од посла, стручне оспособљености и искуства, а у просеку крећу се од 1.800 до 2.000 евра. Доста људи је већ отишло, стижу повратне информације да тамо може да се заради, да су плате редовне и расте број оних који траже посао. Мислим да ће се тако и наставити. Иначе, упошљавамо мушкарце, али се и много жена интересује за рад у иностранству, једноставно људи желе да оду -  каже Милутиновић.

    Траже се заваривачке струке, аргонско и аутогено заваривање, вештине из свих врста радова са металом, бравари, машинбравари, бравари монтери, све врсте монтерских радова, монтери централног грејања, вентилационих канала, водовода и канализације, молере. Објашњава да све зависи од динамике посла, негде се релативно брзо завршава, а има и дуготрајних градилишта, углавном људе ангажују или преко уговора о раду или преко деташмана, или визе. Без обзира на начин, људи желе да оду и Милутиновић каже да ћемо доћи до ситуације да ће овде остати мало радно способних и стручних људи мада то може довести да скочи цена рада јер ће мајстора, па и за кућне поправке бити све мање.

    Први пут ми је и немам искуства, али сам решио да одем у Немачку и пробам да радим. Инжењер сам машинства, али нема посла, све је приватлук, ако негде и може да се ради плата је минимална. Нажалост, све је исто као и овде - каже Мехмед Муламустафић из Тузле.

    Живојин Лукић из Бање Ковиљаче већ годинама ради у иностранству, а гази 57. зиму. Каже да у Немачкој није баш све тако како овде људи мисле, да су потребне године да се стане на ноге и то уколико је човек тамо са супружником.

    - Проблем је недовољно стручних људи. Лошом политиком државе нису стварани мајстори него административни радници и сваки дан биће све већи проблем што немамо стручних мајстора. Одоше сви и онај од кога је требало млади да науче или је у иностранству, или више не ради. Ако држава мисли добро себи, мора уложити у образовање људи да млади иду у школу и на праксу. Држава улаже у све осим у памет - сматра он, а и Миленко Ђукић из Београда, који је 35 година провео радећи ван земље и водећи разна градилишта, потврђује да мањска стручност.

    Земља стараца

    А бићемо и све старији. На недавном панелу о демографским променама у нашој земљи саопштено је да ће Србија до 2060, према очекивањима европске статистичке агенције Евростат, имати 21 одсто становника мање него 2015, што је сврстава међу европске земље са највећим очекиваним смањењем броја становника. Представница Републичког завода за статистику Љиљана Секулић рекла је да последњи расположиви подаци из 2017. показују да се тренд снажног и континуираног процеса демографског старења у Србији наставља. Просечна старост у Србији 2017. износила је 43 године, а удео у становништву старијих од 65 година достигао је 19,6 одсто. Према њеним речима, пре готово седам деценија наше становништво било једно од најмлађих у Европи, када је удео старијих од 65 година био 5,6 одсто, а просечна старост је износила 29,1 годину. Стопа фертилитета, односно просечан број деце који у репродуктивном добу рађа једна жена, у Србији је у 2017. био 1,48, а за одржање броја становника неопходно је да буде 2,1, саопштила је она. Достигнути фертилитет је такав да од 1956. не обезбеђује ни просту репродукцију становништва, а од почетка двехиљадитих је за око 30 одсто мањи од нивоа неопходних за замену генерација.

    По просечној старости становника од 43 године, налазимо се у групи европски најстаријих држава, чија је старост изнад 43 година, међу којима су и Словенија са 43,5 и Хрватска са 43,4 године. Према подацима за 2017, пет држава са најстаријим становништвом су Немачка, Италија, Португалија, Грчка, док најнижу просечну старост становништва имају Турска са 31,4 и Албанија са 35,6 година. Да стање није нимало ружичасто, потврђује и упозорење изнето на Форуму “Храна за Европу паметна пољопривреда” да је око 1.200 села, која заједно заузимају површину једнаку територији Косова и Метохије, у фази нестајања. Чуло се и да у Србији има више од 50.000 празних кућа и још три пута толико оних које су ван употребе. Један од кључних проблема је, према речима др Драгана Шкорића, председника Одбора за село Српске академије наука и уметности, уз негативни демографски тренд, и лош економски положај села, уситњеност поседа и све бројнија старачка домаћинства. Од око 4.700 насеља, како је указао, 1.200 је у фази нестајања. Свако од тих села, показало је истраживање САНУ, има мање од сто становника, а чак у 86 одсто села се смањује број становника.

    Време је за узбуну, док још увек има ко да је дигне и за кога. Или неумољиво хрлимо ка ономе, “ко последњи изађе, нека угаси светло”.                                 

    Т. М. С.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

    ЛОЗНИЧКИ ТРЕНЕР ЖЕЉКО ВАСИЉЕВИЋ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊА У РУСИЈИ И КИНИ - Време ради за Кинезе

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Четврту годину заредом у Лозници је повећан број предузећа и предузетничких радњи па је 2019. почела са 33 предузећа и 114 радњи више него годину раније. На подручју округа једини минус забележен је у броју предузећа у Малом Зворнику

    Последњих неколико година лозничка привреда постепено расте, иако то, можда, није тако лако уочљиво, па је и током 2018. број привредних друштава и предузетничких радњи повећан. Првог дана ове године у евиденцији Агенције за привредне регистре (АПР) било је уписано 929 предузећа са адресом у Лозници као и 3.014 предузетничких радњи. Према подацима АПР, протекле године у Лозници је основано 66 предузећа и 447 предузетничких радњи, док је у исто време број угашених у знаку тројке 33 предузећа су затворена као и 333 радње. Док је на нивоу Србије број основаних предузећа мало виши него током 2017. године, у Јадру је скочио за око 27 одсто, али је пораст предузетништва нешто нижи, на државном нивоу је мало изнад осам и по, а у нашем крају скоро седам одсто.

    - Са друге стране, прошле године је из регистра избрисано скоро хиљаду друштава више него током 2017. Када говоримо о Србији, раст је забележен и у броју основаних предузетничких радњи, осам и по, као и у броју избрисаних из регистра, близу три одсто. Ипак, број пословних субјеката повећан је за 19.880, што представља добар тренд у повећању укупног броја предузећа и предузетника који послују у нашој земљи. На крају прошле године имали смо регистровано нешто више од 134 хиљаде друштава и више од 257 и по хиљада предузетника, односно преко четири хиљаде предузећа и преко 15 хиљада предузетничких радњи више него 2017. године- каже Габријела Петковић Јовановић, представница за односе са јавношћу АПР.

    За почетак је сваки динар важан

    Један од Лозничана који је протекле године решио да региструје фирму јесте и Владимир Лечић (29), власник штампарије “Лека принт”. После дугогодишњег стицања радног искуства код приватника, што као пријављени, што као непријављени радник, Лечић се одлучио да ствари узме у своје руке и сам кроји своју каријеру. Почетни капитал основни је услов за покретање сваког посла па и, поред неодлучности, главна препрека за пословно осамостаљивање, тако да ни Лечић није био без тих брига.

    Почетак је захтеван, ако се нема довољно новца, као што га ја нисам имао. Ипак, имао сам пријатеља који је био вољан да помогне, позајми ми новац и сачека, а уз то сам и од Националне службе за запошљавање добио бесповратна подстицајна средства, у вредности од око хиљаду и по евра, што ми је много значило. За то је било потребно наћи два жиранта, што у данашње време није лако, али су опет пријатељи притекли у помоћ - каже Лечић додајући да сваки динар на почетку посла много значи јер је потребно набавити много тога, од опреме, до материјала за рад.

    Одлуку да се самостално упусти у посао није лако донео, размишљао је о томе дуго и на крају преломио. Како каже, стекао је искуство радећи код других, научио доста и упознао много људи који су имали прилике да се увере у квалитет његовог рада.

    - Тада сам одлучио да покренем сопствену фирму и задовољан сам како се све досад одвија, превазишло је моја очекивања. Према досадашњем искуству, могу рећи да је најважније да у ланцу пословања сви буду задовољни, продавац материјала правовременом исплатом, купци квалитетно завршеним послом у договореном року. Ако је у том низу све на свом месту, онда смо сви задовољни објашњава-Лечић.

    Међу најпопуларнијим делатностима нема производних

    Као и претходних година, највише привредника у Србији оснивало је предузећа која су се бавила неспецијализованом трговином на велико па консултантским услугама у вези са пословањем и управљањем, изградњом стамбених и нестамбених зграда, угоститељством и рачунарским програмирањем, а листа је истоветна и у првих пет делатности којима су се бавиле најчешће гашена предузећа.

    Што се предузетничких радњи тиче, у Србији су најчешће осниване оне које се баве рачунарским програмирањем, угоститељством, консултантским активностима у вези с пословањем и осталим управљањем, фризерски и козметички салони и услугама припремања и послуживања пића. Затварани су најчешће угоститељски објекти, радње за припремање и послуживање пића, трговине на мало, фризерски и козметички салони и радње за такси превоз.

    На подручју округа листа је нешто другачија, најчешће су покретана предузећа за неспецијализовану трговину на велико, друмски превоз терета, трговину аутомобилима, изградњу стамбених и нестамбених зграда и техничко испитивање и анализе. Највише је угашено предузећа за иградњу стамбених и нестамбених зграда, неспецијализовану трговину на велико, консултанстке услуге у вези са пословањем, рециклажу и штампање.

    Предузетници су у округу најчешће отварали радње за рачунарско програмирање, фризерске и козметичке салоне, ресторане, радње за припремање и послуживање пића и за друмски саобраћај. Редослед најчешће затвараних радњи је другачији. Радње за припремање и послуживање пића најчешће су престајале да раде, па фризерски и козметички салони, радње за друмски превоз терета, ресторани, и за одржавање и поправку моторних возила.

    Мора да се ради

    Како каже Лечић, за сада ће и даље бити једини запослени у фирми, и директор, и пословођа и радник, а, ако се посао буде даље развијао, онда ће затребати и појачање. То, међутим, сматра није баш тако једноставно.

    Данас је тешко наћи и људе који хоће да раде. Ја сам на почетку радио и за веома ниску плату, само да бих радио. Ако не радиш, не можеш да научиш, а ни да се упознаш са људима који би могли да ти помогну да пронађеш неки други или боље плаћени посао. Ако седиш код куће, или у кафићу, сигурно нећеш пронаћи посао, а ако радиш, шириш круг познаника и учиш, онда можеш да размишљаш и о бољем послу и о покретању сопственог - каже Лечић.

    Н. Т.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ВРЕМЕ ЗА УЗБУНУ - Остаће онај ко мора

    НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Уместо да се у школске клупе врате у понедељак 18. фебруара,  ученици основних и средњих школа у Србији кренуће у школу седам дана касније, 25. фебруара. Ову одлуку донела је Влада  Републике Србије,  на препоруку Министарства здравља, како би се на тај начин успорило ширење вируса грипа. Из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ саопштили су да је “регистрован средњи интензитет активности грипа, али да је широка географска распрострањеност“.

    До сада су пријављене епидемије у Пиротском, Моравичком, Златиборском и Нишавском округу, а оболелих има у скоро свим крајевима наше земље.

    Према подацима „Батута“ до сада је од грипа оболело више од сто хиљада пацијената, а умрло 29 особа чија се смрт може довести у везу са грипом.

    Да подсетимо, грип је стигао и у Лозницу. Јуче је лознички Дом здравља од Института „Торлак“ добио лабораторијску потврду грипа од узорака који су пре две недеље послали на анализу. У питању је сезонски грип оба типа, А(Х1) и А(Х3).

    .В. М.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ДОМ ЗДРАВЉА - Грип стигао и у Лозницу

    СУТРА И У СУБОТУ - Бесплатно паркирање

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  •  

    У кампањи "Будућност Србије" председник републике Александар Вучић данас је, у оквиру обиласка Мачванског округа, посетио Лозницу. Он је обишао Интерно одељење Опште болнице чија реконструкција је у токуи рекао да је срећан због броја и енергије људи који су га дочекали. Како је рекао, поред улагања у Општу болницу, следе изградња ауто-пута Лозница-Шабац и градског стадиона, а за долазак две компаније кинеског ’’Минта’’ и америчко-белгијског ’’Адиента’’ навео је да је то велика помоћ народу у Подрињу и подсетио да је у Бањи Ковиљачи обновљен Кур-салон, а у Тршићу изграђен Образовно-културни центар.

    - Уложили смо много и још ћемо да улажемо у Лозницу и Подриње јер желимо да сачувамо народ овде и да помогнемо колико можемо. То све можемо захваљујући  подршци људи који су веровали у тешке реформе и хвала им на томе бескрајно. Тешко да је некада било толико улагања у Лозници. Цео овај болнички комплекс коштаће три милијарде динара. Само овај део,реконструкција Интерног и Грудног одељења, као и Одељења психијатрије кошта 497 милиона. Добио сам податак да је хируршко-гинеколошки блок изграђен 1987. и отада стоји незавршен. Тек сада се враћамо на позицију из 1987. године, имамо довољно новца и можемо да завршимо тај блок - рекао је Вучић новинарима након обиласка Интерног одељења Опште болнице.

    Градоначелник Видоје Петровић потврдио је да никада у историји Лознице није било већих улагања него што се то дешава у последњих неколико година.

    - У то могу да се увере сви историчари, хроничари, економисти и видеће да Лозница постаје један од градова будућности - казао је он и захвалио се председнику и држави на великој подршци.

    Вучић је радове обишао у пратњи министра здравља Златибора Лончара, градоначелника Лознице Видоја Петровића и в.д. директора Опште болнице Милана Тодоровића. Александра Вучића је у кругу болнице дочекао велики број грађана који су претходно прошли градом носећи на челу колоне транспарент "Будућност Србије - Лозница".

    Он је раније данас посетио реконструисану ОШ ’’Мика Митровић’’ у Богатићу, а после Лознице предвиђено је да оде у обновљену библиотеку ’’Милован Глишић’’ у Љубовији, у крупањској општини посети планинске џемаре, радове на предшколској установи ’’Наша радост’’ као и рехабилитовани државни пут Завлака-Текериш.

    Вучић би данас требало да посети још Коцељеву и Владимирце и да се у 18 сати заједно са председницом Владе Србије Аном Брнабић обрати грађанима у Шапцу.

    Т.М.С

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ВЛАДА ОДЛУЧИЛА – Још седам дана распуста

    СУТРА И У СУБОТУ - Бесплатно паркирање

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Туристичке организације Лознице, Крупња и Љубовије и општина Мали Зворник први пут ће наступити заједно на највећој туристичкој манифестацији у овом делу света. Наступ регије Подриње биће први корак ка остварењу споразума о оснивању регионалне туристичке организације

    Међународни сајам туризма, највећа туристичка манифестација на Балкану, биће одржан 41. пут одсутра донедеље у Београду, а за наш крај имаће посебан значај јер ће први пут Лозница, Крупањ, Мали Зворник и Љубовија наступити заједно.Четири локалне самоуправе споразумеле су се да оснују регионалну туристичку организацију и у току ове године она ће почети рад. Заједнички наступ на сајму као регија Подриње први је корак у том смеру. Туристичка организација града Лознице (ТОГЛ), Туристичко-спортска организација Крупња (ТСОК), Туристичка организација Љубовије (ТОЉ) и Општина Мали Зворник закупили су штанд од скоро 140 квадрата у близини главне бине и улаза у халу 4, дакле, на изузетно прометном месту. Свака туристичка организација, односно локална самоуправа, имаће свој део штанда, а на средини страница налазиће се пултови регије са обједињеном понудом. Директорка ТОГЛ Снежана Перић уверена је да ће Подриње привући велику пажњу посетилаца.

    - Први пут се на сајму појављујемо као регија Подриње, а локација је веома интересантна, поред бине смо, уз нас је увек добро посећени штанд покрајине Косово и Метохија, тако да не можемо проћи незапажено. ТОГЛ ће, као и увек, припремити нове, занимљиве промотивне материјале, а тема нашег овогодишњег наступа је фестивал “Лила Ло” који је прошле године први пут одржан и привукао је велику пажњу. Фестивал ћемо промовисати управосутра, на дан отварања, а поред “Лила Ло” тима учествоваће и лознички квартет “Увертира” као и Театар “Мимарт” који нам је велика подршка - каже Перићева додајући да ће ТОГЛ свакодневно приређивати и наградну игру.

    У петак ће ТОГЛ на сајамској бини представити књигу “Бања Ковиљача - прилози за историју” коју издаје Центар за културу “Вук Караџић”, а ауторка је Марија Шћекић Марковић, кустос и етнолог у Музеју Јадра.

    Туристичко-спортска организација Крупња представиће на сајму верски, спортски и сеоски туризам Рађевине, али и саму општину, а акценат ће бити стављен на промоцију комплекса “Столице”. Александар Петровић, директор ТСОК, каже да се чека само грађевинска дозвола како би се објавила јавна набавка.

    - Ових дана добићемо дозволу, расписати јавну набавку и очекујем да ћемо за највише месец и по дана почети радове на уређењу комплекса. Радови би до новембра требало да буду завршени тако да ћемо од следеће године имати “Столице” у новом руху. Иначе, заједнички наступ на сајму и туристичком тржишту једини је начин да наше општине и град Лозница привуку госте и задрже их више дана у нашем крају. Подриње се као туристичка регија налази и у Стратегији развоја туризма, што потврђује да је ово прави потез - каже Петровић.

    И ТОЉ спремно дочекује наступ на сајму, а посебан акценат биће стављен на промоцију смештајних капацитета на “дринској ривијери”, као и објеката сеоског туризма. Слађана Грујичић, директорка ТОЉ, каже да су планина Бобија и река Дрина окоснице развоја туризма у Азбуковици, а популарне љубовијске манифестације попут регате и гастрофестивала понуду додатно обогаћују.

    Мали Зворник је једина општина на овом подручју која нема туристичку организацију, али, ипак, спремно дочекује сајам. Војислав Стаменковић из локалне самоуправе каже да се завршава уређење и опремање подземног града Карађорђевића па ће та атрактивна локација и бити централна тема промоције малозворничког туризма уз завршницу Светског првенства у лову сома бућком. Прво СП у лову сома бућком одржава се ове године, а малозворничко језеро биће место финала занимљивог такмичења од 6. до 10. јула. Поред тога, Малозворничани ће представити и редовну понуду, манифестације, језеро, ловни туризам...

    Овогодишњи Сајам туризма окупиће око 1.100 излагача из земље и иностранства и, као и сваке године, сасвим извесно привући десетине хиљада посетилаца који често искористе и сајамске попусте за предстојеће летовање. Уз Сајам туризма и ове године биће одржани и Сајам угоститељске опреме - ХОРЕЦА, и Међународни сајам вина.

    “Ројал” хотели и “Сунчана река”

    Хотели “Ројал спа” и “Ројал Дрина” представиће се на сајму туризма на два штанда. У хали 4 посетиоци ће моћи да их пронађу на штанду Привредне коморе Србије, а у хали 1 на штанду “Контикија”. Менаџерка Ана Николић каже да ће оба хотела наступити са истим промоцијама, да ће бити промовисана понуда активног одмора, али и, у ово време године посебно актуелни, осмомартовски пакет. Припремљено је и 200 ваучера са попустом које ће моћи да добију учесници наградне игре на штанду.

    Етно-село “Сунчана река” детаљно је разрадило план наступа на сајму, а менаџерка Драгица Поповић каже да ће се свакако представити у најбољем светлу.

    Н. Т.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ПУТУЈУЋА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈЕ - Живот забележен кроз три објектива

    КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Ученици основних и средњих школасутра (25. фебруар) се враћају у школске клупе. Из Министарства просвете саопштили су да школска година неће бити продужена да би се надокнадили часови којесуученициизгубили протекле недеље услед продужетка зимског распуста због грипа. Свака школа има обавезу да направи свој план надокнаде изгубљених часова као што су, рецимо, радне суботе и одржавање седмог часа, али ће морати и да га пошаљеминистарству на одобрење.

    В. М.

    Фото: Архива ЛН

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ВЛАДА ОДЛУЧИЛА – Још седам дана распуста

    БЕСПЛАТНА ПРИПРЕМНА НАСТАВА ЗА ОСМАКЕ - Примљено више од 150 малих матураната

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Родитељски додатак за новоређенчад у овој години износиће 99.800 динара једнократно, за друго дете 239.520 динара, односно 24 рате по 9.980 динара. За треће дете 1.437,12 динара и исплаћиваће се у 120 рата по 11.967 динара, док ће за четврто дете 2.155.680 динара и исплаћиваће се у 120 рата по 17.964 динара месечно. Паушал за набaвку опреме за бебе износи 4.990 динара. Ови износи су након усклађивања са индексом потрошачких цена у претходних шест месеци незнатно смањени у односу на претходну годину.

    Право на дечји додатак оствариваће се ако укупан месечни приход породице, остварен у три месеца који претходе месецу у коме је поднет захтев, не прелази цензус од 8.982 динара по члану породице. За самохране родитеље тај износ је 11.676,60 динара, док је за родитеље и старатеље деце са сметњама у развоју и инвалидитетом 10.778,40 динара.

    Иначе, на подручју Лознице има нешто више од осам стотина корисника родитељског и око 3.300 корисника дечјег додатка.

    Право на дечји додатак се остварује и уколико укупан месечни катастарски приход по члану породице у претходној години не прелази износ од три одсто просечног катастарског прихода по једном хектару плодног земљишта у претходној години или је остварен од земљишта до 500 метара квадратних на коме је подигнута стамбена зграда, што је тренутно лимитирано на 2,83 динара, односно 3,68 за једнородитељске породице и 3,39 за породице са децом која имају сметње у развоју.

    Уколико укупан месечни катастарски приход по члану породице у претходној години не прелази износ од седам одсто просечног катастарског прихода по једном хектару плодног земљишта у претходној години, а породица не остварује друге приходе, лимити износе 6,61, 8,58 и 7,92 динара.

    Према решењу Министарства за рад, борачка и социјална питања које је ових дана стигло у све локалне самоуправе, дечји додатак износиће 2.994 динара, за дете у једнородитељским и старатељским породицама 3.892 динара и за дете са сметњама у развоју 4.491 динар.

    Дечји додатак за дете које испуњава услове за увећање по више основа, а највише до 80 одсто износиће 5.389 динара.

    Следеће усклађивање са кретањем износа потрошачких цена у претходних шест месеци је 1. јула.

    З. В.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ – Организују калиграфску радионицу

    У СУСРЕТ ПРОЛЕЋУ – Расписан конкурс за младе песнике

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Министарство унутрашњих послова позива грађане да, уколико посумњају у техничку неисправност аутобуса којим се превозе или у психофизичко стање возача услед умора или алкохолисаности, о томе одмах обавесте Управу саобраћајне полиције на број телефона 064/892-2121.

    У саопштењу за медије наводи се и да ће одмах након пријаве патрола саобраћајне полиције изаћи на терен и извршити контролу аутобуса и возача.

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Национална служба за запошљавање расписала је јавне позиве за десет програма запошљавања за које је ове године обезбедила нешто више од четири и по милијарди динара. У односу на лане, увећана је месечна новчана помоћ незапосленом лицу у оквиру програма обуке за познатог послодавца за десет хиљада динара а за програм стручне праксе за две хиљаде динара

    Субвенције за запошљавање незапослених из категорије теже запошљивих лица на новоотвореним радним местима, за самозапошљавање, јавни радови, субвенција зараде за особе са инвалидитетом без радног искуства, рефундација трошкова подршке особама са инвалидитетом (ОСИ) који се запошљавају под посебним условима, стручна пракса, програм приправника за младе са високим и средњим образовањем, стицање практичних знања, обуке за познатог послодавца - називи су десет нових програма за које је 22. фебруара НСЗ расписала јавне позиве. За њихово спровођење обезбеђено је четири милијарде динара из средстава доприноса за случај незапослености, а и из буџетског фонда за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом 550 милиона динара. Средства намењена за спровођење програма и мера запошљавања распоредиће се филијалама, у зависности од степена развијености јединица локалне самоуправе и услова за запошљавање теже запошљивих категорија. Додатна средства биће обезбеђена из буџета локалне самоуправе.

    Субвенције, самозапошљавање, јавни радови

    Субвенција за запошљавање незапослених из категорије теже запошљивих лица на новоотовреним радним местима одобрава се послодавцима који запосле лице са евиденције НСЗ и то, у Лозници и Љубовији у износу од 200 хиљада динара по лицу, односно 240 хиљада динара за ОСИ и кориснике новчане социјалне помоћи и остале категорије. У Крупању и Малом Зворнику износ је 250 хиљада динара по лицу, односно, 300 хиљада динара за особе са инвалидитетом и кориснике новчане социјалне помоћи и остале категорије.

    Самозапошљавање је програм намењен незапосленим лицима на евиденцији НСЗ са завршеном обуком за започињање сопственог посла, а њихова обавеза је да регистровану делатност обављају 12 месеци. Износи субвенције су 200 хиљада динара за остала незапослена лица и Роме, а 220 хиљада динара за особе које су технолошки вишкови и особе са инвалидитетом.

    Јавни радови се реализују у области социјалне заштите и хуманитарног рада, културне делатности, одржавања и обнављања јавне инфраструктуре и заштите животне средине и природе. Послодавац који се одлучи за овај програм, не може да ангажује мање од пет лица и три незапослене особе са инвалидитетом. Максимална дужина трајања јавног рада је четири месеца а предвиђена је месечна накнада од 22 хиљаде динара по лицу.

    Субвенција зараде за особе са инвалидитетом без радног искуства одобрава се послодавцу у висини до 75 одсто укупних трошкова зараде са порезима и доприносима, а не више од износа минималне зараде у складу са прописима о раду.

    Рефундација трошкова подршке особама са инвалидитетом који се запошљавају под посебним условима одобрава се послодавцу за лице ангажовано на пружању подршке на радном месту у висини до 50 хиљада динара. Послодавци могу да рачунају и на рефундацију трошкова прилагођавања радног места у износу до 400 хиљада динара.

    За младе без посла

    Овогодишњи програм оспособљавања за самосталан рад у струци доноси и накнаде које су за две хиљаде динара веће него лани. За лица са ССС 14 хиљада динара, за ВШС 16 хиљада и 18 хиљада за лица са најмање четворогодишњим високим образовањем. Право учешћа имају послодавци из приватног и јавног сектора у области здравства, образовања и социјалне заштите.

    За приправнике са високом стручном спремом НСЗ рефундира месечну нето зараду у износу од 30 хиљада динара, порез и доприносе за обавезно социјално осигурање, у трајању до 12 месеци. Услови су да лице има најмање високо четворогодишње образовање са просечном оценом најмање 8,50, до 30 година старости, без или са непотпуним радним искуством и да је на евиденцији НСЗ дуже од шест месеци. У овај програм се могу укључити и ОСИ и Роми до 35 година без обзира на просечну оцену и дужину чекања на евиденцији.

    Програм за приправнике са средњим образовањем реализује се код послодавца у приватном сектору у трајању до шест месеци кроз заснивање радног односа на одређено време и рефундирање месечне зараде од 28 хиљада динара. 

    За овај програм могу конкурисати млади до 30 година који су на евиденцији дуже од шест месеци, ОСИ, Роми, млади у домском смештају, хранитељским и старатељским породицама.

    Они који су завршили само основну школу, лица из категорије вишка запослених са најмање 18 месеци стажа на евиденцији НСЗ могу конкурисати у оквиру програма за стицање практичних знања и вештина што подразумева заснивање радног односа на одређено и неодређено време уз месечну зараду од 28 хиљада динара. Обуке за познатог послодавца и конкретно радно место одобраваће се уколико таквих нема на евиденцији незапослених. За трошкове обуке послодавцу се може исплатити највише до 120 хиљада динара по полазнику, незапосленом се исплаћује месечно 16 хиљада динара, десет хиљада више него лане, а полазнику особи са инвалидитетом 20 одсто минималне зараде у складу са прописима о раду.

    Лане се запослила 904 лица

    На евиденцији НСЗ у Лозници крајем прошле године налазило се 14.397 лица, од чега у Лозница 9.113, у Крупњу 1.779, Љубовији 1.766 и Малом Зворнику 1.739 лица. У Лозници и у ове три општине кроз активне мере запошљавања, посао је добило 904 лица за шта је НСЗ издвојила 158 милиона динара. У овој години се очекује да и број лица и износ средстава потребних за реализацију свих мера НСЗ буде још већи.

    В. М.

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Повољне временске прилике омогућиле су воћарима да уђу у засаде и обаве неопходне радове. Све воћне врсте су у добром стању, а томе је допринела и релативно блага зима са много снега који је омогућио акумулирање влаге у земљишту што представља добру основу за добар принос.

    - Резидба је тренутно најактуелнија. Коштичаве воћне врсте треба орезивати што касније, а најбоље пред само кретање вегетације. Велике резове неопходно је премазати калем-воском. У засадима малине и купине треба обавити све припреме пред везивање изданака. После везивања не треба прекраћивати изданке док не прође опасност од позних пролећних мразева. У младим засадима прекраћивање садница треба обавити када пупољци набубре косим резом на супротну страну од пупољка. Саднице малине и купине обавезно скратити на два пупољка изнад земље - саветује дипломирани инжењер воћарства Златица Крсмановић из лозничког “Пољосавета”.

    Време је и за основно ђубрење органским и минералним НПК ђубривима. Може се наставити и са садњом и тај посао треба што пре обавити. Тренутно је време лепо, али треба бити спреман и за појаву касних пролећних мразева. На овом подручју има мало засада са антифрост системом тако да је у случају појаве мраза важно задимљавати засаде паљењем грања или траве и то на више места и са отворених страна у воћњаку. Обраду земљишта у воћњацима треба обавити када крене вегетација.

    Крсмановићева истиче да се редован и добар принос, као и квалитетни плодови, могу очекивати само у добро негованим засадима уз примену свих агротехничких мера и поштовање оптималних рокова за извођење радова.

    В. Ст.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    НАШИ СМО - Компас

    ДА ПИТАМО ЗАЈЕДНО – Како испоручити огрев преко аутомобила?

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • У лозничкој Општој болници листе чекања, које се мењају свакодневно, постоје само код операције катаракте на коју чека тренутно 1.131 пацијент и операције кука са уградњом цементне протезе на коју, тренутно, чекају два пацијента. Месечно се уради 40 операција катаракте којe изводи само један доктор, а према листи четворо пацијената на операцију ће чекати четири године и два месеца! Најстарији пацијент са листе има 92 године, а најмлађи 45. Лозничани за уградњу меких сочива чекају 16 месеци дуже од осталих грађана Србије

    Да ли ће држава коначно, успети да реши проблем дугих листа чекања за различите операције или не - питање је на које јавност жељно очекује одговор. За почетак, Министарство здравља најавило је да би до краја године требало да буду укинуте листе чекања за ортопедске и операције катаракте. Завод за јавно здравље урадио је детаљну анализу листа чекања, у обзир су узети сви параметри који на њих утичу, почевши од капацитета болнице, операционе сале, интензивне неге, болесничких соба, до броја лекара специјалиста који оперишу, медицинских сестара, анестезиолога, материјала. Претпоставка је да ће се уз бољу организацију број тих операција повећати за 80 одсто, што би значило да у већини болница у унутрашњости земље не буде листа чекања, а да у већим болницама оне буду знатно смањене. У складу са условима свака болница је добила упутство шта и колико операција мора да уради у наредном периоду. 

    Седмично само један оперативни дан

    У лозничкој Општој болници тренутно на операцију катаракте чека 1.131 пацијент, али се то стање стално мења јер се листа утврђује на дневном нивоу. Од троје специјалиста офталмологије, операције катаракте обавља само др Александар Исаковић који током седмице има само један оперативни дан у којем оперише десеторо пацијената. Како каже, месечно се уради четрдесет операција, али су ту и празници или неки други непредвиђени фактори.

    - Код нас се годишње у просеку уради 400 операција, лане је, рецимо, било 369. На операцију се најдуже чека две и по године, али све чешће се, нажалост, дешава да нам долазе пацијенти чије стање захтева хитну операцију иначе би им вид био значајно угрожен. Главни критеријум за операцију катаракте је да оштрина вида не сме да буде изнад 0,5 на оку које је слабије а два основна критеријума за хитне операције су скок очног притиска који проузрокује катаракта и изузетно лош вид на оба ока који се своди на слепило. Број операција се, чак, и повећава, не смањује се, а разлог за то је што се увек оперише само једно око тако да су сви ти пацијенти уједно и кандидати за операцију другог ока, с тим што у међувремену долазе и нови пацијенти - каже Исаковић.

    Напомиње да раније није било ни приближно толико оперисаних јер катаракта није била окарактерисана као болест и људи су живели са њом, сада је то болест која се лечи. Тек када се кренуло у борбу са катарактом, дошло се до сазнања колико је то масовно обољење, у целом свету се сматра да је приступ катаракти један од главних показатеља квалитета рада целе здравствене службе. На повећање обољења, које је постало масовна појава, утиче појачано сунчево зрачење, ултраљубичасто и инфрацрвено, као и исхрана са мање антиоксиданата.

    Хитне операције

    Он каже да се у Србији, као и у већини европских земаља, оперише само једно око зато што су из објективних и субјективних разлога могуће многобројне компликације па, ако се деси нешто непланирано, као што су инфекције или крварење, боље да буде само на једном оку. У Лозници није било већих компликација, а и нове оперативне технике су доста смањиле појаву крварења.

    - Код пацијената који се ставе на листу, спроводе се редовне контроле, обично на шест месеци ако нема ниједан други фактор ризика, ако постоји било који ризик, који може да угрози његов вид или здравље, контроле се заказују на три или чак на месец дана, али је то врло ретко. Ако пацијент примети неку промену која га озбиљно угрожава, јавља се код нас и ми утврђујемо да ли то захтева хитну операцију или нови термин, углавном, свака промена мора да прође кроз систем. Ретко се дешава да пацијент дође данас а ми га оперишемо за два три дана, то су акутна стања - истиче он.

    Да би се смањиле листе чекања, у операције катаракте укључене су и приватне клинике пошто број доктора те специјализације у државним установама није довољан. У питању је осам клиника у Београду, по једна у Новом Саду, Зрењанину и Нишу. Како каже Исаковић, у приватном сектору позивају велики број пацијената са листе чекања, лане је било око 5.000 а ове године је расписан јавни позив за уговарање на 6.000 операција. На те операције могу да буду позвани и пацијенти из Лознице ако их са централне листе чекања по утврђеним критеријумима изаберу у РФЗО. Од момента позивања они буду оперисани у року од месец дана, наравно ако се изјасне да желе да их оперишу у приватним клиникама.  

    По ранијим критеријумима које је држава прописала, предност су имали млађи пацијенти јер се гледало на то да је њихов вид битан за обављање послова, као што су возачи, радници на висинама, али је он укинут. Исаковић претпоставља да је овај критеријум поново актуелан сада када су се у ове операције укључиле и приватне клинике.

    Приказани нереални подаци

    - Завод за јавно здравље је свим установама упутио допис да се изјасне колико имају хирурга који раде операцију катаракте и Министарство је на основу тога и броја планираних операција одредило да сваки хирург може да уради годишње 300 операција. Проблем је што поједине болнице нису приказале реално стање, пријављивали су укупан број хирурга а не број оних који оперишу. Тако су поједине болнице које су пријавиле пет хирурга добиле да ураде 1.500 операција или које су пријавиле три а ради један па су добиле по 900 а сада раде по 50. Бојим се да ће то тешко бити организовати, то су моја размишљања у причи са колегама у другим установама. Ми смо пријавили да само један хирург оперише и добили да урадимо 300 операција, што је реално јер смо прошле године имали 369 међу којима и 40-ак хитних случајева - каже Исаковић.

    Он напомиње да сваког пацијента треба припремити за операцију, урадити комплетну анализу офталмолошког стања, одредити одговарајуће сочиво, као и упутити га за постоперативни ток.

    - Операција, зависно од хирурга, траје краће ако има више праксе, у просеку ја радим три на сат, имам само један оперативни дан у којем радим десет операција. Међутим, поред послова хирурга, обављам и амбулантне прегледе, прошле године обављено је 18.675 офталмолошких прегледа на одељењу и у амбуланти, 536 је лечено на одељењу. Недостају нам кадрови на свим нивоима лечења, и на хируршком одељењу и у амбуланти.

    Из друге филијале само уз упут

    Свих 1.131 пацијенат колико их има на листи у Општој болници припадају лозничкој испостави РФЗО Шабац. Да би пацијент из друге филијале могао да буде оперисан башу Лозници, његова филијала мора да му да оверен упут. Фонд свака три месеца доставља списак пацијената које треба скинути са листе из различитих разлога. Исаковић каже да је прошле године било 320 таквих пацијената а као главни разлози се наводе да су оперисани ван установе, односно, не желе да се оперишу или су преминули. 

    Према листи чекања, јуче (28. фебруар) је на Очно одељење примљено осам пацијената од којих је четворо уписано марта 2016. године, један јула 2017. и троје октобра прошле године. 

    Исаковић каже да пацијенти различито коментаришу дуго чекање за операције „неки разумеју, неки не, па кажу да ли ви уопште нешто радите? Када ураде прву операцију, тек тада схвате колики је обим посла, али одмах питају: „Кад ћемо друго око?“ Објашњавамо да је то сада нова процедура“.

    Иначе, званични подаци показују да се у Лозници у просеку на уградњу меког сочива чека годину и четири месеца дуже у односу на републички просек. Најдуже чекају четири пацијента уписана на листу 28. децембра 2018. године који су заказани за операцију 20. фебруара 2023. године, док ће најкраће чекати пацијент уписан 28. децембра прошле године који ће стићи на ред 25. марта ове године.

    Операцију кука чекају два пацијента

    У лозничкој Општој болници листе чекања за операције кука са уградњом цементне протезе има само на Одељењу ортопедије и она се мења на дневном нивоу. Према речима др Ђорђа Васиљевића, ортопеда, на ову операцију у понедељак су чекала два пацијента, један који је пријављен 9. маја 2017. године, операција је заказана за 4. јун ове године, док, је други пацијент пријављен пре пре пар дана, 19. фебруара, а биће оперисан 27. јуна ове године. Међутим, један пацијент је у међувремену оперисан тако да тренутно на листи чекања има само један пацијент. Иначе, почетком фебруара на операцију је чекало петоро пацијената. На Одељењу ортопедије у Лозници операције кука са уградњом цементне протезе обављају два доктора а када се операција изводи, из других установа долазе јошдва доктора.

    Васиљевић истиче да век трајања протеза зависи од квалитета костију пацијената и њихове физичке активности, просек је 10 до 15 година, али је то, ипак, индивидуално.                             

    Сочива за 95. рођендан

    Два најстарија пацијента од којих један на операцију чека од 25. августа а други од 11. септембра прошле године, имају по 92 године и они ће стићи на ред тек 28. фебруара, односно, 11. априла 2022. године. Најмлађи пацијент има 45 година, на листу се уписао 16. априла прошле године, а биће оперисан 17. маја 2021. године.

     

    Станојка Милић (75) на операцију катаракте чекала је од јуна прошле године.

    - Тежак је живот са катарактом, мени је читав процес убрзао мождани удар због којег се катаракта почела нагло ширити. Тренутно, на десно око видим, а на лево не.

     

    Милица Глигорић, (81) чекала је од 2017. године.

    - Једно око ми је оперисано, али не видим добро на њега, а сада треба и лево да ми оперишу. Са овом болешћу се тешко живи, стално је магла, не видим да читам, гледам телевизију. Није ми лако, користим лекове и капи за око.

    Верица Мићић

     

     

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Родна равноправност није женско питање, већ предуслов друштвеног, економског и социјалног развоја заједнице, али је изнад свега питање људских права - ово је једна од бројних дефиниција политички коректних, а стварно неделотворних. Недоследност према овом питању најбоље се огледа у статистици, али и у чињеници да је у Србији још увек на чекању Закон о родној равноправности

    Просечна грађанка Србије јутрос је устала, уобичајено, рано, завршавајући кућне послове пре него што пробуди остатак породице. Данас ће у кући бити мало бољи ручак, неки слаткиш, имаће свежу фризуру, радост у срцу због пажње коју ће добити и разумевање, ако она изостане. Ако добије поклон честитку на послу, потрошиће је на куповину поклона мами, свекрви, сестри, да се породица не обрука. Ако не добије, снаћи ће се већ некако. Сналажење је вештина која се овде, по женском родослову, преноси са колена на колено. Уобичајено, јутрос рано устале су и жене које презиру 8. март као малограђаништину и жене које ће бити на врхунцу свог задатка - да у дану појачане пажње скрену пажњу на сва отворена питања родне равноправности. Шта год да очекују од овог дана, све оне ће бити део светског покрета за права жена. Можда звучи мало прејако, али Клара Цеткин и жене које су усковитлале америчку јавност на почетку прошлог века, сигурно би рекле - може то и јаче.

    Тамо где се одлучује

    Саговорница ЛН Тања Глишић Матић, начелница за друштвене делатности у градској управи, каже да су жене у целом свету прешле дугачак пут кроз историју од тоталног омаловажавања до права гласа.

    - Тек 1946. године жене у Југославији избориле су се за право гласа. Швајцарска је ово право женама осигурала тек 1971. То није било тако давно. Уочи Другог светског рата жене на овим просторима почеле су да се активно укључују у политичка збивања, а 1946. први пут је у парламент од 170 посланика изабрано шест жена. Данас готово све земље Европе женама гарантују политичку равноправност, а у Србији смо добили прву председницу Владе - истиче она.

    И Лозница има прву жену председницу Скупштине града у својој историји, а како истиче Тања Глишић Матић, на разним другим одговорним функцијма у граду је више од 30 жена.

    Статистички, Лозница можда по том питању одскаче од просека, али потврђује правило да жене нису на местима од најјачег утицаја и, свакако, нису тамо где су највећи токови новца.

    У целој својој политичкој историји Лозничанке су два или три пута биле на челу неке политичке организације. Биле су међу кандидатима за посланике, а самотри су успеле да добију и мандате. Борка Грубор је актуелна посланица у Скупштини Србије, лекар је по професији и до уласка у СНС није била политички активна. О учешћу жена у политици каже:

    - Одрасла сам у сеоској породици, у кући честитих и вредних родитеља, васпитана да радим од малих ногу и да само својим радом могу постићи жељени циљ. То је обележило цео мој живот и све што радим. Мислим да су жене у политици практичније, конкретније, ефикасније и драго ми је да су данас заступљене у већем броју на руководећим функцијама него што је то било до сада. У Србији данас жене воде Владу, Народну скупштину, Народну банку, Уставни суд. Само у парламенту је више од трећине жена - 36,8 одсто. Иза сваке успешне жене стоји дуготрајан пожртвован рад, упорност, прихватање пуне одговорности и подршка породице - истиче наша саговорница.

    Примитивизам који се увукао на политичку и јавну сцену Србије обесхрабрујући је за сваку жену која се експонира другачијим мишљењем. Може бити извређана, омаловажена, а не ретко и физички угрожена. Мера за тежину тог насиља јесте само страна којој припада. Исти случај, другачија перцепција. Али нису само жене у политици изложене јавном линчу и дискриминацији. Он се свакодневно догађа на насловницама таблоида, на друштвеним мрежама, телевизијама са националном фреквенцијом.

    - Осуђујем сваки облик дискриминације и насиља над женама. То је недопустиво и у приватном и у јавном животу. Жена рађа нови живот и заслужује посебну пажњу и заштиту у нашем друштву - каже посланица Борка Грубор.

    А на наше питање зашто у скупштинску процедуру још увек није ушао Закон о родној равноправности каже:

    - Закон о родној равноправности је повучен из скупштинске процедуре због примедаба цивилног сектора. Иначе, нацртом тог закона забрањује се раскид радног односа по основу трудноће, породиљског одсуства, неге детета што је још једна потврда политике Србије према породици и њеној заштити. Стопа запослености жена у Србији је још увек нижа од стопе запослености мушкараца и то за око 14 одсто. Спречавање дискриминације жена приликом запошљавања, право на једнаку зараду, напредовање и усавршавање, остваривање права на социјалну и здравствену заштиту, као и бројна друга питања биће регулисана Законом о родној равноправности и ја очекујем да ће он бити пред посланицима у скорије време.

    Оне могу све што могу они

    Сва истраживања показују да су у најтежем положају жене на селу. Оне чине 84 одсто помажућих, неплаћених чланова пољопривредних газдинстава и тек 12 одсто њих су власнице кућа у којима живе, а 16 одсто власнице земље.

    Марица Обадић, службеница, није типична представница жена на селу, али јесте оних које се враћају пољопривреди. Пољопривредно газдинство у Јаребицама регистровала је 2012. године и од тада се успешно бави пчеларством и воћарством. Почела је са четири, а сада има 80 кошница.

    - Желела сам да сачувам домаћинство у којем сам рођена и одлучила сам да се посветим пољопривреди, највише пчеларству. Прошле године сам користила субвенције градске управе у Лозници и тако набавила 40 нових кошница. Имам и 35 ари под купинама, као и 25 ари под малинама. Редовно сејем башту, а од вишка производа правим зимницу за своје потребе, али и за продају и имам редовне купце. Све је више жена које се баве пољопривредом и ни у чему не заостају за мушкарцима, али је важно да имају и свест о томе - каже Марица и као искусна пољопривредница истиче да је најважније да произвођачи на почетку сезоне добију подстицајна средства (на пример за набавку минералних ђубрива), али и да знају барем аконтациону откупну цену својих производа.

    Јасмина Симић, професорка физичког васпитања, активна рукометашица и мајка троје деце такође је једна од жена које разбијају предрасуде.

    - Не тако давно било је готово незамисливо да мајке буду запослене, а камоли да имају активну спортску каријеру. Мени то полази за руком већ 17 година и веома сам задовољна због тога. Очигледно је да се положај жене у савременом друштву побољшао, а и жене су свесније својих права и могућности. Радно место наставника, као и радно време иду ми наруку тако да успевам да ускладим пословне и спортске обавезе. Већину у мојој професији данас чине жене које су потпуно равноправне са мушкарцима и веома самосталне. Сматрам да би друштво, нарочито при данашњем темпу живота, требало да пружи свакој жени могућност да се бар рекреативно бави спортом. То би сигурно допринело њиховом како физичком, тако и менталном здрављу, и помогло им да лакше савладају стрес и обавезе са којима се свакоднево сусрећу - поручује Јасмина Симић.

    Које су најрањивије жене данас?

    - Посебно су рањиве жене жртве насиља, са инвалидитетом или жене које нису завршиле школу и неквалификоване су за било који посао. У ромској популацији има много жена које су у овој групи, изложене раним удајама, раним трудноћама, прекиду школовања и из тог круга није лако изаћи. Самохране мајке су посебно осетљиве, а нарочито мајке деце са сметњама у развоју често остану саме, а да од партнера немају ни финансијску подршку. Град Лозница финансира рад дневног центра “Сунце” који је велика подршка родитељима и прилика да могу да раде и посвете се себи док су деца на сигурном месту, потпуно прилагођеном њиховим потребама. Од прошле године имамо нову услугу социјалне заштите - лични пратилац детета. Сви ови и други програми подршке коштају пуно градски буџет, али и пуно вреде јер породици чине живот лакшим. Уколико породицу чине само мајка и дете, ова подршка је још драгоценија - каже Тања Глишић Матић.

    Начело родне равноправности и недискриминације једно је од темељних начела људских права и 8. март постоји зато да нас подсети колико смо још далеко од тога. Па иако мислите да сте равноправне, можда и супериорне у односу на мушкарце из свог окружења, немојте негирати да је то системско и цивилизацијско питање, јер колико сутра, неко ће вас радо разуверити.

    З. В

    В. Ст.

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Овог викенда завршава се дуга зимска пауза у Српској лиги “Запад”. Фудбала су се ужелели и фудбалери и навијачи. Предстоји неизвесна пролећна полусезона у којој Лозница и Дрина желе да што пре изађу из опасне зоне.

    Лозничани су се јесенас зауставили на 12 месту са 18 бодова, колико има и једанаеста екипа Будушност-Крушика. Још увек нису обезбедили опстанак, а у клубу сматрају да се то подразумева и да имају екипу која је кадра да се бори за пласман у горњи део табеле.

    Лозница је током зимске паузе променила готово комплетан тим, а нови је и шеф стручног штаба Драган Алимпић. Клуб су напустили играчи који су прошлог лета стигли као појачања и нису оправдали очекивања, а дошли су фудбалери који су поникли у млађим категоријама Лознице или су раније носили дрес овог клуба. Утисак је да је екипа сада много компактнија и јача у односу на ону из јесење полусезоне, а да ли је тако имаће прилику да покаже у наставку првенства.

    У генералној проби Лозница се у Зворнику састала са домаћом Дрином, а меч је завршен без голова.

    - Била је ово коректна утакмица. У првом полувремену домаћин је за нијансу био бољи, док смо ми у наставку оставили бољи утисак. Била је ово добра провера пред наставак такмичења и верујем да га спремни дочекујемо. Тим је промењен и очекујем боље резултате него јесенас. Желимо да што пре кренемо ка горњем делу табеле. Предстоји нам веома тешка утакмица против Јошанице и потрудићемо се да пружимо максимум и вратимо се непоражени - поручује Алимпић.

    У среду је Лозница у последњој утакмици пред наставак сезоне победила Раднички Стобекс са 4:0 головима Митровића,омладинца Ћелића и двоструког стрелцакапитенаСтевановића.

    Дрина је у првом делу сезоне освојила 14 место са 13 бодова и предстоји јој тешка борба за очување статуса.

    - Једва чекамо наставак првенства и веома је важно да добро стартујемо. Утакмице првог кола су увек тешке и неизвесне, без обзира на то ко је противник. Очекује нас дуел са упским Јединством и неће бити нимало лако. Победа нам је неопходна и надам се успеху. Првенство је дуго, очекује нас много тешких мечева и надам се да ћемо изборити опстанак - каже Владимир Мудринић, тренер Љубовијана.

    Лозница ће свој меч са Јошаницом одиграти у понедељак на Градском стадиону у Новом Пазару. У осталим сусретима састаће се: Дрина - Јединство (Уб), Прово - Слога 33, Слога (П) - Шумадија (А), Будућност-Крушик - Млади радник 1926, Полет - Смедерево 1924, Тутин - Мокра гора, Пролетер Михајловац - ФАП.

    Утакмице ће почети у 14 часова.

    В. Ст.

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Прошле године у свету је од малихгних болести оболело око 18,1 милиона људи а предвиђа се да ће до 2. 032 године број оболелих порасти за 70 одсто. Трећина малигних болести узрокована је факторима на које не можемо да утичемо, пре свих генетика, али на њих можемо деловати превентивним прегледима и начином живота

    Поводом марта месеца борбе против рака, ове године из Светске здравствене организације апелују на здравствене службе да се усредсреде на рано откривање и лечење ове болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, па и у земљама са развијеном здравственом службом. Према најновијим проценама ове организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 14,1 милиона људи у 2012. години на 18,1 милиона колико је било током прошле године. Процена је да ће се раст наставити и да ће 2.032. године број оболелих порасти за 70 одсто.

    У Србији после болести срца и крвних судова, малигни тумори представљају најчешћи изрок обољевања и умирања као и у већини земаља у развоју. Годишње се у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. 

    Лекари истичу да је трећина малигних болести узрокована факторима на које не можемо да утичемо, пре свих генетика, али на њих можемо деловати превентивним прегледима и начином живота. Канцерогени који се налазе у животној и радној средини изазивају генетске промене ћелија уз повећано стварање слободних радикала који додатно изазивају промене на хромозомима и генима. Њихово дејство настаје у периоду од пет до 40 година, колико је у просеку потребно да се нормална ћелија трансформише у малигну. Стога је ризик од добијања свих врста рака коже и претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, јер кожа све памти.  

    Лекари упозоравају да је око 30 одсто свих смртних исхода од малигних болести последица пушења, гојазности (скоро петина становништва има овај проблем), неправилне исхране, недовољне физичке активности и употребе алкохола. Сваки 30-ти одрасли становник Србије свакодневно узима алкохолна пића што повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута је већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око литар вина или два литра пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.

    У нашој земљи један од значајнијих проблема и даље представља непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља у спровођењу програма превенције.

    Да подсетимо, у лозничкој Општој болници 2017. године забележено је 392 новооболелих од карцинома а прошле 479 случајева,док је у јануару било деветнест новооболелих. Назаступљенији карцином је рак коже.

    В. М.

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

     

  • Нови Правилник о утврђивању професионалних болести на основу којих се добија инвалидска пензија предвиђа девет нових обољења као што су оштећење слуха изазвано буком, тровање талијумом, тетанус. Претходни правилник донет је 2003. године и садржи листу од 56 професионалних обољења међу којима и обољења до којих долази у професијама које одумиру

    Ради што прецизнијег утврђивања професионалних болести на основу којих се добија инвалидска пензија, недавно је израђен нови правилник који садржи листу од 65 болести уместо досадашњих 56 и она је усклађена са листом Међународне организације рада. Претходни правилник донет је 2003. године, а листа коју он садржи не само да има мали број обољења, већ је и застарела, јер на њој нема многих болести које собом носе модерне професије као што је целодневни рад за рачунаром. Такође, на листи се налазе и обољења до којих долази у професијама које одумиру.

    Правилник је завршен и упућен Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања из којег саопштавају да су новим правилником у делу који се односи на болести проузроковане хемијским дејством, додате три нове професионалне болести: тровање талијумом, затим, платином и осмијумом или њиховим једињењима.

    У делу који утврђује болести проузроковане физичким дејством, листа је допуњена болестима: оштећење слуха изазвано буком и обољења изазвана вибрацијама које се преносе на руке или на цело тело. Међу болестима проузрокованим биолошким фактором унете су: тетанус и обољења проузрокована директним контактом са другим биолошким агенсима на раду за које постоје научни докази или докази из практичних искустава. Такође, у делу који се односи на болести плућа, унете су четири нове професионалне болести: пнеумокониозе узроковане нефиброзогеном прашином, односно влакнима, бисиноза плућа, канабиоза, багасоза, бронхијална астма и обољење горњих дисајних путева. Допуњени су и поједини постојећи описи послова и радних места на којима се појављује професионална болест, као и услови за признавање болести као професионалне.

    Иначе, наша листа професионалних обољења много је краћа од европске. У Институту за медицину рада у Београду дијагностикује се само пет до седам случајева годишње а у Немачкој, на хиљаде.

    Нови правилник о утврђивању порофесионалних болести требало би ових дана да усвоји Влада Србије.

    В. М.

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • У Вуковом дому културе на Младенце,у петак (22.март), почиње 15. путујући фестивал документарног филма “Младенци 2019” који приређују Добрила и Добривоје Пантелић. За разлику од претходних неколико година ови филмски ствараоци неће се представити документрано-играним филмом, већ ће публика видети више њихових краћих остварења.

    - На фестивалу ће бити приказан наш документарни филм “Да се незаборави” који чини тринаест прича из серијала “Разговори покрај пута” које говоре о животу и раду људи у овом делу западне Србије. Те кратке приче снимамо већ неколико година и оне се много допадају публици, а они који воле наш рад могли су неке видети и на РТС, најчешће у “Јутарњем програму” и то једну, до две приче седмично. Укупно трајање филма који ћемо приказати је 93 минута и надамо се да ће се људима свидети - каже Добривоје који са Добрилом неуморно и скоро свакодневно налази занимљиве приче из Рађевине, Подриња, Јадра и Азбуковице.

    После, већ традиционалног почетка у Лозници, фестивал је 23. марта у Великој сали библиотеке у Осечини, два дана касније у Библиотеци “17. септембар” у Малом Зворнику, а 26. марта видеће га и они који дођу у Библиотеку “Политика” у Крупњу. У свим местима пројекције почињу у 19 сати, а као и свих минулих година улаз је слободан.

    Слоган путујућег фестивала је непромењен - “Да се прошлост не заборави, да будућност памти”, а организатори су општине Крупањ, Мали Зворник, Осечина и лознички Центар за културу “Вук Караџић”.

    Т.М.С

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    НАСТАВЉЕН „СВЕТ ЖЕНА“ – Фотографијом причају о храбрим женама

    НА 15. ГОДИШЊИЦУ МАРТОВСКОГ ПОГРОМА НАД СРБИМА НА КИМ – Деци из енкалава дарови из Лознице

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Према подацима аеропалинолошке станице лозничког Дома здравља „Др Миленко Марин“, током недеље у ваздуху у нашем граду забележене су умерено високе концентрације полена јасена, умерене вредности тисе, туја и брестова. Према речима дипломираног биолога Валентине Петровић, умерена до јака алергеност полена ових биљака утиче на појаву алергијских реакција. Од осамнаест алергених дрвенастих биљних врста које цветају током пролећа, у ваздуху је забележено присуство једанаест, чиме је отпочела прва сезона алергија. Помоћу апарата за контролу полена и спора измерено је преко сто поленових зрна дрвенастих алергених врста, јасена, чемпреса и брестова, у кубном метру ваздуха појединих дана, а алергеност поленових зрна је умерена до јака.

    - Умерена до јака алергена својства имају јасен, леска, јова, очекујемо платан који на сву срећу цвета кратко, јасен има јака алергена својства и ретко достиже високе концентрације као претходних дана. ради се о биљкама које имају умерена до јака алергена својства, а остале биљке које цветају имају мали алергијски потенцијал. Емисија полена леске у ваздуху јењава, а топола има слабу алергеност и не изазива јаке алергијске реакције - каже Петровићева.

    Напомиње, да почиње цветање брезе, сада су ниске вредности, али с обзиром на високу алергеност ове биљне врсте и способност да изазива снажне алергијске реакције, осетљиви људи требало би већ сада да узимају терапију. У наредном периоду очекује се цветање дудова, липе, ораха и храста.

    - Грађани који су осетљиви на полен дрвећа требало би да започну терапију на време и веома је важно да је узимају редовно како би се избегле компликације попут алергијске астме. У симптоме поленске кијавице спадају црвенило и свраб очију и носа, запушен нос, може се јавити и надражајни кашаљ - каже Петровићева.

    В. М.

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Овог викенда на спортским теренима највише је фудбалских дешавања. Фудбалери Лознице отпутовали су у Тутин где ће се сутра (23. март) састати са истоименом екипом.

    Кадети и омладинци одиграће своје мечеве у недељу у Клупцима на игралишту Раднички Стобекса. Кадети ће угостити Јединство са Уба, а сусрет ће почети у 11 часова. Омладинци ће у пола два одмерити снаге са Катрађорђем из Тополе. Пионири Лозице путују у Богатић где ће се састати са тамошњом Мачвом, а пионирску селекцију Дрину из Љубовије очекује тешко гостовање у Шапцу истоименој екипи, док ће Пчелињо у Зајачи дочекати Сењак.

    У Другој омладинској лиги и Другој кадетској лиги овог викенда наставља се сезона. Љубовијска Дрина дочекаће Раднички из Ваљева, водећи тим на табели, а комшијски дерби очекује лознички Јадар и Рађевац из Крупња. Очекује се узбудљива утакмица, а играће се у Горњем Добрићу у недељу од десет ујутру.

    Такмичење у Колубарско-мачванској зони биће настављено утакмицама 15. кола. Рађевац из Крупња путује у Шабац где ће се састати са Радничким шабачким, Борац из Лешнице гостује у Љигу где ће одмерити снаге са Спартаком, а Раднички Стобекс игра у Ваљеву са домаћим Радничким.

    У Мачванској окружној лиги на програму су сусрети 18. кола. У Доњем Добрићу Младост дочекује екипу Душка из Клења, а у Липници ће бити одигран комшијски дерби између Синђелића и Слоге из Липничког Шора. Биће то судар директних конкурената у борби за опстанак. Тежак посао очекује Јединство које у Малом Зворнику дочекује Младост из Прњавора, фудбалери Подриња путују у Штитар где ће се састати са Јединством, док Церу из Јадранске Лешнице предстоји сусрет у Црној Бари са екипом Хајдук Станка.

    Утакмице ће почети у 15 часова.

    Овог викенда биће одиграни сусрети 15. кола у Међуоштинској лигиЈадар Састаће се: Јадар – Велика Река, Антимон – Милан Орлић, Слога – 7. јули, Видојевица – Прва искра, Рудар – Младост, Јединство – Борац и Азбуковица – Јадар 1961.

    Утакмице ће почети у 14 часова и 30 минута.

    Данас је у просторијама ФС Лозница одржана Конференција клубова Општинске фудбалске лиге. Одлучено је да пролећни део сезоне почне 6. априла.

    Време до тада клубови користе за пријатељске утакмице како би што спремније дочекали старт.

    У Коренити ће у недељу снаге одмерити Слога и Студенац из Горње Ковиљаче. Сусрет ће почети у 13 часова. Екипа Јелава угостиће у недељу Гранит из Радаља.

    У оквиру 11. кола Прве лигеЦентаррукометашице Лознице града састаће се сутра са Младим радником из Радинаца.

    Сусрет у халиЛагаторпочеће у 18 часова.

    У понедељак Карановцу у Краљеву гостује КМФ Лозница град. Лозничани су у одличној серији и немају намеру да прекину низ победа. Утакмица ће почети у седам сати увече.

    В. Ст.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    БОКС: ЛОЗНИЦА – МЕТАЛАЦ 12:4 - Вратили им истом мером (ВИДЕО)

    ММА – Грбић вицешампион Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

август 01, 2020 262

НАШИ СМО - Мрском Ковиду,

Нормално да нема на почетку, оно класично “драги” јер све јеси, али драг ниси, нити ћеш бити. Појавио си се непозван, дошао на своју руку, онако подмукло, кукавички, да нико нити види, нити чује и онда почео да правиш хаос. Долазили су твоји рођаци и пре,…
јул 25, 2020 1130

НАШИ СМО - Студент

Ако изузмемо страхотне информације о коронавирусу које нас засипају протеклих дана (и месеци) и стварају осећај да сви живимо у једној глобалној болници, једна вест је изазвала велику пажњу нашег грађанства а односи се на председника Србије Александра Вучића којег, узгред буди речено, не гледамо…
јул 18, 2020 1571

НАШИ СМО - Памет у главу

После шест месеци трајања ретко ко се неће сложити да је ову годину дефинитивно требало прескочити, преспавати, било како заобићи јер је, изгледа, збиља решила да нам тотално загорча живот. Ова корончина, невидљива, а немилосрдна, успела је да нас избаци из шина и готово да нема онога што није…
јул 11, 2020 1088

НАШИ СМО - Магла

Док будете читали овај текст, требало би да знате да је писан иза поноћи у уторак и да је у време његовог настајања све било магловито као под сузавцем који је у то време испаљиван испред Скупштине Србије и РТС-а. И као што бива са густом маглом која се полако диже, тако ће и за који сат или дан…
јул 04, 2020 629

НАШИ СМО - Бумеранг

Таман кад смо почели да заборављамо пролећно ванредно стање изазвано ковидом-19, у фасциклу успомена одложили још једно ружно сећање на дане ограниченог кретања и свакодневног извештавања надлежних о броју преминулих у последња 24 сата, сустигле су нас нове недаће. Поплаве су за два дана поново…

Репортажа

јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…
јул 19, 2020

ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ - Пре 110 година Лозничани дочекали први воз

Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра,…
јул 17, 2020

ВИДОЈЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ ПОМАЖЕ НА СВОЈ НАЧИН – Прави и поклања визире

Мада није из Лознице, добар део времена проводи овде, радећи као скретничар на железници,…
јул 14, 2020

ПОЛА ВЕКА ЛЕШНИЧКИХ “КОНДОРА” - Били су прозор у нови свет

Ретки су градови, а још ређе варошице у Србији, па и свету, које се могу похвалити…
јул 11, 2020

У ТРИЈАЖНОМ ЦЕНТРУ – Није лако онима испред, а ни онима унутра

Онима који дођу испред Тријажног центра Дома здравља ‘’Др Миленко Марин’’ са високом…
јун 30, 2020

У ДВОРИШТУ ПУРИЋА - Родила лешничка банана

Више од три године прошло је откако је породица Пурић из Лешнице у свом дворишту засадила…
јун 29, 2020

НА ВИДОВДАНСКОМ ВАШАРУ - Корона „оборила“ посету

Одавно Лозничани не памте да је на Видовдан било тако топло и да је дан протеко без кише.…
јун 24, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Седам дана у коми и још четири у буђењу, провео је Лозничанин Дејан Јовичић након што су…
јун 23, 2020

И ЈАДАР ПОДИВЉАО – Набујала река уништила усеве

Киша, која је почела у понедељак, подигла је и ниво Јадра у горњем току, а наставио је да…
јун 15, 2020

ПРВА РЕКРЕАТИВНА ШЕТЊА  – Од извора Свете Петке до Скакавца

Прва рекреативна шетња "Упознајте природне атракције Лознице" одржана је јуче (14. јун) у…

Грми Ло

јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"