fbpx
  • Свим донаторима и добротворима, међу којима су билиипривредници из Лознице и суседне три општине Мали Зворник, Љубовија и Крупањ, данас се на великој подршцинашем народу који живи на Космету, показаној на хуманитарном концерту КУД „Копаоник“ из Лепосавића,  одржаном у Вуковом дому културе, захвалио Видоје Петровић, градоначелник Лознице, стоји у допису градске управе.

    Градоначелник, како је саопштено, наводи да суове четири локалне самоуправе, поред финансијске подршке КУД ''Копаоник'' Лепосавић, сагласне да преко Црвеног крста пруже и материјалну подршку сународницима на Космету у време божићних празника. Петровић позива све грађане и привреднике који нису били у ситуацији да се тога дана одазову,  да новчану помоћ уплате на рачун200–2948840101033-09  КУД ''Копаоник'' Лепосавић са позивом на број 14122018.

    Т.М.С

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ВЕЧЕРАС У ЛОЗНИЦИ – Братска подршка Србима на Космету (ВИДЕО)

    У ПОСТЕЊУ КОД ЉУБОВИЈЕ - Изгорела кућа породице Ранковић

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Уочи новогодишњих и божићних празника и Љубовија је окићена. Како кажу у Туристичкој организацији ове општине, заједно са општинском управом организована је израда новогодишњих украса па је средиште Азбуковице ових дана богатије за новогодишњи поклон, куглу, јелке...

    - Почели смо пре пар година са две фигуре, а сада их је више. Трудићемо се да у наредним годинама направимо и корак даље и сваке године све лепше украсимо нашу варошицу. Позивамо наше суграђане, нарочито најмлађе, да се прошетају Љубовијом и уживају у зимској чаролији - кажу у ТОЉ.

    Љубовијани су, иначе, наставили стару праксу да крајем године направе нови промотивни материјал па су тако приредили нове туристичке водиче, разгледнице, летке, кесе...

    Туристички водич садржи податке о целокупној понуди Азбуковице, туристичку мапу са обележеним локалитетима и планинарским стазама, календар манифестација, контакте свих туристичких субјеката, информације о спортско-рекреативном и верском туризму, знаменитостима, манифестацијама, Бобији и Дрини... Како расте интересовање туриста за овај део Србије, тако расте и потреба за смештајним капацитетима па се сваке године нови домаћини одлучују да почну пружати услуге смештаја у категоризованим објектима. Нови капацитети унети су у мапу, а нарочито занимљив биће летак о “кривоторбићима”, причи коју ТОЉ жели да сачува од заборава.

    Како кажу у Љубовији, то је само почетак припрема за наступ на Међународном сајму туризма у Београду крајем фебруара.

    Н. Т.

    Фото: ТОЉ

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ''ЛОЗНИЦА И ЛОЗНИЧАНИ'' – Поглед из Америке

    ''ТУРИСТИЧКА ПАТРОЛА 2018'' - Уручена признања за развој туризма (ВИДЕО)

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Светска здравствена организација указала је да је око милијарду младих у опасности да изгуби слух због штетне навике да у тинејџерском добу слушају прегласну музику. Како се истиче, скоро половина младих између 12 и 35 година свакодневно слуша музику на мобилним телефонима, док је око 40 одсто њих изложено пребучним ритмовима у клубовима и кафићима где је ниво буке од 104 до 112 децибела.

    Мобилни телефон оптимално омогућава јачину између 75 и 136 децибела, а истраживања су показала да млади музику слушају на волумену између 75 и 105.

    Због тога је, како се наводи у изјавама званичника СЗО, неопходно подићи свест младих о веома штетним последицама те навике, али и подстаћи одрасле да адолесценте одврате од слушања прегласне музике.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    СУТРА СВИ У “ЛАГАТОР” - Утакмица за Јасну

    ОМЛАДИНСКА СЕЛЕКЦИЈА ФК ЛОЗНИЦА - Голове дају, али и примају

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Потписивањем споразума о сарадњи градова и општина у сливу реке Дрине данас је у Образовно-културном центру ‘’Вук Караџић’’ у Тршићу учињен нови корак у смањењу будућих ризика од поплава. Састанку су присуствовали представници УНДП, Сандра Недељковић, заменица в.д. директора Канцеларије за управљање јавним улагањима Владе Србије, Иван Бошњак, државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе, као и Ђорђе Станичић, генерални секретар СКГО, који су говорили о  значају међуопштинске сарадње и удруживања на сливу реке Дрине и осталих међународних река, као и представници осам градова и општина.

    Према речима градоначелника Видоја Петровића, домаћина скупа, 2014. је била година која је показала које размере могу имати последице поплава и, на неки начин, нас све ''отрезнила'' да морамо много више и организованије, на системски  начин приступити смањењу ризика када су у питању елементарне непогоде, у овом случају поплаве.

    - Потписани споразум има карактер уговора, подразумева права и обавезе. Циљ је да у превентивном смислу предузмемо све мере и активности како бисмо ризике свели на минимум. Са друге стране системска подршка и системски приступ нам даје правни основ да можемо планирати средства у буџету и да можемо, интегрисани по географском принципу у сливу реке Дрине, планирати заједничке активности. Једно је међусобна сарадња, а друго су активности на уређењу речних корита, каналске мреже, изградње устава и слично, све оно што струка дефинише као начин и успешан метод супростављања катастрофалним поплавама. Наши партнери у овом послу су Стална конференција градова и општина, Министарство државне управе локалне самоуправе, Канцеларија за јавна улагања Владе Србије, Сектор за ванредне ситуације МУП-а – рекао је Петровић и истакао да ће наредне две до три године обележити интезиван рад када је у питању смањење ризика од поплава.

    Истакао је задовољство што су се на овом послу данас окупили представници осам општина у сливу реке Дрине, представници Асоцијације градова и општина из Републике Српске, и што ће се у наредном периоду проширити круг и, на неки начин, преко овог посла успоставити прекогранична сарадња, а очекује се и придруживање и две општине из Федерације БиХ.

    Т.М.С

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Попуните анкету

    Како ћете дочекати нову 2019. годину?

     

  • Изабране су најлепше туристичке фотографије Азбуковице у традиционалном конкурсу који спроводи Туристичка организација општине Љубовија (ТОЉ), а победник је Горан Јанчић коме је фотографија кањона Трешњице донела прву награду – таблет. Другопласирана је фотографија Бобије, ауторке Драгане Обрадовић, а на трећем месту нашла се фотографија жита на Тисовику, ауторке Наташе Јанчић. Њих две награђене су сетовима љубовијских сувенира.

    Како кажу у ТОЉ, није било лако одабрати најбоље јер је конкуренција била изузетно јака, али, после вишесатног прегледања пристиглих фотографија и неколико елиминационих кругова жири је одабрао победнике.

    Н. Т.

    Фото: Победничка фотографија – ГоранЈанчић

    Друго место  –  Драгана Обрадовић

    Треће место – Наташа Јанчић

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    АНКЕТА - Како ћете дочекати нову 2019. годину?

    ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ ЉУБОВИЈА - Празнична атмосфера у граду

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Можда питање звучи глупо, али сте га сигурно некада поставили себи, или сте га добили од детета па нисте знали шта и како да одговорите. Уколико нисте потпуно у себи изгубили дете, опустите мало вијуге, заборавите на логику и запитајте се - ако тај седобради не постоји, откуд онолики цртежи његовог лика, откуда толико света, најпре деце, верује у њега, а напослетку, уколико је измишљен, како то да сте на телевизији видели више од једном како креће на посао у саоницама које вуку ирваси?!

    Вероватно сте као баш мали волели да испод окићене јелке нађете пакетић и били мало љути на себе што вас је претходне ноћи сан преварио па нисте видели Деда Мраза како га оставља. После сте мало одрасли и почели да сумњате да ваши родитељи раде као помоћници деке из Лапоније, али сте и даље веровали да он постоји. Онда вам је неко од другова из “освешћене” породице која се на заноси глупостима сасуо у лице да Деда Мраз не постоји и грубо појачао ваше сумње, или потпуно разбио то бајковито маштање да неки деда силази низ оџаке, јури са ирвасима и има џак у коме је безброј поклона. Онда одрастете, заборавите да гледате испод јелке, а када постанете родитељ без питања, договора и уговора о раду сами на себе преузмете улогу доброг деке у црвеном оделу. А онда дође дан када вас дете пита да ли постоји Деда Мраз? Кажете да постоји, а оно удари контру - Како постоји кад мој друг Милош каже да не постоји?! Шта сад? Да ли потврдити Милошеве речи, или продужити дететове сањарије? Можете да му пустите филм о Деда Мразу као “чврст” доказ, или да кренете са објашњењима да постоји, али не као што клињо мисли, па ударите у причу о Светом Николи и развучете причу. Разочаран поглед детета говори да није желело да слуша научно излагање већ кратак одговор и одлази са једном илузијом мање у животу.

     Само да ли је то истина? Можда вам Деда Мраз не долази јер сте престали да га чекате, да верујете у њега, па зато и неће да губи време са вама када има толико оних који ће му се обрадовати. Једноставно, не верујете у чаролију зато је и нема. Пробудите мало дете у вама, погледајте под јелку, ослушните чују ли се прапорци, шкрипе ли санке, можда нешто чујете. Знам бар једну одраслу особу која се много радује деки у црвеном, чека га сваког 31. децембра, а одушеви се и када у граду сретне његове двојнике који се ките туђим перјем. Чак и када Мраз омане, не донесе поклон, не губи наду јер зна да стиже наредна нова година, а са њим и он. Деда Мраз.

    Јошмање од десет сати остало је до краја ове године.

    Јелка је окићена па треба проверити има ли нешто испод ње. Мислим, како може да не постоји неко о коме се толико дуго прича и пише, што рече један клиња “Докажите да не постоји”. Е, док то неко не докаже, ваља чекати и гледати под јелку, можда нас још има на његовом списку поклона, никад се не зна.

    Т.М.С

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ПРВИ ПУТ У ЛОЗНИЦИ – Одржан концерт за бебе и труднице

    ОТВОРЕН ТРЕЋИ НОВОГОДИШЊИ БАЗАР – Од украса до меда

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Љубовијски вајар Бојан Грујић учествовао је недавно на симпозијуму скулптуре у Љубљани и фестивалу скулптуре у леду у руском Томску и у оба града добио похвале за скулптуре које је направио. На словеначком “Ледена дежела” симпозијуму тема је била прича о змајевима који путују Словенијом, а инспирација аутору биле су човечије рибице. Управо зато и Бојан је изрезбарио две скулптуре - Постојнску јаму и Предјамски град, а човечју рибицу урадио је у специјалном белом леду и приказао је како плива у језерцету између сталактита и сталагмита. Ове скулптуре окружене бројним леденим змајевима посетиоци ће моћи да разгледају све до пролећа.

    У Русији је Грујић летос освојио награду па је себи обезбедио позивницу и за зимски фестивал скулптуре у леду. Тема овогодишњег фестивала била је “Зимски имагинаријум”, а уметницима су на располагању били ледени блокови извађени из реке Том. Пошто је прошао одабир у конкуренцији 60 уметника из осам земаља, укључујући Италију, Швајцарску, Кину... Бојан је радио скулптуру Весне, словенске богиње пролећа, коју бог Стрибог својим дахом - ветром проноси кроз капију, “прелаз” између зиме и лета.

    - Радило се по тимовима, а наш се звао “Српска браћа” и у њему смо били мој брат Иван и ја. Температуре су биле изузетно ниске, спуштале су се и до 30. подељка испод нуле. Шест дана смо имали на располагању, а мени је најтежи био први када је осам блокова леда тешких више од тоне требало поставити на висину. Иако волим велике скулптуре и планинарење, не волим висину, а морало је на висини да се ради. Додатни проблем представљало је то што у Томску дан траје кратко, Сунце излази око 11, а залази већ око два поподне, а на тако ниским температурама ледиле су се и тестере - прича Грујић и додаје да је рад у леду неописиво искуство, напор и изазов, али да је представљање своје земље и народа, као и стварање таквих дела за њега нешто посебно и драгоцено.

    Бојан, који иначе предаје у основној школи у Амајићу код Малог Зворника, планира да направи скулптуру за школу, а предстоји му и учешће на такмичењу у резбарењу снега у италијанским Алпима где ће радити девет дана и направити две велике скулптуре од сабијеног снега. У плану је и прављење скулптуре под називом “Тројство” коју у фебруару намерава да дарује Цркви Преображења господњег у Љубовији.

    Н. Т.

    Фото: Приватна архива саговорника

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ОШ „ВУК КАРАЏИЋ“ – ЛОЗНИЦА – Пројекат за стварање пријатељства

    ДЕВЕТИ ПУТ ОДРЖАНА ХУМАНИТАРНА МАНИФЕСТАЦИЈА ''ПРИЂИ СРЦЕМ'' – Кад година почне осмесима

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Неко прославља нову годину по новом календару, неко по старом, неко обе, у којој сте групи Ви?

    Попуните анкету кликом на линк.

    Анкета: Када дочекујете нову годину?

  •  

    Због изразито ниских температура у току ноћи и у раним јутарњим часовима, као и могуће ледене кише Републички хидрометеоролошки завод издао је упозорење за подручје западне и централне Србије и прогласио црвени метео-аларм. За остатак земље проглашен је наранџасти метео-аларм, осим на истоку где је на снази жути.

    Ведра ноћ и јутро донели су изузетно ниске температуре, прогнозирано је између минус 18 и минус осам степени, у планинама и ниже, а у току дана очекује се наоблачење и слаб снег. Услед пораста температуре снег ће поподне прећи у кишу која ће се, понегде, ледити на тлу. Ледена киша може изазвати велике проблеме у саобраћају и снабдевању електричном енергијом, као и ломљење грана и стабала па је изузетно опасна. Сви учесници у саобраћају требало би да се понашају крајње опрезно, што важи и за пешаке.

    Иако би у среду време требало да се поправи, у преподневним сатима и даље ће бити могућа појава ледене кише, а у току дана и у четвртак местимично ће падати слаб снег. За подручје северозападне и централне Србије сутра и прекосутра на снази ће бити жути метео-аларм, што значи да временске појаве неће бити неуобичајене, али је потребан опрез јер време може бити опасно па се не треба излагати непотребном ризику.

    Н. Т.

    Илустрација: РХМЗ

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    АНКЕТА - Када дочекујете нову годину?

    НАГРАДНИ КОНКУРС ''МОЈА ИДЕЈА ЗА МОЈУ ЛОЗНИЦУ'' – Да грађани обликују град

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Скоро 50 одсто учесника анкете два пута дочекује нову годину, и по новом и по старом календару, а нешто мање је оних који се држе само новог календара - 44 одсто. Само по старом календару нову годину дочекује свега осам одсто оних који су одговорили на питање. 

    Кад год да вам почиње нових 365 дана, нека су вам срећни, а чак и ако се држите искључиво новог календара, вечерас можете прошетати до Цркве Покрова Пресвете Богородице где ће у поноћ бити приређен ватромет.

    Н. Т.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    У НЕДЕЉУ – Дочек код три цркве

    ВЕЧЕРАС У ЛИПНИЧКОМ ШОРУ - „Фрула“ одржала новогодишњи концерт

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • У организацији Спортског савеза општине у понедељак су у сали Скупштине општине уручена признања најуспешнијим спортистима Љубовије у прошлој години. За најбољег спортисту изабрана је Вера Јањић, кошаркашица КК Љубовија. Најуспешнији млади спортиста је Вељко Петровић, члан ФК Дрина, док је најбоља млада спортисткиња Андреа Ненадовић, такмичарка карате клуба Дрина.

    Најбољи спортски радник за прошлу годину је Мила Јосиповић Струја, председник шаховског клуба Дрина, док је за најбољег тренера изабран Миодраг Јовановић Мујке, тренер карате клуба Дрина.

    Најбољи спортски колектив у прошлој години у Љубовији био је КК Љубовија.

    Уручењем признања обележена је веома успешна година за љубовијске спортисте. Како кажу у Спортском савезу општине, радује то што се у спортске активности укључује све већи број деце и младих. Истичу да је веома важно то што се оснивају нова спортска удружења и што су девојчице сада у прилици да се у већој мери укључе у спортске активности, што раније није био случај. У прошлој години основана су два нова спортска удружења - Одбојкашки клуб Либеро 15 и Кошаркашки клуб Вива баскет 015.

    У Спортском савезу подсећају да су организацијом “Ђачког планинског маратона”, турнира у малом фудбалу за радне организације, као и турнира у више спортова поводом одржавања “Дринске регате” настојали да подстакну што већи број деце и осталих грађана ове општине да се баве спортом и да укажу на значај спорта на психофизичко здравље људи.

    Представници Спортског савеза истичу да захвалност дугују локалној самоуправи која издваја значајна средства за развој спорта јер без њихове помоћи Љубовијски спортисти не би могли да постижу овако добре резултате.

    В. Ст.

    Фото: Спортски савез Љубовије

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    НА ЗВОРНИЧКОМ ЈЕЗЕРУ – Шапчанин освојио часни крст

    НАШИ СМО - (Не)моћ

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Републички фонд за здравствено осигурање одредио је нову листу лекова на тзв. позитивној листи на којој ће се наћи 61 нови лек за који ће држава морати да „одреши кесу“.

    Како је најавила Сања Радојевић Шкодрић, директорка Фонда, међу новим лековима наћи ће се терапијске алтернативе лекова за кардиоваскуларна и реуматска обољења, дијабетес и иновативни лекови за пацијенте који болују од псоријазе и метастатског меланома, а који су БРАФ позитивни.

    Држава планира да ове године склопи уговоре са 11 приватних клиника у којима ће моћи да се уради вантелесна оплодња. Јавни позив клиникама отворен је до 31. јануара. Веома је важно да могу да конкуришу и они који су већ добили прво дете путем вантелесне оплодње.

    Иначе, прошле године први пут је омогућено да се о трошку државе замрзне шест ембриона са роком чувања од пет година.

    Директорка Фонда најавила је и да ће ове године бити донет нови правилник за лечење у иностранству, који ће садржати индикације и болести које до сада нису могле да се лече у ван земље. Између осталог, биће омогућено и да се раде и неке генетске анализе.

    Очекује се да нову листу лекова Влада Србије усвоји на некој од наредних седница.

    В. М.

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  •  

    Уколико буде ведро, крајем ове ноћи бићемо, као и остали становнициЕвропе, Северне и Јужне Америке,  западне Африке и северне Русије, у прилици да посматрамо јединопотпуно помрачење Месеца у току ове, али и следеће године. Месец ће се наћи у сенци наше планете па ће наступити његово потпуно помрачење током којег неће ''нестати'' у тами, већ ће попримити црвенкасту боју због чега се ова појава назива и ''крвави Месец''. Поред тога, Месец ће бити и ближи Земљи што ће учинити да делује већи за 14 одсто и скоро трећину светлији него за време пуног Месеца. Ова појава назива се супермесец.

    Како је саопштило Астрономско друштво ''Рушер Бошковић'' из Београда, помрачење Месеца ће из Србије бити видљиво од 4 сата и 34 минута до 7 и 17, када ће земљин природни сателит заћи испод хоризонта. Појава ће бити видљива и голим оком на западном небу, уколико не буде облака.

    Иначе, иако потпуног помрачења после овога неће бити скоро, супермесец ће се поновити већ у фебруару.

    До помрачења долази када се Земља, Сунце и Месец нађу у истој равни. Ако се између Сунца и Месеца налази Земља, као што ће то бити за неколико сати, онда наступа помрачење Месеца, а када се земљин природни сателит ''уметне'' између Сунца и Земље, тада долази до помрачења Сунца.

    Н. Т.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    СИСТЕМАТСКИ ПРЕГЛЕДИ ЂАКА – Најчешћи проблеми равна стопала и прекомерна тежина

    У ЈАДРАНСКОЈ ЛЕШНИЦИ - Змија прошетала по снегу!

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за електронске системе, где се усавршава као учесник важних пројеката. По завршетку студија жели да заврши мастер и докторске студије у иностранству, да стекне искуство и потом се врати у Србију да доприноси својој земљи. Како каже, једино имамо оно што нам је у глави и зато је потребно непрекидно усавршавање

    Да би се стигло до циља и остварио се сан, потребни су упорност и вредан рад, потврђује Никола Рашевић (22), младић који је прве кораке начинио у Великом Селу, а данас се као студент четврте године новосадског Факултета техничких наука (ФТН) налази у Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) на граници Швајцарске и Француске. Никола је у ЦЕРН-у почео да ради у октобру, а остаће тамо 14 месеци, све до краја ове године. То, међутим, не значи да ће направити паузу на факултету, отишао је као студент и тај статус у пуном значењу мора да задржи па ће упоредо припремати и полагати испите на ФТН.

    Рад као мерило

    Наука је Николу привукла доста рано па је као ученик Гимназије ''Вук Караџић'' три године био учесник семинара за електронику у Петници, што му је, каже, много значило у каснијем школовању, али и сада.

    – У Петници смо лети боравили двадесетак дана и морали да осмислимо пројекат, спроведемо га у току лета и напишемо рад на ту тему. Често се деси да не бираш сам, већ добијеш тему и онда имаш библиотеку, интернет и рок у којем треба да завршиш све. То није као у школи, имаш књигу, научиш па одговараш, тамо те баце у ватру. Ја сам у првом разреду добио интеграле, а то се учи тек у четвртом гимназије, нисам их ни видео дотад, али сам морао да се снађем.Они могу да те наведу, али неће да ти дају одговор. Не траже ни да измислиш ''топлу воду'', већ да научиш да размишљаш, истражујеш и проналазиш решења. То искуство много вреди – каже Рашевић.

    И када се пријавио за рад у ЦЕРН-у, у биографији су значајно место имала и истраживања из Петнице, а Никола каже да је за студенте услов да су завршили трећу годину студија, а остало је све на основу радне биографије.Процедура је обимна, а досадашњи рад је најважније мерило за пријем. Он је на пет страна описао пројекте на којима је радио до данас одговарајући на бројна питања у пријави и каже да тамо немају времена да некога годину дана уче како се ради да би га после ангажовали, већ им требају они који знају да раде, а време у ЦЕРНУ-у користе да унапреде своја знања.

    Рашевић ради у Департману за електронске системе ЦЕРН-а који обезбеђује електронику за рад свих тамошњих инструмената. Иначе, сваки департман има свој сектор за електронику као техничку подршку, али Николин обухвата све и надзире целокупну електронику.

    – Спољни смо играчи, али без нас ништа не би радило – каже са осмехом и додаје да је ангажован на два пројекта и експеримента. – Мени је фасцинантно то што имам прилику да радим нешто овакво и питање је да ли ћу икада бити поново у прилици да радим на овом нивоу изван ЦЕРН-а. Овде се налази највећи акцелератор честица на свету и, иако акцелератори постоје и на другим местима, овај даје највеће могућности, више енергије, већи број судара честица по јединици времена и помера границе до којих се нешто може истражити.На местима где се сударају честице постоје сензори који мере шта се дешава, какве су енергије, које су последице...Наш тим развија електронику на коју се постављају сензори који се уграђују у детекторе – објашњава Никола.

    Рашевић је најмлађи у департману, а део је шесточланог тима који има још једног студента. Иначе, од стотинак људи који раде на том спрату, припадници исте нације могу се набројати на прсте.Људи се не деле по боји, вери, националности, цене се само рад и успех.

    – Откако сам сазнао да постоји, мени је рад у ЦЕРН-у био жеља и сањао сам да дођем да видим како то изгледа овде. За мене је ово било место на којем не раде обичини смртници, већ само богом дани људи, а до друге године ФТН нисам ни знао да може да се пријави за рад овде. То сам чуо од друга који је радио у ЦЕРН-у, допало ми се оно што ми је испричао, посетио сам га и одушевио се виђеним, био сам опчињен и порасла ми је жеља да се пријавим. Сада видим да је ово нормално место, јако занимљиво за рад, пружа могућност за напредак и људи су нормални – каже Никола.

    О томе колико се разликују услови за рад тамо и овде Никола јасно каже да ЦЕРН није место за поређење. За истраживања је потребан новац и то су улагања без очекивања за поврат, а наша привреда још није толико развијена и нисмо толико богати да бисмо могли много улагати. Ипак, Рашевић каже да, иако препреке постоје, има и начина да се заобиђу. Србија сада, као пуноправна чланица Организације, има могућност да користи све ресурсе и из наше земље може да се конкурише за учешће у било ком овдашњем пројекту.

    – Проблем је то што се код нас доста ради теоријски јер немамо средстава се практични рад па се раде симулације на рачунарима. То јесте битно и без тога се не може ићи у физичку реализацију, али зато има доста међународних пројеката за које се може конкурисати – каже Рашевић.

    Допринети својој земљи

    Доста младих, не само из Србије, већ са целог Балкана, планира одлазак на Запад сматрајући да код куће нема будућности. Никола, којем су се врата посла у иностранству прилично отворила, размишља сасвим другачије. По завршетку основних студија планира да конкурише за мастер и потом докторске студије у иностранству, а после и да остане тамо неко време, али не на једном месту, већ да упозна начин рада и на Западу и у Русији и Кини, а онда и да се врати у Србију и примени стечено знање и искуство.

    – Прво бих волео да видим како то изгледа јер овде има доста добрих ствари које ми не прихватамо и не користимо. Хтео бих да видим како то изгледа на делу па да покушам да применим и код нас. Не волим када чујем да неко каже ''Шта ми је Србија дала'', поражавајуће је да млади који су примали стипендије кажу да немају ништа од тога што уче овде и хоће да оду на Запад јер мисле да тамо цветају руже. Ја примам државну стипендију и награду Града Лознице и углавном сам у Новом Саду живео од тога тако да осећам моралну одговорност да се вратим и доприносим мојој земљи. Све што знамо, овде смо научили и не бисмо знали без те Србије и мислим да би тако требало сви да размишљају – јасан је Никола.

    Себичност је у људској природи, каже Никола, али треба мислити и на будућност. Како каже, све мање је оних који желе да остану на факултетима као асистенти јер код приватника могу више да зараде, па се обарају критеријуми.

    – То тренутно може да задовољи, али ко ће нам сутра учити децу? По мом мишљењу на факултетима и у школама морају радити најквалитетнији људи јер они треба да образују следеће генерације. Ако наставимо у овом смеру за 15, 20 година неће имати ко да нам учи децу – указује Рашевић.

    Његова је жеља и да оформи групу са ФТН која би радила истраживања у ЦЕРН-у и каже да треба искористити могућности и вратити новац који Србија улаже у Организацију, што би требало да допринесе и технолошком развоју.

    Иначе, Николи живот у Швајцарској не одговара много, земља је ''превише уређена'', закони се строго поштују, а људи су отуђени. Колико год били добри међусобно пријавиће полицији чим уоче да комшија ради нешто непрописно. Он тамо живи и дружи се са Словенцима, али и са свима који говоре ''југословенске језике''.

    – Нема оног нашег духа, хладни су, све је ''под конац'', иако се деси да аутобус касни. Можда тако мора, не могу и да се поштују сторги закони и да будемо људи у нашем смислу речи. Мени је, као некоме ко је одрастао у срцу Балкана, тешко да се привикнем и не бих волео да заснујем породицу тамо па да ми се деца осећају Швајцарцима, а не Балканцима – јасан је Никола.

    Савет младима

    – Небитно је у каквој смо ситуацији, поштоваће нас само на основу онога што имамо у глави и само на основу тога можемо живети. Зато треба да се унапређујемо не само у научном смислу, не само ускостручно, већ што шире можемо да бисмо били прилагодиљиви на све услове јер не знамо шта нас сутра чека – каже Никола.

    Уверен је да ако неко каже да је нешто немогуће, значи да је одустао и пре него што је покушао па поручује да не треба кретати од става да се неће остварити.

    – Увек се као први проблем појави финансирање, али сам видео да се, ако се тема представи на прави начин, може наћи неко коме ће се свидети и ко је спреман да помогне.Они који планирају научну каријеру морају да се унапређују и изван факултета. Факултет није последњи на лествици, неопходан је као основа, али мора се уложити доста времена у ваннаставне активности и истраживања. Нису битне све десетке, разлика између осам и десет није у знању, већ у начину на који се оно презентује професору. Ми који смо се борили и радили да дођемо на ЦЕРН доказ смо да је могуће, ако се хоће – поручује Рашевић.

    Н. Трифуновић

     Фото: Приватна архива саговорника

     

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    НАШИ СМО - (Не)моћ

    КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Новим Законом о здравственом осигурању предвиђено је да се за време одсуства са посла због неге детета до пунолетства родитељима исплаћује накнада за боловање у висини од сто одсто основне плате, али и да осигураници који се три пута не одазову на превентивни преглед, плате 35 одсто цене лечења, ако се у међувремену, разболе од болести која је могла бити откривена и лечена

    Иако је требало да заживи најкасније до краја прошле године, нови Закон о здравственом осигурању који доноси низ погодности за осигуранике, али и „казне“, у скупштинску процедуру ушао је тек 8. јануара ове године. Према предлогу Закона изабрани лекар може да отвори боловање до шездесет дана, уместо досадашњих тридесет. Међутим, ништа није мењано када је реч о томе ко ће боловање исплаћивати, и даље ће првих 30 дана плаћати послодавац, а од 31. дана боловање ће исплаћивати РФЗО. Дат је предлог да убудуће лекари специјалисти непосредно могу да упуте пацијенте на болничко лечење а не да их враћају код изабраног лекара у Дом здравља по упут. Предложено је да се родитељима за време одсуства са посла због неге детета до пунолетства исплаћује накнада за боловање у висини од сто одсто основне плате. Међутим, то право ће морати да се обнавља, на сваких шест месеци радиће се процене и у случају оздрављења детета родитељ се враћа на посао.

    Казне за неодазивање скрининзима

    У циљу јачања свести о значају превентивних прегледа предвиђена је и мера коју осигураници могу да тумаче као казну, да се у случају неоправданог изостанка са превентивних прегледа, плаћа 35 одсто цене лечења. Међутим, мера ће важити само ако се осигураник не одазове на више позива у оквиру једног циклуса скрининга, највише три пута, а у међувремену се разболи од болести која је на време могла бити откривена и лечена.

    Такође, предложено је да се палијативно збрињавање за умируће пацијенте у потпуности обезбеђује на терет осигурања, а најмање 65 одсто за лечење болести осигураника који се није на време одазвао на један од програма скрининга.

    Осигураници ће моћи да остваре шира права из здравственог осигурања и у случајевима када због пропуста послодаваца немају редовну уплату доприноса за здравствено. До сада је у таквим случајевима осигураник могао да оствари право на хитну медицинску помоћ.

    По садашњем закону сви који немају оверену здравствену књижицу имају право само на хитну медицинску помоћ. Нацртом закона о осигурању ова могућност је проширена па ће лечење без оверене књижице бити проширено на палијативно збрињавање, на обавезну вакцинацију и имунизацију, као и на превентивне прегледе.

    Грађани ће имати могућност да о трошку осигурања буду упућени у иностранство ради дијагностике, а не само ради лечења, као што је до сада био случај.

    Дата је могућност да грађани који желе бољу и квалитетнију медицинску рехабилитацију, лекове, медицинска средства и здравствене услуге то могу и да доплате.

    Проширена су права на накнаду трошкова превоза. Они пацијенти којима је до прве здравствене установе да би се лечили потребно више од 50 километара, убудуће ће имати плаћен превоз.

    Јавно-приватно партнерство

    По први пут у закон је уврштено јавно-приватно партнерство што подразумева да предузетник може да склопи уговор са РФЗО на, рецимо, 20 година и да пружа здравствену услугу болници. Његова обавези би била да за себе среди део у болници и набави сву потребну опрему. Пацијенти би се ту лечили о трошку основног здравственог осигурања, предузетнику би РФЗО плаћао. По истеку уговора, све уложено би остало болници. РФЗО је до сада закључивао уговоре само са приватним здравственим установама.

    Такође, нове измене предвиђају и могућност допунског и додатног добровољног осигурања. Ако парламент усвоји предложена решења, биће уведени и нови основи осигурања за пољопривреднике, јавне бележнике и извршитеље, осигуранике који примају пензију или инвалиднину искључиво од страног носиоца осигурања, а имају стални или привремени боравак у Србији, за жртве тероризма и за људе са статусом борца.

    Пакет бесплатних здравствених услуга

    Према нацрту Закона о здравственом осигурању, у Србији ће први пут бити дефинисан пакет здравствених услуга које ће грађани добијати из обавезног здравственог осигурања.

    Пакет подразумева мере превенције и раног откривања болести, прегледе и лечења у случају планирања породице, трудноће, порођаја, као и годину дана после порођаја. У пакет услуга уврштени су прегледи и лечење у случају болести и повреде, прегледи и лечења болести уста и зуба. У пакет ће бити укључени и лекови, медицинска рехабилитација, као и медицинска средства. Међутим, тачан опис свих услуга које ће добити, њихов ценовник, као и у ком обиму ће је користити о трошку обавезног здравственог осигурања, биће дефинисано подзаконским актом.

    В. М.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ЛОЗНИЧАНИН ПРЕДЛОЖЕН ЗА НАЈБОЉЕГ ПЕДАГОГА ЧЕШКЕ - Признање за предан рад

    ДА ПИТАМО ЗАЈЕДНО

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  •  

    Рок за упис података у Централну евиденцију стварних власника истиче у четвртак, а за оне који ту обавезу не испуне предвиђене су и казне. Обавезу уписа података у нову евиденцију имају сви регистровани субјекти, односно привредна друштва, удружења, установе, задужбине и фондације чији једини оснивач нису Република Србија, аутономна покрајина или локална самоуправа. Према Закону о централној евиденцији стварних власника, до 8. јула прошле године морао се одредити стварни власник и прибавити комплетна документација у вези са власничком структуром, а од 31. децембра могућ је приступ Централној евиденцији стварних власника коју води Агенција за привредне регистре. Централна евиденција се, иначе, води као јавна, јединствена, централна електронска базу података о физичким лицима која су стварни власници регистрованих субјеката. Ова евиденција је успостављена са циљем да се спречи прикривање правих власника домаћих и страних компанија, улазак сумњивог новца у Србију, прање новца и финансирање тероризма.

    Евидентирају се две врсте податакаподаци о регистрованом субјекту и то на основу података преузетих од надлежних државних органа  и подаци о стварном власнику, што ће радити лице овлашћено за заступање регистрованог субјекта. Како закон каже, регистратор је дужан да податке од надлежних органа преузме у року од два радна дана од пријема обавештења о насталој промени, а лице овлашћено за заступање регистрованог субјекта дужно је да податке евидентира у Централној евиденцији у року од 15 дана од наступања основа евидентирања, нпр. промене власничке структуре.

    Законом је предвиђен и прекршај за неблаговремено евидентирање, и то за правно лице новчана казна од 500 хиљада до два милиона динара, а за одговорно лице у правном лицу новчана казна од 50 до 150 хиљада динара.

    Закон прописује и обавезу чувања података и за АПР, која је дужна да податке из Централне евиденције чува трајно, и за регистроване субјекте. Они субјекти који не чувају тачне податке и документа на основу којих је евидентиран стварни власник биће кажњени истим износом као и за неблаговремено евидентирање.

    Законом  је предвидвиђена и могућност да неко без правног основа буде уписан у евиденцију па је прописан и поступак правне заштите која се остварује тужбом надлежном суду. Поступак по тужби је хитан, а суд пресуду, по њеној правоснажности, доставља АПР-у како би лице било избрисано из евиденције.

    За оне који у Централну евиденцију не упишу податке о стварном власнику или упишу неистините податке предвиђене су и затворске казне од три месеца до пет година.

    Н. Т.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ЧЕКАЈУЋИ “БАМБИ” - Кључ и даље држе противпожарци

    ДА ПИТАМО ЗАЈЕДНО

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Измене Закона о порезу на доходак грађана усталасале су оне који се баве сеоским туризмом нарочито зато што су у неким медијима представљене као нови намет. Међутим, у Министарству трговине, туризма и телекомуникација и организацији “Сеоски туризам” кажу да је дошло до позитивних промена које ће домаћинствима умањити трошкове, олакшати им рад и подстаћи их да из зоне сиве економије уђу у законито пословање. Додатна корист биће и то што ће Србија најзад добити праву слику о степену развоја сеоског туризма и броју ноћења који се оствари у овом сектору

    Приходи од сеоског туризма убудуће ће се наплаћивати паушално и то није, како су неки медији писали, нови намет, већ измењена мера која ће олакшати плаћање пореза, али и донети уштеде угоститељима. Према Закону о изменама закона о порезу на доходак грађана, до износа паушалног пореза долази се множењем пет одсто просечне месечне зараде запосленог у Србији у претходној години са бројем лежајева (максимално 30) и коефицијентом туристичког места. Коефицијент за туристичко место прве категорије износиће један, друге 0,8, треће 0,7 и четврте категорије 0,5 док је за некатегорисана места 0,4. Према неким рачуницама, то значи да ће домаћинства која се баве сеоским туризмом у некатегорисаним местима, а у Лозници су сва таква, плаћати највише десетак хиљада динара годишње. Лознички домаћини углавном нису упознати са новом мером па нису спремни ни да је коментаришу, али Владимир Ивановић, председник Управног одбора организације “Сеоски туризам” из Љига, јесте. Како објашњава, у последњих петнаесетак година усвојена су три закона о туризму, а пре последње измене мењан је 2009. када је направљена разлика између пружања услуга смештаја на селу и у, на пример, Београду, Врњачкој Бањи и сличним великим туристичким центрима.

    За сељака најбољи је паушални порез

    - Тада је, међутим, направљена, по нашем мишљењу, грешка јер сеоским домаћинствима није било дозвољено да наплаћују услугу него су то морали да раде преко туристичке организације или агенције која има фискалну касу, за шта је плаћана провизија. Ми сада, заправо, имамо два закона, о туризму и о угоститељству, и сеоски туризам спада у овај други па се укида та обавеза и више нема посредника, домаћини сами наплаћују услуге, а не морају да имају фискалну касу, што је добро. Ипак, порез мора да се плати, и то није одлука Министарства трговине, туризма и телекомуникација, већ Министарства финансија, а за сељака нема бољег него да га плаћа паушално. Он је за сада повољан и домаћини се, када им објаснимо шта то значи, слажу са тим уз наду да држава то неће касније променити - каже Ивановић у разговору за ЛН.

    Према његовом мишљењу, велика ће добит бити и то што ће се коначно стећи права слика о стању сеоског туризма код нас и о броју гостију који користе туристичке услуге сеоских домаћинстава. Како каже, у Ивањици је, на пример, једно домаћинство имало по три хиљаде ноћења годишње, што не постигне ни неки мањи хотел, али је цео промет оствариван “на црно” па они нигде нису регистровани, нису плаћене боравишне таксе као ни порез.

    - Сада нико више нема разлога да крије колики је промет остварио. Једноставно, платиће порез стотинак евра годишње, ако ради на Златибору, и то квартално, а то заради за један викенд, па нема потребе да крије колико је гостију имао. Поред тога, уплатиће боравишну таксу која иде у буџет локалне самоуправе и, по закону, мора да се употреби за развој туризма, што омогућава домаћину да затражи да се пут асфалтира, постави путоказ... Ово није лоша мера, олакшава посао, али су је медији мало дочекали на нож и представили као нови намет, а ко је радио по закону и досад је плаћао порез. Друга је ствар што се углавном радило “на црно” - каже Ивановић и додаје да ће сада домаћинства моћи и да се рекламирају слободно, а не као досад “стидљиво”.

    Не исплати се не плаћати порез

    Добит за сеоска туристичка домаћинства биће и лакше коришћење подстицајних средстава која министарство даје, а и у одлуци о томе ко ће и колико добити од значаја ће бити број гостију и ноћења. Применом оваквог начина опорезивања најзадовољнији могу бити они који остварују велики промет јер се порез наплаћује паушално, а не на основу остварених ноћења, што значи да ће исти износ платити без обзира на то да ли су их остварили десет или хиљаду.

    Министарство очекује позитиван утицај нове мере на развој сеоског туризма и подсећа да је она већ примењена у другим државама.

    - Овим су испуњени вишегодишњи захтеви пружалаца услуга смештаја у објектима домаће радиности (кућа, апартман и соба) и сеоским туристичким домаћинствима да плаћају паушални порез, што је већ одавно пракса и у региону и у Европи. Тако би сеоска туристичка домаћинства, која се налазе у туристичким местима која нису категорисана, а категоризација туристичких места је добровољна и до сада их је категорисано 14, плаћала око 40 одсто износа одређеног за порез за један кревет за туристичко место прве категорије. Основна идеја је да се приходом који је остварен издавањем лежаја на два или три дана покрију трошкови пореза, а током свих преосталих дана угоститељ ради за себе у складу са законом. Мера је стимулативна и већ се примењује у земљама из окружења, и дала је одличне резултате - кажу у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

    Подстицај увођењу сеоских туристичких домаћинстава у законито пословање биће и то што ће се примењивати строже казне за оне који раде “на црно” па се, уз повољан порез с једне и скупље кршење закона са друге стране, једноставно не исплати ризиковати. То ће, сматрају у ресорном министарству, допринети смањењу сиве економије, успостављању лојалне конкуренције и подстицању предузетништва.

    Н. Т.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ЛОЗНИЧАНИН ПРЕДЛОЖЕН ЗА НАЈБОЉЕГ ПЕДАГОГА ЧЕШКЕ - Признање за предан рад

    ЕВИДЕНТИРАЊЕ СТВАРНИХ ВЛАСНИКА ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА – Рок истиче у четвртак

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Предавањем о штетности дуванског дима младим Лозничанима Дом здравља „Др Миленко Марин“ обележио је данас у Омладинском центру Национални дан без дуванскогдимачији је овогодишњи слоган „Заштитимо се од дувана“. Према речима др Дарка Тешмановића, начелника Службе поливалентне патронаже, употреба дувана повезана је са око шест милиона смртних случајева годишње широм света, укључујући и 600 хиљада смртних случајева који су настали због излагања дуванском диму.

    - Да би скренули већу пажњу јавности на младу популацију пушача, Министарство здравља и Институт за јавно здравље „Батут“ у  Београду спровели су истраживање код  младих од седамнаест година. Резултати показују да деца већ у основној школи између 13 и 15 године најчешће почињу са пушењем,  једанаест одсто њих користе цигарете свакодневно,  а више од 40 одсто повремено проба дуванске производе, што је много више од европског и светског просека – истакао је Тешмановић.

    Како је рекао, Светска здрваствена организација предложила је да се у  нашој земљи усвоји закон о потпуној забрани пушења у свим затвореним јавним и радним просторима. Законом о заштити становништва од изложености дуванском диму који је усвојен 2010. године  то је већ и предложено, али је тада одлучено да се од потпуне забране изузму угоститељски објекти.

    - Због тога ми имамо много веће проценат пушача од осталих европских земаља. У последњих пар година земље које су нам традиционално блиске Русија, Грчка па и Турска где је коришћење дувана део националног наслеђа, успеле су да изгласају законе о потопуној забрани пушења. Поред тога, предлог је да се на паклици цигарета поред писаних упозорења убаце и сликовна  која имају много већи ефекат на кориснике дувана. Наравно, и даље  треба два пута годишње повећавати  цене цигарета  јер је и то мера која доприноси престанку пушења – истакао је Тешмановић.

    Поред Дома здравља и Омладинског центра, данашњу акцију подржао је и лознички Црвени крст.

    В. М.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ФУДБАЛЕРИ ЛОЗНИЦЕ ОДИГРАЛИ ПРВУ КОНТРОЛНУ УТАКМИЦУ - Нерешено са Слогом

    ДА ПИТАМО ЗАЈЕДНО

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Од почетка сезоне у Србији је од последица изазваних грипом умрло двоје људи, у питању су хронични болесници. Због сумње на грип у уторак је из лозничког Дома здравља послат узорак на лабораторијску потврду у Институт „Торлак“ 

    Због компликација изазваних вирусом грипа прошле године у Србији је умрло 15 особа, претходне 26, док је од почетка ове сезоне од последица изазваних грипом умрло двоје људи,  реч је о хроничним болесницима. Према подацима Института „Батут“, вирус грипа до сада је лабораторијски потврђен код пацијената у Београду, у Нишавском и Јужнобачком округу, док су симптоми слични грипу претходних дана и недеља регистровани код више хиљада грађана. Највише оболелих је међу популацијом до четврте године, али и међу младима и радно активним становништвом.

    Институту за јавно здравље „Батут“ пријављена је, али није проглашена,  епидемија грипа у Пиротском округу на основу броја регистрованих оболелих од грипа или вируса сличних грипу. Ради се о особама које су имале хроничне инфекције и које су под већим ризиком за настанак различитих компликација. У питању су вируси типа А, управо они за које се очекивало да ће бити присутни у овој сезони па се и налазе у саставу овогодишње вакцине. Лекари кажу, да је број оболелих  у складу са очекиваним бројем за ово доба године и далеко испод епидемијског прага и упозоравају да су најугроженији као и увек хроничи болесници и старије особе са слабим имунитетом.

    Због сумње на грип у уторак је из лозничког Дома здравља „Др Миленко Марин“ послат узорак на лабораторијску потврду у Институт „Торлак“ у Београду. Према речима Валентине Петровић, представице за односе са јавношћу Дома здравља, на анализу је послат узорак који је, од још неколико сумњивих, по својим карактеристикама највише личио на грип.

    - Узорак је узет од одрасле особе, за сада док не добијемо потврду, овај случај водимо као стање слично грипу. Резултате очекујемо током наредне седмице. Од почетка године, тачније од завршетка првог дела зимског распуста, у Лозници је број обољевања од стања сличних грипу повећан за 25 одсто, највише код школске деце. После тога је дошло до пада тако да смо прошле недеље имали повећање од 11 одсто а с обзиром да деца опет иду на распуст очекује се да ће поново доћи до пада обољевања - истиче Петровићева.

    Доктори подсећају да се вируси грипа веома лако и брзо шире па би, колико је то могуће, требало избегавати гужве. Вирусе у малим капљицама  у ваздух шаљу болесне особе приликом кијања, кашљања или дувања носа а од њих се може оболети ако се нос, очи или уста додирну после контакта са предметима на којима се вируси налазе а на којима могу да опстану чак и два дана.

    В. М.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    УРАЂЕН КАТАСТАР ДИВЉИХ ДЕПОНИЈА - Мапа наше некултуре

    ОБЕЛЕЖЕН НАЦИОНАЛНИ ДАН БЕЗ ДУВАНСКОГ ДИМА - Заштитимо се од дувана

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

август 01, 2020 331

НАШИ СМО - Мрском Ковиду,

Нормално да нема на почетку, оно класично “драги” јер све јеси, али драг ниси, нити ћеш бити. Појавио си се непозван, дошао на своју руку, онако подмукло, кукавички, да нико нити види, нити чује и онда почео да правиш хаос. Долазили су твоји рођаци и пре,…
јул 25, 2020 1168

НАШИ СМО - Студент

Ако изузмемо страхотне информације о коронавирусу које нас засипају протеклих дана (и месеци) и стварају осећај да сви живимо у једној глобалној болници, једна вест је изазвала велику пажњу нашег грађанства а односи се на председника Србије Александра Вучића којег, узгред буди речено, не гледамо…
јул 18, 2020 1598

НАШИ СМО - Памет у главу

После шест месеци трајања ретко ко се неће сложити да је ову годину дефинитивно требало прескочити, преспавати, било како заобићи јер је, изгледа, збиља решила да нам тотално загорча живот. Ова корончина, невидљива, а немилосрдна, успела је да нас избаци из шина и готово да нема онога што није…
јул 11, 2020 1118

НАШИ СМО - Магла

Док будете читали овај текст, требало би да знате да је писан иза поноћи у уторак и да је у време његовог настајања све било магловито као под сузавцем који је у то време испаљиван испред Скупштине Србије и РТС-а. И као што бива са густом маглом која се полако диже, тако ће и за који сат или дан…
јул 04, 2020 649

НАШИ СМО - Бумеранг

Таман кад смо почели да заборављамо пролећно ванредно стање изазвано ковидом-19, у фасциклу успомена одложили још једно ружно сећање на дане ограниченог кретања и свакодневног извештавања надлежних о броју преминулих у последња 24 сата, сустигле су нас нове недаће. Поплаве су за два дана поново…

Репортажа

авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…
јул 19, 2020

ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ - Пре 110 година Лозничани дочекали први воз

Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра,…
јул 17, 2020

ВИДОЈЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ ПОМАЖЕ НА СВОЈ НАЧИН – Прави и поклања визире

Мада није из Лознице, добар део времена проводи овде, радећи као скретничар на железници,…
јул 14, 2020

ПОЛА ВЕКА ЛЕШНИЧКИХ “КОНДОРА” - Били су прозор у нови свет

Ретки су градови, а још ређе варошице у Србији, па и свету, које се могу похвалити…
јул 11, 2020

У ТРИЈАЖНОМ ЦЕНТРУ – Није лако онима испред, а ни онима унутра

Онима који дођу испред Тријажног центра Дома здравља ‘’Др Миленко Марин’’ са високом…
јун 30, 2020

У ДВОРИШТУ ПУРИЋА - Родила лешничка банана

Више од три године прошло је откако је породица Пурић из Лешнице у свом дворишту засадила…
јун 29, 2020

НА ВИДОВДАНСКОМ ВАШАРУ - Корона „оборила“ посету

Одавно Лозничани не памте да је на Видовдан било тако топло и да је дан протеко без кише.…
јун 24, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Седам дана у коми и још четири у буђењу, провео је Лозничанин Дејан Јовичић након што су…

Грми Ло

јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"