fbpx
  • Збoг прoдужeњa вaжнoсти рeгистaрских тaблицa сa сeдaм нa дeвeт гoдинa прoдужeн je и рoк вaжeњa сaoбрaћajнe дoзвoлe зa двe гoдинe. To знaчи дa вoзaчи кojимa тaблицe и сaoбрaћajнa дoзвoлa истичу у oвoj или нaрeднoj гoдини нeћe мoрaти дa трoшe нoвaц нa зaмeну сaoбрaћajнe дoзвoлe

    Измeнoм Прaвилникa o рeгистрaциjи вoзилa кojи сe примeњуje oд 29. jулa прoшлe гoдинe, рeгистaрскe тaблицe сaдa вaжe дeвeт умeстo сeдaм гoдинa. Oвoм урeдбoм сe прaктичнo пoништилa oдрeдбa прaвилникa усвojeнoг 2010. гoдинe, кoja прeдвиђa oбaвeзну зaмeну рeгистaрских тaблицa зa aутoмoбилe пoслe сeдaм гoдинa упoтрeбe. Збoг прoдужeњa вaжнoсти рeгистaрских тaблицa, прoдужeн je и рoк вaжeњa сaoбрaћajнe дoзвoлe зa двe гoдинe. Дa тo ниje учињeнo, нajвeћи брoj вoзaчa би вeћ oд 1. jaнуaрa oвe гoдинe трeбaлo дa издвoje oкo 4.000 динaрa зa зaмeну тaблицa и сaoбрaћajнe дoзвoлe и дoбиjaњe нoвe рeгистрaциoнe нaлeпницe. Нaимe, oд укупнo oкo двa милиoнa рeгистрoвaних вoзилa у Србиjи, нa нajвeћeм брojу вoзилa тaблицe су зaмeњeнe 2011. гoдинe.

    Прoцeдурa je jeднoстaвнa, приликoм рeгистрaциje вoзилa влaсници ћe oд MУП-a дoбити пoтврду, кoja je бeсплaтнa, дa сe вaжнoст сaoбрaћajнe дoзвoлe и рeгистaрскe тaблицe прoдужaвa, и тo нa српскoм и eнглeскoм jeзику. Вoзaчи су дужни дa пoтврду нoсe сa сoбoм, нaрoчитo приликoм путoвaњa у инoстрaнствo, a бићe им пoтрeбнa и приликoм нaрeдних рeгистрaциja. Пo истeку вaжeњa пoтврдe, oднoснo, дeвeт гoдинa oд дaнa издaвaњa тaблицa, вoзaчи ћe мoрaти дa их зaмeнe.

    Зa oнe кojи путуjу у инoстрaнствo, ипaк, упoзoрeњe дa ћe мoждa имaти прoблeмa jeр, прeмa рeчимa Чeдoмирa Лeмaићa, нaчeлникa Oдeљeњa зa рeгистрaциjу вoзилa и вoзaчкe дoзвoлe MУП-a Србиje, „никaд нe знaтe дa ли ћe нeки лoкaлни пoлицajaц дa сe сeти тoгa штo му je рeчeнo или ћe дa зaбoрaви“.

    Из MУП-a пoручуjу - дa пoтврдe нису увeдeнe, влaсници вoзилa би мoрaли дa мeњajу сaoбрaћajну двa путa, jeднoм пo истeку рoкa њeнe вaжнoсти oд сeдaм гoдинa, a други пут у мoмeнту кaдa им истeкнe вaжнoст тaблицa. Taдa би дoбили нoвe тaблицe, aли би збoг тe измeнe мoрaли пoнoвo дa мeњajу и сaoбрaћajну испрaву и рeгистрaциoну нaлeпницу, прe истeкa вaжeњa сaoбрaћajнe. Oвaкo, прaктичнo, сaoбрaћajнa вaжи дoк вaжe и пoстojeћe рeгистaрскe тaблицe.

    Meђутим, измeнe прaвилникa нe вaжe зa рeгистарскe тaблицe сa oзнaкaмa ћ, ч, ш, ж, ђ, ку, дупло в и ипсилон (слoвo икс oстaje). Дeo тaблицe кojи сaдржи слoвну oзнaку грaдa или oпштинe ниje oбухвaћeн oвoм измeнoм. Збoг усклaђивaњa сa стaндaрдимa EУ.

    Инaчe, прe дoнoшeњa нoвoг прaвилникa o рeгистрaциjи вoзилa прeдлoжeнo je дa рeгисaрскe тaблицe вaжe дoк гoд сe нe oштeтe, aли тo ниje усвojeнo иaкo je дoкaзaнo дa je њихoв рoк трajaњa мнoгo дужи.

    В. M.

  • Рак јајника сматра се најсмртоноснијим од четири генитална карцинома код жена.  По смртности од ове болести наша земља је прва у Европи

    Под слоганом „Ухапсимо болест заједно“, у уторак  је обележен Светски дан борбе против рака јајника који лекари називају и „тихи убица“. У питању је не најчешћи, али најсмртоноснији гинеколошки канцер који се обично открије касно јер су симптоми непоуздани. Симптоми карцинома јајника нису специфични, могу се приписати и неком другом, мање озбиљном стању, могу се јавити као: отицање стомака, нагло повећање телесне тежине, надимање, бол у пределу карлице и осећај притиска у стомаку, тешкоће у исхрани и осећај брзог засићења после узимања хране, често и нагло мокрење. Међутим, када се појаве симптоми, онда је болест већ узнапредовала. Постоји неколико фактора ризика који могу утицати на развој ове болести као што је старост, стил живота, репродуктивна и породична историја болести.

    Лечење представља озбиљан пут где се пацијенткиња и лекарски тим суочавају са хируршким захватом, а затим, хемиотерапијом, биолошким терапијама и могућим проблемима које она носи. С обзиром да не постоји довољно специфичан тест којим би се болест открила у раној фази, лекари женама препоручују редовне  гинеколошке прегледе који подразумевају и преглед ултразвуком једном годишње.

    По смртности од рака јајника Србија је прва земља у Европи, годишње од ове болести оболи око 750 жена, а умре 450, у свету на свака три минута умре по једна жена.

    Из Министарства здравља стиже обећање да ће убудуће више радити на унапређењу превенције и лечења оболелих од ове опаке болести.

     

    В. М.

  • Међународни дрински “Гастро фестивал” биће сутра одржан у Љубовији једанаести пут. У Туристичкој организацији Љубовије (ТОЉ), која га приређује уз подршку општине, кажу да је интересовање за учешће било изузетно велико, толико да су рок за пријаве морали продужити до среде у подне, иако је требало да траје до протекле суботе.

    - Пријављено је доста учесника из целе Србије као и из Републике Српске, а на “Гастро- фест” ће доћи и многи који се баве домаћом радиношћу да представе својих руку дело, све оно што је спојиво са нашим фестивалом. Биће ту и произвођача вина са југа земље, из Војводине и Централне Србије - каже Слађана Грујичић, директорка ТОЉ.

    Сутра у подне председник општине Милован Ковачевић и Грујичићева отвориће манифестацију, а одмах потом наступиће КУД “Азбуковица” и деца из Предшколске установе “Полетарац”. У један сат почеће такмичење у кувању рибље чорбе, а судије, професори Високе хотелијерске школе из Београда, оцењиваће такмичаре у припреми етно-трпезе, модерној кухињи, пекарству, посластичарству и карвингу. Од четири до шест судије ће оцењивати екипе које се такмиче у припреми рибље чорбе, а у седам сати биће познати сви победници и биће им уручене медаље, пехари и захвалнице.

    Након тога почиње забава - концерт “СМС акустик бенда”.

    “Гастро-фестивал” друга је по величини и значају љубовијска манифестација и одржава се традиционално друге мајске суботе, а привлачи велики број учесника и посетилаца.

    Н. Т.

  • У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе Србије. Учесници су се надметали у неколико кулинарских дисциплина, а посетиоци су уз изврсну храну могли и да се забаве уз богат културно-уметнички програм

    Ко није дошао јуче у Љубовију, није свестан шта је пропустио. Једанаести Гастро-фестивал, који приређује Туристичка организација Љубовије (ТОЉ), окупио је веште мајсторе кухиње, а неодољиви мириси који су се ширили из котлића и са трпеза брисали су врло лако из мисли све дијете. ''Од понедељка ћу'', био је стари, добри изговор који је оправдавао дегустацију производа кулинарских умећа такмичара.

    Жирију лако било није, пробај овде, кушај онде, па обрни круг, одлука је на крају морала бити донета. Прошлогодишњи шампион у спремању рибље чорбе изгубио је круну. Победу је ове године однела екипа ''Куварско друштво Панчево'' из, јасно, Панчева, а ''Котлић фром Комирић'' овог пута се морао задовољити сребром. На трећем месту нашли су се ''Тадића вајати'' из Дрлаче. Ако није била најукуснија, најлепше је изгледала чорба екипе Радована Субина из Кикинде, најбржи кувари су ваљевске ''Шаљивџије'', а ''мис шарма'', заправо најоригиналнија екипа носила је назив ''Задовољни пецарош'' из Земуна.

    У припреми етно-трпезе најбоље је било малозворничко Удружење жена ''Незаборав'', и ове године другопласирано је УГ ''Печурка'' из Крупња, а ариљско домаћинство Савић било је треће. У модерном кулинарству победила је Марија Јакубив, Предраг Лазић, прошлогодишњи шампион, био је други, а треће место заузео је Данијел Васиљковић.Милица Јовановић била је прва у посластичарству, Лазић је опет био други, а трећи су били Туристичка организација Новог Бечеја и новобечејски ''Кнап''. Најлепши мириси шире се када се у пекарству надмећу ТО Новог Бечеја и ''Кнап'', Јовановићева и љубовијско Удружење жена ''Вила'' и то баш тим редом.

    Да са Гастро-фестивала Лазић не однесе само сребро заслужна је дисциплина резбарења воћа у којој му је припало златно одличје.

    - Љубовија традиционално друге суботе маја постаје кулинарска престоница и место сјајних укуса. Учесници из свих крајева наше земље представили су кухињу свог краја, специјалитете и богатство укуса кухиња на Балкану, а бројне љубовијске екипе представиле су азбуковачке специјалитете. Гастрономска понуда битан је део туристичке понуде јер туриста поред добродошлице и туристичких локалитета не заборавља ни специјалитете које је пробао. Лепо време, ведра лица, котлићи у којима се крчка чорба, песма, дружење, склапање нових пријатељстава... обележили су и ову манифестацију. Конкуренција је била изузетна, све екипе трудиле су се да се представе у најбољем светлу – каже Слађана Грујичић, директорица ТОЉ.

    Када је такмичарска напетост прошла и победници проглашени, крупањски ''СМС акустик бенд'' потрудио се да својим наступом обезбеди још једно лепо сећање на 11. Гастро-фестивал у Љубовији.

    Н. Т.

    Фото: Туристичка организација Љубовије

  • Позориште лозничког КУД „Караџић“ са представом „Вирус“ Синише Ковачевића, у режији Зорана Грујића, учествовало је у понедељак на осмом Фестивалу аматерских позориштазападне Србије у Пријепољу где су изведене најбоље представе са фестивала за Златиборски, Мачвански и Колубарски округ. По оцени публике и жирија, Лозничанима је припало неколико награда, али се и поред тога нису изборили за учешће на Смотри аматерских представа Србије којасе одржава у Кули.

    -Жири публике за глумицу вечери прогласио је Јелену Крстић, а награде за најперспективније глумцефестивала припале су Тамари Несторовић и Урошу Стевићу. Поред тога, награде за глумачка остварења фестивала добиле су Биљана Станковић и Дубравка Лазић. Публика нас је одлично прихватила, ми смо и поред потешкоћа које смо имали током путовања и пред саму представу ипак задовољни. У неким каснијим разговорима похваљени смо и за музику у нашој представи, али сплетом околности нисмо били у конкуренцији за најбољу музику – каже редитељ Зоран Грујић.

    Ове године,одиграно јеукупнодевет представа – седам у такмичарском и две у ревијалном делу. Представили су се глумци аматери из Гимназије „Свети Сава“ из Пожеге са представом „Морска болест“,Љубовијско  драмско позориште извело је „Сумњиво лице“,домаћини представу„Оркестар Титаник“, са којом су се и пласирали за одлазак у Кулу, док се представом „Велики принц“представиоПозоришно-креативни центар„Талија“ из Бајине Баште. ПозориштеРаша Плаовић са Уба на фестивалује извело „Туђ живот“, глумци из Богатића комад „Хајде да не жмуримо“,а Лозничани су наступили у самој завршници такмичарског дела фестивала којег заједнички организују Дом културе, Општина Пријепоље и Савез аматера Републике Србије.

    С.П.

  • Туристичка организација Љубовије (ТОЉ) расписала је конкурс за избор најуређенијег дворишта и најлепшег балкона на подручју општине. Конкурс је отворен јуче (1. јун) и трајаће до 15. јула, а они који желе да учествују фотографије својих дворишта и балкона могу до истека конкурсног рока послати на е-пошту Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. , са назнаком ''За конкурс'', или их донети у просторије ТОЉ.

    Право учешћа имају сви који на подручју општине Љубовија имају дворишта и балконе.

    Уредна дворишта и уређени балкони, баш као и чисте улице, имају велики утицај на утисак који туристи носе из неког места па тако доприносе туристичкој понуди. Расписивањем конкурса за избор најлепших дворишта и башта ТОЉ подстиче Азбуковчане да више пажње посвете сопственом окружењу и тако улепшају Љубовију.

    Н. Т.

    Фото: ТОЉ

  • Уједињене нације прогласиле су 3. јун Светским даном бицикла јер бицикл припада и служи целом човечанству. То је једноставно, поуздано, чисто и еколошки прихватљиво превозно средство које је уједно погодно и за здраво провођење слободног времена. Бицикил омогућава упознавање са окружењем, а дан којим се слави треба да подстакне чланице УН да више пажње посвете  бициклима, бициклизму и бициклистима. Чланице УН требало би да побољшају безбедност на путевима и да промовишу бицикл као одржив начин превоза и средство за побољшање здравственог стања и подстицање физичког васпитања код деце и младих.

    УН поздрављају сваку иницијативу за организовање вожње бициклом како на националном тако и на локалном нивоу са циљем јачања физичког и менталног здравља, али и развијања културе бициклизма у друштву.

    Подсетимо да Туристичка организација града Лознице сваке године приређује манифестацију ''Покрени точак здравља'' посвећену љубитељима бициклизма током које Лозничани организовано на два точка одлазе до Тршића где се приређују разне забавне игре за учеснике вожње.

    Нажалост, Лозница нема много бициклистичких стаза па су бициклисти у саобраћају прилично угрожени, а стаза која води од града ка Тршићу, уместо безбедној вожњи бицикала, најчешће служи возачима за паркирање аутомобила.

    Светски дан бицикла проглашен је 12. априла ове године и посвећен је вишеструким друштвеним предностима коришћења бицикла за превоз и слободно време.

    Н. Т.

  • Берба малине је почела, а откупна цена још увек није позната. Најављена аконтна цена од 100 до 120 динара по килограму је неисплатива тврде малинари и најављују протесте. Њихов, ништа мањи проблем је и недостак берача - Свети Радаљцу из Лозничког Поља потребно је 50, а тренутно је у његовим засадима малине само 20 радника. Није сигуран да ће успети да обере сав род, а због ниске цене малина озбиљно размишља да престане са узгајањем овог воћа

    Године пролазе, али проблеми малинара остају исти. Сезона бербе малине почела је недавно, али као и претходних година - цена није позната. Малинари се надају да ће цена бити виша од прошлогодишње, јер, како кажу, другачије неће моћи да покрију трошкове и да нешто зараде. Откупљивачи још увек нису понудили конкретну цену, а говори се о аконтној цени од 100 до 120 динара по килограму што, како истичу малинари, ни изблиза није довољно.

    Добривоје Радовић, председник Асоцијације малинара Србије, каже да припремају протест због најављених ниских откупних цена. Истиче да ће ускоро почети протесте уколико се у наредних седам дана не договоре са откупљивачима о цени малине. Он каже да узгајивачи траже просечну откупну цену од 1,75 евра по килограму и да ће, ако се не договоре са откупљивачима бар о минималној откупној цени велики број малинара запустити своје малињаке и питање је ако се то деси од кога ће наредних година откупљивачи куповати малине, сматра Радовић.

    Он је уверен да откупљивљачи уцењују узгајиваче ниским ценама да би што више зарадили и да сваке године на разлици између откупне и извозне цене остварују велики профит.

    Данак прошлогодишњој суши

    Стручњаци процењују да ће због неповољних временских прилика овогодишњи род бити упола мањи - суша је прошле године уништила многе засаде па ће то смањити принос за око 30 одсто, а двадесетак одсто род ће бити мањи због града који је падао у подручјима у којима је највише засада малине.

    И док у свету производња малине расте, код нас и производња и квалитет опадају. У Србији је пре осам година род малине био око 90.000, док је прошле био свега 50.000 тона. Према званичним подацима, под засадима малине у Србији је око 20.000 хектара, али пољопривредни стручњаци кажу да ће због ниских откупних цена велики број засада бити уништен. Истичу да је нереално висока откупна цена од пре неколико година (од 200 до 240 динара за килограм) многе привукла да засаде малину, али је каснији нагли пад цена допринео одустајању од узгајања овог воћа. Данак из године у годину узима и суша, јер велики број малинара није у могућности да наводњава своје засаде што доводи до мањих приноса. Углавном штету имају малинари, а власници хладњача по правилу нађу начин да се извуку из лоше године.

    У Лозници, Крупњу, Малом Зворнику и Љубовији под малинама је 2.100 хектара, а берба је почела протеклог викенда.

    - Временске прилике су биле неповољне за малине (изузетно топло време у фази цветања ои сушно пролеће) тако да ће берба трајати краће него што је то уобичајено, а и род ће бити мањи. У засадима који се наводњавају и где се примењује потпуна агротехника могу се очекивати солидни приноси, 10 до 17 тона по хектару, док на парцелама које се не наводњавају неће прелазити две до три тоне по хектару. Проблем је што је и ове године откуп почео без дефинисане цене, а ако се деси да буде она која се “стидљиво” најављује (100 до 120 динара) то ће сигурно довести до новог смањења површина под малинама - каже Златица Крсмановић, дипломирани инжењер воћарства из лозничког “Пољосавета”.

    Она сматра да би узгајивачи могли да имају корист од овог посла и да остваре веће приносе ако осавремењавају производњу улагањем у системе за наводњавање, заштитне мреже и у квалитетан садни материјал уместо да само повећавају површине под малинама.

    Свето Радаљац из Лозничког Поља један је од највећих узгајивача малина у лозничком крају. Има засаде на два и по хектара, а 2016. године имао је четири хектара под малинама.

    Малину нема ко да бере

    Због ниске откупне цене, али и због тога што нема довољно берача, прошле године искрчио је хектар и по.

    - Морао сам то да урадим јер нема ко да ради. Муку мучимо због недовољног броја берача. Претпрошле године сам у малињаку сваког дана имао 75 бирача, ове ми је потребно 50, а до сада сам упослио свега двадесетак. Неће нико да ради, иако се многи жале да немају посла, али када им понудиш посао, они га одбију. Плаћам 50 динара по килограму, берач може да дневно убере од 60 до 70 килограма, а поједини берачи прошле године успевали су да наберу и по 90 килограма. Ради се десет сати (од пет ујутро), услови јесу тешки јер су стално на сунцу, али и зарада је добра. Нажалост, берача нема и питање је да ли ћемо успети да оберемо сву малину. Не можемо одједном да беремо цео малињак, него половину оберемо данас, а другу оставимо за сутра због чега ће сигурно велика количина остати необрана и пропашће - каже Радаљац.

    Он истиче да, ако цена буде као што се прича од 100 до 120 динара за килограм, нема никакву рачуницу и да озбиљно размишла да ли да настави бербу.

    - Где је ту наша зарада. Ако платимо 50 динара берачима по килограму шта ће нама остати. Где је ту наш рад, готово да не излазимо из малињака, улагања у агротехнику, системе за наводњавање. У свакој њиви ископали смо бунар, 14 километара цеви је утрошено за систем за наводњавање, три и по тоне жице нам је било потребно за малињак, а да друге трошкове и не рачунам. Принуђени смо да малину предајемо у хладњаче иако још увек није позната цена јер немамо где да је сместимо, морамо да је оберемо. Ако коначна цена буде ниска озбиљно ћу размислити о томе дали да и догодине улажем у малињак - истиче Радаљац.

    Подесћа да је прве две године убрао 41 тону, прошле године око 30, а ове године би, сматра, род могао бити преко 30 тона. Прошле године му је више од две и по тоне пропало јер нису стигли да оберу, а боји се да би ове године та бројка могла бити много већа.

    Игра нерава

    Они који имају мање парцеле (од десет до тридесет ари) некако успевају да оберу малину уз помоћ комшија и пријатеља, док се други који имају велике површине под малинама нису сигурни да ће успети да оберу комплетан род. Многи плаћају по килограму од 40 до 50 динара, док други нуде дневницу од 2.000 динара, два оброка и плаћен превоз што је укупно око три хиљаде дневно. Ради се десет сати, а сваки сат “вишка” плаћа се по посебној цени. Међутим, ни то није довољно примамљиво берачима. Слична ситуација је у целој Србији.

    Хладњачари кажу да очекују да ће цена бити позната за десетак дана и да ће је одредити понуда и потражња. У лозничкој “Леденој лозици” истичу да су све обвезе према малинарима испоштовали и да су им омогућили набавку репроматеријала и минералних ђубрива за малине из овогодишњег рода. Спремни су за овогодишњу сезону и верују да ће откупити планиране количине. Верују да ће берба трајати много краће него претходних година због неповољних временскх прилика и да се може десити да у једном тренутку велика количина малине стигне за бербу што може бити проблем и за узгајиваче (због недовољног броја берача), али и хладњачаре (због смештајних капацитета).

    Игра нерава се наставља. Имајући у виду шта се ранијих година дешавало чини се да ће и овог пута откупљивачи “скинути кајмак”.

    В. Ст.

  • Дуго се сматрало да је висок притисак (хипертензија) само болест одраслих, али показало се да од њега све чешће оболевају и деца. Према мишљењу др Мирка Мрђена, дечјег кардиолога, деци старијој од три године обавезно на систематским прегледима треба контролисати и притисак

    - Врло често сам као млађи лекар долазио у сукоб са колегама који су ми замерали што на систематским прегледима сваком детету мерим крвни притисак, то је код мене било обавезно - каже др Мирко Мрђен, дечји кардиолог лозничке Опште болнице. 

    Како каже, у јавности се дуго сматрало да је висок притисак само болест одраслих. Код родитеља постоје заблуде а неке од њих су и да сваки повишен притисак аутоматски значи да дете мора да пије лекове и да их пије цео живот, као што је то углавном код старијих људи, као и да не може и не сме да се бави спортом.

    - Деци која су старија од три године притисак обавезно треба мерити на сваком систематском прегледу, ако је задржано на болничком лечењу из било ког разлога и ако има тегобе као што су: главобоље, вртоглавице, поремећај вида, повраћање, кризу свести, јер све то може да буде последица повишеног крвног притиска. Дешавало се да на прегледу утврдим да дете има изузетно висок притисак па га задржимо у болници и радимо испитивања, ако је у граничним вредностима сачекамо пола сата да се опусти и поново меримо - каже др Мирко Мрђен, дечји кардиолог лозничке Опште болнице.

    Ризик од кардиоваскуларних обољења

    Родитељима се саветује да пар недеља код куће два пута дневно мере притисак и записују вредности да би се добио јасан увид. Апарат мора да буде поуздан а најбољи су са живиним стубом или са манжетном и пумпицом који се могу купити у свакој апотеци и нису скупи. Што је дете мање, и манжетна треба да буде мања. Врло често се дешава да дете код куће има нормалне вредности крвног притиска јер се у ординацији уплаши лекара па то утиче и на мерење.

    - Међутим, и код деце која имају хипертензију само у лекарској ординацији морамо бити опрезни јер се показало да код 40 одсто њих касније долази до развоја повишеног крвног притиска и њих чешће и редовније морамо да контролишемо. Постоји и тзв. маскирана хипертензија која не постоји у ординацији, али код куће или код рутинског мерења се испостави да је притисак повишен. Тако је чак код десет одсто деце и она носи велики ризик од развоја кардиоваскуларних обољења, обољења бубрега или очног дна - истиче Мрђен. 

    Нормалан крвни притисак код одраслих је мањи од 130 са 85 мм живиног стуба, али нормалне вредности код деце нису веће од 120 са 80. Притисак зависи и од висине, узраста и пола детета, што је старије и вишег раста и притисак може да буде већи. Дијагноза се не поставља одмах, за њу је потребно време, али је доказано да деца родитеља са хипертензијом имају просечно већи притисак од деце из других породица. Узроци за појаву ове болести су различити али главна подела је на тзв. есенцијалну односно примарну и на секундарну.

    - За примарну хиперензију се не може открити узрок, али је често удружена са гојазношћу, абнормалном толеранцијом глукозе у крви и са повећаним вредностима тзв. лоших липопротеина а повезана је и са поремећајем дисања, односно прекидом дисања у току сна. Секундарна је последица обољења која се могу доказати, где можемо да нађемо конкретан узрок као што је болест бубрега, срца или крвних судова. Углавном је присутна код млађе деце - истиче Мрђен. 

    Притисак може да се регулише

    Фактори ризика настанка примарне хипертензије су гојазност, прекомерни унос соли, пушење, повећане масноће у крви, коришћење алкохола што је све чешће код тинејџера, психички стрес углавном код адолесцената због школских обавеза, затим, породични проблем а некада и хипертензија белог мантила. У последње време све више случајева повећаног притиска код адолесцената долази због коришћења психоактивних супстанци кокаина, кофеина.

    Мрђен истиче да су прве мере које треба предузети постепено смањење прекомерне телесне масе, редовна физичка активност, престанак пушења, решавање поремећаја дисања у току сна. Циљ терапије је да се смањи крвни притисак на нормалне вредности, али ако дете има хроничне болести бубрега или дијабетес, смањити га бар близу граничних вредности.

    - Важно је да деца буду под надзором, да им се притисак редовно мери, да трагамо за нежељеним ефектима лекова и да код њих подстичемо здрав начин живота - каже он.

    Ако је уз лекове притисак регулисан, дете са хипертензијом може да се бави активним спортом. Лекови се укидају код деце са некомпликованом примарном хипертензијом где нема оштећења бубрега или срца или мрежњаче и код којих је постигнута дуготрајна нормализација крвног притиска.

    - То се најчешће односи на гојазне адолесценте код којих смо достигли пожељну телесну масу и притисак, али и код њих морамо повремено да контролишемо и притисак и телесну масу. Имам у својој пракси већи број тинејџера који су имали ове проблеме а успели су да уз дијету, физичку активност, мотивисаност и упорност регулишу крвни притисак и сада живе сасвим нормално, без икаквих лекова - каже Мрђен.

    В. Мићић

  • Планирано је да се у овој фази обезбеди површина која ће гарантовати несметано одлагање смећа и почетком наредне године. У градској каси је ове године за ту намену предвиђено 14 милиона динара са ПДВ

    На градској депонији за одлагање комуналног отпада у току су радови седме фазе њене санације. Посао је започет почетком маја, планирано је да потраје до краја године и у локалном буџету је ове године за ту намену предвиђено 14 милиона динара са ПДВ, каже Драган Петровић, шеф пројекта санације депоније Града Лознице.

    - Градска депонија није више сметлиште као што је некада била јер се на њој одлагање комуналног отпада обавља уз поштовање одређених стандарда. Планирано је да се током радова у депонију угради девет хиљада кубика водонепропусне глине и, као слој преко ње, три и по хиљаде кубика шљунка, да се обезбеди површина која ће гарантовати несметано одлагање смећа до краја ове, али и почетком 2019. године. Седму фазу санације почели смо на време, правимо касету запремине око 35 хиљада кубика што је отприлике дванаестомесечна количина смећа коју прикупимо јер је повећана зона обавезног изношења смећа. Биће на одговарајући начин сређен и део депоније који се види из индустријске зоне - каже он.

    Петровић објашњава да је зона обавезног изношења смећа проширена по рубним деловима територије Града Лознице, до Новог Села, на граници са Шапцем, на другој страни дошло се до Горње Ковиљаче, према крупањкој општини до Корените, а обухваћени су и Драгинац, Јадранска Лешница и готово сва већа насеља. Зоном обавезног изношења смећа покривено је више од 68 одсто територије града с тим што је према броју становника то и више од тога, можда је ван ње остало двадесетак одсто становништва, каже он.

    - Ова депонија мора потрајати све док не будемо имали регионалну санитарну депонију. Од укупне површине целе депоније, од девет хектара, шест и по је под смећем, док су остало приступни путеви, канали и слично. Од тих шест и по хектара затворено је 50 ари, односно површина испод далековода где неће више никада бити одлагано смеће и она је затрављена, док се остали део по потреби отвара, праве касете, па санира. Прва фаза санације градске депоније трајала је 2011. и 2012. године и била је суфинансирана од Министарства за заштиту животне средине и локалне самоуправе, а од 2013. локална самоуправа сваке године у буџету планира новац за ту намену. На лозничку депонију смеће одлажу Лозница, Мали Зворник и Лјубовија, а то је годишње око 30 хиљада кубних метара комуналног отпада. Санација лозничке депоније је део припрема за њено комплетно затварање када буде отворена будућа регионална депонија о којој се већ доста дуго говори. На њој би, осим Лознице и општина које то сада чине, комунални отпад одлагала још и општина Крупањ.

    Т.М.С

     

  • Сваке године у ово време исти проблеми. Берба малине почне без утврђене цене, хладњачари изађу са аконтном ценом која је ниска и касније на њу додаје који динар што ни изблиза, како кажу малинари, није довољно ни трошкове да покрије. Малинари се буне, протестују (ове године неколико дана блокирали пут ка Црној Гори код Пријепоља), траже да се Влада Србије укључи у решавање проблема, а одатле стижу одговори да откупну цену диктира тржиште и да влада не може и неће да гарантује цену, јер би тако, како истиче премијерка Ана Брнабић, сутра држава морала да гарантује цену и онима који се баве узгајањем шљиве, соје, пшенице или се баве неком другом производњом. Сматра да се цена формира на основу понуде и потражње и да се то мора поштовати.

    С друге стране малинари истичу да би држава требало да нађе начин да реши овај проблем. Сматрају да би влада могла да нађе велике купце у иностранству јер би тако узгајивачи малина могли и да прескоче хладњачаре.

    Тешко је поверовати да би се то могло десити тако да је много извесније да ће и ове, као и претходних година малинари продавати ово воће по цени коју одреде хладњачари, а ако то не прихвате ризикују да им род пропадне.

    Малинари поручују да се, уколико се овај проблем не реши системски, може очекивати крчење малињака, па и престанак узгоја овог воћа.

    Милан Аврамовић из Лозничког Поља под засадима малине има неколико хектара и каже да је ситуација из годину у годину све лошија и да је питање хоће ли опстати узгој малине. Поред откупне цене која је, како каже, у овом тренутку стотину динара за килограм на терену, односно 110 динара у хладњачама, недостатак берача додатно отежава ионако лошу ситуацију у којој се налазе малинари. Сматра да су дневнице које плаћају малинари пристојне и да то није разлог недостатка радне снаге, већ то што је велики број младих отишао да ради сезонске послове у иностранству, покушавајући да тако реше егзистенцијалне проблеме.

    Узгајивачи малина из лозничког краја истичу, да и поред свих проблема са којима се суочавају, неће дозбволити да овогодишњи род пропадне. Потрудиће се да оберу малину, али поручују и да ће добро размислити хоће ли се и даље бавити овим послом.

    В. Ст.

  •  

    Камион који се кретао из правца Лознице и аутобус аутопревозника ''Дуга'' из Петловаче, који се кретао из правца Шапца, сударили су се данас око 11 сати у Липничком Шору, у близини скретања за Козјак. Према незваничним информацијама, камион, којим је управљао В. Б. (1985), нагло је, из непознатог разлога, скренуо у  супротну траку и ударио у аутобус, којим је управљао К. Д. (1982). Аутобус је од силине ударца улетео у двориште мештанина Славка Деспотовића разбивши дворишну капију и неколико метара бетонске ограде.

    - Био сам у радионици у тренутку када сам зачуо како се нешто крши и ломи. Уплашио сам се пошто су ми се унуци играли у дворишту, истрчао и видео аутобус који је улетео у двориште. Срећом, унуци су у том тренутку били у кући, а срећа у несрећи је и то што је аутобус замало промашио електро стуб на којем су каблови под напоном од 11 хиљада волти. Одмах су пристигли људи из околине и почели спасавати путнике, а убрзо су стигли и ватрогасци, хитна помоћ и полиција. Ватрогасци су разбили стакло на аутобусу да би извукли возача на дасци за случај да му је повређена кичма. Мислим да је у аутобусу било десетак путника – каже Деспотовић видно потресен због несреће.

    И Маријана Божић, власница трговинске радње у близини места несреће, каже да се чуо снажан удар, а затим и лом. Према њеним речима, по заустављању аутобуса у Деспотовићевом дворишту видела је путнике како покушавају да изађу, а није се чуло никакво запомагање.

    У лозничкој болници кажу да је у Ургентни центар примљено седам пацијената, од тога две шеснаестогодишње девојчице, да нико није животно угрожен и да су сви у стабилном општем стању.

    Саобраћај на магистралном путу Лозница – Шабац био је у прекиду од 11 до један сат. 

    Н. Т.

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Потписници Иницијативе су Град Лозница и девет општина из Србије, а скупу су присуствовали и представници шест места са леве обале Дрине. Сарадња подразумева озбиљан, плански приступ, пре свега како предупредити елементарне непогоде, како искористити ресурсе свих локалних заједница у сливу Дрине јер непогоде не познају границе, рекао је градоначелник Лознице

    Лозница је, као највећа локална самоуправа у сливу реке Дрине, уз подршку и сарадњу са СКГО, Министарством државне управе и локалне самоуправе, УНДП, Канцеларијом за управљање јавним улагањима Републике Србије прекјуче, у ОКЦ “Вук Караџић” у Тршићу, била организатор потписивања Иницијативе за заједничко учешће градова и општина слива Дрине у изради Протокола о сарадњи. Потпис су ставили представници Града Лознице и девет општина из Србије, а скупу су присуствовали и представници места са леве обале Дрине, Федерације БиХ и Републике Српске.

    Према речима градоначелника Видоја Петровића, климатске промене које трају деценијама сваке године остављају видљиве последице, а у сећању су нам поплаве из 2014. године.

    - На састанку су биле и колеге из шест локалних самоуправа са друге обале Дрине. Данашње потписивање је први корак, следећи је да локални парламенти донесу одговарајуће одлуке, што смо ми јуче урадили, а колеге ће то урадити на својим првим наредним седницама. То ће бити основ за потписивање протокола о сарадњи која подразумева озбиљан, плански приступ, пре свега како предупредити елементарне непогоде, како искористити све ресурсе локалних заједница у сливу Дрине с озбиром да непогоде не познају границе. Сигуран сам да је ово одличан пут за све локалне самоуправе и да би у ближој будућности ризик од свих видова елементарних непогода требало да буде далеко нижи, предвидив, да имамо сет оперативних мера које ће их предупредити, а да се последице онога што се не може зауставити, што је могуће ефикасније санирају. То даје сигурност грађанима, привредницима и свима нама - казао је он после скупа.

    Иван Бошњак, државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе, каже да потписивање иницијативе значи будуће удруживање у борби против елементарних непогода, односно смањења ризика од њих.

    - Ово је пета оваква иницијатива у Србији, а први пут смо имали госте из БиХ, са којима ћемо, надамо се, успоставити добру сарадњу дуж Дрине да бисмо грађанима и привредницима обезбедили сигуран живот и пословање. Представници општина и градова дуж Дрине схватили су потребу оваквог удруживања, а ми смо као министарство управо у парламенту са изменама и допунама Закона о локалној самоуправи који значи да ће се на бољи начин убудуће и удруживање дуж сливова организовати, усмеравати одговарајући новац, људи и други ресурси како бисмо на све изазове одговарали што ефикасније. На дешавања у природи не можемо много да утичемо, али можемо на то како ће се људи са тиме суочавати - каже он.

    Ово је један од начина како се у овом тренутку у Србији окупљају градови и општине ради заједничког решавања проблема могућих будућих ванредних ситуација, оценио је Ђорђе Станичић, генерални секретар СКГО, и додао да већ имамо неколико потписаних протокола у држави.

    - Овом иницијативом даје се могућност градовима и општинама да сарађују и делују, пре свега превентивно, и верујем да ћемо ту направити највећи успех, а са друге стране да у сарадњи са Канцеларијом за јавна улагања обезбедимо довољан број квалитетних пројеката, пре свега у превентивним смислу - казао је он док Зоран Диздаревић, помоћник директора Канцеларије за управљање јавним улагањима, каже да се тежиште са отклањања последица мора пребацити на спречавање и смањење ризика јер је утврђено да се све што се уложи у смањење ризика касније вишеструко враћа кроз уштеде када се отклањају последице поплава. Потписана иницијатива сигурно ће бити значајан корак да се у овом региону, без обзира на границе, међуопштинске и државне, боље регулишу одређена питања и више уради на заштити становника.

    Мирослав Тадић, менаџер програм УН за развој Србије, каже да се годинама подржава концепт удруживања локалних самоуправа по принципу речних сливова и да се тренутно у Србији и осталим земљама западног Балкана спроводи регионални пројекат намењен унапређењу међуопштинске сарадње у домену смањења ризика од елементарних непогода и катастрофа.

    Иницијативу су потписали представници Лознице и општина Мали Зворник, Крупањ, Осечина, Љубовија, Бајина Башта, Нова Варош, Прибој, Пријепоље, Сјеница док су гости били из Лопара, Угљевика, Братунца, Сребренице, Зворника и Бијељине.

    Т.М.С

  • Тестом из српског, односно матерњег језика данас је од 9 до 11 часова почео завршни испит за ученике осмог разреда основних школа широм Србије. Сутра ће у исто време ђаци решавати задатке из математике, а у среду комбиновани тест са питањима из биологије, историје, географије, физике и хемије.

    Прелиминарни резултати биће познати у петак, 22, а коначни  у четвртак, 28. јуна. 

    В. М.

  •  

    Савез инжењера и техничара Србије (СИТС) ове године обележава 150 година од оснивања Техничарске дружине 1868. године, а тим поводом данас је у Омладинском центру одржан скуп  Друштва инжењера и техничара (ДИТ) Лознице, Крупња, Малог Зворника и Љубовије. Скупу је присуствовао и председник СИТС др Игор Марић који је нагласио значај постојања друштва у лозничком крају.

    – Друштво техничара и инжењера Лознице, Крупња, Малог Зворника и Љубовјие једно је од најактивнијих у Србији и велика је част бити данас овде. Наука и техника најважнији су за развој сваке земље, а Србија поред талентованих спортиста и уметника има исто тако даровите и научнике. Централна прослава нашег јубилеја одржана је средином маја у Београду, а ове године председник републике одликовао је СИТС Сретењским орденом трећег степена за нарочите заслуге и постигнуте резултате у унапређењу инжењерских наука и струка – рекао је Марић.

    Поред свечарског дела скуп је имао и радни карактер, одржано је стручно предавање о водама и заштити вода. Помоћник градоначелника Љубинко Ђокић, у име Града Лознице честитао је инжењерима и техничарима вредан јубилеј.

    – Истакао бих значај друштва инжењера и техничара за развој сваке средине и за заштиту животне околине. Тај научни допринос добра је основа за све акције које воде земљу напред и мора постојати тесна сарадња између средине и научне базе. Према природиним ресурсима морамо се односити одговорно и у том смислу је Лозница, као град у експанзији, начинила доста корака у изради постројења за прераду отпадних вода. Урађени су потребни планови, прибављено земљиште, дефинисан обухват простора и тренутно се израђује студија изводљивости тако да нас у наредном периоду очекује и та, веома важна, активност – казао је Ђокић.

    ДИТ у Лозници постоји скоро седам деценија, друштво су 1951. године основали пољопривредни инжењери, а покретањем ''Вискозе''' установљене су и остале секције, од грађевинске до машинске и електротехничке. Председник ДИТ Радмило Ђорђевић каже да је Лозница била, вероватно,  једини град Србије у којем су инжењери и техничари имали свој дом.

    – За ових скоро седамдесет година, захваљујући подршци локалне самоуправе и СИТС, имали смо мноштво активности, одржали смо 23 републичка саветовања о сточарству, педесетих и шездесетих година држали смо предавања пољопривредницима о потреби употребе вештачког ђубрива, што је било веома тешко, а и данас одржавамо стручна предавања и трибине из свих области – каже Ђорђевић.

    На овом скупу заслужним институцијама додељено је 11 повеља, а уручена је и двадесет једна захвалница истакнутим појединцима.

    Н. Т.

  • Жетва пшенице у Лозници, Крупњу, Малом Зворнику и Љубовији почела је пре десетак дана, али је прекинута због неповољних временских услова.

    - Под пшеницом је око 4.000 хектара и може се очекивати солидан принос. Метеоролози најављују стабилизацију временских прилика што ће омогућити да се земљиште исуши, тако да очекујем да жетва буде настављена почетком наредне седмице - каже дипломирани инжењер ратарства Душан Деспотовић из лозничког “Пољосавета”.

    Жетва јечма почела је крајем маја и полако се приводи крају. Принос се креће од 3,5 до 5,5 тона сувог зрна по хектару. Иначе, јесенас је овом житарицом засејано око хиљаду хектара. 

    В. Ст.

  • Данас ће бити познати прелиминарни резултати завршног испита, тзв. мале матуре коју су осмаци полагали прва три дана ове седмице. Ученици који мисле да су оштећени, могу да се жале у школи сутра од осам до 16 сати а у окружним комисијама 25. јуна од осам до 16 сати. Коначни резултати биће објављени у четвртак, 28. јуна, а ђаци ће наредна два дана моћи да попуне и предају листе жеља. У недељу, 8. јула, у матичним школама биће објављени званични резултати расподеле по школама и образовним профилима, а ученици ће у жељене средње школе моћи да се упишу 9. и 10. јула од осам до 15 сати. Ово не важи само за музичке и балетске школе, где је упис 29. јуна до 16 сати.

    Попуњавање и предаја листе жеља за други уписни рок биће већ 9. јула, а коначни распоред по школама биће објављен два дана касније, 11. јула, док ће они моћи да се упишу 12. јула.

    Талентовани ученици увелико су завршили са полагањем пријемних испита, први су полагали ученици у школама у којима се део наставе остварује на страном језику, затим у музичким, балетским и уметничким школама ликовне области, а онда и осмаци који желе да се упишу у Математичку гимназију и специјализована ИТ одељења. Завршено је и пријављивање у Спортској гимназији.

    И средњошколци увелико полажу завршни испит или матуру како би стекли диплому о завршеном степену образовања. У гимназијама се полаже матерњи језик, изборни предмет и одбрана рада, а у средњим стручним школама испит и датуми полагања се разликују од школе до школе. Диплома о положеној матури један је од услова за конкурисање за факултет. Они који је стекну у јуну, моћи ће да полажу пријемни испит на факултету у првом кругу, док ће остали морати да сачекају други круг, који се организује у септембру.

    Пријављивање на жељене факултете на Универзитету у Приштини почео је већ 18. јуна а на осталим од четвртка 21. и трајаће до 24. јуна. Пријемне испите кандидати полажу од 25. јуна до 1. јула а прелиминарни резултати биће објављени најкасније до 2. јула. Коначне ранг-листе факултети објављују до 9. јула када почиње и упис.

    В. М.

  • Од наредне школске године биће уведени нови програми за први и пети разред основне школе и први разред гимназије. Да би могли да буду спроведени, учитељи и наставници крећу на обуке које ће бити организоване од 1. до 13. јула

    Због најављених новина у наставном програму за наредну школску годину, последње две  недеље августа наставницима који ће од 1. септембра предавати ученицима првог и петог разреда основне школе и првом разреду гимназије биће организоване посебне обуке. Школске управе увелико праве распореде обука за примену нових наставних програма које ће проћи наставници математике, српског језика и биологије као и професори гимназија свих предмета који ће предавати ђацима првог разреда. Обука траје два дана, а наставници ће имати и додатних осам сати он-лајн обучавања што је, према мишљењу надлежних, довољно да се упознају са новинама у наставним програмима.

    Прошле године обуке су биле организоване за наставнике технике и технологије, информатике и физичког и здравственог васпитања а на ред ће доћи и наставници других предмета. Током ове године планирана је обука 25 одсто наставника у Србији, а кроз њу су током априла и маја прошли учитељи.

    Да подсетимо, ученике првог и петог разреда основне школе и првог разреда гимназије од септембра очекује ново градиво, нов начин учења, нови уџбеници и мање лектире. Тиме се желело постићи да се настава и учење више не своде само на пуко памћење и набрајање чињеница, већ ће нагласак бити на проблемској и програмској настави, на међупредметном повезивању. Комуникација, тимски рад, увођење предузетништва и целоживотно учење неке су од вештина које ће се више развијати, ученици ће сами долазити до неких података, али биће и више критични.

    Програм за први разред усмерен је на дететову најближу околину да би, како буде расло, ширило видике. Тако рецимо, из предмета Свет око нас, ђаци ће учити о Новој години, Божићу, Савиндану и о другим празницима, док ће о државним празницима учити у четвртом разреду када буду учили о својој отаџбини. Изборни предмети постају секције, а уводи се час пројектне наставе на којем би учитељица са децом обрађивала поједине теме кроз више предмета, а групе ђака би радиле и одређене пројекте да би полако схватали шта је то тимски рад.

    Највише је растерећен програм за пети разред, а најбољи пример за то је биологија из које је градиво подељено у пет области: порекло и разноврсност живота, јединство грађе и функције као основа живота, наслеђивање и еволуција, живот у екосистему и човек и здравље.

    Будући гимназијалци ће бирати по два изборна предмета која су мултидисциплинарна и која ће учити кроз истраживачку и пројектну наставу. Ипак, главна новина је да ће природне науке добити више простора за вежбе, а инсистираће се да се оне уведу и на друштвене предмете и језике. Тако би ђаци на часовима филозофије имали дебате, а из историје би више времена проводили истражујући. Гимназијалци би, уместо садашњих 31 час, имали 33 часа недељно, колико имају и ученици средњих школа за часове вежби.

    На свим нивоима наставе смањене су лектире. У првом разреду се вратило читање у наставцима да би се ђаци навикавали да читају дужа дела из више пута и да повезују прочитано. Смањен је број књижевних дела, али ће се повећати изборност.

    В. М.

  • Грађани Србије могу од данас са најмање сто прикупљених потписа да предложе спровођење јавне расправе у својим локалним срединама на било коју тему, од реконструкције паркова и улица, оснивања различитих манифестација, до стопирања пројеката за које сматрају да су штетни за њихову општину или град.

    Ову могућност од данас пружају недавно усвојене измене и допуне Закона о локалној самоуправи.Уведена је иобавеза општинама и градовима да спроведу јавну расправу током припреме буџета за наредну годинукако би грађанимогли дапредлажу штаби требало финансирати, изградити, обновити или набавити. 

    В. М.

  • Изменама и допунама Закона о финансијској подршци породицама са децом предвиђено је повећање родитељског додатка за прво, друго, треће и четврто дете.

    Закон ступа на снагу 1. јула када ће родитељи за прво дете једнократно добијати сто хиљада динара, за друго 10.000 месечно две године, а за треће и четврто дете десет година по 12.000, односно 18.000 динара месечно.

    За остваривања права на родитељски додатак као посебни услови предвиђени су редовна вакцинација све деце, редовно похађање припремног предшколског програма и редовно похађање наставе у школама.

    ЛН

Колумна

март 28, 2020 559

НАШИ СМО - Страх и стрепња

Пре два дана кренем на посао, падао је снег, на улици једва покоји пролазник, а моја глава пуна брига које се сударају. Изненада се закашљах, то код мене тако бива због проблема са синусима, бронхитисом, алергијом и никотином. И ту лека нема. Одједном, млађи…
мар 23, 2020 362

НАШИ СМО - Изолација

Колико год да су се многи опирали праћењу ријалити програма, да нису гледали ни један од понуђених на националним фрекфенцијама или читали са насловних страна таблоида, чак и дневних новина, дочекали су да од недеље, који минут после осам сати увече сви постану део нечега што личи на ту врсту…
мар 14, 2020 829

НАШИ СМО - Корона

Тренутно скоро цела планета има исти проблем. Неко у већој, неко у мањој мери, али овај коронавирус (COVID-19) се не шали. Шири се као луд, поквари живот народу по силним државама, поплаши људе. Почео и код нас да пушта корење. До пре неки дан могли смо се подичити да у земљи Србији нема оболелих,…
мар 07, 2020 1034

НАШИ СМО - Врата

Избори су расписани, очекујте госте. Ако вам већ нису били, сигурно ће доћи, нису стигли раније или ви, можда, нисте били код куће. Мени не долазе, ја сам сигурно на оном списку за избегавање. Међутим, чујем да је увелико кренуло, а и на друштвеним мрежама има све више клипова на тему: “Како сам их…
феб 29, 2020 849

НАШИ СМО - Култура

Чини се да су друштвене мреже једино место на којем се може изнети било каква критика, било кога и било чега, а да се за то не мора никоме подносити рачун. Пљунеш по нечему, направиш се паметнијим него што јеси, па шта буде. Још ако се неко упеца па крене да то подржава својим коментарима, да…

Репортажа

мар 26, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ЧЕКА ЕВАКУАЦИЈУ - Спасавање студента Мирослава

Лозничанин Мирослав Марковић (22) студент је Мисури Вали колеџа у Маршалу, близу Канзас…
мар 24, 2020

ЈАСМИНА РЕШИЛА ДА ПОМОГНЕ – Шије маске суграђанима

Када је видела да по апотекама нема довољно заштитних маски, Јасмина Радојчић села је за…
мар 22, 2020

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Лозничанка Нада Чупковић, која са породицом последњих година живи и ради у Копру,…
мар 21, 2020

БЕЧЛИЈЕ ДИСЦИПЛИНОВАНЕ – Није им потребан полицијски час

Проблеми настали избијањем пандемије коронавируса нису заобишли ни Аустрију, а у…
мар 08, 2020

ИЗ АЛБУМА “СА ЛОЗНИЧКЕ КАЛДРМЕ” - Лавина сећања и носталгије

Када је пре мање од годину дана отворио страницу на фејсбуку, Лозничанин Мирослав Цака…
феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…
феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…

Грми Ло

мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"