fbpx
  • Воћњаци, малињаци и купињаци у Азбуковачком крају претрпели су велике штете због снега који је поломио родне гране, а јутрошњи мраз оставиће нове последице на воћe. Температура се јутрос кретала од минус два до минус шест степени, а мештани кажу да не памте да се овако нешто дешавало ранијих година у априлу. Штете су огромне, а прве, незваничне процене пре мраза биле су да је причињена штета од 170 милиона динара што је у висини од чак 40 одсто општинског буџета. Нажалост, штета ће после јутрошњег мраза бити сигурно већа. Према речима председника општине Љубовија Милована Ковачевића, највероватније ће од понедељка  и званично почети попис причињене штете.

    Највећи број кварова ма нисконапонској мрежи отклоњен је у току јучерашњег дана, а тренутно је без струје око три стотине домаћинстава.

    - Ван погона је још један далековод у Славковићима, а јутрос у функцији није било 29 нисконапонских линија. Екипе су на терену и надам се да ће до краја дана највећи део нисконапонске мреже бити у функцији. Могуће је да стотинак домаћинстава остане без струје до сутра, иако се чине велики напори да сви кварови буду отклоњени – каже Ковачевић.

     В. Ст.

  • Оно што су априлски снег и мраз започели, довршио је град. Страдало је воће, али и повртарске културе. Град величине ораха падао је јуче у Азбуковици и за кратко време нанео праву катастрофу пољопривредницима. Према речима Милована Ковачевића, председника општине Љубовија, градоносни облаци захватили су око 70 одсто територије ове општине.

    - Потпуно је yништено око сто хектара малине, 20 хектара купине и око 620 хектара воћњака, највише под шљивама. Противградна заштита деловала је на време, испаљено је 135 ракета, што је допринело да се град уситни и  да не буде већих штета на објектима. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић обећао је да ће до краја дана у Љубовију стићи нове противградне ракете – каже Ковачевић.

     

    В. Ст.

  • Свако дете може бити мета манипулативног, интелигентног и виспреног манијака са интернета управо зато што је оно личност која се формира. Парадоксално је да и поред распрострањености проблема, у школским програмима на часовима информатике безбедност на интернету још увек није обавезна тема

    Уз све добро које је са собом донео, на интернету вребају и многе опасности пре свега за децу и младе који, ако превише времена проводе уз рачунар, почињу да  живе у тзв. виртуелном свету. Опасности су разноврсне, најраспрострањенија је сајбер злостављање или, како се то популарно каже, „сајбер булинг“, затим педофилија и дечја порнографија и стварање интернет зависности, ако дете дуже време проводи за рачунаром.

    - Информатичка писменост родитеља је предуслов да бисмо све врсте злоупотреба на интернету могли спречити - тврди др Живка Мићановић Цвејић, клинички психолог лозничке Опште болнице.

    - Проблем и настане онда када је дете дигитално писменије од родитеља па они немају  никакав увид у то шта оно на интернету може да ради и какве опасности га вребају. Велику грешку родитељи праве што децу, посебно мању, са рачунарима одвајају у засебне просторије, правећи тако себи простор за сопствене послове. Међутим, тиме се ствара „невидљиво дете“ у кући које све више времена проводи за рачунаром, не тражи ништа, не скреће пажњу, не смета и за то време родитељи и не знају у каквој врсти реалности оно живи. Родитељи најчешће не знају да је понашање на интернету оно што је детету реалност у данашње време и колико је „сајбер свет“ њиховом детету важан - каже Живка Мићановић Цвејић.

    Прављење групе на фејсбуку

    Када је у питању насиље које дете трпи или га чини на интернету, у пракси се, како каже Мићановић Цвејићева, углавном наилази на две верзије. Најчешће дете прави групу, или се придружи групи на фејсбуку која је заснована на мржњи према некоме, најчешће другу или наставнику. Обично је мржња усмерена према  физичким или психолошким карактеристикама особе, нпр, зато што је неко недорастао, или је дебео или се не облачи како они мисле да треба.

    - Повремено чак имамо ситуацију да се дете, жртва насиља, прикључи некој сличној групи да би било примљено у заједницу зато да би скренуло пажњу са властитог проблема. Други вид насиља је прављење видео-записа особе, врло често наставника или вршњака, који треба да их прикаже у ружном светлу. Поровоцирају их како би направили гаф и потом били извргнути  руглу  - каже она.

    Последице су много веће него што би се то на први поглед могло рећи, од депресивних реакција до тога да се дете повлачи у себе, губи мотивацију, апетит, слабо спава, слабије комуницира, не може довољно да се сконцентрише па и успех у школи слаби. Оно преиспитује систем поверења који је понело из породице, губи поверење у вршњаке, ровари по сопственим моралним начелима и има задатак да изгради социјалну мрежу, социјално поверење, да поново крене да се укључује у групу вршњака после овако трауматичног искуства.

    Породица као модел понашања

    - Родитељи треба да буду добар модел зато што некада заборавимо да понашање деце на интернету осликава понашање породице. Дете које је у кући понижавано, или види да неко некога понижава, да је то дозвољено, исто то ради вршњаку или трпи насиље, уколико је и само жртва. Родитељи треба да дају пример како се поштују други, како се постављају своје границе и толеришу туђе, односно поштује нечија слобода, како бити пристојан и, пре свега, како развити саосећајност према другима - истиче Мићановић Цвејићева.

    Како каже, треба изградити однос поверења са дететом да може да се повери када има проблем у школи, на интернету, када га другови злостављају, или је изазвано да некога злоставља. Суштина је да родитељи буду модел битнији од вршњака и од информационих технологија, дакле да сопственим примером  показажу да се дете не мора повиновати очекивањима вршњака.

    - Да дете себи каже: „Ако сви злостављају, не значи да морам и ја“. Да има јасан систем уверења да буде свој, да добро промисли и да не реагује импулсивно. На тај начин спречићемо да буде злостављано или да злоставља. То је сложено, али је изводљиво и решиво, само на томе се ради дуги низ година - напомиње она.

    Др Живка Мићановић Цвејић каже да је тај проблем учесталији него раније, али то није само зато што је повећан број оних који трпе насиље или су насилници, него је јавност постала осетљивија и нема више задршке да се потражи помоћ. Држава је почела системски да ради, направила је Национални контакт центар за заштиту и безбедност деце на интернету где могу да се јаве и деца и одрасли да сазнају како се безбедно понашати на мрежи, али и да пријаве злоупотребу и злостављање.

    - Добро је што су млади који су били жртве злостављања спремнији да говоре о томе и ова тема више није табу, дакле стигма се полако скида, школе почињу да граде мрежу поверења, психолошко-педагошка служба врло често прави радионице на тему превенција насиља па и за информационо насиље. Дакле, тачно добијамо податке коме да се обратимо за помоћ, када да кажемо родитељима, како затражити помоћ полиције - каже она.

    Свако дете може бити жртва

    Докторка каже да је свако дете потенцијална жртва зато што нема довољно искуства, зрелости и не уочава опасности на прави начин. Углавном су то деца која много времена проводе на мрежи, јер је то врста паралелне стварности, која немају довољно изграђене социјалне вештине, не поверавају се другима или имају комплекс ниже вредности. Немају довољан број вршњачких контаката па мисле да не привлаче вршњаке, а онда су спремна да ступе у контакт са непознатима. То су и деца занемарена од стране породице, а  некада и она која воле да  експериментишу, да истражују шта то други нуде.

    - Свако дете може да буде мета манипулативног, интелигентног и виспреног манијака са интернета  управо зато што је оно личност које се формира. Међутим, парадоксално је да и поред тога колико је овај проблем распрострањен, према информацијама које поседујем, у школским програмима на часовима информатике безбедност на интернету још увек није обавезна тема. Од деце која имају проблем сазнајем да наставници самоиницијативно организују часове о опасностима које вребају на интернету и школе самоиницијативно праве саветовања на тему како спречити злостављање на интернету. Међутим, оно на шта се већина жали јесте недовољна осетљивост родитеља за проблем и њихово недовољно интересовање када се организују такве трибине - каже др Живка Мићановић Цвејић.

    ЕЛН

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Екипе лозничке и краљевачке електродистрибуције тренутно се налазе на терену у снегом завејаним деловима љубовијске општине где су ангажоване на отклањању кварова на три далековода.  Према речима Александра Марковића, директора Електродистрибуције у Лозници, очекује се да ће кварови бити отклоњени до вечерас, осим на далеководу у Горњим Кошљама који се налази на 1.200 метара надморске висине.

     – Ниједан стуб није пао, али  услед обилних падавина има попуцалих и нагетих жица. Тренутно су без струје они грађани чија се домаћинства напајају струјом са ова три далековода – каже Марковић не прецизирајући  колико је домаћинстава  без електричне енергије.

    В. М.

  •  

     Нови број Лозничких новости на киосцима од петка.

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

       

     

  • Лозничке новости од овог петка покрећу серијал текстова о безбедности деце и младих на интернету којим ћемо покушати да скренемо пажњу на опасности које вребају и укажемо на правилну и безбеднију употребу глобалне мреже. Вршњачко насиље, трговина људима, навођење деце и младих да учествују у стварању порнографских садржаја, писање сексуално експлицитних порука, педофилија... део су опасности које прете у време када је интернет неизоставна свакодневица. Овај пројекат ЛН спроводе уз подршку Министарства културе и информисања

    Иза сваког добра шуња се понеко зло, мање или веће. Модерна времена увек су доносила напредак, али и његову злоупотребу па је тако и данас када информационе технологије напредују и брже него што смо у стању да пратимо. Према подацима од 2015. године, више од половине човечанства користи интернет, а деца и млади чине добар део, ако не и већину интернет заједнице. Нажалост, интернет није остао поштеђен злоупотреба и његове предности у тражењу жртава користе и такозвани “онлајн предатори”, а са ширењем мреже повећавају се и изгледи да се упадне у њихову “паукову мрежу”.

    Недавно истраживање које је УНИЦЕФ спровео у Србији показало је да 85 одсто деце од осам до 17 година поседује неки мобилни телекомуникациони уређај, од чега 63 одсто њих поседује смарт или телефоне са андроид платформама, што им омогућава лак приступ интернету. У 95 одсто домаћинстава у Србији у којима расту деца овог узраста постоји неки вид интернет везе, што указује на распрострањеност опасности од злоупотребе интернета, тим пре што приступајући му путем мобилних уређаја деца остварују потпуну аутономију у избору садржаја и избегавају било каква ограничења. Деца у тим годинама на интернету проводе значајан део времена - 85 одсто њих више од 60 минута дневно, а 43 одсто два и више сати у току дана. Док су млађи, превасходно су окренути игрању игрица на интернету, што их не чини безбеднијим јер, и сами свесни тога, злочинци жртве често вребају управо на таквим сајтовима. Већ од дванаесте године друштвене мреже преузимају примат, а у узрасту од 14 до 17 година за 70 одсто деце то је свакодневна активност. Забране коришћења друштвених мрежа које поједини родитељи изричу, јалове су јер постоје начини да се налог отвори и одржава без њиховог знања, а деца су знатно вичнија у употреби нових технологија. Осим тога, претња да ће им бити ускраћен интернет децу одвраћа од обраћања старијима у случају доживљене непријатности, а то иде наруку злочинцима. Истраживања овог типа нису спровођена на локалном нивоу па се не може поуздано знати колико се деца и млади Лознице уклапају у статистику, али је, сасвим извесно, да, и ако има одступања, она нису велика.

    Сматра се да је свега 12 одсто средњошколаца свесно опасности које вребају на интернету, а које су бројне и крећу се од онлајн злостављања, у којем једна или више особа путем интернета спроводе насиље над другом особом, најчешће је у питању вршњачко насиље путем друштвених мрежа, па преко трговине људима, навођења деце и младих да учествују у стварању порнографских садржаја, писања сексуално експлицитних порука до педофилије и злочинаца који интернет користе као мрежу за лов на малолетне жртве са крајњим циљем да виртуелни контакт под лажним идентитетом на крају претворе у стварност, што се често завршава бруталним злочином. Тек када се тако нешто деси, друштво се уздрма и запита шта нам се дешава и зашто, али чим умину сензационалистички наслови у жутој штампи и пажња попусти, све се врати у уљуљкани свет небриге. До следеће трагедије.

    У наредних 12 недеља на порталу лозницкеновости.рс и у штампаном издању објавићемо серију текстова у вези са безбедношћу деце и младих на интернету којом ћемо покушати да скренемо пажњу на опасности које вребају и укажемо на правилну и безбеднију употребу глобалне мреже. На крају овог серијала требало би да имамо и јасно одређене препоруке стручњака из различитих области како се понашати пре него што дође до, најблаже речено, непријатности на нету, односно како их избећи и шта учинити и на који начин, уколико се тако нешто догоди.                                      

    ЕЛН

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Прихватање захтева за пријатељство на друштвеним мрежама од стране непознатих људи може бити веома опасно, а проблем је што деца и млади број пријатеља схватају као потврду популарности и у тој трци опрез потпуно игноришу. Друштвене мреже су садашњост и то морамо прихватити, али исто тако морамо променити и начин размишљања и, уместо да деци ускраћујемо коришћење интернета, потребно је да им објаснимо шта може да се деси и каква опасност може вребати с оне стране монитора. Пример девојчице која се извукла из “паукове мреже” педофила показује зашто је најважније добро сарађивати са децом. Из разумљивих разлога имена су изостављена

    - Лепша си од свих другарица. Најлепша си и најзгоднија, тело ти је стварно супер - тако ми је говорио, а ја сам му веровала. Нисам размишљала. Некако је у тим годинама важно када о теби тако говори дечак три, четири године старији од тебе, па осмаци су за нас били “вау”, скоро све смо биле заљубљене у некога од њих. Рекао је да има 14, ја сам имала десет и по. Тешко ми је да то објасним, у исто време је лепо што ти старији дечак тако говори, а опет, осећаш се мало чудно, непријатно, стидиш се. Драго ти је, али се стидиш. Некако осећаш и да то није баш у реду, не знам, можда чак осећаш и претњу, можда ти негде у глави нешто говори да је опасно, да, можда, није све баш тако како говори, а истовремено је на неки начин и занимљиво. На крају се испоставило да је његових 14 било 26 - прича девојчица из Лознице која је имала среће да се извуче из мреже коју је око ње почео да плете 16 година старији мушкарац.

    Несвесно откривамо све о себи

    Њена мајка није знала шта се дешава док је комшиница није позвала “због нечег важног” и испричала јој да њихове кћерке имају заједничког “пријатеља” на фејсбуку и да добијају непримерене предлоге. За то је сазнала после два и по месеца.

    - Прво сам била шокирана, а онда сам схватила да морам чврсто да станем ногама на тло и да сагледам како из целе ситуације да ишчупам дете безбедно и какве поуке да извучемо за убудуће. Разговарала сам са кћерком, срећом, оствариле смо добру сарадњу, објаснила сам јој отворено шта се дешава, шта је могло да се деси и на какве људе може да налети. Договориле смо се да имам пун приступ њеном налогу тако да могу да погледам и са ким се дописује и шта пишу. Девојчице лако падају на комплименте. Ако им каже да су лепе, згодне, посебне, лако поверују, ваљда сви желимо да се допаднемо другима, а када смо незрели, неискусни лако нас је заварати. Осим тога, оне у том узрасту, десет, 11 година, ако приме узнемирујућу поруку, најчешће неће рећи родитељима, мајци. Постиде се, иако није њихова кривица, али и уплаше да ће бити кажњене. Зато је најважније да као родитељ имаш добру сарадњу са дететом, а без ње може отићи, не смем ни да помислим докле - каже мајка.

    Младић, за кога се испоставило да је са југа Србије, мрежу у Лозници није плео само око ове девојчице и њене другарице, већ је, како каже мајка, покушавао у њу да увуче још петнаестак девојчица. Полицијски инспектор из Београда већ је радио на случају када је сазнала шта се дешава и дао јој је упутства шта да ради, како да се понаша. Преписка између младића и девојчице није смела бити избрисана док је полиција не преузме као доказни материјал, а у том тренутку ни он није смео бити избрисан из листе девојчициних пријатеља нити блокиран. Комуникацију са њим су прекинуле и на неколико порука које је послао нису одговарале. Као да је осетио да се нешто дешава, оне нису биле узнемиравајуће.

    - Велики је проблем то што ни ми одрасли, а камоли деца, нисмо свесни колико откривамо о себи на друштвеним мрежама. Објављујемо фотографије, куда се крећемо, с ким се дружимо, у које кафиће идемо, шта смо купили, када идемо на пут... Деца објављују фотографије из стана, видео-снимке на којима се види распоред ствари, фотографије у регалу, разне детаље који се нама не чине битним, али ти људи који су кренули у лов на неко дете све то прате и памте. Деца не схватају да ситнице које говоре стварају ширу слику. Она им чак говоре и какав је који наставник, шта су добила на контролном, а они су увек “пуни разумевања” и спремни да пруже “подршку”, а вешто знају да поставе питања како би неприметно дошли до информација . Он мојој кћерки јесте рекао да би волео да се виде, али није био конкретан као у случају једне друге девојчице којој је предложио и прецизно описао место састанка у Лозници. У Лозници! А он је са југа - присећа се мајка.

    Изградити поверење између родитеља и деце

    Поверење између деце и родитеља основа је за спречавање нежељених догађаја. Живимо у време интернета и свеприсутних друштвених мрежа и то не можемо променити. Проблем је што већина малолетника број пријатеља доживљава као потврду популарности и прихвата сваки захтев, нарочито ако већ имају бар једног заједничког пријатеља на фејсбуку. Није реткост да родитељи деци пребацују што превише времена проводе на нпр. фејсбуку и прете им забраном интернета и гашењем профила. То доводи до тога да дете узнемиравајућу поруку не пријави родитељима, као што би требало, већ се уплаши да ће му фејсбук бити забрањен, ако то учини. На тај начин сами своју децу гурамо у шаке злочинцима.

    - Интернет и друштвене мреже су садашњост и то морамо да прихватимо. Оно што можемо да променимо јесте свест, начин размишљања. Деца морају бити свесна шта може да се деси, ко може бити са друге стране, да отворе очи и буду опрезнија. Најважније, треба да знају да чим се нешто деси, чим добију поруку која их узнемирава кажу родитељима, а на нама је да реагујемо мудро и да не кривимо дете за нешто што није скривило. Ја сам кћерку питала зашто ми није одмах рекла. Одговорила је да се прво плашила како ћу реаговати, а онда јој је било и занимљиво на који начин разговарају. Радозналост је нормална, на крају и пожељна, помаже нам да сазнајемо, али наше је да деци објаснимо да понекад може бити и опасна. Ми смо срећне јер мала није имала никаквих траума због тога што се десило, када је полиција урадила своје избрисале смо га и блокирале и око три године није било ни трага ни гласа од њега. Онда је једног дана стигао захтев за пријатељство од особе истог имена и презимена и са истом профилном сликом - каже мајка.

    Тај захтев девојчица није прихватила, одмах је рекла мајци па су му блокирале и тај профил и забраниле примање порука изван круга пријатеља.

    ЕЛН

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Више од хиљаду домаћинстава у Љубовији јутрос је остало без струје због пада два далековода под тежином снега који је непрекидно  падао 48 сати.  По речима Милована Ковачевића, председника општине, најтежа ситуација је у селима према Мачковом камену и на путу према Ваљеву.

    - У граду нема снега, али је у вишим деловима општине снег и до метар висине. Цео дан рашчишћавамо снег са путних праваца према Крупњу и Ваљеву, ангажовали смо сву механизацију коју имамо и надамо се да ћемо до вечерас успети да оспособимо те путеве за саобраћај. Стигла је једна екипа из  електродистрибуције у Ваљеву, а очекујемо и помоћ из Лознице. Међутим, оно што нас највише брине јесте штета коју су претрпели пољопривредници јер су воћњаци и малињаци потпуно уништени – каже Ковачевић.

    Како сазнају ЛН, према  Љубовији кренуле су и екипе радника из електродистрибуција у Лозници и Краљеву.

     

    З. В.

  • ''Друштво лажова Дрлаче'' сутра ће 24. пут приредити ''Лажијаду'', а јединствено надметање лажова почеће у пет сати поподне. Манифестација ће обухватити и такмичења у надвлачењу конопца, трчању у врећи, ношењу сопствене жене и избор лажова године кога ће бирати доказани ''лажови'' из Дрлача.

    - Мноштво манифестација које се организују у нашој општини изузетан су туристички потенцијал и привлаче бројне посетиоце. ''Друштво лажова Дрлаче'' и јединствена манифестација коју организује изазивају велико интересовање, а Дрлаче постају изузетно туристичко место са смештајем на самој обали Дрине, љубазним домаћинима увек расположеним за дружење и пријатан разговор са гостима. Туристичка организација Љубовије (ТОЉ) увек је ту да подржи и помогне сваку манифестацију и садржаје које нуде посетиоцима – каже Слађана Грујичић, директорица ТОЉ.

  •  

    Код нас не постоји култура безбедног коришћења интернета ни кдо деце, а ни код одраслих, што олакшава посао онима који га злоупотребљавају. Спроводесе активности, али не постоји континуитет и деца се брзо враћају старим, лошим навикама. Вршњачко насиље је присутно, а скала последица може ићи од повређених осећања детета до покушаја, или извршења самоубиства па свако насиље треба пријавити полицији

    Интернет је глобална мрежа и добро и зло које носи са собом једнако је у целом свету. Оно што Србију издваја у односу на развијене земље па и државе из окружења јесте то што је она тек кренула у доношење регулативе која се тиче злоупотребе интернета, а обазривост корисника мреже код нас је на знатно нижем нивоу.

    – Код нас не постоји култура безбедног коришћења интернета ни код деце, а, нажалост, ни код одраслих. Овде имамо случај да дете већ у првом, другом разреду основне школе има отворен налог на друштвеним мрежама, обично на фејсбуку као најраспрострањенијем, и када га питамо ко га је отворио, најчешће каже – мама. Сама компанија ''Фејсбук'' прописала је да млађи од 13 не смеју имати налог и то није урадила случајно, већ зато што они нису способни да препознају опасност и злоупотребу на интернету. И онда вам дете каже да је мама слагала за његове године, отворила му налог и пустила га у виртуелни свет опаснији од стварног из простог разлога што не видите са ким контактирате. Родитељи то не треба да раде својој деци – каже Биљана Кикић Грујић, главна координаторка за превенцију насиља у новосадском Центру за превенцију девијантног понашања код младих.

    Ко је с друге стране?

    Оправдање које родитељи користе за овакво понашање јесте то што и друга деца имају налоге па онда не може њихово бити изузетак. Кикићева то не прихвата и каже да је ниво свести о опасностима у виртуелном свету далеко од потребног. Она наводи пример Словеније у којој је прописано да само један рачунар у кући сме да има излаз на интернет и не сме да стоји изван дневне собе, дакле под надзором родитеља, док су деца млађа од 12 година. Код нас свако дете има свој рачунар, седи затворено иза врата своје собе, а родитељи не схватају да је тако само у својој соби и у виртуелном свету три пута у већој опасности него на улици.

    - Деца су подложна превари, можете их за чоколадицу преварити у стварности, а замислите у виртуелном простору где са друге стране имате тзв. предатора који је неколико пута старији и има само један циљ – да од тог детета направи жртву, о којем год облику насиља говорили. Деца немају свест о томе да су неки људи направили налог и слагали да су млађи, баш као што је оно слагало да је старије. Интернет је феноменалан, али никако не можемо бити сигурни ко је с друге стране рачунара. Ту свест, нажалост, у великом броју немају ни родитељи – каже Кикићева.

    Последњих година Србију су потресле страшне вести о трагичним случајевима у којима су жртве била деца. Јавност се узнемирила, покренуте су акције, одржавају се трибине, спроводе пројекти, али ефекат није онакав какв би требало да буде. Биљана Кикић Грујић јасно указује зашто је то тако.

    – Зато што су скоро све активности ''ад хок'' и трају колико и пројекат, а ради се са групом деце, ретко кад са целом школом. Немамо, дакле, системско уређење. Деца чују шта им се каже, буду под утиском неко време и онда кажу ''ма неће се то мени десити'' па наставе по старом. Не ради се кроз образовни систем од првог разреда основне, немамо континуитет да деца науче да уоче претњу и, још важније, како и коме да је пријаве. Велики број њих не би рекао мами и тати због страха од казне и онда се поставља питање коме остављамо ту децу? Оно је дете које је уплашено нечим што му се догађа, плус је уплашено од казне, срамота га је да се обрати наставнику и онда само покушава да реши проблем, а то је немогуће – упозорава Кикићева.

    Злоупотребе су бројне и тешко је говорити о најчешћим опасностима које вребају са нета, али, ипак, предњачи искоришћавање деце у порнографске сврхе, наговарање да се сликају наги, а код младих, нарочито у осмом разреду и првој години средње школе, дешава се да снимају своје сексуалне односе, или ствари из интимног живота па то после свесно објављују, често из освете зато што су се посвађали. Такве фотографије ће друштвене мреже уклонити након пријаве, али ће проћи време током којег ће хиљаде људи то видети и ко зна колико њих скинути у свој рачунар. Другим речима, ко зна када ће се поново и где појавити тај снимак или фотографија.

    Кад друштво затаји

    Такозвани сајбер булинг чест је облик насиља и готово да нема школе у којој га нема у неком облику. Деца су много храбрија да пишу ружне ствари о некоме него да му то кажу у лице. Ако узмемо да неко ко је написао нешто ружно о другом детету има неколико хиљада пријатеља и да су његову објаву многи видели, лајковали, коментарисали, поделили, онда је то огроман број, а све то трпи једно дете. То је постао водећи проблем у нашим школама јер велики број деце учествује, а велики проблем су и посматрачи, односно деца која су то видела, али нису пријавила. Скала последица може ићи од повређених осећања, када дете пати због тога, до покушаја, или извршења самоубиства. Нажалост, Србија није поштеђена таквих случајева, а судбина четрнаестогодишњег Алексе Јанковића из Ниша који је због вршњачког насиља извршио самоубиство пре шест година, трагична је опомена целом друштву. Нажалост, очигледно не довољна да би се такве ствари прекинуле.

    – Ми као друштво нисмо реаговали, а он није знао како да се носи са проблемима које има. Није свако дете исто и не знамо како ће неко од њих реаговати. Постоје деца која су ментално и емотивно јача и која ће рећи ''баш ме брига ко ме воли, а ко не'', а постоје и она која ће покушати да учине, или учинити нешто себи. Ми их морамо оснажити да пријаве свако насиље. Доста родитеља је информатички неписмено и не разуме потребу да дете има налог на друштвеним мрежама па им је прва реакција ''шта ће ти то'', или не схвате озбиљно проблем о којем дете говори. Они немају свест о томе колико је група  направљена против неког детета довољна да оно пати због коментара и дељења. Од изузетног значаја је и да просветни радници буду обучени да уоче када неко дете има проблем, а то се може јер долази до промене понашања и оно испољава знаке трпљења насиља.

    За подизање свести о нечему, била то безбедност у саобраћају или на нету, потребно је време и образовање нема временско трајање, већ се мора стално причати о томе. Родитељи морају бити у току са трендовима које прати њихово дете и схватити да као што знају да ли је било на тренингу, ручало, учило, исто тако морају знати и шта је радило у виртуелном свету. Значајна је и улога медија који треба да извештавају едукативно, а не сензационалистички. Ако имамо наслов ''Ухапшено пет лица због дечје порнографије'', онда треба да имамо едукативни садржај да и дете и родитељи виде које су то грешке прављене па се дошло до тога. Морамо стварати генерације које ће знати да користе интернет безбедно и то нам мора бити заједнички циљ. Потребни су нам време и сарадња свих нас од владиних и невладиних организација преко породице и школе до медија. Сви смо одговорни за то.

    ЕЛН

    Свако насиље пријавити полицији

    Биљана Кикић Грбић каже да је неопходно свако насиље пријавити полицији.

     – Није на родитељима и школи да размишљају да ли постоји кривично дело. Обавезно треба пријавити полицији, а они ће видети да ли ће случај вратити у оквире школе или ће поступити по службеној дужности. Сваку злоупотребу, сајбер булинг, дечју порнографију, свако искоришћавање, непријатност – пријавити! Треба децу да охрабримо да не ћуте, да све што им се дешава пријаве.

    Колико је селфи опасан

    Својеврсна мода међу младима, па и малолетницима, јесу селфији на којима дечаци позирају голи до појаса, а девојчице напућених усана у позама непримереним њиховим годинама не схватајући да тим путем неко ко их не познаје ствара слику о њима. Посебно су ризичне фотографије које одишу, најблаже речено, еротиком и које педофили доживљавају као позив. Ако се има у виду да се деца надмећу у томе колико имају пријатеља и лајкова па због тога прихватају захтеве мноштва непознатих, онда је јасно и колики је ризик. И да се ништа не догоди, за десет, 15 година то ће дете бити родитељ, доктор, фризер, адвокат, тужилац, наставник и биће му, у најмању руку, непријатно ако таква фотографија ''исплива''.

     Фото: Лична архива саговорнице

     

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Туристички радници Љубовије задовољни су бројем туриста који су посетили Азбуковицу током васкршњих празника и са оптимизмом очекују Први мај. У Туристичкој организацији Љубовије (ТОЉ) кажу да лоше временске прилике нису поквариле расположење и добар провод гостију.

    – Смештајни капацитети били су у доброј мери попуњени током васкршњих празника, посебно у објектима поред Дрине у етно-селу "Врхпоље". "Тадића вајатима" и "Дринској милини" у Дрлачама, "Вили Зеленика" у Врхпољу, а део туриста определио се за хотел "Дринска ласта". Угоститељи су имали пуне руке посла, то ни киша није успела да поквари – кажу у ТОЉ.

    Љубовијски угоститељи једногласни су у оцени да су спремни за прославу првомајских празника и позивају госте да Дан рада прославе у Азбуковици која има шта да им понуди. Ближи се и познати љубовијски "Гастро фестивал", биће одржан 13. маја у главној улици, па је и то, свакако, одличан разлог да се сврати у овај крај и искористи прилика да се обиђу бројне лепоте Азбуковице.

     

    Н. Т.

  • Управни одбор Адвокатске коморе у Шапцу данас је затражио хитну интервенцију надлежних државних органа у откривању починилаца свих досадашњих напада на адвокате у Србији.

    У саопштењу за јавност адвокати изражавају жаљење и протест због убиства адвокатског приправника Немање Стојановића из Јагодине указујући да су напади на адвокате, њихово тешко повређивање и лишавање живота недопустиви. Како се истиче, посебно забрињава чињеница да је велики број напада на адвокате остао неразјашњен.

    Л. Н

  • Председник Републике Србије Александар Вучић присуствоваће сутра завршној свечаности84. Вуковог сабора у Тршићу где ће одржати саборску беседу. Пре тога, ујутру у 10 часова председник Вучић ће у Градској управи Лозницеодржати раднисастанак са градоначелницима Лознице и Ваљева, као и  председницима општина Осечина, Мали Зворник, Љубовија, Крупањ и Бајина Башта. Због великог медијског интересовања за ову посету Лозници и Тршићу за све новинаре предвиђен је организовани превоз од Лознице до Тршића. Долазак сопственим возилима на само место догађаја, због очекивано велике посетеВуковом сабору, није могућ па је зато и за све грађане, посетиоце и учеснике ове манифестације организован бесплатан аутобуски превоз из оба правца, потврђено је из Градске управе.

    С.П.

  • Зимус су воћари  претрпели велике штете због ниских температура, а априлски снег им је готово уништио засаде малина, купина и шљива

    Снег је у Крупњу и Љубовији падао готово непрекидно три дана (од 18 до 21. априла) и донео је велике проблеме мештанима, а највише воћарима. Штете у воћњацима и засадима малина и купина су велике, а према незваничним проценама крећу се од 30 до 50, а у неким засадима чак и 80 одсто.

    Према речима Александра Гошића, стручног сарадника за воћарство у општини Крупањ, у Рађевини је највећи број засада на висинама већим од 400 метара и сви су оштећени. Малина је оштећена на 455 хектара, купина на 136, а шљива на 747 хектара.

    - На основу прошлогодишњих просечних приноса и цена штета је незванично процељена на 148 милиона динара, што је у висини трећине општинског буџета. Код малине штета је 102 милиона, на купинама је 19, а на шљивама штета је процењена на 27 милиона динара. Малина и купина су и у јануару због дугог периода изузетно ниских температура већ претрпеле штету јер су измрзли ластари и на великом броју биљака ове године неће бити рода - каже Гошић.

    Он истиче да су Пољопривредници очајни и да сваког дана до-лазе да пријаве штету, али да у општини за сада нису у могућности да примају те захтеве јер је Законом о елементарним непогодама предвиђено да само Влада Србије може да прогласи елементарну непогоду на неком подручју. Гошић каже да се надају да ће то и бити учињено како би могли почети да примају захтеве за процену штете. И у азбуковачком крају воћњаци, малињаци и купињаци претрпели су велике штете због снега који је поломио родне гране, а мраз у јутарњим часовима донео је нове проблеме. Незваничне процене пре мраза биле су да је причињена штета од 170 милиона динара.

    - Нажалост, штета је далеко већа. Мраз је додатно оштетио малине и купине, а коштичаво воће готово уништио. Процене су да је штета око 230 милиона динара што је половина општинског буџета - каже Александар Перић, помоћник председника општине Љубовија.

    Ни овде се још увек не примају захтеви пољопривредника за процену штете. Чека се одлука Владе Србије.

    Због снега који је на појединим местима достизао и висину од једног метра, у Љубовији су ван погона остала три далековода тако да је у једном тренутку без струје на овом подручју било више од хиљаду домаћинстава. Екипе лозничке и краљевачке „лектродистрибуције“ одмах су изашле на терен, а због великог броја кварова тек после три дана сви потрошачи су добили електричну енергију.

     В. Ст.

  • Подриње је део земље од изузетног значаја и први приоритет државе у наредном периоду биће да у тај крај доведемо инвеститоре, изјавио је председник Србије Александар Вучић који се у градској управи састао са градоначелницима Лознице и Ваљева, као и председницима општина Осечина, Мали Зворник, Љубовија, Крупањ и Бајина Башта. Састанку суприсуствали и потпредседница владе и министарка грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, министар просвете Младен Шарчевић, министар здравља Златибор Лончар, као и директор канцеларије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић.

    Председник Вучић је новинарима рекао да је највећи проблем, иако је држава већ уложила много новца, а на чему ће сада да се ангажује он као председник, да се инвеститори привуку и дођу у тај крај, пре свега у два највећа града – Лозницу и Ваљево. Он верује да неке мање инвестиције могу да се обезбеде и за Мали Зворник и да се обезбеди боља трговина и прелазак преко мостова. Да би се привукли инвеститори потребни су бољи путеви и зато ће се много радити на путној инфраструктури.

    - Овде нас брине  висок степен незапослености, што није случај у свим крајевима Србије. Зато огроман државни новац улажемо да бисмо привукли инвеститоре да дођу овде. Због тога нам је важно да урадимо брзе саобраћајнице, пут Лозница-Шабац јер нам је то већ два пута одбило инвеститоре који су били надомак Лознице па су изабрали неки други град у Србији. Убрзо креће комплетна израда пројекта и имамо паре за пут Лозница-Шабац. У путеве ће у овом крају ове и следеће године бити уложено више новца него икада. Не некад, када буде боље време, сада је добро време и имамо новца у буџету. Овде само једна локална самоуправа има дефицит у буџету, остале немају. Стратешки нам је важно да ојачамо Подриње, а о томе сам разговарао и са председником Додиком да они са њихове стране ураде све што је могуће, али највећи део терета пашће на Србију - рекао је Вучић.

    На састанку је, према његовим речима, разговарано о помоћи болницама, новцу за хитну службу у Крушику, решавању проблема водоснабдевања, за шта ће бити потребно седам милиона евра, као и електроснабдевања. Ово је крај Србије који има највећи број дрвених ЕПС-ових бандера и разговарали смо и томе, даћемо хиљаде и хиљаде бетонских стубова, пре свега у љубовијска села, јер имамо проблем са напајањем струјом у читавом Подрињу, навео је председник и додао да је разговарано и о измештању далековода у Индустријској зони у Лозници ''да  бисмо могли да доведемо неког од озбиљнијих инвеститора''. Вучић је казао да ће се наћи решење за пут према Лагатору од шабачког пута и Железничку улицу, као и да ће се радити пут од Крупња према Малом Зворнику у дужини од 10,5 километара, а ради се и пројекат за  тунел Љубовија – Осечина. Најавио је и велика улагања у Бању Ковиљачу. 

    Председник Србије изразио је наду да ће ускоро у БиХ бити решен проблем око моста Братунац-Љубовија, који би требало да скрати пут теретном саобраћају, што тренутно није могуће јер још увек није установљен царински прелаз.

  • Традиционална "Дринско-савска кајак-кану регата", 18. Меморијал "Витомир Диздаревић – Адмирал Кук", почеће у недељу у Вишеграду, а учесници ће у среду 3. маја стићи у Љубовију. Осамдесетак кајакаша из Србије, Републике Српске, Хрватске, Аустрије, Немачке, Румуније, Мађарске, Бугарске и Аустралије запловиће на 360 километара дуг пут од ћуприје на Дрини, а на подручју Љубовије зауставиће се у Врхпољу. Како су саопштили из Туристичке организације ове општине, гостима ће бити приређен дочек уз пригодан програм, а планирано је и да посете колонију белоглавих супова у кањону Трешњице као и Манастир Светог Николаја на Соко граду.

    Наредног дана кајакаши ће стићи у Мали Зворник где ће их дочекати представници општине и рибочуварске службе. Уколико кајакаши то буду желели, биће у прилици да посете хидроцентралу и тајни, подземни град Карађорђевића.

     

    Регата, коју организује београдски Кајак клуб Српски веслачи, ове године одржава се под слоганом "Веслањем за чистију Дрину", апредвиђено је да се оконча 7. маја у Сремској Митровици.

  • Питање регионалне депоније још увек је отворено, а дотада се отпад у Лозници и даље одлаже недалеко од града, о чему смо шире писали у прошлом броју ЛН.  Пољопривредни инжењер Милан Степановић има замисао како би отпад, од проблема  могао постати извор зараде за градски буџет

    - Нема ту превише мудрости и није то ништа што већ негде не постоји и не примењује се, управо зато знамо да функционише. Причам о претварању отпада у компост који се користи  у пољопривредној производњи. Чак око 80 одсто комуналног отпада чини биоразградива маса, дакле све што може да се распадне, а остатак чине метали, пластика, стакло, гума... отпад који не шири непријатан мирис. Раздвајањем ова два отпада практично више не бисмо ни имали депонију. Неразградиви отпад би могао ићи у рециклажу, а разградиви би прошао кроз процес компостирања - каже Милан Степановић, пољопривредни инжењер.

    Према проценама, 20 одсто комуналног отпада чине папир и картон, од 40 до 60 одсто је органског порекла, око 15 одсто је прашина, а остатак су пластика, стакло и метали. Оваква подела већ на први поглед говори колика је могућност како рециклаже тако и производње компоста. Степановић указује на примере из света који показују како се може од отпада правити компост и колико је то чисто и не угрожава околину, а не захтева висока улагања јер је, свакако, веома важно да решење проблема буде што је могуће јефтиније.

    - Тракторе имамо, а на интернету можете видети примере где је за покретање компостера довољна практично и фреза. Ни сам компостер не би био проблем јер је једноставан и могу га направити сами радници наших јавних предузећа. Сам процес је чист, морало би се рачунати на свест грађана, то би у почетку, вероватно, било проблематично, али уз комбинацију подстицаја и “казни” уверен сам да би већина прихватила да одваја отпад на два места. За почетак, одабрао бих један део града и спровео тромесечну пробу како бисмо видели да ли су људи спремни да не бацају све у исту врећу, већ да отпад одвоје у три кесе. Уверен сам да бисмо у кратком року имали доста укључених  - каже Степановић.

    Његова замисао је да се они који прихвате да раздвајају отпад ослободе  плаћања изношења смећа, или да им се цена значајно умањи, а да се онима који одбију учешће цена повећа. Грађани би добили натрон вреће за, пре свега, кухињски отпад, изузимајући остатке меса и костију који се не смеју мешати, јер он чини већину онога што се баца, а уједно је “сировина” за производњу компоста, то смеће би се у компостеру на “депонији” млело и мешало заједно са осталим отпадом исте врсте и слагало на такозване примарне камаре. Битно је помешати азотну и угљеничну масу и омогућити бактеријама да раде свој посао, а то се види већ после три дана када изнад камаре почне да се појављује низак слој “дима”. Степановић каже да цео процес компостирања може да се заврши за месец дана, а да би се избегло да птице и друге животиње долазе, камаре би се могле покрити најлоном, што би уједно и убрзало поступак. Добијени компост би се могао продавати, чиме би се надокнадило умањене цене изношења смећа, стакло, метал и пластика би отишли у рециклажу, што би такође доносило приход, остаци меса и костију били би уништавани, а град не би имао депонију на којој би се гомилао отпад. Корист би била вишеструка, а улагања би била незнатна, сматра Степановић.

    Како током производње компоста долази до повећања температуре, има примера да се то користи и за грејање, али, за почетак, довољно би било да оно што бацамо и чиме загађујемо околину претворимо у извор прихода нашег града, а уједно решимо и проблем одлагања отпада.

     

     

    Н. Т.

  • Једна од највећих манифестација у Љубовији - Међународни дрински гастро фестивал, биће одржана десети пут следеће суботе. Од 2008. године Туристичка организација Љубовије (ТОЉ) приређује такмичење кулинара, посластичара, пекара и карвинг мајстора. Програм јубиларног Гастро фестивала биће богат, а отвориће га тачно у подне председник општине Љубовија Милован Ковачевић и директорица ТОЉ Слађана Грујичић. Фестивал обухвата такмичења у припреми рибље чорбе, етно-трпезе, модерне кухиње, пекарства, посластичарства, карвинга (резбарења на воћу и поврћу), а биће изабран и најбржи кувар Гастро феста у сецкању црног лука. Такмичење у кувању рибље чорбе биће одржано у главној улици уз музику и карневалску атмосферу, а остале дисциплине одвијаће се у суседном холу.

    – Учесници Гастро фестивала долазе из целе Србије и земаља из окружења. Желимо да се овде види богатство укуса које нуди сваки крај наше земље, али и околних, да нам гости покажу своје кулинарске вештине и представе јела која су специфичност њиховог краја, а да им истовремено ми покажемо азбуковачка јела и шта то туристи могу конзумирати када дођу код нас у госте. Зато позивамо такмичаре, али и дегустаторе да нас посете и уживају у гастро чаролијама и богатству укуса које Балкан нуди – каже Слађана Грујичић, директорица ТОЉ.

    Увече, по проглашењу победника у свим категоријама, уследиће концерти трубачког оркестра ''Миленијум'', староградског оркестра ''Стара варош'' и рок групе ''Кратак спој''.

    У склопу Гастро фестивала биће одржан и први Сајам ракије и меда у организацији Удружења грађана ''Укус природе'' и уз подршку ТОЉ.

     

    Н. Т.

  • НАПОМЕНА: Имена су измењена за потребе текста

    Интернет је, каже двоје тринаестогодишњака, нешто најбоље што је досад измишљено, али истовремено, без потребне опрезности, може постати и нешто најгоре. Поред друштвених мрежа, јутјуба, игрица... њихови вршњаци, али и старији и млађи, понекад га користе у ружне сврхе

    Стефан и Јана имају по 13 година, седми су разред основне школе и на свет и све што се око њих дешава гледају свако из свог угла. Обоје имају ''паметни'' телефон, она већ две године, он тек неколико месеци, и баратају њиме лако и без проблема, баш као што се сналазе и на рачунару. На интернету су свакодневно, чешће са телефона него са рачунара, а највише времена проводе на друштвеним мрежама и на јутјубу, Стефана привлаче и игрице. Кажу да је интернет нешто најбоље што је досад измишљено, да омогућава готово непрекидно дружење и упознавање нових другова. Управо је то последње тачка на којој добар провод може постати невоља. Да ли су они тога свесни?

    – Да, разговарала сам са родитељима о томе, указали су ми на то да постоје људи који се лажно представљају и који ми могу желети зло, али ја на такве још увек нисам наишла. Све своје пријатеље са друштвених мрежа знам добро, често ћаскамо и мислим да нема никакве опасности – каже Јана додајући да разговарају на разне теме, од школских, шта је ко урадио у школи, шта се десило, какве их обавезе чекају, до прича о симпатијама.

    Нажалост, каже Јана, има ту и доста ружних ствари - ''не бисте поверовали шта све девојчице пишу'', честа су оговарања и оно што се популарно зове ''говор мржње''. Деца се често удружују у групе које су окренуте против неког дечака или девојчице, измишљају свашта, шире гласине, трачаре, праве странице на друштвеним мрежама под називом ''Сви ми који мрзимо тог и тог'', исмевају најчешће некога ко је по било ком основу другачији и то не мора бити националност нити телесна карактеристика, већ чак и успех у школи или спорту. Јана сматра да је то последица љубоморе и сопствене несигурности и неуспеха оних који то раде. То је најчешћи облик вршњачког насиља, али има и физичких обрачуна.

    – Дечаци се често туку, то су радили и када смо били млађи и не знам када ће престати. Тако лако почну да се гуркају, а онда им је лако и да се ударе. Понекад то траје и дуже па остали знају да навијају и да двојицу који се туку подстичу да пребију један другог и мислим да им је то забавно. Тачно је да понекад и девојчице знају да се ударе, почупају, потуку, а дечацима је то, чини ми се, још забавније. Мени је то глупо и никада не навијам, не волим када се људи туку, али не могу ту ништа да урадим. Са свима се трудим да будем ОК, али имам две другарице са којима сам много добра и оне нису од тих што хоће да се побију. Можда понекад и ми оговарамо некога, претпостављам да је и то ружно, али бар то не објављујемо нигде -  прича Јана.

    Стефан није одличан ђак, али уверен је да то и није најважнија ствар у животу и да много боље пролазе они који се ''не убију'' од учења у школи, већ се потруде да прилике које им се пруже искористе на прави начин. Нема намеру да иде на факултет, хоће да заврши неки занат који ће му омогућити да пристојно заради док његови другови и даље ''гуле клупу''.

    – ОК је да неки људи иду на факултет, имам другове који су веома паметни и било би глупо да не студирају, али неки од њих неће то ни моћи јер им родитељи немају пара. Зар то није наопако? И сад ја треба нешто ту да се трудим у досадној школи, а моји немају лове ни да одемо на море. Добро, јесу ми купили телефон, али помогли су баба и деда, а и био сам врло добар на крају шестог, нисам имао ниједног кеца цело полугодиште. Имамо и нет, труде се да зараде да живимо нормално, али када много тога недостаје и када морају баш много да раде код приватника и да трпе ''газде'' и њихово иживљавање ја то не сматрам нормалним. Зато и хоћу да имам занат и да зарадим толико да не морам да трпим ничије смарање – прича Стефан.

    Док говори о родитељима и њиховом послу дечак стеже вилице, али му широк осмех разведри лице када почне прича о интернету. Време на нету проводи ћаскајући са друговима, причајући о фудбалу и неким стварима ''које нису за јавност'', а често играју и игрице заједно. Са непознатима на интернету прича без страха, каже,  прво зато што је мушко, друго зато што му ''ништа не могу кад је код куће'', а да их упознаје уживо не пада му ни на крај памети.

    – Играо сам једном ЛОЛ са неким ликом и све је било ок док ми у једном тренутку није понудио да ми купи патике. Мислим, шта има он мени да купује патике?! Рекао сам да ми то не треба и да морам да идем. Нисам рекао родитељима, забранили би ми нет, али после тога неколико дана нисам играо ЛОЛ. То ми је једина непријатност, ако се то тако зове, на интернету. Дописујем се са непознатим девојкама, можда неку и смувам – смеје се мангупски и тврди да је сасвим сигуран да је баш свака од њих ''права правцата'' девојка и да ''није луд'' да шаље голишаве слике, чак ни ако му она обећа да ће узвратити на исти начин – ''Нека прва пошаље, хвала лепо, а ја њој опет нећу послати''.

    Стефан каже да има организованих туча, мада школе то углавном успевају да спрече на време, а дешава се и да се двојица ''изнабадају'', али то, сматра, и није неко насиље, већ више део одрастања.

    – С друге стране, има доста оговарања, праве се кланови против некога, причају се разне глупости и, по мом мишљењу, то је много горе и подлије него се лепо посвађати и потући па се после помирити, или не, али бар то завршити мушки. Овако је много ружно када свашта причају за некога и покушавају и друге да окрену против њега. Када мени неко тако нешто каже за неког другара, не морамо чак ни бити блиски, ја му кажем да од.... јер ме не занимају те приче, нећу у томе да учествујем. Знаш како је, треба бити нормалан у главу па ти се ни на интернету неће ништа догодити, а ни у животу се нећеш упетљати у сплетке. Ако о мени неко почне тако да прича? Ма, шта ме брига, не морам се тући, ко ће се млатити са толико будала, једноставно ћу им окренути леђа и избрисати их из мог живота. Мој живот је, брате, много вредна ствар, неће ми га будале кварити, зар не? – каже Стефан.

    ЕЛН

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

     

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  •  

    НАПОМЕНА: Имена су измењена за потребе текста

    Вршњачког насиља има на интернету и у стварности, неко га трпи због физичког изгледа, неко због боје коже, а неко због тога за ким му срце куца. Тимови за спречавање насиља постоје у школама, али, из разних разлога, није им се увек лако обратити. Када путем друштвених мрежа стигну непријатне поруке, лако је блокирати пошиљаоца, у стварности су ствари другачије

    – Прошле године пред ''Прајд'' добио сам претећу поруку од особе коју познајем. Нисам реаговао јер ми њено мишљење није битно. Избрисао сам поруку. Ипак, није свеједно када прочиташ такве ствари. Било би још и добро када би се насиље сводило само на ружне поруке послате преко фејса, блокирали бисмо те људе и били бисмо мирни. Овако, бројим дане када ћу завршити школу, уписати се на факултет, макнути се одавде. Надам се да ће ми у Београду бити боље, велики је град, лакше се утопити у масу. Наравно, свестан сам да и тамо постоји много оних који ме неће гледати благонаклоно, ако сазнају моју тајну, али неће ме знати, нисам феминизиран и неће ме лако препознати – говори средњошколац чије име и школу коју похађа нећемо открити из разумљивих разлога.

    Он свој крст носи још од основне школе, из времена када још увек није био довољно свестан уврежене друштвене неприхватљивости његове сексуалности па се разоткрио. Предуги погледи на дечка због којег му је срце куцало брже откуцали су га као телеграф, а таквом брзином се и прича проширила школом. После тога више ништа није било исто. Одлазак у школу био је мучење, а завршетак осмог разреда није донео очекивано олакшање. Глас о његовој склоности испратио га је и у средњу школу.

    – Мрзим сваки дан. Не дешава се увек да ме малтретирају, прође по неколико дана да ме нико не дира, можда тек понеко добаци ружну реч у пролазу, али без обзира на то, свакога дана мој долазак у школу изгледа исто. Оборим поглед, погнем главу, трудим се да не привлачим пажњу док пролазим поред ''другова'', покушавам да будем невидљив док се крећем ходницима. Понекад ми пође за руком. Када не успем, спотичу ме, гурају намерно, или гурну некога на мене. Дешава се да ме очешу раменом, то уме да боли, иако има довољно простора да прођу. Понекад се запитам да ли тако, заправо, испољавају своју несигурност у вези са сексуалношћу. Најгоре је на физичком, сам у свлачионици са свима њима, плашим се да подигнем поглед да ме неко не би оптужио да га гледам, а понекад ме провоцирају у доњем вешу. Не схватају да то што сам геј не значи да ме привлаче сви мушкарци. Мислим да су незрели, нису сви зли – каже овај младић додајући да је на фејсбуку добијао и поруке са непримереним понудама које је одмах брисао.

    Школском тиму за спречавање насиља не пријављује шта му се догађа, не верује да би то много помогло, а и плаши се да би га казна за то стигла изван школе. Осим тога, ако би се проблем подигао на тај ниво, били би обавештени и родитељи, а то не жели јер они не знају шта му се дешава, не може ни да им каже свестан да се њихови ставови не разликују од ставова оних који га малтретирају. Они који га не дирају, кажу му, када их нико не види, да издржи, буде миран и не таласа до краја школовања.

    Милан је ученик трећег разреда средње школе, висок и леп младић привлачи пажњу. Нажалост, привлачи и оне који му не мисле добро. Добијао је, каже, свакакве поруке на друштвеним мрежама, али никада није одговарао на њих, а пошиљаоце је блокирао.

    – Добијао сам поруке типа ''сладак си'', ''леп си'' и од непознатих жена и од мушкараца. Било је ту и девојака, али највероватније су то већином биле ''девојке'' па нисам желео да ризикујем. Једном сам, раније, док још нисам схватао колико то може бити опасно, добио захтев за пријатељство од једне баш, баш примамљиве девојке и, наравно, прихватио сам. Почели смо да се дописујемо, а онда је кренула да ми поставља разна питања. На крају ми је тражила да јој пошаљем слике и то ме је отрезнило, одбио сам. Када је питала да ли ми се допада њена профилна и да ли бих да видим више од тога, блокирао сам је. Ко зна чија је и то била слика  – прича Милан и додаје да је скоро свима циљ да имају што више пријатеља, то је скоро као неко такмичење у популарности, и онда се и не бира ко се прихвата ни коме се шаље захтев.

    Он зна и за случај његове добре другарице која се дописивала са неким ''момком'' и чак заказала састанак. Срећом, на договорено место дошла је са друге стране и угледала мушкарца како се крије иза дрвета, побегла је и чим се смирила, блокирала га је. Имала је среће, али много је оних који нису свесни опасности.

    – Са једне стране, можда смо ми дечаци изложенији опасности зато што лако прихватамо захтеве згодних девојака, али, са друге, мислим да се, ипак, теже одлучујемо да направимо тај погрешан корак и одемо на састанак са непознатом особом. Не знамо да ли смо се дописивали стварно са неком девојком, или са старијом женом која нам не жели добро, или са мушкарцем. Можда нисмо спремни да признамо страх, али срећа је да постоји – каже овај младић.

    ЕЛН

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

     

     

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

август 17, 2019 1291

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 569

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 520

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1144

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 837

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"