fbpx
  • У сарадњи са ИТ Академијом (ITAcademy, https://www.it-akademija.com/) Лозничке новости обезбедиле су бесплатне онлајн курсеве за усавршавање професионалних вештина. Намера нам је да, у сарадњи са овом међународном информатичком школом, помогнемо онима који желе да се усавршавају и напредују да постану конкурентнији на тржишту рада и да своје знање прошире практичним вештинама неопходним у данашње време.

    За наше читаоце обезбедили смо пет бесплатних онлајн обука, а у понуди су курсеви из ворда (Word), ексела (Excel), пауерпоинта (PowerPoint), фотошопа (Photoshop) и енглеског језика, ниво прилагођен предзнању полазника.

    Уколико желите да добијете неки од наведених курсева потребно је да мејл насловљен "Бесплатни онлајн курсеви" и ваше име и презиме пошаљете на адресу Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.и првих петоро добиће право да бесплатно похађају курс који одаберу.

    Првих пет пријављених примиће е-поштом код који ће употребити за пријављивање на бесплатни курс по свом избору. Након уношења кода на страни пријаве https://www.it-akademija.com/poklon добићете е-поштом сва потребна упутства за похађање изабраног онлајн курса.

    Редовне обавезе полазника не утичу на похађање обуке, све се обавља путем платформе за учење на даљину и курсу се може приступити у било које доба дана. Такође, динамика обуке зависи од полазника и они сами одређују да ли ће курсу посветити два, три дана и све завршити брзо, или ће сваког дана прелазити по једну лекцију.

    Курс не морате завршити брзо, али за пријаву је потребно да будете међу првих пет – пријавите се одмах на  Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.!

  • На седници локалног парламента у Малом Зворнику, прошле седмице, смењен је заменик председника Скупштине општине Горан Видаковић, као и два члана Општинског већа, Велибор Ракић и Драган Јокановић. Овим кадровским изменама уједно је раскинута коалиција одборничке групе ,,Александар Вучић - Србија побеђује” и Групе грађана “За бољи Мали Зворник - Драган Костјерчевић”. Општинско веће донело решење о смањењу пореза на имовину грађана

    На последњој седници Скупштине Малог Зворника дужности је разрешен и директор малозворничког Дома здравља др Драган Бојић, а одлуком скупштинске већине за в. д. директора именована је Валентина Ристић, дипломирани економиста менаџер у здравству из Велике Реке. Нови чланови Општинског већа су Ана Дошић Гавриловић, дипломирани економиста из Малог Зворника и Душко Јовановић, приватни предузетник из Радаља.

    - Владајућу већину, са 19 од 29 одборника Скупштине општине, чини 17 одборника ОГ ,,Александар Вучић - Србија побеђује” (15 одборника СНС, одборник СДПС и одборник СНП) и два одборника ГГ “Др Милан Лукић - Снага народа”, док су у опозицији шест одборника СПС, независни одборник Далибор Липовац, два одборника ГГ “За бољи Мали Зворник - Драган Костјерчевић”, са којом је до ове седнице ОО СНС имао потписан коалициони споразум, уз сарадњу са независним одборником Јовом Роганом. Ове промене неће значајније утицати на даљи рад општине. Александар Врачевић, одборник ГГ “За бољи Мали Зворник - Драган Костјерчевић”, предложио је новог кандидата за члана већа и тај предлог је прихваћен. Постоји могућност да ће он остати уз одборничку групу која чини већину и давати јој подршку - каже за ЛН Зоран Јевтић, председник општине.

    Одборници су, поред два извештаја о извршењу буџета општине за полугодишњи и деветомесечни период, усвојили буџету за 2017. годину. Јевтић истиче да су то мање корекције и да је за пет милиона увећан ранији износ за завршетак водовода у Доњој Трешњици.

    - Мењана је расходовна страна па смо тако за набавку цистерне за ЈКП “Дрина” планирали око 12 милиона динара како бисмо олакшали снабдевање водом у неким деловима општине. У складу са законом, донели смо одлуку да повећамо плате запослених у Предшколској установи “Црвенкапа” за шест и у дому културе за пет процената, а већ припремамо нацрт буџета за 2018. годину. Иначе, Општинско веће одлучило је да се не повећава порез грађанима у наредној години, чак ће бити и смањења у неким местима - објашњава Јевтић.

    Према тој одлуци, власници станова у првој зони, површине 60 квадрата, који у њима станују, уместо досадашњих 4.209 динара пореза на имовину, у новој години платиће 3.507 динара. Власници кућа за становање у сеоском подручју, површине сто квадрата, уместо досадашњих 2.467 динара, у 2018. години платиће 2.196 динара. Како је предвиђено, за власнике кућа за становање, пословних зграда и гаража у првој зони, висина пореза на имовину остаће иста као у 2017. години, јер није било промена у погледу просечне цене квадрата наведених врста непокретности у овој зони. Из истог разлога порез на имовину у следећој години биће непромењен и за власнике станова, кућа за становање, пословних зграда и гаража у другој зони општине. 

    С.П.

  • Министар финансија у Влади Републике Српске Зоран Тегелтијапотписао је почетком ове седмице у Зворнику споразум о одобравањуновца за реконструкцијустарогмоста на Дрини који повезује овај град са Малим Зворником и Србијом. Како је најављено, пројекат обновеМостакраља Александра Првог Карађорђевићазапочеће на пролеће,поспоразуму о успостављању специјалних паралелних односа између Републике Српске и Републике Србије, а биће финансираннаменским донаторским средствима у износу од 600.000 евра. МинистарТегелтија напоменуо је да јеновац обезбедила Влада Србије, док ће Влада Републике Српске заједно са Градом Зворником пратитиреализацију пројекта. Према речима Зорана Стевановића, градоначелникЗворника,до краја марта наредне годинетребало би дабуде изабран извођач радова и да са првим данима априла почне реконструкција моста. Тај посао подразумевазамену дотрајалих делова челичне конструкције, пескарење и фарбање челичне конструкције у целости, замену носећих греда и коловоза,као и постављање расвете.

    Задовољство изражава и Зоран Јевтић, председник малозворничке општине, који подсећа да се две године интензивно припремаоовај заједничког пројекат чију је детаљну техничку контролуурадиоСаобраћајни институт ЦИП.

    -Општина Мали Зворник издвојила је ове годиненовац за пројектовање, односно дораду пројекта, како бисмо покушали оспособити мост за погранични путнички саобраћај. Желимо да омогућимо малогранични промет и саобраћај између два суседа. Упркос тешкоћама и препрекама, управо због тога што осећамо да смо један град, сматрамо да је овај мост ту да нас спаја - каже Јевтић.

    Подсећамо да је градња моста почела 1927. Године, а да је свечано отворен 12. јануара 1930.под именом Мост краља АлександраПрвог Карађорђевића. Почетком Другог светског ратасрушен је, а 1946.обновљенкада му је промењен назив у Мост Филипа Кљајића Фиће (по народном хероју из НОР-а). Првобитни назив враћен је 2009. године.

    С.П.

  • Представници малозворничке општине потписаће у четвртак уговор са инвеститором о закупу пословног простора у Брасини, бившег погона „Кончаре“. Уговор о закупу потписаће председник општине Мали ЗворникЗоран Јевтићи представник фирме „Bauwin Decor“ д.о.о. из Београда.

    Реч је о компанији основаној 2015. године у Београду као део међународне групације „Yavuz Internacional Company“ која имавише од 60 пословница у свету и хиљаду запослених. Основна делатност компаније је производња, продаја и пружање свих осталих услуга из области ПВЦ и АЛУ столарије. Како је саопштено из општинске управе у Малом Зворнику, инвеститор намерава да у халу у Брасини пресели производни погон из Нових Бановаца и за почетак, у овој години, запосли 15 радника, док би у другој фази, најкасније у наредне две године, запослио још најмање 15 радника.

    Такође у четвртак, у скупштинској сали представници инвеститора ће, у сарадњи са локалном испоставом Националне службе за запошљавање, обавити разговорсакандидатима за посао и тестирати их.

     

    С.П.

    Фото: Општина Мали Зворник

  • Јак ветар који је захватио подрињски крај синоћ јеодвалио кров са помоћног објекта у дворишту ОШ „Милош Гајић“ у Доњој Трешњици. Од силине ветра, из зида је изваљена комплетна конструкција крова, а покидана је и електрична инсталација.

    – У тој згради је тоалет за ђаке и срећа једа се све дешавало ноћу када никога нема у школи. Одваљен је и део зида, штета је велика и садa чекамо општинску комисију да сачини записник, како бисмо што пре овај проблем решили – каже учитељ Предраг Спасојевић.

    Он је потврдио да је и скоро свака кућа у селу остала без неколико црепљика, као и да је на главни пут попадало десетак изваљених стабала које су мештани исекли и тако омогућили несметан саобраћај. 

    С.П.

  • Олујни ветар који  је јуче достизао 29 метара у секунди, изазвао је велике проблеме на свим напонским нивоима на подручју које покрива лозничка  „Електродистрибуција“ због чега је долазило до честих прекида у снабдевању потрошача. Проблеми су почели још у суботу када је пао снег, а током јучерашњег дана било је прекида напона на свим далеководима у Лозници, Крупњу, Љубовији и Малом Зворнику. Најтеже је било у Крупњу где су у једном тренутку  онеспособљена сва четири далековода.

    Екипе лозничке ЕД непрекидно су на терену и успелe су да отклоне кварове на свим далеководима, а тренутно оспособљавају нисконапонску мрежу.

    Радници „Електридистрибуције“ кажу да је по обиму хаварија ово једна од најтежих ситуација са којима су се сусрели због чега су са одмора враћени сви радници, а у помоћ су им притекле и колеге из суседних општина.

    У Лозници је данас било 20 степени, а ветар се кретао између 17 и 18м/с. 

    З.В.

  • Конференција посвећена подршци унапређењу кокурентности малих и средњих предузећа и предузетника одржана је данас у хотелу ''Ројал спа'' у Бањи Ковиљачи у организацији Регионалне развојне агенције Подриња, Подгорине и Рађевине (РРА). Предузетницима су представљени стандардизовани сет услуга за предузетнике и микро, мала и средња предузећа, као и кампања ''Покрени се за посао'', организације ''Енека''. Неколико успешних привредника и предузетника са подручја које обухвата РРА изнело је своја искуства о пословању на нашем тржишту. Иако је на конференцији могло да се чује обиље привредницима и предузетницима изузетно корисних података, и мада је више од стотину њих позвано, присуствовало их је свега двадесетак.

    – Наш циљ је да максимално промовишемо мере Развојне агенције Србије и Министарства привреде и да што већи број привредника и предузетника за њих сазна и конкурише за добијање подстицајних средстава. На подручју које обухвата РРА има око 1.440 привредних субјеката и више од 4.900 предузетничких радњи па је немогуће да их нас шесторо, колико нас има у агенцији, обиђе све, али се зато на оваквим скуповима трудимо да што више људи обавестимо о томе шта им је доступно и да сазнамо шта је то што им смета у пословању како бисмо могли то да изнесемо на националном нивоу. Битно је да, ако не могу власници и директори, онда бар неко од запослених дође како би се повезали са другим привредницима, чули њихова искуства и сазнали нешто што им може користити и олакшати им посао. Ако не долазе, онда то нигде не могу сазнати – каже Љиљана Николић, директорица РРА.

    Међу пет предузетника који су изнели своја пословна искуства била је и Љиљана Матковић, власница лозничког ''Еко-тима''. Она је у предузетништво упловила пре четврт века када су услови пословања били на далеко нижем нивоу. Данас је, према њеним речима, доста другачије, а у последњих неколико година ствари се крећу у добром правцу, мада има још доста тога да се уради како би било још боље.

    - Никада у Србији није било лако бити предузетник, али са претходном и садашњом владом почели смо да осећамо неке нове, повољније ветрове, имамо конкретну подршку владе и невладиног сектора. Дуго је у нашој земљи приоритет даван страним инвеститорима који запошљавају много људи, али њихова зарада не остаје у Србији. Ми који овде радимо и запошљавамо људе из локала, ми смо ти који померају границе. Напокон осећам да то што радимо има смисла и надам се да ће бити све боље. Ипак, још много тога треба урадити – рекла је Матковићева.

    Она сматра да би влада требало да донесе још доста мера, између осталог да се оснује развојна банка Србије код које би се се привредници и поредузетници задуживали под повољнијим условима него што је то сада случај код комерцијалних банака. Влада би требало да утиче на банке, колико може, да се снизе камате за кредите јер су оне у региону и ЕУ значајно ниже.

    - Неопходно је снизити порезе и доприносе јер нам у супротном бесповратна средства не значе много. Добро је што је дошло је до промена у односу према онима који раде у сивој зони, а одлично знамо да се ми који послујемо легално са њима не можемо носити. Све се то мора свести на најмању меру – поручила је Матковићева.

    Према њеном искуству, рекла је, предузетник се не ствара, већ рађа и држава мора људима који имају такве способности  помоћи да се максимално развију и отворити им сва потребна врата за добробит целог друштва. 

    Н. Т.

  • Од сутра ступају на снагу одредбе измењеног Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености по којима се новчана накнада се више неће упоређивати са минималном зарадом, него ће се примењивати законом утврђен бруто износ најнижег и највишег износа новчане накнаде од 22.390, односно 51.905,00 динара који ће се усклађивати једном годишње.

    Уводе се и нови параметри за утврђивање висине и обрачун износа новчане накнаде: укупна зарада, односно накнаде зараде, основице осигурања и висине уговорене накнаде у последњих 12 месеци који претходе месецу у коме је престао радни однос, односно престало осигурање, затим, просечна годишња зарада по запосленом исплаћена у Републици Србији према последњем објављеном статистичком податку и основице дневне новчане накнаде која је прописана законом у износу од хиљаду  динара са доприносима за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање. Ова основица дневне новчане накнаде се усклађује једном годишње са годишњим индексом потрошачких цена у претходној календарској години.

    Како се наводи у саопштењу НСЗ, овим су сви параметри јасно постављени и сви су познати како у моменту одлучивања о праву на новчану накнаду, тако и током целог периода њеног трајања. Такође, на овај начин омогућено је да сва заинтересована лица сазнају на колики износ новчане накнаде могу да рачунају у моменту престанка радног односа односно престанка осигурања. 

    ЛН

  • Библиотека “17. септембар’ у Малом Зворнику представиће у наредне две недеље део збирке минијатурне књиге Народне библиотеке Србије (НБС). Изложба под називом “Минијатура на зрну грашка” отворена је у понедељак и приказује књиге изузетно малих формата, најчешће прављене за библиофиле и у малим тиражима. Аутор је др Дејан Вукићевић, библиотекар саветник, водитељ Фонда старе, ретке и минијатурне књиге у НБС, а књиге из овог фонда толико су мале да се не могу читати голим оком. Изложена су 34 експоната репрезентативних дела, а Мали Зворник је 24. град у којем је представљена поставка која ће потом ићи у Осечину и Сремску Митровицу.

    Заступљене су пре свега српске, али и руске, француске, словеначке, мађарске, немачке и чешке књиге. Званично, прву минијатурну књигу одштампао је Гутенбергов ученик Петер Шефер 1468. године, а реч је о књизи “Диурнале Могантинум”. Димензије су биле 94 са 64 милиметра. 

    С. П.

  • Мали Зворник у наредној години планира  проширење индустријске зоне, а први пут у буџету општине планиран је  новац за вантелесну оплодњу

    Сумирајући резултате у години којој је ово последњи радни дан, председник Општине Мали Зворник Зоран Јевтић каже да је задовољан учињеним, али да сматра да увек може више и боље. Поред завршених послова, оних који су у току и чији крај је на видику, Јевтић 2018. годину види као годину у којој ће бити отворено више радних места и доћи  нових инвеститора.

    - Очекујемо да то буде година запошљавања, што нам је, као и у већини општина у Србији, горући проблем. Десило се да годину која се завршава обележи, пред сам крај, долазак инвеститора из Турске, односно покретање погона фабрике “Јавуз” за производњу столарије. До краја фебруара у њему ће посао добити 16 радника, а током наредне године минимално још толико. Погон у Брасини је опремљен и уређен новцем из општинске касе у намери да у стару “Кончару” доведемо некога ко би упослио наше људе. Надамо се доброј сарадњи са овом компанијом, чији су представници најавили могућност проширења на још некој локацији у Малом Зворнику, уколико се укаже потреба за то - каже Јевтић.

    Подсећајући се најзначајнијих момената из ове године, он истиче и то да је општина од “Србија шума” купила око 70 хектара земљишта које тренутно експолатише предузеће “Равнаја”, а као капиталну инвестицију, коју је држава финансирала преко “Путева Србије’, истиче коначну реконструкцију пута Лозница-Љубовија на деоници од новог моста ка Каракају до бензинске пумпе у центру Малог Зворника.

    - Тај посао је значајан за нашу општину није коштао ни један динар. Километар и осамсто метара плаћен је 105 милиона динара из касе “Путева Србије”. Ову годину обележила је и одлука Владе Србије о издвајању 600 хиљада евра за реконструкцију старог моста који носи име Александра Првог Карађорђевића, а који нас повезује за Зворником. Тај посао се дуго чекао и сада ће и то бити решено а новац је већ пребачен на рачун Владе Републике Српске и у току је расписивање јавне набавке - објашњава Јевтић.

    За наредну годину Мали Зворник је одвојио 57 милиона динара за куповину земљишта за проширење индустријске зоне с циљем да се доведу нови инвеститори, а Јевтић истиче да је значајно и то да први пут из буџета општине издвајају новац за вантелесну оплодњу. За ту намену су планирани два милиона динара, али од заинтересованости грађана зависи да ли ће тај износ бити увећаван. Око два милиона су одвојена и за младе брачне парове, као и 2.9 милиона динара за куповину сеоских кућа за избегла лица, уз договор са ресорним министарством. Малозворничани се надају да ће у 2018. години почети изградња топлане на биомасу, а очекују и помоћ Владе Србије преко Канцеларије за јавна улагања јер је реч о великој инвестицији. Општина ће, према Јевтићевим речима, морати и да се кредитно задужи, а процена је око 200 милиона динара. Топлана ће радити на дрвну сечку. У договору са Канцеларијом за јавна улагања две школе, у Доњој Борини и Великој Реци, уз учешће Општине од десет процената, такође ће добити котларнице на био масу и за те потребе се већ ради пројектна документацију.

    - Чак би неке куће у близини школа могле да се прикључе на ту котларницу. Наставићемо изградњу водовода у Доњој Трешњици, Амајићу, Цулинама, Читлуку и Великој Реци, као и у Доњој Борини. За подстицај пољопривредних газдинстава одвојено је 15 милиона динара, а за бетонажу и асфалтирање 25 милиона динара. Центар за социјални рад добиће око два и по милиона за уређење просторије на основу које би добио акредитацију за пружање услуге помоћи старијим лицима и особама с инвалидитетом, што тренутно реализујемо преко шабачког “Каритаса”. Желимо да то сами радимо, како бисмо наставили бригу о угроженим грађанима. Планова је много, а ми се надамо да ће већи део бити и остварен - поручио је председник Јевтић, честитајућу суграђанима новогодишње и божићне празнике. 

    С. Пајић

  • На подручју које покрива РРА регистровано је скоро пет хиљада предузетничких радњи и више од 1.300 привредних друштава и сви они могу у Агенцији добити корисне информације и савете за унапређење пословања. У новој години очекује се да сет мера подршке привреди буде сличан овогодишњем. Иако је последњих година знатно већа подршка државе приватном сектору, постоји још доста тога на чему Влада Србије ради како би пословни амбијент био још бољи и омогућио нови привредни замах. Неке од новина уведених протекле године су укидање печата и папирне фактуре, а од ове креће и е-регистрација привредних субјеката

    Регионална развојна агенција Подриња, Подгорине и Рађевине (РРА), поред осталог, ту је и да би била на услузи приватном сектору и пружила предузетницима пуну подршку у унапређењу пословања. Министарство привреде Владе Републике Србије и Развојна агенција Србије (РАС) своје мере остварују управо преко регионалних развојних агенција тако да је циљ РРА да окупи што више корисника мера значајних за развој регије. На подручју које покрива РРА регистровано је скоро пет хиљада предузетничких радњи и више од 1.300 привредних друштава и сви они могу у Агенцији добити корисне информације и савете за унапређење пословања. У новој години очекује се да сет мера подршке привреди буде сличан овогодишњем.

    – Постоје средства доступна малим и средњим предузећима и предузетницима. РАС има два сектора од којих се један бави регионалним развојем и нуди средства домаћој привреди, а конкурси су прилагођени постојећим малим и средњим предузећима. Очекујемо да у 2018. мере подршке буду сличне овогодишњим, али поред могућности коришћења бесповратних средстава у сету наших услуга су и обуке, промоције, саветовање, менторинг... На нашем подручју има успешних предузетника и малих и средњих предузећа. Неки од њих су добили средства за подстицај развоја, неки су у процедури добијања. Битно је да се најпре заинтересују које мере могу користити, а за то је најбоље да се јаве нама да их посаветујемо – каже Љиљана Николић, директорка РРА.

    Одржати корак са конкуренцијом

    У тешком периоду живота, по повратку у Лозницу, свој родни град, из ратом захваћеног Сарајева Љиљана Матковић упловила је у предузетничке воде пре четврт века, у време када је предузетништво у Србији тек почињало да се развија. Бивша држава се распала, нова још није била стабилизована, подршке предузетницима није било ни са једне стране.

    – Добила сам идеју да почнем неки посао и сретна околност била је то што сам уочила делатност која би, мислила сам, могла имати пласман на тржишту. Тако сам основала ''Еко-тим'' доо и почела да се бавим услугама превентивне санитарне заштите од свих врста штеточина, дератизацијом, дезинсекцијом, дезинфекцијом, а од пре десет година и производњом препарата против глодара. У време када сам почињала могла сам да се ослоним само на себе и своје раднике, а данас имамо конкретну подршку од Владе Србије и невладиног сектора, промовише се предузетништво, ствара повољнији друштвени амбијент за рад и од прошле владе може се рећи да је држава схватила значај подршке малим и средњим предузећима – каже Матковићева.

    Прву сарадњу са Развојном агенцијом Србије Матковићева је остварила 2013. године на конкурсу за подршку женском предузетништву. Добијено је 50 одсто средстава за увођење специјализованог софтвера којим је унапређена ефикасност у пословању и конкурентност на тржишту. Потом је уследила подршка за израду веб сајта, а ове године ''Еко-тим'' је успешно конкурисао за 50 одсто средстава за увођење специјализованог стандарда који им омогућава конкурентност на тендерима. Матковићева јасно каже да се мора држати корак са конкуренцијом јер се у супротном нема шта тражити на тржишту. У ту сврху искоришћена су и средства добијена од Европске банке за обнову и развој која је са 75 одсто бесповратних средстава помогла увођење ИСО стандарда.

    – Тако смо сертификовали четири ИСО стандарда и постали ефикаснији, бољи у послу, конкурентнији и идемо укорак са регионом и Европом. Мени је доста помогло удруживање и то је веома битно за мала и средња предузећа. Чланица сам Удружења пословних жена Србије и лозничке Креативне визије. Када смо удружени можемо успешније да наступамо пред доносиоцима одлука, наша реч се јаче чује и онда, тако удружени можемо да променимо неке ствари. Од њеног оснивања сарађујемо са РРА, користимо њене услуге и добијамо пуну подршку. Иако је сада знатно већа подршка државе, постоји још доста тога што се може урадити како би пословни амбијент био још бољи и омогућио нови привредни замах. Желимо да будемо тим са државним институцијама и да заједничким радом допринесемо развоју привреде у Србији – каже Матковићева.

    Најважнија је подршка у пословању

    После дугогодишњег рада у трговини Снежана Обрадовић из Љубовије решила је да покрене сопствену предузетничку радњу ''Снежа ВМ'' и сада производи коре за питу, обичне и хељдине, резанца за супу и све то на традиционалан начин, без употребе адитива.

    – Осмелила сам се да покренем сопствени посао и заиста сам поносна на себе што сам се усудила да се упустим у такав подухват. Конкурисала сам са својом пословном идејом код Развојне агенције Србије, уз подршку РРА, и прошла два круга селекције. Очекујем дас ћу добити подршку што ће ми омогућити да проширим капацитет, унапредим пословање и запослим раднике јер је ово тренутно породични посао,супруг и отац ми помажу. Ова подршка за почетнике у пословању веома је значајна јер нам је финансијска потпора управо сада најпотребнија. Кренути у приватни посао јесте храброст, носи са собом доста изазова, али има и своју лепу страну – сами одређујете своје циљеве и остварујете сопствене замисли – каже Обрадовићева.

    Не одустати, упркос сложеним процедурама

    Снежана Ранковић, власница је фирме ''Белфарма'' из Белотића, општина Осечина, и бави се производњом и прерадом воћа и производа од сувог воћа. Иако је машински инжењер нашла је себе у послу који нема везе са њеном струком, али у оном који је раније радила није више видела креативност нити могућност за развој новог начина производње. Напустила је сигуран посао и упустила се у предузетништво.

    – Када сам размишљала чиме бих могла да се бавим, један пријатељ ми је рекао – ''Бави се оним што волиш''. Послушала сам га и не кајем се. Почела сам да се бавим производњом и прерадом воћа 2006. године и почетак је био заиста тежак. Време у којем сам почињала и садашње доста се разликују. Данас постоје доступне мере подршке привреди мада је администрација веома захтевна и оптерећујућа. Значајан искорак је то што држава сада уочава важност приватног сектора – објашњава Ранковићева.

    Њено прво искуство на конкурисма за државни програм подршке било је лоше, пројекат јој није одобрен и одлучила је да више никада не конкурише. Ипак, увидела је да то није добар став и пре две године покушала је поново и добила новац за увођење стандарда којим је унапређено пословање њене фирме.

    – Сада се појављују и други програми, попут ИПАРД-а, и могу рећи да ће ''Белфарма'' конкурисати и покушати да искористи све прилике које се пружају. Да ли ће нам пројекти бити одобрени, то ћемо видети, али ћемо, свакако, покушати – одлучна је Снежана.

    Процедура је компликована, тврди Ранковићева, али и саветује да се нипошто не одустаје пошто новац који се добије, уколико се успе, може значајно да унапреди посао. Она каже да превише администрације троши и време и новац предузетника због чега су пожељне све мере које поједностављују поступак јер оне, заправо, подржавају приватни сектор.

    – У институцијама седе људи, неки од њих су изузетно професионални и сада сарађујем само са таквима, са онима који су се показали као прави партнери. Подржавам промоцију предузетничког духа по школама и на факултетима јер је младима јако тешко да се упусте у посао пошто су за тако нешто неопходна одређена знања – каже Ранковићева, власница фирме чији је производ, слатко од сувих шљива пуњених орасима, на Новосадском сајму ове године добио златну медаљу.

    На тржишту и за мале има места

    После завршених студија на Високој спортско-здравственој школи у Београду Крупањац Александар Васиљевић неколико година радио је у спорту, али се и бавио омладинском политиком и друштвено-политичким активизмом. Онда је пожелео да покрене сопствени посао и обезбеди нешто чиме ће се бавити тако да буде и срећан и задовољан, али и да стекне зараду коју би касније могао уложити у неке друге активности. Како је доста времена провео у спорту имао је увид у потребе клубова па је одлучио да покрене производњу спортских мрежа и опреме. За почетак имао је добре предуслове. Породица га је подржала, уступила му локал, а бавећи се спортом знао је које су то потребе корисника. Почетком ове године објављен је и конкурс Националне службе запошљавања за подршку самозапошљавању.

    – Прикупио сам документацију, направио бизнис план и конкурисао. Добио сам 180 хиљада динара и то ми је много значило за почетак. Фирму ''Латим спорт'' регистровао сам у јуну, купио основна средства за рад за почетак производње, а будући да то није било довољно за озбиљнији излазак на тржиште, удружио сам се са једним локалним предузетником који се бавио обрадом тканине и шивењем, заједнички смо креирали специфичну спортску понуду за спортске организације и клубове – каже Васиљевић.

    ''Латим спорт'' производи спортске и заштитне мреже за голове, спортске хале, балон и производне сале, за кошарку, одбојку, рекреацију, као и дресове, тренерке, мајице, шушкавце, маркере...

    На обуци РРА Васиљевић је сазнао за конкурс РАС и доделу бесповратних средстава почетницима у пословању и пријавио се. Пред комисијом РАС бранио је пословну идеју пре неколико дана и нада се да ће добити средства. Новац би искористио за набавку додатне опреме и машина за шивење и за штампање, што би помогло бржи и квалитетнији рад и омогућило запошљавање радника, иако је фирма била замишљена као породична.

    - Већ има доста познатих произвођача, тога сам био свестан отпочетка, али они имају своје тржиште, а има сасвим довољно места и за нас мање произвођаче. Паралелно са овим пројектом покренуо сам још један - ''Таленат центар'' која се бави организацијом спортских догађаја за младе, пре свега за школе фудбала. У претходних десет месеци, заједно са мојим тимом младих стручњака успоставио сам сарадњу са више од 40 турнира и 400 школа фудбала са подручја бивше Југославије, што је одмах значило и велико тржиште за нас – објашњава Васиљевић.

    Како каже, РРА му је пружила велику подршку, прави ветар у леђа, а нарочито истиче важност обуке и стручне и саветодавне помоћи јер је и ван радног времена могао да их позове и потражи савет.

    Нови контакти доносе нове идеје

    Малозворничко Удружење жена ''Незаборав'' скоро да је неизоставно на свим манифестацијама у околини и редовно учествује у бројним активностима које доприносе унапређењу услова живота, промоцији здраве хране и средине, стваралаштва...Као покретач многобројних хуманитарних активности подржало је све пројекте међународних и националних организација које је било могуће реализовати у локалној средини.Промовише и оригиналне производе које су осмислиле и направиле жене.

    – Изузетно сам задовољна што смо као удружење грађана могли учествовати у пројекту ''Упознајте благо Подриња'' који је  РРА спровела у срадњи са Министарствомтуризма, трговине и телекомуникација и продуцентском кућом "Но лимит". Ми значајно доприносимо развоју туризма, најпре на подручју Малог Зворника, а затим и у целој регији. За мене је нарочито важно било то што сам упознала колеге и фирме у регији које се баве туризмом јер сам тако успоставила нове контакте, добила нове идеје за пројекте, за унапређење нашег удружења. али и за покретање сопственог посла у области развоја адреналинског туризма – каже Драгица Вучетић, председница ''Незаборава''.

    Породице покрећу државу

    Регистровано пољопривредно газдинство ''Гачића магаза'' ради на подручју општине Богатић и пре четири године почело је да се бави прерадом воћа и поврћа. Данас имају 73 сопствена производа, а ту се могу наћи домаћа слатка, пекмези, џемови, сирупи, зимнице... Све се прави на традиционалан начин.

    – На осамдесетак ари имамо 170 сорти воћа. Схватили смо да је крајње неисплативо продавати га само као сировину, цене су изузетно промењиве и не доносе значајан приход, и зато смо почели да правимо финални производ. Тренутно снабдевамо два ресторана и неколико кафића, поред тога, наступамо по сајмовима и људи доста купују за сопствене потребе. Наметнули смо се на тржишту неуобичајеним начином обраде на путу до крајњег производа, али, сматрам да су услови за мале произвођаче још увек неповољни – каже Зоран Гачић, власник домаћинства које се бави и сеоским туризмом.

    Мала и средња предузећа, предузетници и успешна пољопривредна газдинства изузетно су значајни за економску стабилност државе и зато је подршка њиховом пословању од изузетне важности, сматра, Гачић.

    – Велике инвестиције су важне, запошљавају одједном велики број радника, али, искусили смо то, ако дође до затварања великог система, једне велике фабрике, настане велики проблем у тој локалној средини. Зато је важно подржати мала и средња предузећа и пољопривредна газдинства, породици треба дати прилику јер су породице те које покрећу државу и треба им дати прилику за рад.  То што ради РРА веома је важно и могу рећи да је то једна од ретких фирми о којој имам позитивно мишљење и са којом имам добро искуство и изузетно добру сарадњу. Предусретљиви су и спремни да помогну, колико год је у њиховој моћи. Досад нисам користио подстицаје које даје Република Србија, али верујем да ће се то променити у добром смеру – каже власник ''Гачића магазе''.

    Примера успешних малих и средњих предузећа, предузетничких радњи и пољопривредних газдинстава има свуда око нас, али најчешће нису упадљиви управо зато што не запошљавају много радника, не носе звучна имена, а много раде и немају времена за самопромоцију. Коришћење подстицајних средстава које држава обезбеђује умногоме може допринети развоју овог сектора, а када се буду усвојили захтеви малих и средњих привредника, умањили порези и доприноси, смањила администрација, проредиле таксе... моћи ће да се очекује прави процват српске привреде. Кораци који се предузимају у том смеру охрабрују привреднике. 

    Н. Трифуновић

    Текст настао уз подршку РРА

  • Планинарско-бициклистичко спортско удружењеШарена буква из Радаљаи ОШ „Милош Гајић“ из Амајића,организовали су последњег радног дана, сада већ прошле године,планинарењеод школе у Доњој Трешњицидорибњака у Чавчићу. Овај поход део је ваннаставних активности које се организују са планинарима, а поред ученика учествовали су и њиховинаставници и родитељи.

    – Очекивали смо још већи одзив, али пешачење је организовано у радно време и радног дана, па нас је у походу учествовало укупно 18. Планове нам је пореметила и киша, као и суснежица која нас је пратила током пешачења. Ипак, деца су била одушевљена што смо на овај начин завршили наставу пред први део зимског распуста и отишли да дочекамо Нову годину – каже Предраг Спасојвеић, учитељ и један од организатора акције.

    На рибњакуим се придружио и Младен Мићић, председник Планинарско-бициклистичког спортског удружења „Шарена буква“, ту су учесници ручали, попили врућ чај и угрејали се уз логорску ватру.Све је трајало око три и по сата а ученицима се посебно свидело што су успут могли и да се грудвају. 

    С.П.

  • Већ традиционално, између Нове године и Божића, председник малозворничке општине Зоран Јевтићприредио је данас пријем за новинаре локалних и регионалних медија из Лознице, Малог Зворника и Зворника. Јевтић је подсетио на неке од најзначајнијих пројеката који су реализовани прошле године и изнео планове за 2018. годину, за коју се нада да ће бити још успешнија и благороднија, посебно када је реч о отварању нових радних места.

    - Као једна од најнеразвијенијих општина у Србији грчевито се боримо да изађемо из тог друштва и да учинимо живот бољим свим нашим грађанима. То ћемо остварити ако се заједно будемо трудили и ако нам држава и даље буде помагала да корачамо сигурнијим корацима ка просперитету – рекао је председник Зоран Јевтић.

    Поред подсећања на завршене послове, оне који су у току и чији крај је на видику, Јевтићочекује данова година донесе нова радна места, а да ће се то остварити већ наговештава и турска фирма за производњу столарије „Јавуз“, која долази у стари брасински погон „Кончара“, где ће до краја фебруара запослити 16 радника.

    - Неки су већ на професионалној обуци у другим погонима ове компаније која ће у наредном периоду запослити до 30 радника. Ако се остваре њихови планови и очекивања, постоји могућност да покрену још један погон на територији Малог Зворника, што би значило и новарадна места. Значајно је и то што је наша општина од „Србија шума“купила око 70 хектара земљишта којесада експолатише предузеће „Равнаја“. На тендеру ће бити одлучено да ли ће та фабрика наставити тударади и плаћа одређену надокнаду општини, или ће се појавити неко ново предузеће које би обављало сличну делатност. У сваком случају, очекујемо да ће ова година бити боља јер смо учинили доста тога да створимо боље услове и за нове инвеститоре. Држава је финансиралареконструкцију пута Лозница-Љубовија и деоницу од новог моста ка Каракају до бензинске пумпе у центру Малог Зворника. Нас то није коштало ниједан динар, а инвестиција је вредна око105 милиона.Планирамо куповину још земљишта за индустријску зону јер, реално гледано, да нам се сада јави озбиљан инвеститор ми не бисмо имали шта да му понудимо. Зато је потребно улагање у земљиште на којем би се подизали нови погони и отварала нова радна места – истиче Јевтић.

    У разговору са новинарима он је подсетио и на одлуку Владе Србије да са 600 хиљада евра финансира реконструкцију Моста краља Александра Првог Карађорђевића, који спаја две суседне општине, а ти послови би требало да почну и буду завршени у овој години. Новац је већ пребачен на рачун Владе Републике Српске, која ће спровести све законске процедуре и надгледати радове. Осврћући се на општински буџет, који је за ову годину у висини од око 420 милиона динара, Јевтић је нагласио да се по први пут у Малом Зворнику издваја новац и за вантелесну оплодњу.Тренутно је то два милиона динара, али од заинтересованости грађана зависићеда ли ће и тајизнос бити увећаван.Као значајан пројекат Јевтић је поменуо и изградњу нове топлане на биомасу, која ће се одвијати уз подршкуКанцеларије за јавна улагања. Инвестиција од 200 милиона динара превазилази могућност општине, па ће уз подршку државе бити потребно и подизање кредита. Уз новогодишње и божићне честитке суграђанима, Јевтић је потврдио да ће се у општини и даље радити и градити, да ће водоводу Доњој Трешњици, Амајићу, Цулинама, Читлуку и Великој Реци, као и у Доњој Борини бити завршен, а да ће бити настављено и подстицање пољопривредних газдинстава са 15 милиона динара. Општина ће посебну пажњу пружати развоју туризма у намери да Мали Зворник постане једно од најпосећенијих места у овом делу Србије и региона. 

    С.Пајић

  • Од 1. јануара минимална цена рада у Србији повећана је са 130 на 143 динара по сату и сада износи 24.822 динара месечно или 2.202 динара више него лани. Повећан је и неопорезиви део зараде радника са 11.790 на 15.000 динара. Та пореска олакшица увешће прогресивност у опорезивању и растеретити привреду за око 11,6 милијарди динара.

    Минималац у Србији прима око 350.000 радника.

  • Ове године биће промењен систем бодовања за упис у средње школе тако што ће више бити вреднован успех на матурском испиту од успеха оствареног током школовања. До сада су ђаци за успех из школе добијали 70 бодова, а убудуће ће добијати 60 док ће максималан број бодова на матури бити повећан са 30 на 40. Према најавама из Министарства просвете, испити из српског и математике носиће по 13 бодова, а комбиновани тест 14 бодова. Новина је и да ће на тесту бити више питања отвореног типа.

    Како је за београдске медије изјавила помоћница министра просвете Весна Недељковић, министарство се и раније залагало за промену уписне политике, јер су желели да вреднују више знање које ђаци покажу на тесту, пошто је “јагма за оценама у школи постала терет и за ђаке, наставнике и родитеље”. 

    З. В.

  • Служби за трансфузији крви Опште болницеу Лозници хитно је потребна А негативна  и О негативна  крвна група. 

    Из лозничке болнице позивају све добровољне даваоце да се јаве у Службу трансфузиологије  радним данима од 7 до 14 часова.

  • Једанаесту годину заредом Црквена општина Мали Зворник у сарадњи са локалном самоуправом, приредиће у петак 19. јyнуара традиционално пливање за богојављенски крст. Такмичење се одвија на Зворничком језеру, на градској плажи, одмах изнад хидроелектране, а такмичари треба да препливају стазу дугу 33 метра, која симболизује број година Исуса Христа. Пре почетка, сви они имаће лекарски преглед, а овом програму, којем претходи литургија у Цркви Сабора Срба светитеља и литија до језера, присуствоваће више стотина Подрињаца. Почетак такмичења јеу 13 сати, а пливање за часни крст биће организовано и у Лозници, на обали Дрине, на плажи крај ресторанаМН. Четврти пут манифестацију ће организовати лозничка Црквена општина и Пливачки клуб „Дрина“.  Лично пријављивање учесника је од 10 сати, следи лекарски преглед, а у подне почетак програма. Пливање ће бити обављено у 13 сати, а поред главне награде, освећеног крста у трајно власништво, сви учесници добиће одУдружења ратних добровољаца 1912-1918 „Подриње“ по примерак књиге „Дринска дивизија, подсећање за незаборав!“. 

    С.П.

  • Малозворничанин Александар Андрић (33), професор физичког васпитања, победник је пливања за богојављенски крст које је једанаесту годину заредом данас одржано на Зворничком језеру у Малом Зворнику. Од укупно 25 учесника он је најбрже препливао стазу од 33 метра, која симболизује године живота Исуса Христа.

    - Први пут сам пливао пре десет година и ево сад поново. Славим Светог Јована и била ми је велика жеља да пливам на Богојављање. Радим у Спортском савезу Малог Зворника, велики сам верник, а волим спорт, па сам желео све то да објединим на овај начин – рекао је Александар којем је припао часни крст.

    Други је до циља допливао Ведран Илић (30) из Бијељине, а трећи Дражен Старчевић (31) из Шековића. Најмлађи такмичар био је Срђан Томић (11) из Малог Зворника, док су у женској конкуренцији и ове године заједно пливале сестре Јована и Маријана Кркаловић, које су у истом тренутку стигле до часног крста. Организатори манифестације су Црквена општина Мали Зворник и локална самоуправа. 

    С.П.

  • Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре др Зорана Михајловић рекла је данас у Лозници да израда пројектне документације за брзи пут Шабац-Лозница почиње ове године, а да та саобраћајница треба да буде у употреби  2020.

    Према њеним речима, на изради пројекта радиће Саобраћајни институт ЦИП, као и Путеви Србије, а поред трасе о којој се већ говори због спровођења експропријације рамишља се о још једној, али је то посао за оне који се баве израдом документације, студијом изводљивости и осталим што је потребно.

    - Оно што је важно за грађане, за овај крај и нашу земљу јесте то да 2020. треба да буде година када ћемо моћи да идемо том брзом саобраћајницом. Важна новост је да ћемо реконструисати зграду железничке станице која јесте руинирана, и у реконструкцију две деонице на овој железници уложити 400 милиона динара, јавни позив је у току, а 12. фебруара се отварају понуде. План је и да, коначно, првог септембра обновимо путнички железнички саобраћај који је пре доста година укинут – казала је она  и додала да је разговарано и о локалним путевима које ће ресорно министарство радити заједно са Лозницом.

    Одговарајући на питања ЛН Михајловићева је рекла да није заборављена пруга Лозница-Ваљево за коју је из руског кредита за модернизацију српске железнице до сада урађен главни пројекат који је коштао 5,3 милиона долара.

    - Оно што остаје, и што ће сигурно бити рађено, јесте пројекат за експропријацију 260 хектара за ту пругу. У наредном периоду ћемо разговарати и о могућностима финансирања њене изградње, а процењена инвестициона вредност је 220 милиона долара - рекла је она.

    Михајловићева је рекла да је Србија мост Љубовија-Братунац, завршила у року договореном са Федерацијом БИХ, али да босанска страна, нажалост, није завршила приступне саобраћајнице.

    - Нисмо почели да правимо мост на нашу руку него у договору са Федерацијом. да бисмо убрзали проток и путничког и робног саобраћаја. То је веома важно за развој и Србије и БиХ. Одржавамо сталне контакте, чекамо да се на Савету министара БиХ усвоји споразум неопходан за пуштање саобраћаја, имамо стално обећања да ће се то десити, али се то никако не дешава. Сваки инфраструктурни пројекат мора да буде изнад политике, сваки мост и пут који се уради не прави се за политичку партију, ову или ону вериосповест него се прави за грађане. То је моја порука у људима у Федерацији,  овај мост је потребан свима - објаснила јеона.

    Градоначелник Видоје Петровић рекао је да посета потпредседнице владе са њеним комплетним тимом, представља наставак активности започетих приликом септембарске посете председника Србије Александра Вучића Лозници када је представљен програма убрзаног развоја којим треба, пре свега, да се заустави демографско пражњење овог простора.

    - Тада је представљен програм развоја Лознице и овог дела западне Србије, који обухвата подршку привредницима и пољопривредницима и привлачење страних инвеститора. Услов за то је и решавање важних инфраструктурних питања као што је брзи пут Лозница-Шабац-Рума-Нови Сад. Ту је и подршка у области енергетске инфраструктуире и низ активности које ћемо у сарадњи са нашом владом спроводити у наредним годинама. Циљ је да интегришемо овај простор у којем ће Лозница, заједно са суседним општинама, бити генератор развоја овог дела западне Србије, али и где ћемо моћи да спроводимо све оне одребе такозваних паралелних веза Србије и Републике Српске у прекограничној сарадњи са општинама са друге стране Дрине – казао је Петровић оцењујући да је састанак био ''садржајан'' и да је Михајловићева обавештена шта је у Лозници урађено од 17. септембра

    Он је саопштиои да је један део посла већ обављен, а у припреми су нови инфраструктурни пројекти и увелико се спроводи процедура јавних набавки, пре свега у решавању енергетске инфраструктуре. Како јерекао, разговарано је и о озакоњењу где су добијене добре сугстије и подршка како да се тај веома сложен и значајан посао спроведе на најбољи могући начин и у што краћем времену. Петровић је истакао да данашња посета потпредседнице владе представља пример ''како носиоци јавних функција треба да обављају свој посао'' јер је она била са целим тимом, укључујући помоћнике министра, државне секретаре, саветнике, као и директоре најважнијих предузећа из ресора.

    Михајловићева је пре обраћања медијима уручила два решења о озакоњењу објеката на територији Лознице, привреднику Предрагу Цветиновићу за привредни и Милутину Ђуричићу за стамбени објекат. 

Колумна

јул 11, 2020 911

НАШИ СМО - Магла

Док будете читали овај текст, требало би да знате да је писан иза поноћи у уторак и да је у време његовог настајања све било магловито као под сузавцем који је у то време испаљиван испред Скупштине Србије и РТС-а. И као што бива са густом маглом која се…
јул 04, 2020 511

НАШИ СМО - Бумеранг

Таман кад смо почели да заборављамо пролећно ванредно стање изазвано ковидом-19, у фасциклу успомена одложили још једно ружно сећање на дане ограниченог кретања и свакодневног извештавања надлежних о броју преминулих у последња 24 сата, сустигле су нас нове недаће. Поплаве су за два дана поново…
јун 27, 2020 412

НАШИ СМО - Ноле

Да је пут до пакла поплочан добрим намерама, уверио се ових дана и Новак Ђоковић. Ноле национале, највећи српски спортиста, наш најбољи амбасадор и слично, како је све називан, нашао се на танком леду. Коронавирус закачио је и њега, а томе је, руку на срце, и сам доста кумовао организацијом “Адрија…
јун 20, 2020 475

НАШИ СМО - Посланик

Одлазећи посланички сазив остаће више упамћен по атмосфери нетолеранције, недоличном понашању и говору него по законима које је донео. Ипак, на крају мандата љути противници стали су у одбрану једни других на исти начин као што су то увек чинили и њихови претходници када би се повео разговор о томе…
јун 13, 2020 566

НАШИ СМО - Помиловање

Таман да иза себе није оставила ништа сем “Опомене” и стихова “Чуј, рећи ћу ти своју тајну, не остављај ме никад саму кад неко свира”, велика Десанка Максимовић би, као што и јесте, имала разлога да с правом носи титулу једне од највећих српских песникиња, уметнице која је у једној реченици изнела…

Репортажа

јул 14, 2020

ПОЛА ВЕКА ЛЕШНИЧКИХ “КОНДОРА” - Били су прозор у нови свет

Ретки су градови, а још ређе варошице у Србији, па и свету, које се могу похвалити…
јул 11, 2020

У ТРИЈАЖНОМ ЦЕНТРУ – Није лако онима испред, а ни онима унутра

Онима који дођу испред Тријажног центра Дома здравља ‘’Др Миленко Марин’’ са високом…
јун 30, 2020

У ДВОРИШТУ ПУРИЋА - Родила лешничка банана

Више од три године прошло је откако је породица Пурић из Лешнице у свом дворишту засадила…
јун 29, 2020

НА ВИДОВДАНСКОМ ВАШАРУ - Корона „оборила“ посету

Одавно Лозничани не памте да је на Видовдан било тако топло и да је дан протеко без кише.…
јун 24, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Седам дана у коми и још четири у буђењу, провео је Лозничанин Дејан Јовичић након што су…
јун 23, 2020

И ЈАДАР ПОДИВЉАО – Набујала река уништила усеве

Киша, која је почела у понедељак, подигла је и ниво Јадра у горњем току, а наставио је да…
јун 15, 2020

ПРВА РЕКРЕАТИВНА ШЕТЊА  – Од извора Свете Петке до Скакавца

Прва рекреативна шетња "Упознајте природне атракције Лознице" одржана је јуче (14. јун) у…
јун 10, 2020

У ВЕЛИКОМ СЕЛУ - Нојеви у Микином дворишту

Пространства црног континента ној, највећа птица на свету, заменила је брдовитим…
јун 03, 2020

ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ, ОД ДЕДЕ ДО УНУКЕ - Хумани Радивојевићи

Прво је крв пре више од пола века дао Будимир, а данас је добровољни давалац и његова…
јун 02, 2020

ВЛАДИМИР ЂУРИЋ ИЗ ЛЕШНИЦЕ - Последњи поткивач коња у Јадру

Ковачки занат је један од оних који изумиру код нас, али Владимир Ђурић (61) из Лешнице…

Грми Ло

јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"