fbpx
  • У наредна два месеца умалозворничким селимаДоња Борина, Радаљ, Амајић и Цулине,биће реконструисана нисконапонска мрежау укупној дужини од 5.800 метара и замењено 166 дотрајалих дрвених бандера одговарајућим бетонским.

    Инвестицију, вредну 11 милиона динара, финансира Електропривреда Србије.

    С.П.

  • Велики туристички потенцијал Малог Зворника представља и археолошко налазиште на брду Орловине, где су током истраживања у последње четири године пронађени остаци утврђења са великом црквом и другим објектима и предметима из рановизантијског периода и остаци тврђаве српског кнеза Часлава из деветог века.

    Група археолога из Београда, предвођена Дејаном Радичевићем, доцентом на Одељењу за археологију Филозофског факултета, предано истражује остатке тврђаве настале у шестом веку, која, према својим диманзијама, представља једно од највећих утврђених комплекса тог времена. Ископавања изводе захваљујући новцу из општинског буџета. Како је потврђено, реч је о пробним истраживањима, а, према ономе што су до сада видели, идеално би било да она пређу у систематска јер је реч о великом утврђеном комплексу из 6. века који има и своју рану средњовековну фазу. Професор Радичевић сматра да је могуће да је овде почетком 7. века престао живот, а да се у 9. наставио и трајао током 10. века. На самом врху тврђаве нема трагова из познијих фаза, али на падинама према Дрини постоје остаци бедема који према својој техници изградње указују да су из позног средњег века и да се тамо наставља живот. То је време када живи и тврђава (Ђурђев град) са друге стране реке у великом Зворнику.

    - Реч је о сложеном археолошком утврђеном налазишту које се састоји из горњег града, око којег се шири подграђе, и доњи град који се спушта на Дрину. Овај локлалитет није био сасвим непознат у нашој археолошкој литератури, а старије колеге су још седамдесетих година оставиле забелешке о самом налазишту. Нажалост, оно је деценијама остало запостављено, у сенци средњевековног града у Зворнику, који је добро познат у историјским изворима, дугог је трајања и археолошки је истраживан – објаснио је Радичевић, после првих објава у јавности да Орловине чувају значајну историјску тајну и потенцијалну туристичку атракцију.

    На основу досадашњих теренских истраживања, тврђава обухвата простор од око 400 пута 400 метара у доњој зони, до Дрине, а на самом врху она се сужава. Разлог њеног подизања је сасвим јасан јер то је позиција са које су се контролисале све околне комуникације, сви дрински путеви, како у Римско доба тако и у Средњем веку. Када је започето истраживање претпостављало се да је утврђење савремено са Зворником, са доминантном фазом живота током 14. и 15. века. Очекивало се да ће бити пронађени трагови живота из периода турске власти, пошто велики Зворник све то има, међутим, прва истраживања су демантовала очекивања будући да на самом врху тврђаве постоје остаци живота из раног византисјког периода и рано-средњовековног раздобља.Тврђава је, највероватније, изграђена у градитељском подухвату за време владавине цара Јустинијана Првог, од 527. до 565. године, када се покреће огромна градитељска делатност у балканским провинцијама. Изузетне су њене димензије, по којима се може претпоставити да се овде налазило некакво регионално седиште. Постоје трагови разграђивања тврђаве, а грађа је искоришћена за градњу нечега другог. На врху тврђаве видљиви су објекти за које се готово сигурно може рећи да представљају цркву, великих димензија за то време, и она ће бити предмет будућих истраживања. Зоран Јевтић, председник општине каже да Мали Зворникувиђа значај археолошких истраживања на Орловинама и да ће локална заједница подржати све оно што може допринети њеном развоју.

    - Општинско руководство јесвесно значаја оваквих пројеката за развој туристичке понуде и настојаћемо да обезбедимо услове за нова истраживања. Поред онога што чинимо како бисмо оживели овај крај, туризам видимо као замајац развоја наше општине која има значајне потенцијале у тој области – каже Јевтић.

    ЕЛН

    Пројекат подржава Општина Мали Зворник

  • Теренске здравствене амбулантеу селима на подручјуМалог Зворника од данас су привремено затворене и неће радити јер су четири лекара Дома здравља због болести морала на боловање. Из истог разлога, до даљег нечерадити ни ултразвучни кабинет за одрасле, потврђено је из ове здравствене установе. Тим поводом се огласио председник општине Зоран Јевтић упутивши извињење грађанима због настале ситуације.

    - Митренутно немамо законску могућностда помогнемо грађанима јер је новог лекара могуће ангажовати тек након боловања запосленог дужег од 30 дана. Ово је ситуација коју нисмо могли да предвидимо и, нажалост, задесила нас је пред сезону грипа – каже Јевтић и додаје да се нада да ће проблем бити решен и пре тог рока.  Из Дома здравља су поручили да сви пацијенти из околних села могу телефоном заказати преглед код лекара, док ће сви хитни случајеви бити примани током 24 сата уз уобичајену процедуру.

     

    С.П.

  • Малозворнички писац Ненад Милкић добитник је награде “А. С. Пушкин - За верност речима и делима”  Савеза писаца Русије, Градске организације у Москви, а на предлог великог руског удружења “Бојево братство”. Медаљу са Пушкиновим ликом и уверење о награди Милкићу је крајем прошле седмице у Ћићевцу, у згради локалне самоуправе, у име Савеза писаца Русије, уручио председник “Братства” у Србији Славољуб Љубисављевић.

    - Постоје дани које памтимо целог живота, а за мене ће један од њих свакако бити и 3. новембар, када ми је ова награда уручена. Док стварамо, живимо у несигурности и питамо се да ли је наш рад довољно добар и никада у то нисмо довољно сигурни. Зато је велика част и круна целокупног труда када се за њега добије признање и када га други уткају у вечност - каже Милкић.

    Тог дана Милкићу је у Нишу уручена и захвалница Команде копнене војске за, како је наведено, борбу против заборава, допринос неговању и развијању родољубља, слободарског духа и традиција славне српске војске. Захвалницу му је у спомен-соби палим припадницима уручио командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић. У самој спомен-соби, поред стихова Шантића и Ракића, налазе се Милкићеви стихови из песме “Последња стража”, посвећене херојским борцима са Кошара у НАТО агресији 1999. године. Мермерна плоча са Милкићевим стиховима налази се у близини вечног пламена крај имена погинулих ратника.

    - Ова признања нису тачка на мукотрпни рад, већ додатна снага да се настави даље, чак и када наступе стваралачке кризе. Велика је част то што се моји стихови налазе уз оне који су изашли из пера великана српске књижевности - каже малозворнички писац.

    Ненад Милкић (32) добитник је Косметске звезде другог реда за заслуге у књижевности и Плакете Општине Мали Зворник, досад је објавио две збирке поезије и три романа, а у припреми је и четврти, завршни део трилогије “Ми смо бранили Кошаре”. Претходна два дела ове трилогије “Последња стража” и “Зов карауле” привукла су велику пажњу читалаца, а промоције су пред редовно препуним салама одржане у многим местима Србије, Црне Горе и Републике Српске. Коначно је на ред дошла и Лозница па ће 24. новембра у Библиотеци Вуковог завичаја и Лозничани бити у прилици да саслушају аутора и госте, обично борце са прве линије одбране Кошара и Србије.

     

    Н. Т.

  • На подручју општине Мали Зворник 35 одсто ученика има деформитет кичме, 25 одсто деформитет стопала, а 20 одсто је гојазно, што показује размеру проблема које проузрокује неактиван живот. У периоду интензивног раста деца би требало да буду активна како би се развијала правилно, а школски спорт је ту од огромног значаја. У наредним бројевима ЛН ће кроз пројекат “Спортом до здравља - школски спорт”, који подржава Општина Мали Зворник, осветлити проблем и потражити решење

    Модерна времена одувек су са собом доносила промене, а млади су увек били они који су их најбрже прихватали и који су на њиховим крилима хрлили напред. Тако је и данас, али у ово наше време технологија напредује толиком брзином да ју је тешко и пратити, а са собом не доноси само напредак, већ и проблеме. Док с једне стране отвара неслућене могућности, са друге, као никада пре, све више човека спутава и чини га тромим, а то најтеже последице оставља на децу и младе. Све мање времена проводи се у физичким активностима, а све више “дружећи” се са рачунарима, таблетима, “паметним” телефонима... На тај начин физичка активност, као један од најзначајнијих чинилаца у превенцији и лечењу разних обољења и нездравих стања попут хроничних незаразних болести и гојазности, нестаје из њихових живота и урушава темеље на којима се гради здравље одраслог човека.

    Трећина деце има деформитет кичме

    Како је школа једино место на којем су деца и млади на часовима физичког васпитања принуђени да буду активни, јасан је њен значај у решавању овог проблема. На подручју Општине Мали Зворник ради пет основних и средња школа, а у школској 2016/2017. години наставу је похађало укупно око 1.100  ученика од чега су нешто више од четвртине средњошколци. Малозворнички Дом здравља сваке године ради систематске прегледе школараца, а резултати указују на размеру проблема које физичка неактивност проузрокује.

    - Деформитети кичменог стуба и стопала, као и гојазност на високом су нивоу. Овогодишњи резултати показују да 35 одсто ученика, дакле више од трећине, има деформитет кичменог стуба, четвртина има деформитет стопала, а петина је гојазна и то указује на потребу за предузимањем мера како би се променио начин живота. Неопходно је смањити седење за компјутером и испред телевизора, а повећати физичке активности и бављење спортом. Ови резултати обухватају сву децу и младе школског узраста од првог основне до четвртог разреда средње школа, а најугроженији су ученици петог и седмог разреда, али, без претеривања, може се рећи да су сви основци у тој групи - каже начелница Педијатрије у Дому здравља докторка Бранка Максимовић.

    У периоду када интензивно расту, деца не знају како да се поставе и понашају како би предупредила деформитете, а нездрав стил живота који на прво место ставља “паметни” телефон и рачунар додаје им килограме, криви им кичму, а не криви табане. Докторка Бранка каже да се онима код којих се уоче деформитети прописује терапија, упућују се код физијатра и дају им се савети о томе како се здраво хранити и вежбати. Срећом, контролни прегледи показују да се стање поправља код оних који се придржавају датих упутстава.

    - У перидоу развоја добро је да се деца баве спортом, гимнастика је одлична за формирање комплетног тела јер ангажује све мишиће, али је добро и бављење било којим спортом који захтева физичко ангажовање. Пливање је исто тако изузетно добар спорт и саветујемо да се њиме баве кад год је то могуће - каже др Бранка.

    Добре навике стичу се у детињству

    Иако је Мали Зворник мала општина, прилике за бављење спортом нису такве. Деца и млади могу тренирати фудбал у четири фудбалска клуба, три на подручју сеоских месних заједница, и један клуб малог фудбала, а ту су и мушки и женски одбојкашки клубови као и три карате клуба. Кајакашки клуб чека поновно активирање. Поред тога, изузетно су повољне околности за бављење рекреативним спортом с обзиром на то да се на подручју Малог Зворника налазе и језеро и планине. Свакако би већем активирању младих допринело и постојање клубова у другим спортовима, кошарци, рукомету, стоном тенису… али ти спортови чекају да се појаве ентузијасти који ће их покренути, а дотада ту су школе да децу упознају и са њима.

    Значај школа још је већи зато што спортски клубови наплаћују чланарину, а то утиче и на број деце која активно тренирају па је онда школски спорт тај који омогућава свима да се активирају, без обзира на материјално стање. Школе представљају идеално место за развој спорта, а неизбежан тимски рад на часовима физичког има важну улогу за децу школског узраста. Уз правилно усмеравање, ђаци уче како да се смењују са члановима своје екипе, како да поштују школске другове и уважавају правила. На тај начин они стичу и осећај одговорности за заједницу. Редовна физичка активност неопходна је за физички, ментални, психолошки и социјални развој. Добре навике се развијају рано, а истраживања су показала да ће физички активна деца највероватније остати активна и када одрасту.

    У наредна три броја Лозничких новости кроз пројекат “Спортом до здравља - школски спорт”, који подржава Општина Мали Зворник, утврдиће стање спортске инфраструктуре у школама и шта се може учинити да се оно побољша, колико школа доприноси активирању деце, а потражићемо и оне који су кроз спорт успели да се остваре како бисмо њиховим примером подстакли и друге да крену тим путем.

     ЕЛН

     Пројекат подржава Општина Мали Зворник

  • Док су у основној школи, ученици наставу физичког васпитања и даље доживљавају више као игру него као обавезу, а бављење спортом се, готово, подразумева. У то доба још увек поштују наставнике и под јаким су утицајем родитеља па им је важно и да нема жалби на то како се понашају. Доласком у средњу школу ствари се мењају, захтева се више учења, што умањује време за спортске активности, а и спремност на послушност опада. Ипак, тада већ знају да извагају шта им се више исплати, да послушају, или да истрпе казну. Зоран Грбић професор је физичког васпитања у малозворничкој Средњој школи и у ОШ ''Никола Тесла'' у Великој реци и већ десет година ради са децом.

    - Разлика између тадашње и данашње деце видљива је само код средњошколаца, основци су и даље заинтересовани за спорт, а анкета коју сам спровео показала је да их се 20 одсто не бави спортом, а 50 одсто тренира два спорта. Када дођу средњу школу спорт постаје споредан. Нажалост, иако се баве спортом, физичке способности нису на високом нивоу. У клубовима би требало систематичније да се ради, када ти дође дете научи га да трчи пре него што му даш лопту. Показало се да ретко ко од ученика на провери физичке способности може да се похвали петицом из свих дисциплина. Није то као некада када смо време проводили напољу, данас и када су ван куће, нису на теренима него на мобилним телефонима – каже Грбић додајући да се данас од наставника тражи да пронађу средину и прилагоде се па се тако код анализе физичких способности спуштају норме.

    Грбић каже да стално говори деци да би требало да се активирају, али то углавном и остане на трошењу његове енергије. Сада је направио терен за одбојку на песку и верује да ће то привући омладину, а за услове у школској сали каже да су добри што се опремљености тиче. У сали је, међутим, лети топло, али отворе врата да ваздух уђе, а зими хладно јер радијатори не могу да загреју високу просторију без изолације. Зато се зими на физичком кад се ради, стварно ради. Опремљеност није баш сто одсто, али је више него добра, школа купује лопте, постоје потребне гимастичке справе.

    - Када сам полагао државни испит у Београду добио сам три пробушене одбојкашке лопте, а ми овде имамо по 20 кошаркашких, одбојкашких, рукометних... Пољски терен није нам далеко, али га користи основна школа и преклапају нам се часови па зато остајемо у сали и када је лепо време, сем када радимо бацање кугле или нешто слично – каже наставник.

    Грбић ради и у основној школи у Великој Реци, али тамо услови нису ни изблиза тако добри. Нема сале па се физичко ради у ходнику, а сналазе се и за реквизите.

    - Лопте се купују повремено, колико се може, а дршке старих метли исечем па направим палице за штафете, од цеви за воду направим препоне за атлетику... Када је лепо време изађемо напољу, имамо бетонски терен, а деца воле фудбал, али кад падне киша морамо у ходник. Тражено је да се направи сала, али некада су у тој шклои радиле две смене, а сада нема деце. Нема ни трудница. За разлику од средње школе где има и доста јединица из физичког, у основној су све петице и четворке, деца се труде. У Великој Реци нема фудбалског игралишта, а има заинтересованих и за фудбал и за одбојку. Прошле године били смо прваци општине у малом фудбалу, упркос условима у којима радимо – каже Грбић.

    Велики проблем је и то што је деци да би отишла на тренинг у Мали Зворник и вратила се кући потребно око 200 динара, а тренира се три пута седмично... У том крају живи се од малине, купине, кромпира, у ретко којој породици двоје ради па је тешко издвојити толико новца за тренинге.

    - Две године је општинска управа плаћала неколико месечних карата за децу која тренирају, али сада ни она не може да издвоји за те потребе. Тренутно пет девојчица долази на тренинге одбојке, дечаци иду на фудбал, али заиста би требало наћи начина да се помогне деци да буду активна – каже Грбић.

    У Малом Зворнику имају фудбалски, одбојкашки и кошаркашки клуб, тренирају и теквондо, а за остале спортове прелазе у Зворник. Срећом, Дрина није преширока река. 

    ЕЛН

    Пројекат подржава Општина Мали Зворник.

  •  Због испирања водоводне мреже, корисници градског водовода у Доњој Борини сутра (14. новембар) ћеод 10 до 13 сатиостати без воде. Из малозворничкогЈКП „Дрина“ подсећају грађане да је потребно дапо успостављању снабдевања,пре употребе,добро источе воду преко кућних инсталација. Такође, потребно је и да сеза период током којег ће бити прекинуто снабдевањеобезбеде довољном количином воде за пиће.

  • Мали Зворник има умерено-континенталну климу, па су у овом делу Подриња топла лета, са просечном температуром ваздуха, најтоплије је у јулу, када је између 20 и 22 степена. Зиме су хладне, а у јануару су температуре најниже и крећу од првог до осмог подељка на Целзијусовој скали. Просечна годишња температура је 12,1 степен, магле има у долини Дрине и честе су током целе године, посебно у пролеће и јесен. Значајан утицај на климу има вештачка акумулација Зворничко језеро, која заузима водену површину од 13 квадратних километара и има запремину од 42 милиона кубних метара. Језеро је настало изградњом хидроелектране „Зворник“ на најужем делу Дрине, на изласку из дринског кањона. Зворничко језеро данас је бисер туристичке понуде малозворничке општине и на њему се приређују бројне спортско-рекреативне манифестације, регата, пловидба катамараном, што омогућава посетиоцима ужитак какав се памти целог живота. Језеро се протеже од Малог Зворника до ушћа Велике реке и налази се на надморској висини од 140 метара. Дугачко је 25 километара, на најужем делу широко је 200 метара, а на најширем два километра. Најдубље је наспрам плаже у Сакару, испод хотела „Видиковац“ у Дивичу, на страни Републике Српске, где досеже до 28 метара, док је просечна дубина између пет и осам метара. Постоје и тврдње да је на овом делу некада измерена дубина прешла 80 метара, али се та прича више уклапала уз оне о огромним сомовима капиталцима, који су своје уточиште налазили баш у том делу, скривени у муљу од неколико метара. Вожњом по језеру посетиоци могу да виде из другог угла села Будишић, Амајић, где је вода плитка, потом Читлук па Велику Реку. Зворничко језеро опасано је са обе стране асфалтним друмом, приступачно је са обе стране обале, а свако ко се креће магистралом ка Љубовији може уживати у његовој лепоти. Сви који иду другом страном, кроз БиХ, од Зворника, преко Братунца према Сарајеву, или ка Требињу и Црној Гори, такође могу добрим делом посматрати лепоту језера чији је заштитни знак сом, па отуда и не чуди што Малозворничани већ две деценије организују „Сомовијаду“, такмичење спортских риболоваца из свих крајева Србије, региона и Европе.

    Поред сомова, тешких и више од сто килограма, овде има деверике, плотице, гргеча, смуђа, шарана, штуке,  младице, пастрмке и лињака. Куриозитет представља и рибља стаза у оквиру хидроелектране која се отвара сваке године у пролеће, у време мреста, како би се риба из доњег тока Дрине кретала ка Зворничком језеру и мрестила. Иначе, изградњом ХЕ „Зворник“ 1955. године, започео је и развој индустрије у општини. Ово предузеће је до данас носилац привреде, а електрану чини прибранско проточно постројење, са браном дужине 166,5 метара и две машинске зграде са обе стране реке, у којима су смештена по два агрегата. Она представља први објекат тог типа саграђен на Дрини. У години јубилеја, после шест деценија непрекидног рада, ХЕ „Зворник“ је започела ревитализацију постројења, с циљем повећања капацитета и продужења животног века електране. Само две године после подизања хидроелектране, у Малом Зворнику је основано удружење спортских риболоваца „Дринско језеро“, које данас има 500 чланова и функционише као клуб спортских риболоваца.

    – Мали Зворник данас сигурним корацима иде напред и укључује се у токове савременог живота. Активно радимо на свим пољима. Циљ нам је напредак и бољи живот свих грађана, а Мали Зворник у будућности видим као општину у којој желе да живе наша покољења. Видим га као место са развијеном пољопривредом, индустријом и туристичком понудом, познато по чистом ваздуху, води, здравој храни и заштићеним производима, са конкурентном привредом, добро организованим институцијама и високом еколошком свешћу грађана – каже председник општине Зоран Јевтић.

     ЕЛН

    Крај пројекта

    Пројекат подржава Општина Мали Зворник

  • У протекла три месеца на порталу и у штампаном издању ЛН објављивали смо текстове о безбедности деце на интернету и вршњачком насиљу, разговарали са психолозима, педагозима, полицајцима, децом и младима, са онима који се боре против насиља и онима који су га доживели. Сакупили смо различита искуства, али сва она указују да се насиље спречава и од њега најбоље брани чврстим односом поверења у породици

    Свакој генерацији тешко је да разуме ону која је следи, другачија су интересовања, другачија размишљања, музика је ''неподношљива'', мода ''неразумна''... све је ''погрешно'' и ништа није као ''у наше време''. И свака генерација лако заборави да је и она у очима претходне била ''пропала''. Родитељи заборављају да су некада били деца и својој деци замерају исто што су и њима замерали њихови родитељи. У целој тој заврзлами лако се ствара јаз и прави однос неповерења, управо оно што нам је најмање потребно и баш то што може скупо да кошта.

    У протекла три месеца на порталу и у штампаном издању ЛН објављивали смо текстове о безбедности деце на интернету и вршњачком насиљу, разговарали са психолозима, педагозима, полицајцима, децом и младима, са онима који се боре против насиља и онима који су га доживели. Сакупили смо различита искуства, али сва она указују да се насиље спречава и од њега најбоље брани чврстим односом поверења у породици. Ако дете сме да се обрати родитељима за помоћ, многи проблеми биће сасечени у корену.

    - Понекад заборавимо да понашање деце на интернету осликава понашање породице. Дете које је у кући понижавано, или види да неко некога понижава, да је то дозвољено, исто то ради вршњаку или трпи насиље, уколико је и само жртва. Родитељи треба да дају пример како се поштују други, како се постављају своје границе и толеришу туђе, односно поштује нечија слобода, како бити пристојан и, пре свега, како развити саосећајност према другима.  Треба изградити однос поверења са дететом да може да се повери када има проблем у школи, на интернету, када га другови злостављају, или је изазвано да некога злоставља. Суштина је да родитељи буду модел битнији од вршњака и од информационих технологија - каже др Живка Мићановић Цвејић, клинички психолог.

    Код нас је уобичајено да родитељи детету које им каже да има проблем на мрежи ускрате приступ интернету, што је велика грешка, најпре стога што ће дете прећутати проблем, у страху да не буде кажњено за нешто за шта не сноси кривицу, а затим и зато што ће пронаћи начин да изврда забрану. Игор Јурић, оснивач Фондације "Тијана Јурић", каже да би уместо забрана време требало посветити разговору са децом како би им се објаснило одакле и каква опасност прети.

    - Родитељи  могу и да примете промене у понашању детета, а онда и да схвате и реагују, ако оно има проблем. Проблем је у томе што су родитељи уверени да је дете сигурно када је затворено у суседној соби, близу је, на свом је рачунару, а не размишљају колико се брзо из тог виртуелног света стиже у стварни. Зато је важан разговор са родитељима и онда када дете погреши, учини нешто што није требало, важно је да га родитељи подрже, да буду уз њега и да заједно виде како да исправе грешку. Породица у сваком тренутку треба да буде најчвршћи ослонац детету – каже Јурић.

    Тридесет одсто деце изложено је непримереном садржају

    Држава је свесна проблема и предузима кораке да интернет учини безбеднијим местом за децу. Министарство трговине, туризма и телекомуникација основало је Национални контакт-центар за безбедност деце на интернету којем се могу обратити како деца, тако и родитељи и просветни радници који доживе непријатност на мрежи, осете се угроженим, или сазнају за такав случај. Како је испитивање које је министарство спровело показало да је 30 одсто деце било изложено непримереном садржају, добро је што се многи јављају и превентивно са жељом да сазнају како се заштитити од ризика и шта предузети, ако се непријатност доживи.

    - Проблем  безбедности на интернету глобални је изазов, а посебно је озбиљан када говоримо о најмлађим корисницима интернета јер они немају довољно искуства да препознају опасне појаве које могу озбиљно да их угрозе. На “ИТ каравану” које је наше министарство спровело анкетирали смо грађане у вези са овом темом и резултати су показали да деца у нашој земљи јесу изложена ризичним ситуацијама на интернету -казала за ЛН Татјана Матић, државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

    Главна полицијска инспекторка Одељења за борбу против високотехнолошког криминала Министарства унутрашњих послова Србије Татјана Ђурашковић каже да није циљ децу одвратити од коришћења друштвених мрежа и сличних сервиса, већ их научити како да их користе безбедно, да заштите своје профиле и буду опрезни у виртуелном колико и у стварном свету. Деца врло брзо почињу да успостављају комуникацију са непознатим корисницима, а полицијска пракса каже да је најкритичније време од петог разреда основне школе, од десет, 11 година па до 13, 14.

    – На интернету свако може може да се представи онако како жели и ништа не мора бити онако како изгледа, а деца никада не могу знати са ким то причају, уколико саговорника лично не познају. Морамо бити опрезни у давању личних података и због тога децу саветујемо како да заштитите своју, али и да поштују приватност других и, наравно, да никада не пристану на састанак са особом коју не познају и коју су упознали преко интернета – каже Ђурашковићева.

    Пример девојчице из Лознице добро показује како такозвани предатори лове жртве. Њу је 16 година старији мушкарац слаткоречивошћу уверио да је четрнаестогодишњак и права је срећа што је, игром случаја, раскринкан пре него што је дошло до тежих последица.

    - Нисам размишљала. Некако је у тим годинама важно када о теби тако лепо говори дечак три, четири године старији од тебе. Тешко ми је да то објасним, у исто време је лепо, а опет, осећаш се мало чудно, непријатно, стидиш се. Некако осећаш и да то није баш у реду, можда чак осећаш и претњу, да, можда, није све баш тако како говори, а истовремено је на неки начин и занимљиво  -испричала је девојчица која је имала среће да се извуче из мреже.

    Вршњачко насиље од туча до сплеткарења

    Педофили нису једино зло које вреба на мрежи, све чешће је присутно и вршњачко насиље, претње, омаловажавање и вређање...

    – Прошле године пред ''Прајд'' добио сам претећу поруку од особе коју познајем. Нисам реаговао јер ми њено мишљење није битно. Избрисао сам поруку. Ипак, није свеједно када прочиташ такве ствари. Било би још и добро када би се насиље сводило само на ружне поруке послате преко фејса, блокирали бисмо те људе и били бисмо мирни. Овако, бројим дане када ћу завршити школу, уписати се на факултет, макнути се одавде рекао је средњошколац који готово свакодневно трпи увреде од својих вршњака.

    Тринаестогодишњак из Лознице каже да има организованих туча између дечака, али да школе то углавном успевају да спрече на време. Дешава се, каже, и да се двојица потуку,асадруге стране има доста оговарања, праве се кланови и прича сесвашта.

    - То је много горе и подлије. Много је ружно када свашта причају за некога и покушавају и друге да окрену против њега.Менене занимају те приче, нећу у томе да учествујем. Знаш како је, треба бити нормалан па ти се ни на интернету неће ништа догодити, а ни у животу се нећеш упетљати у сплетке. Ако о мени неко почне тако да прича? Ма, шта ме брига, не морам се тући, једноставно ћу им окренути леђа и избрисати их из мог живота. Мој живот је, брате, много вредна ствар, неће ми га будале кварити, зар не? – каже дечак.

    Баш тако како овај дечак каже, треба пре свега мислити на свој живот, чувати га, а то се чини и бригом за друге. Не наносити зло другима подједнако је важно као и чувати се од зла било да оно долази из окружења или са интернета. 

    ЕЛН

    Крај пројекта

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Учитељ ОШ “Браћа Рибар” у Доњој Борини Душан Станковић добио је награду “Најбољи едукатор Србије” коју додељује београдско Удружење за подстицање предузетништва “Живојин Мишић”. Он се бави образовним технологијама, а у последње време и применом информационих технологија, осмишљавањем  и применом интерактивних образовних софтвера и система за управљање учењем.  Нарочито је препознатљив по реализацији онлајн и мешовите наставе

    За 24 године, колико ради у ОШ “Браћа Рибар” у Доњој Борини, општина Мали Зворник, учитељ Душан Станковић добио је доста награда, а најновија је “Најбољи едукатор Србије” коју додељује београдско Удружење за подстицање предузетништва “Живојин Мишић”. Откако је завршио Педагошку академију у Шапцу, запослио се и уз рад завршавао Учитељски факултет у Београду, Станковић се бавио образовним технологијама, а у последње време применом информационих технологија, осмишљавањем  и применом интерактивних образовних софтвера и система за управљање учењем.  Нарочито је препознатљив по реализацији онлајн и мешовите наставе. У томе му ни најмање не смета то што је учитељ у сеоској школи, а радом то и доказује.

    - Некада је сваки просветни радник по правилу као млад упућиван на рад на село, а онда се временом приближавао граду да би на крају радио у њему. Данас је другачије, не морамо живети у граду да бисмо се бавили одређеним пословима, савремене технологије омогућавају нам да живимо у малом месту попут Доње Борине, а да будемо присутни свуда, како у граду, тако и широм света - каже Станковић.

    На почетку каријере његови су разреди имали више од 30 ученика, а сада их је три пута мање, свега десет и то је проблем са којим се суочава цела Србија, све је мање деце. Са друге стране, мањи број ученика омогућава да се са њима ради готово индивидуално.

    - Одељења са великим бројем ученика траже фронталну, за разлику од оних где их има мало, што омогућава готово индивидуалну наставу, а она је једна од најефикаснијих. Ових дана почели смо реализацију пројекта у којем покушавамо да уведемо најсавременији облик наставе. Тренутно радимо мешовиту, ученици доносе своје лаптоп рачунаре, или таблете, а ја имам одређене платформе за учење на даљину па су тако ученици физички присутни, а део наставе обавља се онлајн. Видећемо, ако буде било привременог затварања школе због лошег времена, покушаћемо да реализујемо наставу, иако нису присутни - каже Станковић.

    Онлајн настава омогућава да деца, иако из неког разлога нису у школи, наставу несметано похађају. Могу то бити временске непогоде, висок снег, поплава, пресечени путеви, или болест, детету би на тај начин било омогућено да не пропушта часове и да остане укорак са својим школским друговима.

    Станковић је изузетно активан и у ваннаставним  активностима, а проналази времена и за сарадњу са стручним часописима, пише стручне књиге, приручнике и научне радове. Члан је Савеза учитеља Србије и предавач на бројним семинарима. Досада је за свој предани рад добио више признања, а посебно истиче Светосавску награду 2014. за допринос квалитетном образовању. Каже и да му је ова, најновија награда за најбољег предавача веома драга, али, ипак, постоје признања која ништа не може надмашити.

    - Сва та признања су ми драга, Светосавска нарада је, на пример, у просвети оно што је пехар Лиге шампиона у фудбалу, али за учитеља  је нешто друго најважније. Траг који остављамо у својим ученицима највећа је награда. За мене је веома важно када видим да су се моји ученици, сада одрасли људи, остварили у својим областима и, ако сам томе допринео макар мало, онда је то то - каже Душан који тренутно води трећи разред, а има и сајт на којем се може сазнати све о активностима које спроводи у школи, али и о његовој досадашњој каријери.

    Доктор

    Душан каже да је усавршавање у знању и раду за њега изазов који га вуче напред и није му било тешко да уз рад заврши факултет, а потом и магистрира. То је и један од разлога због којих је на Учитељском факултету у Београду у среду одбранио докторску дисертацију из области методике наставе природе и друштва под називом “Улога система за управљање учењем и поучавањем у настави природе и друштва”. 

    Н. Т.

    Фото: Лична архива саговорника

  • Филмски ствараоци из Доњих Брезовица Добрила и Добривоје Пантелић били су минулог понедељка на позив Редакције за историографију  РТС и емисије Трезор гости јавног сервиса.

    Истога дана снимљене су две емисије о раду породице Пантелић на серијалу “Разговори покрај пута” и њиховој сарадњи са РТС. Две емисије, свака  од по сат времена, биће емитоване на другом програму РТС-а у емисији Трезор од 13 сати, наредног четвртка и петка, односно 23 и 24. новембра. Бојана Андрић, уредник емисије Трезор РТС-а, рекла је приликом снимања да прича као ових што их бележи  породица Пантелић на телевизијама нема одавно и да су “они право благо”, а истакла је и да својим радом преносе “чист, изворни српски језик”. Пантелићи са Трезором сарађују више од десетак година и до сада је емитовано више од 50 њихових радова.

    Добрила и Добривоје Пантелић прешли су до сада хиљаде километара кроз Рађевину, Јадар, Азбуковицу и Подгорину, стигли тамо где нико пре њих није са камером у руци и тако већ скоро четири деценије неуморно бележе наше обичаје, веровања, приче. Камером чувају и сачували су од заборава много тога што ће будућим генерацијама помоћи да схвате живот својих предака, а на том путу следи их и син Милан. 

    Т.М.С 

  • Нико не зна куд га живот води, шта га чека и колико један тренутак, наизглед неважан, може све да промени. Милош Васић (26) из Доње Трешњице, Мали Зворник, као четрнаестогодишњак не да није марио за веслање, него готово да није знао да такав спорт постоји, а онда су једног дана у школу дошли људи из Веслачког савеза Србије и Веслачког клуба Партизан, донели ергометар и све је отишло у сасвим другом смеру.

    - Нисам дотад ни знао да веслање постоји, дошли су ти људи, имали су пројекат “Лондон 2012” и тражили таленте у Малом Зворнику, Книћу и Требињу. Рекли су нам “То је веслање”, тестирали нас и дванаестак је прошло у други круг провере у Београду. Рекли су нам да ће они који успеју бити уписани тамо у школу и тако је, сасвим случајно, почело - каже Милош.

    Четири малозворничка момка прошла су и други круг, уписала се у београдску школу и отпочела нови живот. И све би било лепо да Милош није први пут морао заиста да се одвоји од куће и породице. Још током лета момци су одведени на двадесетодневне припреме у веслачки центар у Книћу. Дечак, који се није озбиљно бавио спортом, сада се нашао у тренажном процесу, у машини која меље, одвојен од куће и породице док његови другови уживају у летњем распусту.

    - Сви моји на распусту, а ја морам да веслам. Одвојен од куће, први пут тако дуго, мислио сам да не могу да издржим и хтео сам да одустанем после десет дана, али ме је породица подржала. Подстицали су ме да покушам да издржим до почетка школске године и говорили да ће ми онда бити лакше јер ћу бити са братом који је већ годину дана био у Београду. Тако је и било, био сам у дому са братом, у грађевинској школи коју сам похађао било је пар другара из Малог Зворника и било ми је лакше, али сам имао баш обиљне кризе у првих шест месеци - присећа се Васић и додаје да је на почетку сваке две недеље могао да иде кући, а онда су им одједном рекли да више не може тако него само једном месечно.

    Иако је било веома тешко, Милош је издржао и успео да остане и опстане. И да не каже то, јасно је да се не каје. Подсећа да је из тако мале средине каква је његово родно село, али и општина, успео да, како каже, “постигне нешто”. А то “нешто” није мало. Освајач је бронзаних медаља на Светском првенству у Француској 2015. године, СП за сениоре до 23 године 2013. у Аустрији и на европским првенствима ове, 2015. и 2012, а одличја су му око врата стављали и на светским куповима, сребрну у Београду и Познању ове године. Два пута је учествовао на Олимпијским играма, са четверцем у Лондону 2012, баш као што су тражећи таленте у ВСС и Партизану и планирали, и у двојцу прошле године у Рио де Жанеиру и оба пута заузео десето место.

    - Донело ми је веслање много тога лепог. Створило је од мене неку личност, самосталну особу која се тако рано осамосталила. Донело ми је и много лепих тренутака, путовања, познанстава са другим људима. Доста је труда у то уложено, много одрицања је потребно, али не жалим. Публика углавном види саму трку, тих шест, седам минута и нико не би веровао да му кажемо колико трају припреме и колико се тренира. На почетку сам мало жалио за тим што не могу да се проводим као моји вршњаци, али одлучио сам се за то и када мало одрастеш онда другачије мислиш, не размишљаш толико о томе и не прави ти то препреку. Много тога себи не можеш да приуштиш, изласке, време са породицом и друштвом, има доста одрицања, али не жалим - каже Милош.

    Најтежи део године је зима, односно дуги период припрема који креће од октобра и траје до првих такмичења у априлу. Тренира се два пута дневно, на води док време то дозвољава, а онда на ергометру и у теретани. Два поподнева седмично су слободна, понекад слободан дан, доста је напорно, али пре  свега монотоно јер нема такмичења. Када осване април и крену путовања и трке, сваке године светско и европско првенство, купови, међународне регате, онда је много занимљивије и то потраје до краја августа и завршетка сезоне.

    Иако не живи више у Доњој Трешњици и Малом Зворнику, Милош свој крај није заборавио. Пре шест година веслачка репрезентација била је на припремама на Зворничком језеру, и пре две године поново када је, уз помоћ Општине Мали Зворник направљен смештај за чамце у Сакару са просторијом која се може користити за ергометре. Васићу је стало да се чује за његов родни крај и сматра да је оснивање веслачког клуба близу, што ће бити добро јер ко зна колико је веслачких талената отишло другим путем несвесно свога дара. Сада би имали где и да сместе чамце баш као што ради Милош када уграби седам дана да дође кући, а да тренинге не пропушта.

     

    Партизан и Звезда

    Откако је сео на ергометар приликом првог тестирања у школи, Васић је везан за Партизан. То је клуб који га открио и увео у веслачке вештине, али некада дечаку, а сада младићу, срце је обојено у црвено-бело.

    - Партизан је моја друга кућа. Одмалена сам ту, цео клуб се брине о мени, као што се бринуо све ове године, а, иначе, ватрени сам звездаш. Када су тог дана донели ергометар, а на њему била налепница Партизана, сви смо рекли да нећемо да пробамо - “То је Партизан!” - каже Милош.

    Н. Трифуновић

    Пројекат подржава Општина Мали Зворник.

  • Након књижевних вечери одржаних у препуним салама широм Србије, Црне Горе и Републике Српске, роман “Зов карауле” малозворничког писца Ненада Милкића најзад ће вечерас бити представљен и лозничкој публици у Библиотеци Вуковог завичаја. “Зов карауле” други је део трилогије “Ми смо бранили Кошаре” која говори о збивањима на југословенско-албанској граници пре и током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију 1999. године. У самој “Караули” описани су дога|аји на граници с почетка априла 1999. године, у време бестијалне НАТО агресије, када су хиљаде терориста такозване ОВК, потпомогнуте албанском регуларном војском и специјалцима Северноатланског савеза покушале да продру на Космет и биле заустављене одлучном одбраном 110 војника и старешина Војске Југославије. Други део приче, који се вешто преплиће са дога|ајима на граници, говори о подвигу познатог београдског новинара Михаила Меденице, јединог Србина који је, упркос заклетви косметских Албанаца да српска нога неће више крочити на Кошаре, успео да оде на караулу и ода почаст палим херојима. Милкићев роман прва је књига написана на основу сведочења бораца који су пре 18 година бранили земљу од вишеструко бројнијег и опремљенијег непријатеља.

    Уз аутора, о ономе што се збивало тих дана на Кошарама говориће и Синди Иванковић, кћерка капетана Крунослава палог у окршају са терористима, Пезос, један од бораца са Кошара и Михаило Меденица, а  очекује се присуство још неколико бораца са прве линије одбране Србије.

    Књижевно вече почеће вечерас у шест сати.

    Н. Т.

     

     

  • На Велики петак 1999. године стотинак младића 53. граничног батаљона Војске Југославије нашло се у рејону карауле ''Кошаре'' на удару две и по хиљаде терориста такозване ОВК који су надирали из суседне Албаније. Иако под ватром артиљерије регуларне војске Албаније и НАТО авијације, без залиха муниције и хране, нису се повукли, издржали су три паклена дана и спречили продор у Метохију. Нису имали готово ништа сем свести да је иза њихових леђа Србија и да својим животима њу бране

    – Да бисмо схватили величину њиховог дела морамо се сетити да су већином имали тек 18, 19 година, по списку их је било 110, на терену мање. Били су сами, далеко од породице, пријатеља, са два, три друга уз себе и без знања где су им саборци и какво је стање на остатку терена. Велики петак су уместо у миру провели гледајући таласе терориста како се сливају са албанских планина. Према албанским изворима, у том тренутку је две и по хиљаде терориста насрнуло на караулу. Она је била на таквом месту да се није могла бранити, али, иако је пала у руке терориста, хероји са Кошара повукли су се тек толико да успоставе линију одбране коју су задржали до краја рата – рекао је Ненад Милкић, аутор романа ''Последња стража'' и ''Зов карауле'', прва два дела трилогије ''Ми смо бранили Кошаре'', у препуној читаоници Библиотеке Вуковог завичаја синоћ на вечери сећања на јунаке са Кошара.

    Поред Милкића посетиоцима су се обратили и Мирослав Маљах Пезос, један од јунака са Кошара, Синди Иванковић, кћерка капетана прве класе Крунослава који је живот оставио у рејону карауле одбивши наређење да се рањен повуче докле год сви његови војници не буду извучени, и новинар Михаило Меденица, једини Србин који је био на Кошарама после рата.

    Одломке из ''Зова карауле'' читала је директорица Библиотеке Вуковог завичаја Мирјана Пејак и захвалила се Милкићу што, како је рекла, попут вештог скулптора речима прави дело за вечност и од заборава чува оно што не треба заборавити. Синди Иванковић оца је последњи пут видела када је имала седам година.

    - Памтићу га као тату хероја јер је априла 1999. био један од бораца који су својим животима храбро бранили Кошаре, а тамо је остала младост која нас је научила најважнију лекцију – шта значи бити човек.  Сећање на јунаке са Кошара живеће само ако их чувамо кроз овакве сусрете, ако о њима причамо и смештамо их у књиге које их штите од заборава. Ваш долазак као и Ненадова књига најлепши је, али и једини споменик нашим херојима са Кошара, онима који су дали своје животе, али и онима који су преживели тамошњи пакао – поручила је Синди присутнима.

    Н. Т.

    Опширније у наредном броју Лозничких новости.

  • Ученици  су и до сада имали практичну наставу у разним организацијама, али дуални модел подразумева не само да се број часова те наставе повећа, него и да у  предузећима постоје овлашћена лица која ће радити са ученицима на пракси. До фебруара би требало да буде познато за која занимања ће ученици бити школовани наредне школске године

    Прошле седмице Лозницу је посетио Караван “Дух младости” ради представљања Националног модела дуалног и предузетничког образовања, као и  информисање о значају дуалног образовања за Србију. Посетиоци су могли сазнати детаљне информације о дуалном образовању, о сарадњи школа и привреде у свом месту, као и о значају оваквог начина образовања.

    То је била прилика да се сретну званичници из Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Привредне коморе Србије са децом, њиховим родитељима и представницима предузећа са територије града, а одржан је и разговор на тему дуалног образовања и колике су могућности да оно заживи у Лозници. Иначе, дуално образовање је спој онога што се учи у школи и практичних искустава у фирмама тако да ученици стечено знање примењују у пракси. Према речима помоћника градоначелника Љубинка Ђокића у лозничким средњим школама има седам образовних профила који се једним делом образују по овом моделу.

     То су образовни профили декоратер, керамичар, аутомеханичар, механичар грејних и расхладних тела, прехрамбени смер у Медицинској и конобари и трговци у Средњој економској школи. До сада су ученици  имали практичну наставу у разним организацијама, али дуални модел подразумева не само да се број часова те наставе повећа, него и да у  предузећима постоје овлашћена лица која ће радити са ученицима на пракси. Новина је и што ће ученици за свој рад добијати новчану надокнаду. Школа ће склапати уговор са компанијама, она ће бити у обавези да имају лиценцирана лица и то ће подићи квалитет рада са ученицима. Смисао тога је да кроз такав начин рада аутомеханичар или заваривач стекну   образовање које ће бити  функционално  објаснио је он.

    До краја године треба да буду одржани састанци са преставницима предузећа, НСЗ, средњих школа и школском управом. Циљ је да се сагледа које су потребе предузећа са територије Лознице, који су то образовни и профили евидентирани у лозничкој филијали НСЗ дефицитарни, који су вишак  и да се у сарадњи са школама види који су образовни профили потребни.  Ђокић каже да све то треба да буде готово до краја године, а после да се усаглашени предлози пошаљу школској управи, а онда  Министарству просвете на одобравање. Тако би се до фебруара знало који образовни профиле ће се учити у школској 2018/2019. години. 

    Т.М.С

  • - Омладински спорт, односно спорт млађих такмичарских категорија, од најранијег узраста до јуниора, сматрам важнијим од сениорског и Општина Мали Зворник труди се да, у складу са својим могућностима, помогне. Наравно да су и изласци део одрастања и потребни су, али спорт нам је изузетно битан како бисмо децу усмерили на прави пут и склонили са улице. Када сам ступио на дужност, у општинском буџету за спорт је било издвојено седам милиона динара, ове године издвојили смо девет, а учинићемо све да у буџету за наредну годину предвидимо повећање и надам се да ћемо успети да у те сврхе наменимо десет милиона - каже председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић.

    Фудбал је, као и свуда, најпопуларнији спорт и фудбалских клубова има највише, али општина подршку пружа и онима који се баве другим спортовима. Велика пажња посвећује се и спорту у сеоским срединама и чини се све што се може да се услови за развој школског спорта у тим деловима општине поправе. Недостатак фискултурних сала умањује квалитет наставе физичког васпитања у школама са ванградског подручја, часови се зими и кишним данима одвијају у учионицама или ходницима, што није одговарајуће, али тако мора. Општинари се, међутим, труде да то промене.

    - У Радаљу смо дом културе опремили тако да се сада настава физичког васпитања одржава тамо у одличним условима, а то је модел по којем би се могло радити и у другим селима, али велики проблем нам праве нерешени имовинскоправни односи. Углавном се ти домови воде на задругама и то нас кочи. У наредном периоду покушаћемо да решимо питање наставе физичког васпитања у сеоским школама, да створимо услове да омладина може да се бави спортом, за почетак, бар у већим местима. Иначе, двадесетак месечних карата обезбедили смо за децу са сеоског подручја која тренирају у клубовима у самом Малом Зворнику, како бисмо им умањили трошкове. Углавном су то деца која тренирају одбојку и фудбал у млађим селекцијама Јединства - каже Јевтић.

    Нови Закон о спорту уредио је и финансирање спортских клубова и онемогућио да огроман део новца намењеног спорту заврши у само једном клубу, ма колико он велики и успешан био. Заменик председника општине Милош Радојчић каже да је то веома значајно.

    - Захваљујући закону и правилнику који је донело Општинско веће, први пут ове године имамо јасне критеријуме за спортске клубове и средства се из буџета добијају тачно онако како они налажу. Један клуб не може добити више од 20 одсто предвиђених средстава, што омогућава да се значајније помогне рад више клубова. За финансирање годишњих програма ове године је 14 клубова добило новац, а помогли смо и осам посебних програма, значајних турнира који се одржавају у нашој општини - каже Радојчић.

    Посебни програми који се финансирају углавном окупљају млађе такмичаре попут Дечјег фестивала фудбала,  меморијалног турнира “Милорад Бата Стајић” и турнира које организује Омладински џудо и самбо клуб Славија 2.

    У Малом Зворнику основали су и општински Спортски савез који тренутно окупља 14 клубова, а 15. је поднео захтев за приступ. Председник савеза Горан Самарџић каже да се доста ради на побољшању услова за млађе селекције.

    - Немамо их много, углавном доминира фудбал, ФК Јединство има пет млађих селекција, ФК Рудар, Брасина, има кадетску, а одбојкашки и кошаркашки клуб такмиче се са млађим селекцијама. Одбојкашки клуб има и сениорску екипу у такмичењу. Кроз разне активности трудимо се да им помогнемо, поделили смо више од 170 мајица за тренинге, одобравамо све програме који су у вези са дечјим манифестацијама  каже Самарџић.

    Према његовим речима, постоји замисао о покретању школице спорта која би окупила најмлађе, децу од четири до 11 година и Савез ће покушати, у сарадњи са општинском управом, да она заживи не само у Малом Зворнику, већ и у селима.

    - Школица би требало да допринесе развоју моторике и координације код деце и то би, практично, био увод у свет спорта. На наставницима је да уоче за које су спортове деца надарена и да их усмере ка њима. Веома је важно да школица заживи како бисмо децу од најранијег доба подстакли на физичку активност и здрав живот  објашњава Самарџић.

    Управо би здрав живот требало да буде најважнији резултат спортских активности, а томе доприноси и Планинарско бициклистичкоспортско удружење “Шарена буква” које својим акцијама децу изводи у природу. Ту је и Клуб спортских риболоваца који у септембру организује школски куп у риболову за основце.

    Велики су изгледи да Мали Зворник већ следеће године добије и веслачки клуб. О томе је било разговора са Веслачким савезом Србије, у Сакару је направљен објекат за смештај чамаца у који могу да се сместе и ергометри, репрезентација је пре шест и пре две године била на припремама на Зворничком језеру, а очекује се да ће језером код Малог Зворника завеслати и на припремама за следећу сезону. Оснивање овог клуба Мали Зворник би великим словима могло да смести на спортску карту Србије, а младима да пружи прилику да се остваре и крену стопама свог суграђанина олимпијца Милоша Васића. 

    ЕЛН

    Крај пројекта

    Пројекат подржава Општина Мали Зворник

  • Општа болница у Лозници организоваће у петак (1. децембар) донаторску конференцију како би се прикупио новац за опремање хируршког блока новим уретерореноскопом и сондом за литокласт, апаратуром која се користи у методи разбијања камена у бубрегу.Како једанас на конференцији заштампу рекао директор болнице др Милан Тодоровић, за набавку тог уређаја неопходно је окочетири милиона динара.

    - Две године нам не ради уретерореноскоп,због чега све пацијенте, нажалост,шаљемо у Београд. Литокласт методу својевременоје у Лозници почео да користи др Зоран Јовић, и то веома успешно радио годинама, али сва опрема има рок трајања и онје, у овом случају, одавно истекао – рекао је директор болнице.

    Прошле године је на донаторској конференцији прикупљено 2,5 милиона динара за набавку лигашур апарата који се користи и у отвореној иулапароскопској хирургији, а потпомаже згрушавању крви. Од помоћиће бити и када лознички лекари почну да раде лапароскопске операције дебелог црева,што је у плану.

    Рачун

    Уколико сте у могућности да помогнете, новац можете уплатити на наменски жирорачун Опште болнице у Лозници: 840-3041761-03.

    С.П.

  • Састанак председништва Националне асоцијације канцеларија за младе одржан је данас у Омладинском центру, а разговарало се о услугама које у сваком граду морају бити пружане младима као и о томе које услове координатори треба да испуне да би могли радити са младима. Разматрани су и највећи пробелми у раду и како унапредити спровођење омладинске политике, али и на који начин реализовати пројекте на националном нивоу.

    - Једна од тема о којој смо данас разговарали било је и учешће на конкурсима које је расписала Регионална канцеларија за младе чије је седиште у Тирани. Србија издваја највише новца за њен рад па очекујемо да се он и врати кроз пројекте које ћемо реализовати, а који морају бити распоређени на подручју целе земље – рекла је Тања Глишић Матић, члан Националног савета за младе.

    Састанку су присуствовали и представници Министарства омладине и спорта.

  • Лозничанка Ивана Трифковић, дипломирани инжењер агрономије, једна је од 15 српских стручњака учесника програма “Пионири у пракси” кроз који се траже начини за прилагођавање пољопривреде климатским променама. Програм широм Европе спроводе будимпештански Институт за иновације и технологију и холандска компанија Клајмат КИЦ, а користи би требало да имају и српски пољопривредници

    Климатске промене све су очигледније, а тако и последице које остављају на пољопривреду. Зато је неопходно пронаћи начин да им се прилагодимо, а програм “Пионири у пракси”, који спроводи будимпештански Институт за иновације и технологију у сарадњи са холандском компанијом Клајмат КИЦ, управо се налази на том путу. Циљ је укључивање професионалаца различитих струка које имају везе са климатским променама, а Лозничанка Ивана Трифковић, дипломирани инжењер агрономије, једна је од 15 српских стручњака учесника овог програма. Недавно је провела месец и по дана у Немачкој радећи на практичном делу програма.

    - У складу са нашим професијама могли смо бирати у којој земљи и у ком пројекту ћемо учествовати, а ја сам изабрала немачки Висбаден где сам учествовала у два пројекта невладине организације “Природни фонд” који се баве заштитом животне средине, агрошумарством, биодиверзитетом и новим додатком у органској производњи - биљним угљем. Први пројекат односио се на на производњу и примену биљног угља у пољопривреди, а у оквиру другог подигли смо засад од четрдесетак биљака на огледној парцели по принципима биолошке разноврсности - каже Трифковићева.

    Биљни угаљ добија се контролисаним излагањем високој температури (непотпуним спаљивањем) дрвенастих остатака од орезивања воћњака и њиховим хлађењем водом па потом сушењем, а може се користити сам или у комбинацији са компостом и стајским ђубривом. Био-угаљ може и да се убацује у земљиште, а онда попут сунђера задржава хранива и воду и омогућава биљкама да се преко корена хране, а користи се у органској производњи. Користи се и у производњи цвећа, поврћа, воћа, а почела је и примена у стакленицима и пластеницима. Чак се и исцедак који се добија током хлађења може користити за заливање на мањим баштенским површинама.

    - На огледној парцели густо су засађени вишегодишњи засади декоративних, зачинских, лековитих, ароматичних биљних врста у комбинацији са дрвенастим воћним врстама - крушкама, шљивама, орасима... и они би требало да расту по принципу симбиозе. Ово је експериментална фаза и тек ће се утврђивати како ће утицати једни на друге. Прати се како ће напредовати, да ли ће опстати засади, да ли ће због близине преносити биљне болести... Тај принцип комбиновања дрвенастих и зељастих биљака, где свака од њих има своју улогу, заправо јесте агрошумарство и потиче из Јужне Америке. На овој парцели је, као малч, употребљен и био-угаљ комбинован са стајским ђубривом и током падавина доћи ће до испирања и прелажења храњивих материја у дубље слојеве тако да их биљке могу користити. Компост је убачен у земљиште и сада очекујемо резултате узајамног деловања био-угља, стајњака, компоста и биљака - објашњава Ивана.

    Све што се ради у пројектима у којима је Ивана учествовала може се применити и код нас. Био-угаљ за потребе домаћинства није тешко направити, потребан је одговарајући казан, сличан оном за топљење масти, остаци од орезивања воћњака и ватра која ће их довести до жељеног стања. Може се користити као малч, али и основном обрадом убацити у земљиште како би задржавао влагу и храњиве материје попут сунђера. Агрошумарство је такође примењиво, на огледној парцели у Висбадену ће на пролеће бити засађено поврће које ће од прејаког сунца и превисоке температуре бити заштићено крошњама воћа. То је, такође, у вези са климатским променама баш као и то што ће дрвеће упијати угљен-диоксид и спречавати га да одалази у атмосферу, а што опет прави круг клима-земљиште-агрономија. 

    Н. Т.

  • Општина Мали Зворник набавила је 26.700 садница багрема, 4.000 садница храста и хиљаду садница липе, које ће овдашњи власници имања засадити на локацијама планираним за пошумљавање. На овај начин биће пошумљено 31,7 хектара у поседу 26 грађана, који су се раније пријавили за ову врсту субвенције а подела садница по месним заједницама обављена је протекле седмице. Председник општине Зоран Јевтић каже да је овогодишње пошумљавање коштало нешто више од 840 хиљада динара, а обављено је у склопу мера које Општинска управа спроводи у циљу унапређења животне средине.

    - Претходно смо израдили пројекат пошумљавања, при чему смо водили рачуна да у што већој мери буду обухваћене зоне које су у повећаном ризику од поплава и клизишта јер је то један од најбољих видова заштите. Ово је већ трећи пут да делимо саднице грађанима и та пракса ће бити настављена и у наредним годинама - каже Јевтић.

    Садња набављених младица биће обављена по принципу хиљаду садница по хектару, као што је у протеклој години пошумљено 58,03 хектара површина у приватном поседу. 

    С. П.

Колумна

јул 11, 2020 908

НАШИ СМО - Магла

Док будете читали овај текст, требало би да знате да је писан иза поноћи у уторак и да је у време његовог настајања све било магловито као под сузавцем који је у то време испаљиван испред Скупштине Србије и РТС-а. И као што бива са густом маглом која се…
јул 04, 2020 510

НАШИ СМО - Бумеранг

Таман кад смо почели да заборављамо пролећно ванредно стање изазвано ковидом-19, у фасциклу успомена одложили још једно ружно сећање на дане ограниченог кретања и свакодневног извештавања надлежних о броју преминулих у последња 24 сата, сустигле су нас нове недаће. Поплаве су за два дана поново…
јун 27, 2020 408

НАШИ СМО - Ноле

Да је пут до пакла поплочан добрим намерама, уверио се ових дана и Новак Ђоковић. Ноле национале, највећи српски спортиста, наш најбољи амбасадор и слично, како је све називан, нашао се на танком леду. Коронавирус закачио је и њега, а томе је, руку на срце, и сам доста кумовао организацијом “Адрија…
јун 20, 2020 474

НАШИ СМО - Посланик

Одлазећи посланички сазив остаће више упамћен по атмосфери нетолеранције, недоличном понашању и говору него по законима које је донео. Ипак, на крају мандата љути противници стали су у одбрану једни других на исти начин као што су то увек чинили и њихови претходници када би се повео разговор о томе…
јун 13, 2020 559

НАШИ СМО - Помиловање

Таман да иза себе није оставила ништа сем “Опомене” и стихова “Чуј, рећи ћу ти своју тајну, не остављај ме никад саму кад неко свира”, велика Десанка Максимовић би, као што и јесте, имала разлога да с правом носи титулу једне од највећих српских песникиња, уметнице која је у једној реченици изнела…

Репортажа

јул 14, 2020

ПОЛА ВЕКА ЛЕШНИЧКИХ “КОНДОРА” - Били су прозор у нови свет

Ретки су градови, а још ређе варошице у Србији, па и свету, које се могу похвалити…
јул 11, 2020

У ТРИЈАЖНОМ ЦЕНТРУ – Није лако онима испред, а ни онима унутра

Онима који дођу испред Тријажног центра Дома здравља ‘’Др Миленко Марин’’ са високом…
јун 30, 2020

У ДВОРИШТУ ПУРИЋА - Родила лешничка банана

Више од три године прошло је откако је породица Пурић из Лешнице у свом дворишту засадила…
јун 29, 2020

НА ВИДОВДАНСКОМ ВАШАРУ - Корона „оборила“ посету

Одавно Лозничани не памте да је на Видовдан било тако топло и да је дан протеко без кише.…
јун 24, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Седам дана у коми и још четири у буђењу, провео је Лозничанин Дејан Јовичић након што су…
јун 23, 2020

И ЈАДАР ПОДИВЉАО – Набујала река уништила усеве

Киша, која је почела у понедељак, подигла је и ниво Јадра у горњем току, а наставио је да…
јун 15, 2020

ПРВА РЕКРЕАТИВНА ШЕТЊА  – Од извора Свете Петке до Скакавца

Прва рекреативна шетња "Упознајте природне атракције Лознице" одржана је јуче (14. јун) у…
јун 10, 2020

У ВЕЛИКОМ СЕЛУ - Нојеви у Микином дворишту

Пространства црног континента ној, највећа птица на свету, заменила је брдовитим…
јун 03, 2020

ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ, ОД ДЕДЕ ДО УНУКЕ - Хумани Радивојевићи

Прво је крв пре више од пола века дао Будимир, а данас је добровољни давалац и његова…
јун 02, 2020

ВЛАДИМИР ЂУРИЋ ИЗ ЛЕШНИЦЕ - Последњи поткивач коња у Јадру

Ковачки занат је један од оних који изумиру код нас, али Владимир Ђурић (61) из Лешнице…

Грми Ло

јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"