fbpx
  • Осам омладинско-волонтерских пројеката неформалних група и удружења младих из Мачванског и Колубарског округа који су добили подршку Министарства омладине и спорта Владе Србије у сарадњи са Ресурс центром УГСветионикдо краја следећег месеца морају бити завршени.Укупно су подржани са скоро 560хиљада динара,а усмерени су претежно на заштиту животне средине и уређење јавног простора.Како кажу уСветионику”,десет група и удружења пријавило се у првом кругу,а девет је позвано на обуку за писање пројеката.У другом кругу изабрано је осам пројеката међу којима су по два из Лознице и Ваљева,а по један из Малог Зворника,Лешнице,Мионице и Ћелија.Лозничким неформалним групама младихЕко-мрежаиYоuth connectionодобрено је 71и по хиљада динара за пројекат заштите животне срединеФотосинтеза”,односно скоро 49хиљада за промовисање здравог стила животаСрцем до врха”.У оквиру тог пројекта млади су већ имали излет на Фрушку гору,а почели су и бесплатни часови јоге.

    УГОмладина Лешницеза 63и по хиљаде опремиће Омладински клуб у том месту,а малозворничка групаМлади за младеискористиће 71хиљаду динара за уређење простора на којем ће млади моћи квалитетно да проводе слободно време.Највише новца - 99.628динара одобрено је ћелијском Еколошком покретуCastrum brodareза изградњу парка и одмаралишта на Враче брду.ВаљевскаЕкипаупотребиће непуних 60хиљада на заштиту животне средине кроз пројекатПродишимо заједно”,ђачки парламент Средње школе у Мионици са четири хиљаде више спровешће пројекатОбразовањем до здравља и безбедности”,а ваљевски дом културеИзворима јединствен пројекат усмерен ка промоцији међугенерацијске сарадње - “Негујемо прошлост,чувамо будућности за то ће употребити 80и по хиљада динара.

    Кроз обуку и реализацију омладинских волонтерских пројеката подстичу се млади да буду активнији у својим локалним заједницама и добровољним ангажовањем дају допринос друштву.Све групе и удружења имају обавезу да рачуне за набављени материјал током остваривања пројекта доставеСветионикукоји ће их потом платити.

     

    Н.Т.

  • Управни одбор Адвокатске коморе у Шапцу данас је затражио хитну интервенцију надлежних државних органа у откривању починилаца свих досадашњих напада на адвокате у Србији.

    У саопштењу за јавност адвокати изражавају жаљење и протест због убиства адвокатског приправника Немање Стојановића из Јагодине указујући да су напади на адвокате, њихово тешко повређивање и лишавање живота недопустиви. Како се истиче, посебно забрињава чињеница да је велики број напада на адвокате остао неразјашњен.

    Л. Н

  • Сутра и у недељу биће одигране утакмице 6. кола Српске лиге „Запад“. Лозница, којој је победа неопходна јер после пет одиграних утакмица имају само 2 бода, на Градском стадиону угостиће веома добру екипу Слоге из Пожеге. Екипа је коначно комплетирана и у клубу очекују много болје резултате у наредном периоду. Тренер Душко Обадовић најављује офанзивну игру од самог старта и нада се да ће навијачи доћи у великом броју како би својом подршком помоглизелено-белима да стигну до прве пролећне победе. Утакмица ће почети у 16 часова.

    Сутра и у недељу биће одигранеиутакмице 5. кола Зоне „Дрина“. Водећа Дрина састаће се у Љубовији са Борцем из Лешнице, новајлијом у лиги, који је одлично стартовао. Очекује се одлична фудбалска представа. Домаћин најављује победу, а гости се надају боду. У недељу ће у Крупњу Рађевац одмерити снаге са Спартаком из Љига. Домаћин најављује сигурну победу. Раднички Стобекс путује у Дивце где ће се састати са истоименом екипом. Клупчани се надају да ће остати непоражени. Мечеви ће почети у 16 часова.

    За викенд ће бити одигране и утакмице 5. кола Мачванске окружне лиге. Дерби је у Богатићу где ће се састати Мачва 2005 и Подриње из Лозничког Поља. Гости најављују добру игру и надају се повољном резултату. Занимљиво ће бити и у Лешници где ће се састати Видојевица и Младост из Доњег Добрића. Обе екипе надају се победи. Синђелић у Липници очекује сигурну победу против Јединста из Владимираца, а првој победи нада се и Цер који ће у Горњем Добрићу угостити екипу Душка из Клења. Сусрети ће почети у 16 часова.

    Овог викенда на програму су утакмице 5. кола Међуопштинске лиге „Јадар“. Дерби је у Воћњаку где ће снаге одмерити Јадар и Антимон. Домаћин очекује победу, а повољном резултату надају се и гости. У осталим сусретима састаће се: Слога (С) – Велика Река, Рудар – Младост, Церова – Слога (ЛШ), Јединство (МЗ) – Столице, Борац – Милан Орлић и Прва искра – Јединство (З). У овом колу слободан је 7. јули из Беле Цркве.

    Мечеви ће почети у 16 часова.

    За викенд ће бити одиграни мечеви 2. кола Општинске фудбалске лиге. Састаће се: Лук – Младост (Бо), Хајдук – ТЕ Гучево, Слога – Јадар 1961, Младост (Л) – Студенац и Гранит – Јелав. Утакмице ће почети у 16 часова.

    В. Ст.

  • Председник Републике Србије Александар Вучић присуствоваће сутра завршној свечаности84. Вуковог сабора у Тршићу где ће одржати саборску беседу. Пре тога, ујутру у 10 часова председник Вучић ће у Градској управи Лозницеодржати раднисастанак са градоначелницима Лознице и Ваљева, као и  председницима општина Осечина, Мали Зворник, Љубовија, Крупањ и Бајина Башта. Због великог медијског интересовања за ову посету Лозници и Тршићу за све новинаре предвиђен је организовани превоз од Лознице до Тршића. Долазак сопственим возилима на само место догађаја, због очекивано велике посетеВуковом сабору, није могућ па је зато и за све грађане, посетиоце и учеснике ове манифестације организован бесплатан аутобуски превоз из оба правца, потврђено је из Градске управе.

    С.П.

  • Подриње је део земље од изузетног значаја и први приоритет државе у наредном периоду биће да у тај крај доведемо инвеститоре, изјавио је председник Србије Александар Вучић који се у градској управи састао са градоначелницима Лознице и Ваљева, као и председницима општина Осечина, Мали Зворник, Љубовија, Крупањ и Бајина Башта. Састанку суприсуствали и потпредседница владе и министарка грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, министар просвете Младен Шарчевић, министар здравља Златибор Лончар, као и директор канцеларије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић.

    Председник Вучић је новинарима рекао да је највећи проблем, иако је држава већ уложила много новца, а на чему ће сада да се ангажује он као председник, да се инвеститори привуку и дођу у тај крај, пре свега у два највећа града – Лозницу и Ваљево. Он верује да неке мање инвестиције могу да се обезбеде и за Мали Зворник и да се обезбеди боља трговина и прелазак преко мостова. Да би се привукли инвеститори потребни су бољи путеви и зато ће се много радити на путној инфраструктури.

    - Овде нас брине  висок степен незапослености, што није случај у свим крајевима Србије. Зато огроман државни новац улажемо да бисмо привукли инвеститоре да дођу овде. Због тога нам је важно да урадимо брзе саобраћајнице, пут Лозница-Шабац јер нам је то већ два пута одбило инвеститоре који су били надомак Лознице па су изабрали неки други град у Србији. Убрзо креће комплетна израда пројекта и имамо паре за пут Лозница-Шабац. У путеве ће у овом крају ове и следеће године бити уложено више новца него икада. Не некад, када буде боље време, сада је добро време и имамо новца у буџету. Овде само једна локална самоуправа има дефицит у буџету, остале немају. Стратешки нам је важно да ојачамо Подриње, а о томе сам разговарао и са председником Додиком да они са њихове стране ураде све што је могуће, али највећи део терета пашће на Србију - рекао је Вучић.

    На састанку је, према његовим речима, разговарано о помоћи болницама, новцу за хитну службу у Крушику, решавању проблема водоснабдевања, за шта ће бити потребно седам милиона евра, као и електроснабдевања. Ово је крај Србије који има највећи број дрвених ЕПС-ових бандера и разговарали смо и томе, даћемо хиљаде и хиљаде бетонских стубова, пре свега у љубовијска села, јер имамо проблем са напајањем струјом у читавом Подрињу, навео је председник и додао да је разговарано и о измештању далековода у Индустријској зони у Лозници ''да  бисмо могли да доведемо неког од озбиљнијих инвеститора''. Вучић је казао да ће се наћи решење за пут према Лагатору од шабачког пута и Железничку улицу, као и да ће се радити пут од Крупња према Малом Зворнику у дужини од 10,5 километара, а ради се и пројекат за  тунел Љубовија – Осечина. Најавио је и велика улагања у Бању Ковиљачу. 

    Председник Србије изразио је наду да ће ускоро у БиХ бити решен проблем око моста Братунац-Љубовија, који би требало да скрати пут теретном саобраћају, што тренутно није могуће јер још увек није установљен царински прелаз.

  •  

    Александар Вучић, председник Србије и председник СНС од данас је први почасни грађанин Малог Зворника. Та титула додељена му је на данашнјој свечаној седници Скупштине општине поводом 62. рођендана Малог Зворника.

    Признања за допринос развоју општине додељена су и заслужним грађанима. Плакете су добили талентовани млади сликар Дејан Крстић из Малог Зворника и спортски радник и тренер ФК „Младост“ из Борине Љубодраг Спасеновић из Доње Борине, док су општинске повеље уручене малозворничком свештенику, протојереју ставрофору Ратомиру Миросављевићу, привреднику Миловану Самарџићу из Малог Зворника и председник општине Уб Дарку Глишићу, за несебичну подршку и припрему обнове Старог моста, која се очекује и за чију реконструкцију је држава недавно одобрила 600 хиљада евра. Новчаног дела општинске награде одрекли су се Самарџић у корист изградње малозворничке цркве у стени и Глишић у корист Центра за социјални рад у Малом Зворнику.

    С.ПАЈИЋ

  • Сусрет ветерана београдског фудбалског клуба „Црвена звезда“ и „Јединства“ из Малог Зворникабиће уприличен у понедељак 9. октобра, а овом утакмицомуједно ће бити обележена и 50. годишњица од оснивања малозворничког фудбалског клуба. Представници Црвене звезде боравили сунедавно у Малом Зворнику како би договорили детаље овог пријатељског сусрета, а на зелени терен, како се очекује, истрчаће легендеВладимир ПетровићПижон, Боровница, Шестић, Бошко Ђуровски, Куле Аћимовић, Караси, Бурсаћ и други.

    Замисао једа се у Малом Зворнику очува и настави традиција одигравањафудбалскихутакмица против суперлигаша јер, осим што су веома атрактивне,имају велики значај за подмладак клуба. Многи ће, на овај начин, по први пут  бити у прилици да се сретну са великанима фудбала и уживо, на свом терену, пропрате њихову игру.

    Претходну утакмицу против „Црвене звезде“ ветерани „Јединства“ одиграли су 2015. године, поводом обележавањашест деценије постојања општине Мали Зворник. Том приликом гости су потврдили своје умеће и разлику у квалитету крунисали победом од3:0.

    Утакмица ће бити одржана на стадиону ФК „Јединство“, а почетак је у 14.30. Улаз је бесплатан.

    С .П.

    Фото: Општина Мали Зворник

  • Питање регионалне депоније још увек је отворено, а дотада се отпад у Лозници и даље одлаже недалеко од града, о чему смо шире писали у прошлом броју ЛН.  Пољопривредни инжењер Милан Степановић има замисао како би отпад, од проблема  могао постати извор зараде за градски буџет

    - Нема ту превише мудрости и није то ништа што већ негде не постоји и не примењује се, управо зато знамо да функционише. Причам о претварању отпада у компост који се користи  у пољопривредној производњи. Чак око 80 одсто комуналног отпада чини биоразградива маса, дакле све што може да се распадне, а остатак чине метали, пластика, стакло, гума... отпад који не шири непријатан мирис. Раздвајањем ова два отпада практично више не бисмо ни имали депонију. Неразградиви отпад би могао ићи у рециклажу, а разградиви би прошао кроз процес компостирања - каже Милан Степановић, пољопривредни инжењер.

    Према проценама, 20 одсто комуналног отпада чине папир и картон, од 40 до 60 одсто је органског порекла, око 15 одсто је прашина, а остатак су пластика, стакло и метали. Оваква подела већ на први поглед говори колика је могућност како рециклаже тако и производње компоста. Степановић указује на примере из света који показују како се може од отпада правити компост и колико је то чисто и не угрожава околину, а не захтева висока улагања јер је, свакако, веома важно да решење проблема буде што је могуће јефтиније.

    - Тракторе имамо, а на интернету можете видети примере где је за покретање компостера довољна практично и фреза. Ни сам компостер не би био проблем јер је једноставан и могу га направити сами радници наших јавних предузећа. Сам процес је чист, морало би се рачунати на свест грађана, то би у почетку, вероватно, било проблематично, али уз комбинацију подстицаја и “казни” уверен сам да би већина прихватила да одваја отпад на два места. За почетак, одабрао бих један део града и спровео тромесечну пробу како бисмо видели да ли су људи спремни да не бацају све у исту врећу, већ да отпад одвоје у три кесе. Уверен сам да бисмо у кратком року имали доста укључених  - каже Степановић.

    Његова замисао је да се они који прихвате да раздвајају отпад ослободе  плаћања изношења смећа, или да им се цена значајно умањи, а да се онима који одбију учешће цена повећа. Грађани би добили натрон вреће за, пре свега, кухињски отпад, изузимајући остатке меса и костију који се не смеју мешати, јер он чини већину онога што се баца, а уједно је “сировина” за производњу компоста, то смеће би се у компостеру на “депонији” млело и мешало заједно са осталим отпадом исте врсте и слагало на такозване примарне камаре. Битно је помешати азотну и угљеничну масу и омогућити бактеријама да раде свој посао, а то се види већ после три дана када изнад камаре почне да се појављује низак слој “дима”. Степановић каже да цео процес компостирања може да се заврши за месец дана, а да би се избегло да птице и друге животиње долазе, камаре би се могле покрити најлоном, што би уједно и убрзало поступак. Добијени компост би се могао продавати, чиме би се надокнадило умањене цене изношења смећа, стакло, метал и пластика би отишли у рециклажу, што би такође доносило приход, остаци меса и костију били би уништавани, а град не би имао депонију на којој би се гомилао отпад. Корист би била вишеструка, а улагања би била незнатна, сматра Степановић.

    Како током производње компоста долази до повећања температуре, има примера да се то користи и за грејање, али, за почетак, довољно би било да оно што бацамо и чиме загађујемо околину претворимо у извор прихода нашег града, а уједно решимо и проблем одлагања отпада.

     

     

    Н. Т.

  • Фондација ''Тијана Јурић'' почела је данас и у Лознициприкупљање потписа за измену Кривичног законика према којој би убице и силоватељи деце, малолетника и трудница биле осуђиване на доживотну казну затвора без могућности условног отпуштања. Петиција се може потписати испред, односно у холу Вуковог дома културе, у зависности од временских прилика. Подршку Фондацији пружа Подрињски антикорупцијски тим (ПАКТ).

    - Потписе прикупљамо до суботе у времену од 12 до 18 сати и позивамо грађане, све који осећају потребу да дају подршку овој иницијативи да дођу на наш штанд и потпишу је. Потребно је сакупити 30 хиљада потписа да би иницијатива дошла до Народне скупштине, али Фондација има циљ да их сакупи пола милиона. Надамо се да ће народни посланици увидети да грађани желе овакве измене закона – каже Мирослав Мијатовић из ПАКТ-а.

    У ранијој изјави за ЛН Игор Јурић,отац пре три године убијене петнаестогодишње Тијане, позвао је Лозничане да се придруже иницијативи јер бисе увођењем доживотне казне без могућности условног отпуштања спречила могућност да се убице деце нађу на слободи и понове монструозни злочин.

     Н. Т.

  • Председник Савеза самосталних синдиката Србије  Љубисав Орбовић затражио је од председнице Владе Србије Ане Брнабић да одржи обећање својих претходника и  да се коначно прекине кажњавање грађана који са пуним стажом одлазе у превремену старосну пензију. У Лозници је од 2015. године до данас право на превремену старосну пензију остварило 207 корисника

    За првомајске празнике ове године грађани Србије добили су обећање тадашњег премијера Александра Вучића и тадашњег министра за рад Александра Вулина да ће бити укинути  пенали за одлазак у пензију пре 65. године, а са пуним радним стажом.

    - Пенали на пензије се више неће доживотно обрачунавати, већ само до 65. године, односно у случају бенефицираног радног стажа до 59. године, након тога ће пензионери примати пун износ пензије - поручио је тада Вулин најављујући да ће измена Закона о пензијском и инвалидском осигурању бити завршена до краја лета.

    То се није догодило па је ових дана председник Савеза самосталних синдикта Србије (СССС) Љубисав Орбовић упутио отворено писмо Ани Брнабић, председници Владе Србије, у којем је подсетио на иницијативу коју је подржао Социјално-економски савет, а затим и тадашњи премијер и ресорни министар. 

    - Подсећам Вас да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, након усвојене иницијативе, оформило радну групу која би радила на припреми измена и допуна Закона о ПИО. С обзиром на то да је рад радне групе био додатно отежан због избора нове владе и промена у министарствима, сада су се стекли сви неопходни услови да се прекине трајно кажњавање садашњих и будућих пензионера, који нам се свакодневно јављају и моле за помоћ, наводи се у писму председника СССС.

     З. Вишњић

    Опширније у штампаном издању Лозничких новости и на novinarnica.net

  • Иако Србије неће бар још неколико година прекорачити праг Европске уније, спрема се за чланство па се на време треба припремити за искушења која ће то неминовно донети. Крупањске ''Плодове Рађевине'' посетио је у суботу и Станко Чуљак, председник Удруге пчелара ''Нектар'' из Винковаца, Хрватска, и члан Управног одбора Хрватског пчеларског друштва за Вуковарско-сремску жупанију, и искористио прилику да овдашњим колегама пренесе искуства. Уласком у ЕУ у Хрватској је почело спровођење Националног пчеларског програма, који подразумева и набавку опреме, па су се многи млади немајући посла у време кризе укључили у пчеларство покушавајући ту да нађу сигурност и да допуне кућни буџет.

    – Међутим, у то се не улази да би зарадио него из љубави, а зарада долази тек кад се достигне виши ниво. Пчеларство је у Хрватској као и у целом нашем окружењу. Цео наш регион има добрих пчелара, али зависимо од временских прилика које су од оних поплава наовамо све лошије па је сваке године упола мање меда него претходне.. Многи наши пчелари жале за временом од пре ЕУ  јер смо уласком на велико тржиште ми мали наишли на проблеме. Како ми мали да уђемо на велико тржиште када оно улази код нас? Дуже су у ЕУ, припремљенији су они за наступ код нас него ми код њих. Пре уласка у ЕУ извозили смо 1.500 тона меда, а сада се толико увози, а извози се око 200, 300 тона – каже Чуљак.

    То присиљава пчеларе да мед откупљивачима продају испод цене која је са три и по, четири евра пала на два. Због тога су пчелари на нивоу шест славонских жупанија покренули процедуру заштите изворности славонског меда. Национални ниво су прошли, остаје да се изборе и на нивоу Уније.

    Искуства хрватских пчелара на време би требало да саслушају овдашњи тако да их сутра не изненаде ни нови прописи ни долазак страних медара. Сарадња постоји, а Чуљак каже да је она на изврсном нивоу.

    Н. Т.

  • На свом порталу “Лозничке новости” ће у наредна четири текста говорити о туристичким потенцијалима Општине Мали Зворник. Реализујући пројекат “Поздрав из Малог Зворника”, читаоцима ћемо представити места која су, или која би могла постати темељ развоја туризма у овом делу Подриња

    Уденут између брда Орловине и средњовековне тврђаве Ђурђев град, Мали Зворник је протеклих шест деценија проживљавао дане просперитета, али и свих недаћа, учесталих у последњих неколико година. Природа је дала овој општини обиље могућности за развој туризма, али и бројне препреке, које треба превазилазити, бринути да се не понављају и чинити све да до њих не дође. Дрина, која се у овом делу умирила, пре свега подизањем бране, омогућæила је Малозворничанима живот, али и задала многе домаæће задатке, које није увек било лако решити. Неке чак и са тешким последицама, у виду поплава и клизишта.

    По подацима из 2004. године, малозворничка општина заузима 184 квадратна километра, од чега на пољопривредну површину отпада 7.847, а на шумску 9.612 хектара и представља најмању општину у Мачванском округу, а уједно је и једну од најмањих и најмлађих општина у Србији. Дан општине се обележава 17. септембра, датум којим се чува успомена на ослобођење од окупатора у Другом светском рату.

    После Првог светског рата, Мали Зворник је био у саставу Рађевског среза, под управом Крупња, као једна од петнаест општина Подринског округа, насталих унутрашњом административном поделом среза, који је до тада имао 35 сеоских насеља. У саставу Рађевског среза биле су и Радаљска и Доњотрешњичка општина. Указом Президијума Народне скупштине Републике Србије, од 3. априла 1952. године, Општина Мали Зворник са још 25 општина и две градске општине у Подрињу припала је Јадранском срезу. Три године касније, 26. септембра 1955. године, на дан пуштања у рад ХЕ “Зворник”, основана је данашња Општина Мали Зворник. Налази се у срцу средњег Подриња и својим западним делом, уз реку Дрину, у дужини од 40 километара, протеже се дуж државне границе са Босном и Херцеговином, односно са Републиком Српском. Са истока је надвисују Борања и Јагодња, дуж којих се граничи са општином Крупањ, са севера су планине Гучево и територија града Лознице, док југоисточну границу општине према Љубовији чине побрђа Крушковица, Гај, Подгај и Вишњица. Од Лознице Мали Зворник је удаљен 26 километара, од Љубовије 43, а са комшијама из Зворника у БиХ повезан је преко реке Дрине, са три моста, данас пешачким Мостом краља Александра, новим мостом, где је званични гранични прелаз и железничким мостом у Доњој Борини.

    Дрина са Зворничким језером и комплекс Радаљска бања са језером, уз објекте културно-историјског наслеђа и богату флору и фауну, главна су потврда да је туризам најперспективнија грана привреде општине. У Малом Зворнику се налази Подземни град, који је уз залагање локалне управе отворен за посете туриста, однедавно археолози истражују тврђаву из шестог века на Орловинама, а бројне су и манифестације које се традиционално одржавају у току године. Најпознатија је “Сомовијада”, која се одржава последњег викенда у јулу, а прерасла је у вишедневни програм “Дана спортско-рекреативног и културног туризма - Дрина је смисао живота”. На Зворничком језеру сваког 19. јануара црква организује пливање за богојављенски крст, око Првог маја овде дочекују међународну кајак-кану регату, а током лета незаобилазне су дринске регате, “Скобаљијада и гурманијада”, “Јесен у Радаљској бањи”, као и манифестација “Људи и мостови”, којом своје пријатељске и комшијске односе изражавају два града са истим именом, Мали Зворник и Зворник у РС.

    С. П. 

     

    Пројекат подржава Општина Мали Зворник

  • НАПОМЕНА: Имена су измењена за потребе текста

    Интернет је, каже двоје тринаестогодишњака, нешто најбоље што је досад измишљено, али истовремено, без потребне опрезности, може постати и нешто најгоре. Поред друштвених мрежа, јутјуба, игрица... њихови вршњаци, али и старији и млађи, понекад га користе у ружне сврхе

    Стефан и Јана имају по 13 година, седми су разред основне школе и на свет и све што се око њих дешава гледају свако из свог угла. Обоје имају ''паметни'' телефон, она већ две године, он тек неколико месеци, и баратају њиме лако и без проблема, баш као што се сналазе и на рачунару. На интернету су свакодневно, чешће са телефона него са рачунара, а највише времена проводе на друштвеним мрежама и на јутјубу, Стефана привлаче и игрице. Кажу да је интернет нешто најбоље што је досад измишљено, да омогућава готово непрекидно дружење и упознавање нових другова. Управо је то последње тачка на којој добар провод може постати невоља. Да ли су они тога свесни?

    – Да, разговарала сам са родитељима о томе, указали су ми на то да постоје људи који се лажно представљају и који ми могу желети зло, али ја на такве још увек нисам наишла. Све своје пријатеље са друштвених мрежа знам добро, често ћаскамо и мислим да нема никакве опасности – каже Јана додајући да разговарају на разне теме, од школских, шта је ко урадио у школи, шта се десило, какве их обавезе чекају, до прича о симпатијама.

    Нажалост, каже Јана, има ту и доста ружних ствари - ''не бисте поверовали шта све девојчице пишу'', честа су оговарања и оно што се популарно зове ''говор мржње''. Деца се често удружују у групе које су окренуте против неког дечака или девојчице, измишљају свашта, шире гласине, трачаре, праве странице на друштвеним мрежама под називом ''Сви ми који мрзимо тог и тог'', исмевају најчешће некога ко је по било ком основу другачији и то не мора бити националност нити телесна карактеристика, већ чак и успех у школи или спорту. Јана сматра да је то последица љубоморе и сопствене несигурности и неуспеха оних који то раде. То је најчешћи облик вршњачког насиља, али има и физичких обрачуна.

    – Дечаци се често туку, то су радили и када смо били млађи и не знам када ће престати. Тако лако почну да се гуркају, а онда им је лако и да се ударе. Понекад то траје и дуже па остали знају да навијају и да двојицу који се туку подстичу да пребију један другог и мислим да им је то забавно. Тачно је да понекад и девојчице знају да се ударе, почупају, потуку, а дечацима је то, чини ми се, још забавније. Мени је то глупо и никада не навијам, не волим када се људи туку, али не могу ту ништа да урадим. Са свима се трудим да будем ОК, али имам две другарице са којима сам много добра и оне нису од тих што хоће да се побију. Можда понекад и ми оговарамо некога, претпостављам да је и то ружно, али бар то не објављујемо нигде -  прича Јана.

    Стефан није одличан ђак, али уверен је да то и није најважнија ствар у животу и да много боље пролазе они који се ''не убију'' од учења у школи, већ се потруде да прилике које им се пруже искористе на прави начин. Нема намеру да иде на факултет, хоће да заврши неки занат који ће му омогућити да пристојно заради док његови другови и даље ''гуле клупу''.

    – ОК је да неки људи иду на факултет, имам другове који су веома паметни и било би глупо да не студирају, али неки од њих неће то ни моћи јер им родитељи немају пара. Зар то није наопако? И сад ја треба нешто ту да се трудим у досадној школи, а моји немају лове ни да одемо на море. Добро, јесу ми купили телефон, али помогли су баба и деда, а и био сам врло добар на крају шестог, нисам имао ниједног кеца цело полугодиште. Имамо и нет, труде се да зараде да живимо нормално, али када много тога недостаје и када морају баш много да раде код приватника и да трпе ''газде'' и њихово иживљавање ја то не сматрам нормалним. Зато и хоћу да имам занат и да зарадим толико да не морам да трпим ничије смарање – прича Стефан.

    Док говори о родитељима и њиховом послу дечак стеже вилице, али му широк осмех разведри лице када почне прича о интернету. Време на нету проводи ћаскајући са друговима, причајући о фудбалу и неким стварима ''које нису за јавност'', а често играју и игрице заједно. Са непознатима на интернету прича без страха, каже,  прво зато што је мушко, друго зато што му ''ништа не могу кад је код куће'', а да их упознаје уживо не пада му ни на крај памети.

    – Играо сам једном ЛОЛ са неким ликом и све је било ок док ми у једном тренутку није понудио да ми купи патике. Мислим, шта има он мени да купује патике?! Рекао сам да ми то не треба и да морам да идем. Нисам рекао родитељима, забранили би ми нет, али после тога неколико дана нисам играо ЛОЛ. То ми је једина непријатност, ако се то тако зове, на интернету. Дописујем се са непознатим девојкама, можда неку и смувам – смеје се мангупски и тврди да је сасвим сигуран да је баш свака од њих ''права правцата'' девојка и да ''није луд'' да шаље голишаве слике, чак ни ако му она обећа да ће узвратити на исти начин – ''Нека прва пошаље, хвала лепо, а ја њој опет нећу послати''.

    Стефан каже да има организованих туча, мада школе то углавном успевају да спрече на време, а дешава се и да се двојица ''изнабадају'', али то, сматра, и није неко насиље, већ више део одрастања.

    – С друге стране, има доста оговарања, праве се кланови против некога, причају се разне глупости и, по мом мишљењу, то је много горе и подлије него се лепо посвађати и потући па се после помирити, или не, али бар то завршити мушки. Овако је много ружно када свашта причају за некога и покушавају и друге да окрену против њега. Када мени неко тако нешто каже за неког другара, не морамо чак ни бити блиски, ја му кажем да од.... јер ме не занимају те приче, нећу у томе да учествујем. Знаш како је, треба бити нормалан у главу па ти се ни на интернету неће ништа догодити, а ни у животу се нећеш упетљати у сплетке. Ако о мени неко почне тако да прича? Ма, шта ме брига, не морам се тући, ко ће се млатити са толико будала, једноставно ћу им окренути леђа и избрисати их из мог живота. Мој живот је, брате, много вредна ствар, неће ми га будале кварити, зар не? – каже Стефан.

    ЕЛН

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

     

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  •  

    НАПОМЕНА: Имена су измењена за потребе текста

    Вршњачког насиља има на интернету и у стварности, неко га трпи због физичког изгледа, неко због боје коже, а неко због тога за ким му срце куца. Тимови за спречавање насиља постоје у школама, али, из разних разлога, није им се увек лако обратити. Када путем друштвених мрежа стигну непријатне поруке, лако је блокирати пошиљаоца, у стварности су ствари другачије

    – Прошле године пред ''Прајд'' добио сам претећу поруку од особе коју познајем. Нисам реаговао јер ми њено мишљење није битно. Избрисао сам поруку. Ипак, није свеједно када прочиташ такве ствари. Било би још и добро када би се насиље сводило само на ружне поруке послате преко фејса, блокирали бисмо те људе и били бисмо мирни. Овако, бројим дане када ћу завршити школу, уписати се на факултет, макнути се одавде. Надам се да ће ми у Београду бити боље, велики је град, лакше се утопити у масу. Наравно, свестан сам да и тамо постоји много оних који ме неће гледати благонаклоно, ако сазнају моју тајну, али неће ме знати, нисам феминизиран и неће ме лако препознати – говори средњошколац чије име и школу коју похађа нећемо открити из разумљивих разлога.

    Он свој крст носи још од основне школе, из времена када још увек није био довољно свестан уврежене друштвене неприхватљивости његове сексуалности па се разоткрио. Предуги погледи на дечка због којег му је срце куцало брже откуцали су га као телеграф, а таквом брзином се и прича проширила школом. После тога више ништа није било исто. Одлазак у школу био је мучење, а завршетак осмог разреда није донео очекивано олакшање. Глас о његовој склоности испратио га је и у средњу школу.

    – Мрзим сваки дан. Не дешава се увек да ме малтретирају, прође по неколико дана да ме нико не дира, можда тек понеко добаци ружну реч у пролазу, али без обзира на то, свакога дана мој долазак у школу изгледа исто. Оборим поглед, погнем главу, трудим се да не привлачим пажњу док пролазим поред ''другова'', покушавам да будем невидљив док се крећем ходницима. Понекад ми пође за руком. Када не успем, спотичу ме, гурају намерно, или гурну некога на мене. Дешава се да ме очешу раменом, то уме да боли, иако има довољно простора да прођу. Понекад се запитам да ли тако, заправо, испољавају своју несигурност у вези са сексуалношћу. Најгоре је на физичком, сам у свлачионици са свима њима, плашим се да подигнем поглед да ме неко не би оптужио да га гледам, а понекад ме провоцирају у доњем вешу. Не схватају да то што сам геј не значи да ме привлаче сви мушкарци. Мислим да су незрели, нису сви зли – каже овај младић додајући да је на фејсбуку добијао и поруке са непримереним понудама које је одмах брисао.

    Школском тиму за спречавање насиља не пријављује шта му се догађа, не верује да би то много помогло, а и плаши се да би га казна за то стигла изван школе. Осим тога, ако би се проблем подигао на тај ниво, били би обавештени и родитељи, а то не жели јер они не знају шта му се дешава, не може ни да им каже свестан да се њихови ставови не разликују од ставова оних који га малтретирају. Они који га не дирају, кажу му, када их нико не види, да издржи, буде миран и не таласа до краја школовања.

    Милан је ученик трећег разреда средње школе, висок и леп младић привлачи пажњу. Нажалост, привлачи и оне који му не мисле добро. Добијао је, каже, свакакве поруке на друштвеним мрежама, али никада није одговарао на њих, а пошиљаоце је блокирао.

    – Добијао сам поруке типа ''сладак си'', ''леп си'' и од непознатих жена и од мушкараца. Било је ту и девојака, али највероватније су то већином биле ''девојке'' па нисам желео да ризикујем. Једном сам, раније, док још нисам схватао колико то може бити опасно, добио захтев за пријатељство од једне баш, баш примамљиве девојке и, наравно, прихватио сам. Почели смо да се дописујемо, а онда је кренула да ми поставља разна питања. На крају ми је тражила да јој пошаљем слике и то ме је отрезнило, одбио сам. Када је питала да ли ми се допада њена профилна и да ли бих да видим више од тога, блокирао сам је. Ко зна чија је и то била слика  – прича Милан и додаје да је скоро свима циљ да имају што више пријатеља, то је скоро као неко такмичење у популарности, и онда се и не бира ко се прихвата ни коме се шаље захтев.

    Он зна и за случај његове добре другарице која се дописивала са неким ''момком'' и чак заказала састанак. Срећом, на договорено место дошла је са друге стране и угледала мушкарца како се крије иза дрвета, побегла је и чим се смирила, блокирала га је. Имала је среће, али много је оних који нису свесни опасности.

    – Са једне стране, можда смо ми дечаци изложенији опасности зато што лако прихватамо захтеве згодних девојака, али, са друге, мислим да се, ипак, теже одлучујемо да направимо тај погрешан корак и одемо на састанак са непознатом особом. Не знамо да ли смо се дописивали стварно са неком девојком, или са старијом женом која нам не жели добро, или са мушкарцем. Можда нисмо спремни да признамо страх, али срећа је да постоји – каже овај младић.

    ЕЛН

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

     

     

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Како на подручју Лознице досада нису рађена истраживања о навикама младих на интернету, Лозничке новости су у склопу пројекта “Безбедни на интернету”, који спроводимо уз подршку Министарства културе и информисања, спровеле анкету у све четири средње школе на подручју нашег града и у две основне, од којих је једна са сеоског подручја. Није се, међутим, показало да подручје на којем деца живе значајно утиче на њихове навике. Анкетом је обухваћено 189 ученика, стотину девојчица и 89 дечака

    Према резултатима анкете, нешто више од 91 одсто домаћинстава са децом узраста од 13 до 18 година поседује десктоп рачунар, 62,3 одсто поседује лаптоп, а таблет мање од половине, мало више од 45 одсто. Таблет поседују у већем броју домаћинства са женском децом. Интернет је увело 92 и по одсто породица, а “паметни” телефон поседује нешто више од 95 одсто деце. Само је један средњошколац навео да не поседује смартфон. Око 58 одсто основаца и близу 64 одсто средњошколаца користи пакете који му омогућавају сталан приступ интернету.

    Занимљиво је да девојчице лакше долазе до модерних телефона, њих 67 одсто добије га пре него што напуни 13 година, док то полази за руком мање од половини дечака, њих 49 и по одсто може се похвалити у друштву својим новим уређајем.

    Мобилним најчешће на нет

    Управо је мобилни телефон уређај којим убедљиво најчешће иду на интернет, а далеко иза је десктоп рачунар па тек онда лаптоп, док таблет готово не користе у те сврхе.

    На интернету и основци и средњошколци имају сличне навике. Већина је на мрежи више од три сата дневно, слушају музику, гледају спотове, филмове, серије и проводе време на друштвеним мрежама. Дечаке доста привлачи и играње игрица, док су, без разлике међу половима, образовни садржаји у вези са школским програмом и читање књига ретка активност. Јутјуб је најпопуларнији и нема ко га не користи, а следе га фејсбук и инстаграм. Вајбер је популарнији од воцапа, а налог на твитеру ретко ко има.

    Три четвртине основаца и 91 одсто средњошколаца има профил на фејсбуку, најчешће су га сами отворили, а ако нису, онда су за њих то учинили старији брат или сестра, или друг. Понекад се ту умешају маме и тате, а улети и понека тетка. Иако је сама мрежа поставила узрасно ограничење од 13 година, чак 68,3 одсто испитаника налог је отворило пре него што је дувало у 13 свећа на рођенданској торти. 

    Већина каже да на фејсбуку има између 500 и хиљаду пријатеља и најчешће тврде да их скоро све познају. Проценат оних које не познају готово ни у једном случају не прелази половину, што је прилично невероватно када се ради о великом броју пријатеља. Разумљиво је код оних који су навели да их имају стотинак, али не и код испитаника који их имају више од хиљаду. Испитивање није могло ићи толико дубоко да се јасно разлучи шта они заправо сматрају познатим пријатељем, али се на основу искустава које имају организације које се баве малолетницима, може рећи да познатима сматрају и другове својих другова, као и оне са којима су понекад разменили неколико речи.

    Добро је што велика већина родитеља разговара са децом о могућим ризицима коришћења интернета и могућностима његове злоупотребе (83 одсто родитеља основаца и скоро 90 одсто родитеља средњошколаца). Док родитељи средњошколаца не праве разлику између пола детета за такав разговор, код основаца је нешто другачије, скоро 94 одсто родитеља женске деце изразило је такву бригу и скоро 73 одсто родитеља дечака.

    Са друге стране, интересовање за садржаје које деца прате на интернету није велико. Свега око 68 одсто родитеља је са својом децом која похађају основну школу разговарало о садржајима које она посећују на интернету, а тек 32 одсто њих заиста и контролише који су садржаји у питању. Више се интересују родитељи девојчица, њих 81 одсто прича о томе, а 37 и по одсто и контролише садржаје. И код средњошколаца се о томе више брину родитељи женске деце, али је проценат оних који су са својим кћеркама и синовима причали о томе шта раде на интернету доста нижи, тек 54 и по. Две трећине родитеља средњошколки разговара са кћеркама о томе, а непуних 40 одсто контролише шта раде на интернету. Дечаци су “смарања” поштеђени, тек 19 и по одсто њих родитељи контролишу у вези са садржајима које прате на нету, а непуних 43 одсто је са родитељима имало разговор на ту тему. Очигледно је да родитељи не мисле да се и мушка деца могу наћи у невољи на мрежи.

    Дечаци су куражнији па слично о опасностима на интернету размишљају и основци и средњошколци, по 57 одсто њих сматра да мрежа може бити опасна по њега, док су девојчице нешто опрезније, три четвртине основки и две трећине средњошколки има такво мишљење. На питање које опасности вребају на нету, већина наводи педофилију, могућност крађе и злоупотребе личних података, опасност од отмице, трговину људима...

    Иако су свесни да то може бити опасно, четвртина основаца и скоро две трећине девојчица седмог и осмог разреда контактирало је на интернету са непознатима. У средњој школи се ствари мењају, дечаци постају неопрезнији, две трећине њих је имало контакт са непознатима и трећина девојака. Родитељима су разговор са непознатима пријавили око две трећине девојчица и трећина дечака, а као разлог за непријављивање најчешће наводе жељу да сачувају приватност и став да је то шта раде њихова ствар.

    “Мој проблем, моја ствар”

    Непријатност на интернету доживело је нешто више од 13 одсто анкетираних, а оне се крећу од вређања, најчешће због физичког изгледа, преко увреда на националној основи до хаковања профила на фејсбуку и инстаграму. У неколико случајева, претежно од девојчица, тражено је да се сликају без одеће и пошаљу фотографије, а једној девојци је младић, или “младић” са друге стране хтео да пошаље фотографију на којој је разодевен. Дупло чешће непријатност доживљавају средњошколци него основци. Родитељима је пријавило шта се догодило трећина младића и пола девојака из средње школе, док је то учинила и трећина девојчица из основне, а дечаци су прећутали. Разлог за непријављивање је најчешће срам, јер се обично ради о непримереном садржају, али га прати и став “то је моја ствар, сам ћу је решити”.

    Резултати анкете показују да се о безбедности на интернету и вршњачком насиљу говори у школама, али према утиску анкетираних повремено, или ретко. Незнатан број њих сматра да се о тим темама говори често. То би могло да укаже школским тимовима за превенцију насиља на потребу да додатно појачају активности.

    Што се вршњачког насиља тиче, већина сматра да оно није присутно у школи коју похађају, али се из одговора види да, на пример, у основној школи девојчице као насиље доживљавају туче између дечака, а они, са друге стране, углавном, не. Физички обрачуни спомињу се као насиље управо код основаца, док је у средњим школама далеко присутније вербално насиље, увреде, понижавање, омаловажавање...

    Насиље је трпело 15 одсто дечака и 12 и по одсто девојчица у основној школи и близу 11 одсто средњошколаца и мало више од 16 одсто средњошколки.

    У насиљу над вршњацима учествовало је исто онолико девојчица у основној школи колико је и трпело насиље и готово четвртина основаца. Близу петине средњошколаца је бар једном било учесник насиља над вршњацима и нешто више од десет одсто девојака. Оно што додатно ствара мучан осећај је то што је скоро 50 одсто оних који су трпели насиље било и виновник насиља над другима.

    Занемарљив је број оних који не знају коме би требало да се обрате уколико буду изложени насиљу од стране вршњака, а велики проценат њих би пријавио и када би сазнао да неко дете трпи насиље на интернету и у стварности. Скоро 76 одсто средњошколаца и 78,5 одсто основаца пријавило би да сазна да некога малтретирају на мрежи и 80 одсто основаца и 71 одсто средњошколаца ако би знало да неко дете трпи насиље у стварности. Девојчице су, иначе, склоније пријављивању насилника.

    На питање да ли се осећају сигурније на интернету или на улици, 64 и по одсто основаца и 50 одсто средњошколаца оба пола сматра да је безбедније на мрежи. Једино средњошколке сматрају да су, ипак, мало безбедније на улици, али се и ту проценат врти око 50.

     

    Састанак са непознатим

    Можда се чини као мали проценат, али 22,75 одсто од свих анкетираних који би отишли на састанак са непознатом особом коју су упознали на интернету је сто одсто више него што би требало то да учини. Основци су нешто опрезнији, мало више од петине би то урадило, а 12 и по одсто девојчица, док су средњошколци самоуверени и њих 46 и по одсто би начинило такав корак, док би непуних девет одсто средњошколки направило такву глупост.

    Када се одлучују на такав корак младићи на уму најчешће имају девојке које су “упознали” на мрежи. Проблем настаје када их хормони заслепе па забораве да та згодна девојка може бити то и под наводницима.

    ЕЛН

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

     data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Свако дете је потенцијална жртва и о томе треба мислити, каже Игор Јурић, отац убијене Тијане. Родитељи морају бити свесни да фотографије голишаве деце са плаже истог тренутка по постављању на друштвене мреже постају предмет трговине. И онда када дете погреши, учини нешто што није требало и нађе се у проблему, важно је да га родитељи подрже, да буду уз њега и да заједно виде како да исправе грешку јер породица у сваком тренутку треба да буде најчвршћи ослонац детету

    – Сада нам је стратешки циљ да пронађемо начин како да допремо до родитеља. Како њих да подстакнемо да једном годишње одвоје сат и по да разговарају са нама, да им покажемо и докажемо како предатори долазе до наше деце, зашто интернет може бити опасан, зашто фотографије на друштвеним мрежама нису наше власништво и још много тога што треба да знају. Тешко је убедити родитеља који ради и брине се за егзистенцију да дође и послуша нешто јер сматра да све то већ зна, да нема времена за то, да се њему то не може десити. То је највећи проблем у нашем друштву када је ова тема у питању – каже Игор Јурић, отац петнаестогодишње Тијане убијене пре три године и оснивач фондације која носи њено име.

    Он наглашава да му није намера да критикује родитеље нити да каже да је паметнији од њих, већ да укаже на опасности које вребају децу. На радионицама које Фондација организује Јурић увек објасни како је размишљао пре трагедије.

    – Био сам убеђен да мом детету у Бајмоку не може ништа лоше да се деси. Ту где смо одрасли, где смо живели безбедно, где познајемо све људе... пустио сам дете да погледа турнир мислећи да нема разлога да је ико дира јер се ни почему не разликујем од других, ни по чему нисам посебан. Нажалост, схватиш да ту нема разлике, сви смо ми жртве и свако дете је потенцијална жртва. Зато морамо да променимо начин размишљања, више да да мислимо, више да бринемо. Нажалост, такво је време – каже Јурић.

    Разговор уместо претњи и забрана

    Статистика је још увек поражавајућа и забрињавајућа када се ради о злостављању деце преко интернета и спремности малолетника да пристану на састанке са непознатима. Јурић каже да деца на питање да ли би изашла на састанак са особом која им је упутила захтев за пријатељство на друштвеној мрежи пре десетак дана и са којом  су се дописивала у 90 одсто случајева одговарају да не би, али проблем је у томе што ту постоји и нешто друго. Никада такозвани предатори не предлажу сусрет после десет дана, већ се то дешава после дуготрајног периода упознавања, стицања поверења и уме да потраје и по две и по године.

    - Обично после шест месеци они стекну довољно поверења, дете буде дубоко уверено да познаје особу са којом се дописује и врло лако пристане на састанак. Ми смо спровели експеримент у којем смо управо на тај начин комуницирали са неким малолетницима и то је трајало дуго времена, а на крају смо их питали да ли познају неке људе, наводно насумице изабране, рекли су да знају, а радило се о лажним профилима. Они су дубоко уверени да знају те људе зато што су се дописивали о свакодневним стварима, Новаку Ђоковићу, Звезди, Партизану... – објашњава Јурић.

    Једини начин да се ствари поправе јесте сталан разговор са децом, али претходно родитељи морају променити свест. Велики број одраслих не види проблем у томе што ће на друштвеној мрежи објавити, на пример, слику свог детета са плаже, у купаћем костиму, а Јурић каже да то није чудно јер нормални људи у томе не виде ништа лоше, једноставно зато што не размишљају попут педофила. Нису свесни да свака таква фотографија коју објаве на друштвеним мрежама истог тренутка постаје предмет трговине.

    – Морамо освестити родитеље, а са децом се мора разговарати, морамо их образовати на ту тему. То радимо у школама, сваке седмице посетимо по једну у нашој земљи и приказујемо деци на реалан начин, објашњавамо им како ти људи долазе до њихових вршњака и они то често препознају. То желимо, да им укажемо како теку ти разговори и шта се дешава касније. Да стекну свест да то што раде није довољно безбедно, а то само пријатељским разговором можемо постићи. Не можемо до њих допрети претњама, укидањем интернета, што велики број родитеља код нас ради. Морамо схватити да деци нико не може помоћи више од људи у које имају поверења, дакле родитељи – каже Јурић и додаје да је велики проблем то када дете у страху да ће му бити ускраћен интернет, игрице... не каже родитељима да му се нешто лоше дешава.

    Породица – најчвршћи ослонац детету

    Он објашњава да постоје техничке блокаде којима родитељи могу онемогућити детету приступ друштвеним мрежама или непримереном садржају, али се показало да је просечном родитељу потребно око четири сата да постави заштиту, а детету два да је пробије. То је губљење времена и боље би било посветити то време разговору са дететом и објаснити му где прети опасност. Радионице се одржавају у школама и деца схватају опсаност када им се на примеру покаже шта се може десити, а родитељи су са њима свакодневно и они могу да разговарају да се не заборави. Родитељи  могу и да примете промене у понашању детета, а када умеју то да уоче, онда могу и да схвате ако дете има проблем и да реагују.

    – Проблем је у томе што су родитељи уверени да је дете сигурно када је затворено у суседној соби, близу је, на свом је рачунару, а не размишљају колико се брзо из тог виртуелног света стиже у стварни. Не постоје само физичке повреде, дете често буде уцењено, на пример, ако се преварило па послало непримерене фотографије мислећи да разговара са девојком. Тај се низ уцена не прекида јер је дете уверено да ће само изаћи из проблема, а излаза нема. Зато је важан разговор са родитељима и онда када дете погреши, учини нешто што није требало, важно је да га родитељи подрже, да буду уз њега и да заједно виде како да исправе грешку. Породица у сваком тренутку треба да буде најчвршћи ослонац детету – каже Јурић наводећи да на радионицама на питање од кога може да се затражи заштита за дете на нету, родитељи набрајају и школу и интернет провајдера, али нико се не сети породице, а то је место на коме се тражи заштитита јер се дете може заштитити ако има добар однос са својом породицом.

    Јурић, ипак, са надом и вером гледа у поправљање стања. Сматра да су се ствари помериле, у школама је подигнута свест, разговара се о томе, Министарство трговине, туризма и телекомуникација покренуло је Национални центар за безбедност деце на интернету, информатика је уведена у школе као редован предмет. Данас је проблем што је већина родитеља старијих од тридесетак година мање технолошки писмена од деце и несвесна је опасности, али како време пролази, ствари ће се мењати. Данашња деца одрашће и постати родитељи који су технолошки писмени и свесни онога што вреба на интернету. Педофила и предатора увек ће бити, али ће им бити теже да остваре своје зле намере када је друштвена свест на нивоу да се о томе може јавно причати и указивати на проблеме.

    ЕЛН

    Фото: Фондација Тијана Јурић

    Злочинце доживотно затворити

    Фондација ''Тијана Јурић'' иницирала је измену Кривичног законика према којој би убице деце биле осуђиване на доживотну казну затвора. Јурић је у мају тај предлог предао председници Скупштине Србије Маји Гојковић, али се до средине септембра ништа није догодило па ће 23. октобра у тридесетак градова широм земље, међу којима је и Лозница, почети прикупљање потписа грађана за подршку овој иницијативи.

    – Циљ нам је да сакупимо пола милиона потписа и наш предлог уведемо у скупштинску процедуру. Ако неко убије дете, не постоји могућност да се поправи и желимо да убице наше деце немају прилику да шетају слободно улицама и да понове тако нешто. Њиховим затварањем ствара се сигурније окружење за све нас. Моја породица и ја веома смо везани за Лозницу, Троношу, Тршић и молим све грађане да дају свој потпис – каже Јурић.

    Тијана

    Петнаестогодишња Тијана Јурић из Суботице нестала је у ноћи између 25. и 26. јула 2014. године у Бајмоку, а после вишедневне потраге њено беживотно тело пронађено је 7. августа на подручју Сомбора. Њен убица осуђен је на, у Србији још увек максималну казну, 40 година затвора.

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Главна полицијска инспекторка Одељења за борбу против високотехнолошког криминала Министарства унутрашњих послова Србије Татјана Ђурашковић каже да није циљ децу одвратити од коришћења друштвених мрежа и сличних сервиса, већ их научити како да их користе безбедно, да заштите своје профиле и буду опрезни у виртуелном колико и у стварном свету. Деца врло брзо почињу да успостављају комуникацију са непознатим корисницима, а полицијска пракса каже да је најкритичније време од петог разреда основне школе, од десет, 11 година па до 13, 14

    Да ли би широм отворио врата свог дома и пустио пролазнике да разгледају стан, кућу, да завирују у твоју собу, гледају породичне фотографије...? Зашто би то онда радио на интернету? – питања су која свако треба себи да постави оног тренутка када почне да користи интернет. Татјана Ђурашковић, главна полицијска инспекторка Одељења за борбу против високотехнолошког криминала Министарства унутрашњих послова Србије (ОБПВТК), каже да није циљ децу одвратити од коришћења друштвених мрежа и сличних сервиса, што би, иначе, било осуђено на пропаст, већ их научити како да их користе безбедно, да заштите своје профиле и буду опорезни у виртуелном колико и у стварном свету. Један од главних савета деци, али и свима другима, јесте да на друштвеним мрежама не прихватају за пријатеље људе које не познају. То је, међутим, немогуће јер је врло тешко објаснити и одраслима да не би требало да имају такве пријатеље, а дечја радозналост је још много већа.

    – На интернету свако може може да се представи онако како жели и ништа не мора бити онако како изгледа, а деца никада не могу знати са ким то причају, уколико саговорника лично не познају. Ако не желимо да пустимо ''пролазнике да разгледају шта хоће'', морамо бити опрезни у давању личних података и слично. Због тога децу саветујемо како да заштитите своју, али и да поштују приватност других и, наравно, да никада не пристану на састанак са особом коју не познају и коју су упознали преко интернета – каже Ђурашковићева.

    Кроз јасне примере из полицијске праксе у којима су њихови вршњаци били жртве деци се указује на опасности којима су изложена током коришћења интернета чиме се разбија њихова честа заблуда да се тако нешто не дешава код нас, већ само ''тамо негде у иностранству'' и да им се не може десити ништа лоше. Главна инспекторка каже да је изузетно битно поверење између родитеља и деце због чега на предавањима децу подстичу да о непријатностима које доживе, да не би дошло до тежих последица, обавесте родитеље, да се не плаше, а родитеље да деци пруже подршку и да сваки случај пријаве полицији.

    Најугроженија деца од десет до 14 година

    ОБПВТК има доста посла и, у складу са својим капацитетима, труди се да се поред свакодневних обавеза одазове на позиве за предавања школарцима, родитељима и просветним радницима. Како Ђурашковићева каже, углавном се предавања држе старијим основцима који и јесу најрањивија група, а док су раније то били већином седмаци и осмаци, сада се граница спустила па се предавања држе ученицима петог и шестог разреда.

    Деца све раније почињу да користе савремене технологије и уређаји са интернет приступом су им све доступнији, а што су старија то озбиљније истражују могућности које им они пружају. Већ са девет, десет година желе ''паметне'' телефоне и почињу да отварају налоге на друштвеним мрежама, иако оне саме 13 година постављају као доњу границу старости својих корисника. Врло брзо почињу да успостављају комуникацију са другим, непознатим корисницима, а полицијска пракса каже да је најкритичније време од петог разреда основне школе, од десет, 11 година па до 13, 14. Девојчице се више излажу ризику објављивањем фотографија и започињањем комуникације са непознатим корисницима, а дечаци у такве контакте ступају најчешће приликом играња онлајн игрица. Пријаве које ОБПВТК добија од родитеља малолетника обично су у вези са сексуалним узнемиравњем деце од стране непознатих особа путем фејсбука и инстаграма. Најчешће се ради о лажним, или о правим, преузетим профилима који се користе како би се успоставио контакт са децом. По задобијању поверења, најчешче долази до слања експлицитног материјала од стране детета, фотографија на којима је дете обнажено, које затим служи за даљу принуду детета да настави са слањем таквих експлицитних фотографија и видео записа.

    Лажни профил није лако препознати

    Позната је чињеница да се, у већини случајева, деца боље од родитеља разумеју у коришћење интернета, а истовремено несвесна су колико су изложена опасности док га користе. Родитељи најчешће сматрају да су безбеднија у соби са рачунаром него напољу при том не знајући шта она раде на интернету. Тако се ствара јаз у породици па када се нађу у проблему деца не знају како то да кажу родитељима.

    – То, наравно, знају и одрасли који имају сексуалне склоности ка деци као што знају и начин на који да им приђу. Они пажљиво бирају какве ће лажне профиле направити, како задобити поверење детета. Некада то траје доста дуго, али у већини случајева деца врло брзо остваре комуникацију са непознатима и, свесно или не, открију детаље из свог приватног живота, а често су такви подаци већ остављени као јавни на профилу на друштвеној мрежи. Деца немају искуства да разазнају лажно од правог и лака су мета, иако су врло често уверена да могу препознати лажне профиле па их на предавањима кроз примере из наше праксе разуверавамо. Ти профили изгледају верно, редовно се ажурирају, објављују статуси, а то може бити преузет профил неког дечка или девојчице чије се фотографије злоупотребљавају – објашњава Ђурашковићева.

    Одељење за борбу против високотехнолошког криминала чини све да интернет учини безбеднијим пре свега за децу, али је то битка која нема краја, а да би била успешнија потребна је сарадња свих. Управо стога ОБПВТК активно сарађује са Националним контакт-центром забезбедност деце на интернету Министарства трговине, туризма и телекомуникација који и служи управо за давање савета и пријављивање штетног, нелегалног и непримереног садржаја на интернету. Да би та борба била још успешнија, а деца безбеднија, неопходно је да и грађани постану свеснији колико је присутна опасност и да стекну навику да позову полицију када год је уоче, да не кажу – мене се то не тиче, није моја ствар.

     ЕЛН

    Одељење

    Одељење за борбу против високотехнолошког криминала ради у склопу Службе за борбу портив организованог криминала у Управи криминалистичке полиције МУП-а и, између осталог, бави се и сузбијањем искоришћавања малолетника у порнографске сврхе путем интернета. То подразумева недела у вези са набављањем и поседовањем материјала насталог искоришћавањем малолетника у порнографске сврхе, али и поступање по пријавама грађана, родитеља оштећених малолетника као и по захтевима добијеним путем међународне оперативне полицијске сарадње.

     Армагедон

    Последњих седам година ОБПВТК спроводи сталну оперативну акцију ''Армагедон'' чији је циљ сузбијање искоришћавања малолетника у порнографске сврхе путем интернета и досада су поднете кривичне пријаве против 176 лица. У највећем броју случајева због извршења кривичног дела приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију.

    Од јуна ове године у нашем Кривичном закону стоји и додатни члан да ће свако ко помоћу средстава информационих технологија свесно приступи сликама, аудио-визуелним или другим предметима порнографске садржине насталих искоришћавањем малолетног лица бити кажњен, а за такве преступнике предвиђена је новчана казна или казна затвора до шест месеци. Ако наиђете на такав профил, требало би да га пријавите полицији, тужилаштву или Националном контакт-центру за безбедност деце на интернету на број 19833.

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Министарство трговине, туризма и телекомуникација основало је крајем фебруара Национални контакт-центар за безбедност деце на интернету којем се могу обратити како деца, тако и родитељи и просветни радници који доживе непријатност на мрежи, осете се угроженим, или сазнају за такав случај. Како је испитивање које је министарство спровело показало да је 30 одсто деце било изложено непримереном садржају, добро је што се многи јављају и превентивно са жељом да сазнају како се заштитити од ризика и шта предузети, ако се непријатност доживи

    Када се јавност усталаса због неког немилог догађаја у којем је жртва најчешће дете, или млада особа, безбедност на интернету постане тема о којој се више говори, а једно од најчешћих питања која поставимо себи и другима је шта учинити када се нађемо изложени “онлајн” опасности. Министарство трговине, туризма и телекомуникација Владе Србије основало је стога Национални контакт-центар за безбедност деце на интернету (ЦБИ) који је крајем фебруара почео да ради.

    - Проблем  безбедности на интернету глобални је изазов, а проблем је посебно озбиљан када говоримо о најмлађим корисницима интернета јер они немају довољно искуства да препознају опасне појаве које могу озбиљно да их угрозе. На “ИТ каравану” које је наше министарство спровело у градовима Србије, анкетирали смо грађане у вези са овом темом и резултати су показали да деца у нашој земљи јесу изложена ризичним ситуацијама на интернету - каже за ЛН Татјана Матић, државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

    Образовање је најбољи вид превенције

    Резултати ове анкете показали су да је 30 одсто деце било изложено непримереним садржајима на интернету, 14 одсто испитаника навело је да су њихова деца била контактирана од стране непознатих лица, а 11 одсто да су била изложена вршњачком насиљу. Свега 17 одсто учесника сматрало је да су деца довољно обавештена о безбедности на интернету. Они, свакако, нису имали приступ подацима ЦБИ према којима је за првих пет месеци рада примљено више од 2.700 позива и електронских пријава у вези са безбедношћу на интернету. Добро је што су одрасли показали велику заинтересованост, више од 70 одсто позива и пријава је стигло од њих, јер они правим приступом могу учинити изузетно много за безбедност своје деце на интернету. Нису сви позиви уследили након непријатног искуства, што је такође веома добро, већ су, пошто ЦБИ има и саветодавну улогу, тражени савети у вези са правилним понашањем при коришћењу интернета.

    - Образовање је најбоље средство превенције и заштите у “онлајн” окружењу и због тога је наше министарство припремило и предложило уредбу о безбедности и заштити деце приликом коришћења информационо-комуникационих технологија и Влада ју је усвојила прошле године. Она прописује предузимање превентивних мера за безбедност и заштиту на интернету путем информисања и едукације како саме деце тако и родитеља, учитеља, настваника, организовањем семинара, радионица, презентација и преко штампаних, електронских и других медија. На основу те уредбе, покренули смо и сам Национални контакт-центар за безбедност деце на интернету. Ове године усвојена је и стратегија развоја информационе безбедности у Републици Србији која, између осталог, налаже и увођење нових мера и подизање капацитета за бољу заштиту грађана, посебно деце - каже Матићева.

    “Плави кит” забринуо родитеље

    Велико интересовање грађана је изазвала вест о такозваној игри “плави кит” па су многи позиви били управо у вези са њом, а најчешће се грађани распитују како безбедно да користе друштвене мреже, како инсталирати филтер за родитељску контролу, на који начин уклонити лажни налог са друштвених мрежа, како блокирати налог на којем се шири вређање, како направити јаку лозинку... Према речима државне секретарке, оператери ЦБИ саветују грађане да разговарају са децом и да им укажу на опасности комуникације са непознатима као и да не прихватају упите и захтеве са непознатих налога и веб-адреса. Они позиваоце упућују и коме треба да се обрате уколико имају неки проблем у вези са коришћењем интернета. Оператери ЦБИ упућују пријаве надлежним институцијама када их грађани обавесте о узнемиравању и угрожености деце, а углавном се ради о вређању, крађи идентитета, злоупотреби фотографија, различитим видовима дигиталног вршњачког насиља, зависности од интернета, али је покренуто и више случајева педофилије, односно “онлајн” предаторства, претњи, сексуалног узнемиравања, али и других могућих кривичних дела. У зависности од врсте, такви предмети се прослеђују Тужилаштву за високотехнолошки криминал и Министарству унутрашњих послова, односно Министарству просвете, а позиваоцима се обавезно дају и савети шта чинити даље. Таквих предмета је за првих пет месеци било скоро 70. Пријаве које су биле у вези са угроженошћу здравља због прекомерног коришћења интернета прослеђене су надлежним домовима здравља, што је важно јер је успостављена и међуресорна сарадња, а заједнички рад је неопходан јер је и сам проблем изразито сложен.

    - Сложеност проблема захтева да грађане боље упознамо и са радом нашег Националног контакт-центра за безбедност деце на интернету и да га промовишемо путем средстава јавног обавештавања и кроз кампање. Тако смо кампању “ИТ караван” у мају спровели другу годину заредом и за више од пет и по хиљада ученика основних школа одржали презентације о заштити од дигиталног насиља и других злоупотреба интернета. Едукацију на ову тему почели смо континуирано да спроводимо у основним школама и домовима здравља које посећују представници ЦБИ и држе предавања за децу, али и за родитеље - каже Матићева додајући да ће следећи караван бити посвећен управо родитељима и њиховој едукацији на ову тему.

    ЕЛН

    Фото: Министарство трговине, туризма и телекомуникација

    Контакт са контакт-центром

    Злоупотреба интернета и угрожавање безбедности деце на интернету може се пријавити на број 19833, као и слањем е-поште на адресу Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. или електронском пријавом на порталу pametnoibezbedno.gov.rs.

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Културно-историјски комплекс''Подземни град Карађорђевића'', грађен почетком тридесетих године прошлог века, један је од перспективнијих пројеката туристичке понуде Малог Зворника. У фебруару ове године тајни град, некада познат под конспиративним именомКамена девојка, представљен је и на београдском Сајму туризма као потенцијал на који се може рачунатиикао атрактивно место којеће посећивати како домаћи тако и страни туристи. Председник општине Зоран Јевтић поручио је том приликом да се Мали Зворник сваке године труди да оде корак даље и оношто је карактеристично за овај део Подриња представи на бољи и креативнији начин. Зато је иштанд општине био уређен тако да асоцира на грађевину у стени, грађену у тајности по налогу краља Александра Првог Карађорђевића, као тајно склониште у случају рата.

    -Та грађевина представља изузетно културно-историјско наслеђе и права јештеташто је дуго била запостављена. Намера руководства општине је да то исправи, да оживи град у стени и стави у функцију развоја нашег места. Објекат има одличну, аутентичну сценографију за снимање филмова, спотова, реклама и као такав, 2012. године послужио је за снимање серијалаРавна Гора, редитеља и глумца Радоша Бајића - поручио је Јевтић.

    Тајни град краља Александра Карађорђевића, укопан у стени крај магистралног путаЛозница-Љубовија,у близини старог гвозденог моста, недавно је осветљен, а руководство општине намерава да настави уређење и опремање атрактивног простора укопаног у обронцима Борање. Идеја је да се у одређеним просторијама отвори сувенирница, да се у потпуности уреди соба у којој је одржана последња седница Краљевске владе, а када буде новца, планирано је и уређење капеле унутар подземног склоништа. Преостале две трећине комплекса, под одређеним условима моћиће да се издају под закуп за јасно одређене намене. Иначе, градња склоништа ушупљој стени почела је са намером да објекат пружи све услове за дужи боравак под земљом. Подземни град коришћен је једино у априлу 1941. када је ту одржана последња седница Југословенске владе којом је председавао краљ Петар Други Карађорђевић. Он је ту провео три последње ноћи у Србији и одатле је 12. априла отишао у изгнанство. Подземни град има 12 улаза, око 1.700 метара ходника и 75 просторија различитих величина за краља, владу, врховну команду, дворане, сале, кабинет, стражару, краљеву капелу и прављен је тако да може да прими више хиљадаљуди. Део овог комплекса је и једна од најнеобичнијих богомоља у Србији, ЦркваЧасног крста, уклесана такође у стени,а која јеу облику крста. Прилозима верника, започето је уређењењеног улаза, који је деценијама био заклоњен металним вратима. Много напора да се ова црква доведе у ред уложио је малозворнички свештеник Милета Товаровић, који се и данас залаже да сеМали Острог, какоје народ прозваобогомољу, у потпуности уреди, како би постао још привлачнији верницима, али и туристима који прођу кроз овај крај. Цркву последњих године посећују верници са обе обале Дрине, који овде долазе да се помоле за здравље, као и туристи из свих крајева Србије и иностранства.

    - Ми смо скромним средствима започели уређење улаза у цркву у којој се сваког петка одржава акатист и молитва за здравље. Времена су тешка, новца је мало, али мичинимо колико можемо и нисмо незадовољни. Раније је набављено звоно на којем се уписују имена приложника, а звоникће бити постављен на врху стене, на висини већој од 33 метра - каже отац Милета.

    Како је планирано, на средини звоника биће урађен мозаик Острога и Светога Василија, а поред и мозаици још шест светитеља. Биће обновљена ичесма крај улаза у цркву, а приоритет је израда иконостаса. Необична црква откривена је пре десетак година, а исклесана је у пећини у периоду између 1932. и 1934. године, у време када је грађен и тајни подземни град. Цео комлекс у стени налази се уз саму обалу Дрине и већ привлачи пажњу бројних посетилаца Малог Зворника.

    У временима која долазе, он би требало да постане једно од најпосећенијих туристичких места у овом делу Србије.

     Е.Л.Н.

    Пројекат подржава Општина Мали Зворник

  • Библиотека “17. септембар” у Малом Зворнику од среде организује културно-пропагандну акцију “Месец књиге”, која се традиционално приређује после Сајма књига у Београду. Овај пут вишедневни програм одвија се под слоганом “Даруј књигу” и према речима директорке Славојке Спасеновић, у том периоду, у циљу популаризације књиге и читања, после изложбе нових издања, набављеник на београдском сајму, следи и низ других активности

    - Током “Месеца књиге”, од 1. до 25. новембра, омогућићемо свим пензионерима с територије наше општине бесплатну чланарину за шест месеци, приредићемо књижевне сусрете с писцима за децу и одрасле, угостићемо и учланити у библиотеку ђаке прваке, а током акције “Даруј књигу”, анимираћемо суграђане да неке своје књиге дарују библиотеци. Планирамо и гостовање популарне позоришне представе “Помахнитали”, коју изводе глумци Народног позоришта у Београду - каже директорка малозворничке библиотеке.

    Као и ранијих година, установа је прошле седмице организовала колективну посету 62. Међународном београдском сајму књига. Била је то прилика да се одаберу књиге којима ће бити обогаћен књижни фонд библиотеке.

    - До краја године, уз подршку локалне самоуправе, планирамо набавку око стотину нових издања. На основу оног што смо видели, могу да кажем да наша библиотека, захваљујући континуираном улагању општине у набавку литературе, има богат и квалитетан фонд. Годишње приновимо укупно између 700 и 800 издања. Према последњем попису, у нашем књижном фонду је око 45.000 наслова. Поред куповине бестселера домаће и стране књижевности, планирано је обогаћивање референтне збирке и стручне литературе, као и унапређење књижног фонда за најмлађе, за које је планирана набавка бројних сликовница и најновијих лектирних издања и дечјих књига. Планирано је и обнављање библиотечког фонда завичајних писаца, међу којима ће се наћи нова дела књижевнице Марице Поповић, пореклом из Малог Зворника - најавила је Спасеновићева.

     С. П.

Колумна

јул 11, 2020 865

НАШИ СМО - Магла

Док будете читали овај текст, требало би да знате да је писан иза поноћи у уторак и да је у време његовог настајања све било магловито као под сузавцем који је у то време испаљиван испред Скупштине Србије и РТС-а. И као што бива са густом маглом која се…
јул 04, 2020 500

НАШИ СМО - Бумеранг

Таман кад смо почели да заборављамо пролећно ванредно стање изазвано ковидом-19, у фасциклу успомена одложили још једно ружно сећање на дане ограниченог кретања и свакодневног извештавања надлежних о броју преминулих у последња 24 сата, сустигле су нас нове недаће. Поплаве су за два дана поново…
јун 27, 2020 397

НАШИ СМО - Ноле

Да је пут до пакла поплочан добрим намерама, уверио се ових дана и Новак Ђоковић. Ноле национале, највећи српски спортиста, наш најбољи амбасадор и слично, како је све називан, нашао се на танком леду. Коронавирус закачио је и њега, а томе је, руку на срце, и сам доста кумовао организацијом “Адрија…
јун 20, 2020 464

НАШИ СМО - Посланик

Одлазећи посланички сазив остаће више упамћен по атмосфери нетолеранције, недоличном понашању и говору него по законима које је донео. Ипак, на крају мандата љути противници стали су у одбрану једни других на исти начин као што су то увек чинили и њихови претходници када би се повео разговор о томе…
јун 13, 2020 549

НАШИ СМО - Помиловање

Таман да иза себе није оставила ништа сем “Опомене” и стихова “Чуј, рећи ћу ти своју тајну, не остављај ме никад саму кад неко свира”, велика Десанка Максимовић би, као што и јесте, имала разлога да с правом носи титулу једне од највећих српских песникиња, уметнице која је у једној реченици изнела…

Репортажа

јул 11, 2020

У ТРИЈАЖНОМ ЦЕНТРУ – Није лако онима испред, а ни онима унутра

Онима који дођу испред Тријажног центра Дома здравља ‘’Др Миленко Марин’’ са високом…
јун 30, 2020

У ДВОРИШТУ ПУРИЋА - Родила лешничка банана

Више од три године прошло је откако је породица Пурић из Лешнице у свом дворишту засадила…
јун 29, 2020

НА ВИДОВДАНСКОМ ВАШАРУ - Корона „оборила“ посету

Одавно Лозничани не памте да је на Видовдан било тако топло и да је дан протеко без кише.…
јун 24, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Седам дана у коми и још четири у буђењу, провео је Лозничанин Дејан Јовичић након што су…
јун 23, 2020

И ЈАДАР ПОДИВЉАО – Набујала река уништила усеве

Киша, која је почела у понедељак, подигла је и ниво Јадра у горњем току, а наставио је да…
јун 15, 2020

ПРВА РЕКРЕАТИВНА ШЕТЊА  – Од извора Свете Петке до Скакавца

Прва рекреативна шетња "Упознајте природне атракције Лознице" одржана је јуче (14. јун) у…
јун 10, 2020

У ВЕЛИКОМ СЕЛУ - Нојеви у Микином дворишту

Пространства црног континента ној, највећа птица на свету, заменила је брдовитим…
јун 03, 2020

ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ, ОД ДЕДЕ ДО УНУКЕ - Хумани Радивојевићи

Прво је крв пре више од пола века дао Будимир, а данас је добровољни давалац и његова…
јун 02, 2020

ВЛАДИМИР ЂУРИЋ ИЗ ЛЕШНИЦЕ - Последњи поткивач коња у Јадру

Ковачки занат је један од оних који изумиру код нас, али Владимир Ђурић (61) из Лешнице…
апр 27, 2020

ЛОЗНИЧАНИН У ВОЈНОЈ МИСИЈИ У СОМАЛИЈИ - Из даљине Србија се боље види

На самом рогу Африке, скоро три и по хиљаде километара далеко од Србије,…

Грми Ло

јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"