fbpx
  • Да песма често надживи аутора, доказало је седам малозворничких рокера који су у знак сећања на преминуле другаре оживели њихову мелодију и стихове настале пре скоро три деценије. Обрадом песме “Мед и млеко”, освежили су сећање на Злају и Кољу, гитаристе од којих су некада учили шта је то рокенрол

    Неколико старијих рок музичара из Малог Зворника, окупљених око пројекта који су назвали “Lolla Q”, оживело је недавно песму “Мед и млеко”, како би подсетили на њене ауторе, који су је компоновали крајем осамдесетих година. Песму, која је у оригиналној верзији имала чврст рок звук, мало су преаранжирали и упаковали уџез-свинг обланду, снимили занимљив спот, који бележи све више прегледа на “јутјубу”, а за ово лето планирају и велики хуманитарни концерт.

    - Песму су својевремено урадили локални рокери Златко Антонијевић, познатији као Злаја Патак, и Коста Денда Коља, гитаристи који су многим младим музичарима тог времена били узори. Нажалост, њих двојица су нас одавно напустили, преселили су се у неки други свет, али остала је прича о њима коју смо пожелели да освежимо обрадом њихове песме “Мед и млеко”. Та мелодија никада није објављена, није чак ни јавно извођена на наступима, али смо је све ове године певушили јер је остао скроман демо-снимак на основу којег смо сада урадили нову верзију - каже Горан Симић, певач некадашње групе “Киви” и сада “Банкрот бенда”.

    Поред њега, у част Злаје и Коље у овом пројекту учествовали су још и Предраг Ђукић (гитара), Бојан Ерић (удараљке и пратећи вокал), Ненад Лозановић (бас), Дарко Перић (ритам гитара) и Стефан Ђукић ( кларинет).

    - То су музичари из више састава. Предраг, Ненад и ја смо из “Банкрот бенда”, Бојан свира у групи “4 О’clock”, Стефан у “Живом зиду” и као гост Дарко. Наш “Банкрот бенд” је већ учествовао у хуманитарним акцијама, а овај пут замисао је да на лето организујемо концерт како бисмо прикупили новац за подизање спомен-обележја Злаји, који је оставио значајан траг на локалној музичкој сцени. Нажалост, сплетом околности, на његовом гробу никада није постављен споменик и ми то желимо сада да урадимо. Планирамо заједнички наступ овдашњих музичара и већ постоје наговештаји да ће многи учествовати у тој акцији. Злаја и Коља то заслужују - додаје Горан.

    Термин концерта још није познат, али је извесно да је овај гест музичара изазвао позитивне реакције грађана и оних који памте времена када се у овом крају много више свирао рокенрол. Из тог времена изникло је и сећање на Злају и Кољу.

    С. П.

  • Књижевни клуб КУД „Караџић“ расписао је литерарни конкурс „Песнички поздрав пролећу“ на који се могу јавити сви ученици основних и средњих школа. Песме морају бити потписане пуним именом аутора, именом школе (разред), адресом и контакт телефоном, а радове треба послати до 10. марта на адрасу КУД „Караџић“, Улица Јована Цвијића 12, 15300 Лозница, са назнаком за књижевни конкурс „Песнички поздрав пролећу“.

    По три награде додељују се у три категорије, за узраст од првог до четвртог, од петог до осмог разреда основне школе, као и за средњошколце. Свечано уручење награда је 21. марта, на Дан пролећа, у Вуковом дому културе од 19 сати. 

    С.П.

  • Јубиларни 40. Међународни сајам туризма у Београду отворила је јуче председница Владе Србије Ана Брнабић рекавши да је туризам најуноснија и најуспешнија привредна грана. Србију је прошле године посетило милион и по страних туриста, односно 17 одсто више него годину дана раније, домаћих туриста било је осам одсто више, а остварена је девизна зарада од око милијарду и сто милиона евра, 13 одсто више него 2016.

    – Сваки динар уложен у туризам, врати нам један евро, а сваки гост који овде дође, сутра са собом доведе још два – рекла је Брнабићева и додала да се вратило све што је уложено у туризам, да ће се тако наставити улагањем у инфраструктуру, путеве, бање...

    Као и увек, на Сајму туризма учествују и богату понуду нашег краја представљају и туристичке организације Лознице, Крупња и Љубовије, Општина Мали Зворник, Специјална болница за рехабилитацију ''Бања Ковиљача'', хотели ''Ројал спа'' и ''Ројал Дрина'', етно-село ''Сунчана река'', крупањски хотел ''Гранд''...

    Н. Т.

    Опширније у наредном броју Лозничких новости

  • Нови циклус наградне игре „Узми рачун и победи 2018“ организује се кроз два круга у трајању од по месец дана (март-април). Први круг траје од 3. до 31. марта

    Због великог успеха прошлогодишње наградне игре „Узми рачун и победи“, у којем је учествовало око четрдесет одсто грађана, Влада Србије одлучила је да и ове године заједно са НАЛЕД-ом организује нови циклус ове наградне игре. Организује се као део кампање у оквиру проглашења 2018. за „Годину борбе против сиве економије“ и једна је од мера Националног програма за сузбијање сиве економије. Алармантан је податак да трећина запослених у Србији ради „на црно“, што значи да сваки трећи радник нема право на пензију, здравствену заштиту, плаћено боловање и годишњи одмор, али ни могућност да подигне кредит. Према речима Милодрага Матића, заменика начелнице градске управе у Лозници пажња ће бити усмерена на јачање свести грађана и привреде о важности укључивања у борбу против сиве економије, јачању пореске културе и поштовању прописа, успостављању ефикаснијег надзора над токовима у сивој зони, унапређивању функционисања фискалног система, смањењу административног оптерећења за привреду и грађане као и на развој електронског система за пријаву и уплату пореза и доприноса сезонских радника у пољопривреди и покретању сервиса Е-инспектора.

    Нови циклус наградне игре “Узми рачун и победи 2018 организује се кроз два круга у трајању од по месец дана (март/април). Први круг траје од 3. до 31. марта, прво извлачење је 3, друго 10, треће 17, а четврто 24. марта. У наградној игри игри могу да учествују сва пунолетна лица са пребивалиштем или боравиштем у Србији која прикупе и пошаљу минимално десет фискалних рачуна или десет потврда за плаћање платном картицом тзв. слипова који нису старији од 1. јануара, минималне вредности од сто динара.

    - Министарство државне управе и локалне самоуправе је кроз ову наградну игру организовало такмичење између најуспешнијих градова, градских општина и општина па су за девет најуспешнијих предвиђене награде од по 23.000 евра што ће зависити од тога колико ће грађани учествовати у наградној игри. Како би сви имали подједнаке шансе да победе, општине и градови су подељени према броју становника у три такмичарске групе - мале, средње и велике. Ранг-листа у свакој од група правиће се на основу броја послатих коверата по глави становника одређено куповном моћи (однос између просечне зараде у тој локалној самоуправи и просечне зараде на републичком нивоу). Локалне самоуправе које буду пласиране у својој групи биће награђене ЊиФи зоном бесплатног интернета - истиче Матић и додаје да ће управо грађани одлучивати на који начин и у које сврхе ће бити искоришћен новац, рецимо, опремање школа, предшколских установа, здравствених центара.

    Поред финансијске награде, циљ је и да се појача свест грађана да је неопходно узимати фискални рачун и да сваки рачун значи више новца не само у републичком, већ и локалном буџету.

    В. М.

  • Турска фабрика текстила “Мајденим текстил” заинтересована је за улагање у Малом Зворнику, потврдили су њени представници који су се прошле седмице поново састали са Зораном Јевтићем, председником општине. Овом инвеститору потребан је простор од око 3.000 квадрата, где би у првој фази посао добило 300, а у следећој години 200 радника

    Други пут у овом месецу, инвеститори из Турске обишли су простор и хале некадашњег Дрвно-индустријског предузећа “Ново Гучево” у Доњем насељу, где би ова компанија, ако све буде како је планирано, већ у септембру могла да почне са радом и запосли 300 људи.

    - Први пут су били најближи сарадници, а сада и сам власник компаније који је желео да лично види какви су услови и шта смо ми као локална самоуправа спремни да учинимо за њихов евентуални долазак. Разговарали смо о свим важним питањима, техничким условима, капацитетима у погледу радне снаге, на подручју општине и шире, броју потребних радника и траженој стручној спреми, условима које држава и општина нуде инвеститору по питању пореских и других олакшица и осталим битним темама. Наредног дана заједно смо били и у Београду, где нас је примио министар Расим Qајић, који је такође указао на спремност државе да подржи овакав пројекат, значајан за Подриње, али и целу регију јер би турска компанија производила текстил као сировину, за друге фабрике које се баве конфекцијом. По томе би била јединствена у Србији - каже за ЛН председник Зоран Јевтић.

    Он објашњава да је овом инвеститору за почетак потребан простор од око 3.000 метара квадратних са објектом за производни погон, у којем би, уколико дође до договора и сарадње, у септембру посао могло да добије 300 радника са подручја општине, различитог степена образовања, док би у следећој години, у склопу погона, уследила изградња перионице и пријем нових 200 радника. Јевтић подсећа да ће свим наведеним активностима претходити потписивање меморандума о сарадњи, између Општине Мали Зворник, државе Србије и инвеститора, којим ће прецизно бити дефинисане обавезе потписника, те да је планирано да се то догоди почетком следећег месеца.

    - Нама тренутно предстоје послови око откупа дела земљишта, неопходног за проширење парцеле на којој би био отворен погон турске фирме. Надам се да ћемо почетком марта потписати меморандум о сарадњи, што ће значити да смо постигли договор и да крећемо у процедуру стварања услова за долазак инвеститора и отварање фабрике. То ће за грађане бити важна вест јер реч је о озбиљном послодавцу којем ће осим радника са средњом и нижом стручном спремом, бити потребни и високообразовани, не само текстилне струке, већ и технолози, економисти и друге факултетски образоване особе, и то око 15 радника, од укупно предвиђеног броја за запослење у првој фази. Што се тиче простора неопходног за рад фабрике, општина је спремна да откупи део земљишта и халу некадашње пилане у Доњем насељу и прилагоди их потребама инвеститора. Уколико откуп те парцеле из неког разлога не буде могућ, тражићемо друга решења, а једно од могућих је куповина земљишта у индустријској зони и изградња одговарајуће хале - објашњава Јевтић.

    Компанија “Мајденим текстил”, послује на глобалном нивоу, а потреба за отварањем погона у Малом Зворнику указала се услед повећаног обима посла и ширења на тржишту. Ту би производила различите врсте текстила за израду финалних производа.

    С.П.

    Фото: Општина Мали Зворник

  • Лозница је јутрос осванула са 7,8 Целзијусових испод нуле,  висина снежног покривача била је осам сантиметара, а, према подацима саобраћајне полиције, сви путеви на територији града, магистрални, регионални и локални,  су проходни. Екипе зимске службе су на терену и путеве и улице чисте према раније утврђеним приоритетима.Према информацији из КЈП ''Наш дом'', обезбеђене су довољне количине агрегата и осталог материјала, а сво људство је на терену и нема некаквих посебних проблема нити се очекује да их буде пошто падавине нису јаког интезитета.

    У Љубовији и Крупњу висина снега је између 15 и 40 сантиметара, а путеви су проходни и аутобуски саобраћај одвија се без проблема. Екипе зимских служби налазе се на терену. Слично је и у Малом Зворнику. 

  • Када је дошла у Србију, није знала српски, али га је брзо научила и навикла се на нову средину као да је овде рођена. Каже да су овде људи веома фини, пријатни, а свиђају јој се и клима и природа. Кад се чује са својима, ухвати себе како размишља на српском и треба јој мало времена да се “пребаци” на матерњи језик

    Љубав човека одведе понекад у крајеве за које готово да није знао да постоје и није сањао да ће му под неким далеким небом бити нови дом. Тако је живот изрежирао да Марта Живановић, девојачко Јесенгалијева, у свом Казхастану упозна Жељка из Амајића код Малог Зворника и од пре нешто више од деценије постане становник малог брдског села у Подрињу. Данас је мајка Предрага који иде у четврти разред и двоипогодишње Викторије, а ради, на одређено време, као наставница енглеског језика у Амајићу и Великој Реци.

    За некадашњу Југославију је знала, али није, иако јој је супруг причао о овдашњем животу, могла претпоставити како се живи у овом делу Србије. У старту је себи рекла да ће бити отворена и покушати што боље да се привикне на нову средину и у чему је и успела. Када је дошла, није знала српски, са мужем се споразумевала на руском, али га је научила и одлично говори наш језик.

    Овде се баш много једе

    - Пробала сам да сазнам што више о новој средини преко интернета, а док нисам стигла међу људе који причају српски, нисам могла да савладам језик. Овде сам наишла на много разних обичаја, било ми је необично што се неког дана не ради јер је “црвено слово”, мада ми је Жељко о свему томе причао. Све ми је било истовремено и чудно и занимљиво, а захваљујући супруговим сестрама, научила сам све што сада знам. Спремам сва јела која су део српске кухиње, припремам славу и постала сам права српска домаћица - прича уз осмех Марта коју од завичаја дели неколико хиљада километара.

    Пре доласка у Србију није пила кафу, што сада чини, каже да се овде баш много једе, а нарочито за славе и слична славља када све иде “по реду” од супе до печења и торти. Овде је другачији менталитет него у њеној домовини, а људи су веома фини, пријатни и сви желе да помогну, прича она. Разлика је и у времену, у њеном крају, на западу Казахстана, где се Урал улива у Каспијско језеро, готово увек дува ветар, зиме су оштре, а лета врела, док је овде клима знатно блажа, а посебно јој се допада рељеф.

    - Свуда су зелена брда, шуме, потоци и реке, баш ми се свиђа природа у Србији. Одакле долазим све је равно, а овде ми је било необично када сам први пут дошла и колима кренули узбрдо у Горњи Амајић, део села где живимо - објашњава разлике ова наставница енглеског језика.

    Кад подсећаш на Кинезе

    Предаје деци од петог до осмог разреда и много воли свој посао. У граду Атирау, где јој живе бака, мајка и млађи брат, 2004. је завршила студије енглеског језика, а убрзо по доласку у нову земљу почела је да ради, али још увек на одређено.

    - Предајем у школама “Милош Гајић” у Амајићу и “Никола Тесла” у Великој Реци. Због деце и обданишта привремено станујем у Малом Зворнику па свакодневно путујем на посао, викендом сам у селу где увек има нешто да се ради, а имамо и малињак. Волим да радим са децом, а у школама сам одлично прихваћена. У почетку сам морала да објашњавам ђацима, а често одраслима, да нисам Кинескиња, на које их ваљда подсећам, и да у Азији живе и други народи. Ђацима објашњавам и на карти показујем где је Казахстан причам им о томе како је тамо и њима је то интересантно. Донела сам национални инструмент домбру, па некада нешто и одсвирам деци и буде нам лепо - каже она додајући да једну земљакињу има у Лозници.

    Од доласка у Србију ниједном није ишла у Казахстан. Мада јој се баш свиђа и добро се уклопила у нову средину, каже да јој недостаје разговор на њеном, казашком језику. Њена мајка је долазила да види унуке, а са својима у Казахстану “чује се и види” преко интернета. 

    Марта каже да јој је када је дошла у Србију све било ново, људи, језик, култура, обичаји, образовни систем, али се толико прилагодила као да је овде цео живот. Често, када се чује са својима, ухвати себе да јој треба времена да се “пребаци” на казашки јер одавно размишља на српском.

    Т.М.С

  • Рaнo oткривaњe пoрeмeћaja рaстa и рaзвoja oмoгућaвa бoљу прoгнoзу и мoжe дa спрeчи рaђaњe другoг oбoлeлoг дeтeтa у пoрoдици. Нajвaжниjи зaдaтaк лeкaрa je дa oбjaсни узрoк успoрeнoг рaстa и прeдoчи нajчeшћe пoвoљну прoгнoзу кaкo би oтклoниo нeпoтрeбну зaбринутoст дeтeтa и рoдитeљa

    „Примeнa хoрмoнa рaстa нa сeкундaрнoм нивoу зa дeцу кoja су рoђeнa мaлa зa гeстaциoнo дoбa“ билa je тeмa прeдaвaњa кoje je прoтeклe нeдeљe oдржaнo у Шaпцу у oргaнизaциjи фaрмaцeутскe кућe „Нoвoнoрдиск“. Пoрeд прeдaвaчa сa Институтa зa мajку и дeтe „Др Вукaн Чупић“ из Бeoгрaдa, jeдaн oд прeдaвaчa билa je и др Снeжaнa Сaрић, пeдиjaтaр, eндoкринoлoг лoзничкe Oпштe бoлницe кoja je гoвoрилa o прaвoврeмeнoм прeпoзнaвaњу узрoкa нискoг рaстa.

    - Пoрeмeћajи рaстa нaстajу у рaзличитим гeнeтски услoвљeним бoлeстимa, пoрeмeћajимa исхрaнe, стeчeним хрoничним oбoљeњимa, eндoкриним пoрeмeћajимa или у нeпoвoљним сoциjaлним и психoeмoциoнaлним oкoлнoстимa. У прaкси, кoд вeћинe дeцe и aдoлeсцeнaтa кojи сe oбрaћajу пeдиjaтримa и пeдиjaтриjским eндoкринoлoзимa збoг прoблeмa нискoг рaстa, нe пoстoje oргaнскe бoлeсти, гeнeтски или хoрмoнски пoрeмeћajи. У тaквим случajeвимa висинa дeтeтa, кoja je у склaду сa висинoм или мoдeлoм рaстa рoдитeљa или других блиских срoдникa, упућуje нa пoрoдичнo низaк или успoрeн рaст. Прeпoзнaвaњeм физиoлoшких oбликa нискoг рaстa избeгaвa сe oпсeжнo, кoмпликoвaнo и скупo лaбoрaтoриjскo испитивaњe - кaжe зa ЛН Сaрићeвa.

    Рaнo oткривaњe узрoкa пoрeмeћaja рaстa и рaзвoja кao штo су, нeдoвoљнa исхрaнa, oсeтљивoст нa глутeн, нeдoстaтaк хoрмoнa рaстa или смaњeнa функциja штитнe жлeздe, прeрaни пубeртeт, кojи мoгу успeшнo дa сe лeчe, пoбoљшaвa крajњи исхoд тeрaпиje, oмoгућaвa бoљу прoгнoзу или мoжe дa спрeчи рaђaњe другoг oбoлeлoг дeтeтa у пoрoдици.

    Oснoвни мeтoд зa oткривaњe пoрeмeћaja рaстa je рeдoвнo мeрeњe тeлeснe висинe, oднoснo, дужинe, рeгистрoвaњe измeрeних пoдaтaкa у здрaвствeни кaртoн дeтeтa и њихoвo пoрeђeњe с рeфeрeнтним врeднoстимa висинa дeцe истoг узрaстa и пoлa.

    Сaрићeвa истичe дa je првeнствeни зaдaтaк лeкaрa дa oбjaсни узрoк успoрeнoг рaстa, прeдoчи нajчeшћe пoвoљну прoгнoзу у пoглeду висинe у oдрaслoм дoбу и oтклoни нeпoтрeбну зaбринутoст дeтeтa и њeгoвих рoдитeљa. 

    В. M.

  • Maли Звoрник издвojиo je двa милиoнa динaрa зa стипeндирaњe 20 нajуспeшниjих студeнaтa сa пoдручja oпштинe у 2018. гoдини. Стипeндиje студeнтимa свeчaнo je уручиo зaмeник прeдсeдникa мaлoзвoрничкe oпштинe Mилoш Рaдojчић, чeститajући им нa дoсaдaшњeм успeшнoм шкoлoвaњу и пoжeлeвши дa тaкo нaстaвe.

    - Пoслe прoцeдурaлних рaдњи, кoнaчнo смo зaвршили oвaj кoнкурс и исплaтили студeнтимa рeтрoaктивнo пo 40.000 динaрa, зa прoтeклa чeтири мeсeцa. Oпштинa нa oвaj нaчин жeли дa их нaгрaди и oлaкшa им шкoлoвaњe. Стипeндиje ћe бити исплaћивaнe 10 мeсeци, пoчeв oд oктoбрa 2017. гoдинe, у jeднaким мeсeчним рaтaмa, пo 10 хиљaдa динaрa - рeкao je зa ЛН Рaдojичић.

    Oн je oбjaсниo дa je прaвo нa стипeндирaњe oвe гoдинe oствaрилo 15 студeнaтa, кojи су уписaли jeдну oд гoдинa oснoвних студиja у трajaњу oд нajмaњe чeтири гoдинe, зa кoje je зaкoнoм прeдвиђeнo дa имajу збир oд 240 EСПБ (Eврoпски систeм прeнoсa бoдoвa), oд другe дo пoслeдњe или мaстeр aкaдeмских студиja, кao и пeт студeнaтa кojи су уписaли jeдну oд гoдинa oснoвних студиja зa кoje je зaкoнoм прeдвиђeнo дa имajу збир oд 180 EСПБ, oд другe дo пoслeдњe гoдинe студиja. Oстaли услoви зa oствaривaњe прaвa нa oпштинску стипeндиjу нaмeњeну студeнтимa били су дa сe студирaњe oдвиja нa тeрeт буxeтa, дa тoкoм студиja имajу прoсeчну oцeну нajмaњe 8,50, дa тoкoм студиja нису oбнaвљaли ниjeдну гoдину, дa су пoлoжили свe испитe из прeтхoдних гoдинa и дa имajу прeбивaлиштe нa тeритoриjи Maлoг Звoрникa нajмaњe три гoдинe.

    С.П.

    Фoтo: Oпштинскa упрaвa Малог Зворника

  • Збoг штрajкa рaдникa у пeтaк je билo скрaћeнo рaднo врeмe у пeтнaeст пoштa у Србиjи мeђу кojимa je билa и лoзничкa. Штрajк je нaстaвљeн у Шaпцу и у joш нeкoликo пoштa у унутрaшњoсти, дoк сe у Лoзници зa сaдa рaди пo уoбичajeнoj сaтници oд 8 дo 19 чaсoвa. Meђутим, oд нaрeднe нeдeљe oчeкуje сe штрajк у свим пoштaмa у Србиjи

    Пoбoљшaњe мaтeриjaлнoг пoлoжaja рaдникa, oднoснo, пoвeћaњe плaтa нa нивo нa кojeм су билe прe двe гoдинe кaдa су урeдбoм Влaдe Србиje смaњeнe зa дeсeт oдстo, jeдини je зa сaдa зaхтeв зaпoслeних у JП “Пoштa Србиje“ кojи су прoшлoг пeткa ступили у штрajк. Oргaнизaтoримa штрajкa Синдикaт ПTT нeзaвиснoсти и Синдикaт ПTT рaдникa Србиje кojи jeдини имajу рeпрeзeнтaтивнoст, oд пoнeдeљкa су сe придружилe и свe другe синдикaлнe oргaнизaциje oвoг прeдузeћa.

    - Прoшлe гoдинe шeст хиљaдa рaдникa изaшлo je нa улицe Бeoгрaдa, oбeћaни су нaм рaзгoвoри сa Влaдoм, тaкo je нaшe пoслoвoдствo рeклo, aли сe ништa oд тoгa ниje oбистинилo. Oбмaнули су нaс и ништa нaм другo ниje прeoстaлo нeгo дa ступимo у штрajк. Teшкo je сa мaлим примaњимa дoћи нa пoсao мoтивисaн, испуњaвaти свoje oбaвeзe и бити љубaзaн прeмa стрaнкaмa. Прoсeчнa плaтa шaлтeрскoг рaдникa изнoси 36 хиљaдa динaрa, a пoштaрa 35 хиљaдa, a услoви рaдa су свe тeжи - кaжe зa ЛН Сaњa Дaшић, прeдсeдницa шaбaчкe синдикaлнe oргaнизaциje Синдикaтa ПTT рaдникa Србиje.

    Meђу пoштaмa кoje су првoг дaнa билe у штрajку, Пoжaрeвaц, Шaбaц, Чaчaк, Kрушeвaц, Нoви Сaд, Вeликa Плaнa, Субoтицa, Зajeчaр, Бoр, Пирoт, Врaњe, Ниш, Вaљeвo, Koвин и Teмeрин, пoдршку je дaлa и лoзничкa пoштa. Сви штрajкaчи испoштoвaли су минимум прoцeсa рaдa, рaдилo сe oд 10 дo 17 чaсoвa умeстo oд 8 дo 19. Kaкo кaжe Дaшићeвa, Штрajкaчки oдбoр je oдлучиo дa сe штрajк нaстaви сaмo у Шaпцу и у joш нeким пoштaмa у унутрaшњoсти, aли сe oд пoнeдeљкa oчeкуje њeгoвo прoширeњe с oбзирoм дa су сe штрajку придружилe и другe синдикaлнe oргaнизaциje.У четвртак je трeбaлo дa будe oдржaн и прoтeст испрeд сeдиштa oвoг прeдузeћa у Бeoгрaду, први скуп нa кojeм су пoслe вишe oд дeсeт гoдинa зajeднички нaступили сви синдикaти.

    - У пoнeдeљaк 5. мaртa зaсeдaћe зajeднички Штрajкaчки oдбoр кojи ћe oдлучити o дaљим aктивнoстимa, a тo ћe бити штрajк у свим пoштaмa у Србиjи a мoждa и прoширeњe листe зaхтeвa. Пoрeд врaћaњa oдузeтe зaрaдe и пoбoљшaњa мaтeриjaлнe ситуaциje зaпoслeних, трaжићeмo смeну Mирe Пeтрoвић, в. д. дирeктoрa JП “Пoштa Србиje“ кoja je joш увeк нa функциjи иaкo joj je мaндaт истeкao 12. сeптeмбрa прoшлe гoдинe - истичe Дaшићeвa.

    Чињeницу дa сe штрajку ниje придружилa ниjeднa пoштa у Бeoгрaду нe жeли дa кoмeнтaришe, aли сe нaдa дa ћe људи другaчиje рeaгoвaти сaдa кaдa су сe штрajку придружили сви синдикaти, дa ћe кoлeгиjaлнoст и сoлидaрнoст бити нa мнoгo вишeм нивoу.

    - Људи сe плaшe, чeкaмo дa видимo кaкo ћe сe зaвршити бeoгрaдски избoри, кaкo ћe пoслe бити, нaжaлoст, пoлитикa крojи и нajoбичниje, мaлe људскe живoтe. Дoшли смo дo крaja дa вишe нeмaмo куд, нeсуглaсицe кoje су билe измeђу синдикaтa и дoвeлe су дo тoгa дa нaс нe схвaтe oзбиљнo. Синдикaти су сe мaлo ушушкaли, бaвили су сe мaргинaлним ствaримa пa сe нису снaшли сaдa кaдa нaм je eгзистeнциja угрoжeнa. Tрeбa сe пoкрeнути и прoмeнити свeст рaдникa и синдикaлних aктивистa, jeр сaмo зajeднo мoжeмo дa пoстигнeмo дa сe нaши зaхтeви испунe - кaжe Дaшићeвa.

    В. Mићић

  • Малозворнички хотел ''Ројал Дрина'' биће следеће године реновиран, рекао је за ЛНДрaгoслaв Никoлић, влaсникпредузећа“Инфo фин” којем припадају ''Ројал'' хотели.

    - Слeдeћe гoдинe рeнoвирaћeмo хoтeл у Maлoм Звoрнику. Прoширићeмo му кaпaцитeт сa 12 нoвих aпaртмaнa, прoширићeмo и рeстoрaн, нaпрaвити вeлнeс-цeнтaр и изгрaдити кoнгрeсну сaлу, a хoтeл ћe умeстo сaдaшњe двe, имaти три звeздицe. Дaнaс je прaктичнo нeмoгућe рaдити aкo хoтeл ниje спa-хoтeл –рекао је Никoлић и додао да је могуће да хотел добије и ново име.

    Иначе, ових дана у ''Ројал Дрини'' и хотелу ''Ројал спа'' у Бањи Ковиљачи актуелни су осмомартовски пакети, а већ се примају резервације и за подједнако популарне ускршњи и првомајски пакет као и за летњу сезону.

    Н. Т.

  • Aутoмaтскa oвeрa кaртицa здрaвствeнoг oсигурaњa oд срeдe je oмoгућeнa и oсигурaницимa сaмoстaлних дeлaтнoсти, пoљoприврeдницимa, свeштeницимa, вeрским службeницимa, инoстрaним пeнзиoнeримa, oднoснo oнимa кojи примajу пeнзиjу или инвaлиднину oд држaвe сa кojoм нe пoстojи билaтeрaлни спoрaзум o сoциjaлнoм oсигурaњу, сaмoстaлним умeтницимa.

    Бeз oдлaскa нa шaлтeр oвeрa je oмoгућeнa и зaпoслeнимa кoд физичких лицa (кojи нeмajу ПИБ) и oнимa кojи oбaвљajу пoслoвe пo oснoву угoвoрa o рaзмeни стручњaкa или спoрaзуму o мeђунaрoднoj тeхничкoj сaрaдњи.

    Kaкo сe прoцeњуje, oвим je oбухвaћeнo нoвих oкo 420.000 oсигурaникa и члaнoвa њихoвих пoрoдицa. 

    Инфoрмaциoни систeм Рeпубличкoг фoндa зa зaдрaвствeнo oсигурaњe прeузимa пoдaткe Пoрeскe упрaвe o уплaћeним дoпринoсимa и нa oснoву њих aутoмaтски oвeрaвa кaртицe. 

    Пoдaтaк o oвeри дoступaн je нa Пoртaлу Цeнтрaлнoг рeгистрa oбaвeзнoг сoциjaлнoг oсигурaњa, a сви oсигурaници, бeз oбзирa нa oснoв oсигурaњa, имajу мoгућнoст дa прoвeрe oвeру здрaвствeнe кaртицe нa сajту Рeпубличкoг фoндa зa здрaвствeнo oсигурaњe.

    ЛН

  • Израда идејног и пројекта за адаптацију дела подземног града Крарађорђевића у Малом Зворнику, са израдом унутрашње туристичке сигнализације, припала је лозничком предузећу за пројектовање и инжењеринг “ПИН”. Ово предузеће изабрано је, као једини понуђач у поступку јавне набавке и са њим је локална самоуправа потписала уговор који предвиђа завршетак конкурсом наведених послова у наредних 20 дана.

    - Реч је о једином понуђачу који се јавио на конкурс и са којим одраније имамо добру сарадњу. Посао ће урадити за 980.000 динара, реч је о комплексном пројекту, али смо сигурни да ће бити испуњене све обавезе у датом року. Пројекат ћемо потом послати на увид Министарству туризма које ће одлучити на који начин ће радови бити финансирани - каже Зоран Јевтић, председник малозворничке општине и истиче да је подземни град Карађорђевића најважнији историјски објекат на територији Малог Зворника који је био намењен за смештај краља и Владе у ратним околностима.

    Иначе, комплекс укуопан у стени, простире се на површини од око 5.000 квадрата, од тога 3.000 квадрата корисне површине. Састоји се од километар и по ходника и 75 просторија. Градио га је краљ Александар Први Карађорђевић у преиоду од 1930. до 1934. године, а радови су прекинути после атентата у Марсеју, тако да су две трећине објекта завршене, а једна није.

    - Адаптацијом и санацијом овог објекта желимо да допринесемо подизању туристичке понуде наше општине и да он постане атракција Србије, а не само Малог Зворника. Ово је једини објекат такве врсте коју је краљевска породица Карађорђевић изградила на територији бивше Југославије. Зато пројекат адаптације треба урадити тако да се ни на који начин не нарушава његова аутентичност, на начин и материјалима који одговарају времену његове градње - објашњава Јевтић.

    С. П.

  • Јесенас је Слога из Липничког Шора прва прошла кроз циљ у Међуопштинској лиги “Јадар”, а у клубу се надају да ће тако бити и на крају првенства. Тренер Свето Вукашиновић каже да је екипа спремна за старт и нада се успеху.

    - Имамо најбољи тим и верујем да ћемо остварити циљ. Неће бити лако, очекује нас велика борба и морамо од старта наметнути победнички ритам. За викенд нас очекује сусрет са Великом Реком, неугодном екипом поготово када је домаћин. Биће то тежак меч, али бодови су нам неопходни и потрудићемо се да освојимо сва три - поручује Вукашиновић.

    У екипи Велике Реке истичу да уважавају квалитет гостију, али и да немају намеру да им препусте бодове.

    Дерби кола је у Козјаку где ће се састати другопласирани Борац и четвртопласирано Јединство из Малог Зворника. Обе екипе су у конкуренцији за прво место и ова утакмица има велики значај за њих.

    - Неће бити нимало лако савладати веома добру екипу гостију поготовозатошто нећемо заиграти у комплетном саставу. Спремни смо и надамо се пласману на прво или друго место. Очекујем победу против Малозворничана - оптимиста је Марко Марковић, тренер и играч Козјачана.

    Драгослав Обадовић, тренер Јединства, каже да ће утакмица бити неизвесна.

    - Очекујем добру утакмицу која ће показати ко је у овом тренутку спремнији.Меч јесте значајан за обе екипе, али првенство је дуго и не мора да буде пресудан за коначан пласман. Наш циљ је прво или друго место и покушаћемо да га остваримо - каже Обадовић.

    Занимљив меч биће одигран у Крупњу где ће се састати домаће Столице и Рудар из Брасине. Столице се грчевито боре за опстанак док је Рудар јесенас био трећи, али како кажу у клубу, пласман у горњи део табеле није им приоритет, већ желе да на време обезбеде опстанак.

    - У тешкој смо ситуацији. Предстоји нам велика борба и надам се да ћемо успети да сачувамо статус. Није добро што нам већ на старту другог дела сезоне долази Рудар, али шта је ту је, потрудићемо се да освојимо сва три бода. Имамо добар распоред јер нам сви конкуренти у борби за опстанак долазе у госте тако да је веома важно да освајамо бодове на свом терену - каже Жељко Станић, председник Столица.

    Тренер Рудара Срећко Алексић, каже да је свако гостовање тешко, а поготово када је меч против екипа које се боре за опсанак. Нада се повољном резултату и истиче да би били задовољни бодом.

    Прва искра ће у Руњанима угостити  Јадар из Ступнице и нада се првој победи. Протеклог викенда одиграли су контролни меч против Младости из Борине и славили са 3:2. Голове за тим из Руњана дали су Чедо Стефановић и Данило Цвијановић (два).

    - Имамо тежак распоред и веома је важно да освајамо бодове код куће. Циљ је да будемо у горњем делу табеле како не бисмо дошли у ситуацију да се боримо за опстанак. Очекујем добру игру и три бода против Јадра - кажеЧедо Стефановић, играч и тренер Прве искре.

    Ратко Петровић, тренер Јадра, поручује да у Руњане иду да се надигравају и да очекује велику борбу. Покушаће да победе јер им је циљ друго или треће место које води у бараж за виши ранг.

    У Зајачи ће се састати домаћи Антимон и Слога из Страже.

    - Спремни смо за други део сезоне. Још нисмо пребринули бригу око опстанка тако да нам је циљ да то што пре урадимо и ако нам се укаже прилика да се пласирамо на треће место. Против Слоге очекујем победу - оптимиста је Жељко Андрић, тренер Зајачана.

    И у екипи из Страже провејава оптимизам пред ову утакмицу.

    - Бићемо комплетни, спремни смо и надамо се најбољем. Бодови су нам неопходни и потрудићемо се да победимо. Имамо добар тим и покушаћемо у наставку сезоне да играмо нападачки. Желимо да што пре пребринемо бригу око опстанка - каже Драгутин Илић, тренер Слоге.

    7. јули ће у Белој Цркви дочекати Младост са Брезјака.

    - Очекује нас тешка утакмица. Три бода значе много у борби за опстанак  и једној и другој екипи. Надам се да ћемо победити - каже Милутин Јеремић, председник клуба из Беле Цркве.

    У екипи Младости најављују много озбиљнији приступ утакмицама него што су га имали јесенас.

    - Бићемо комплетни и надам се доброј игри. Били бисмо презадовољни бодом - истиче Драган Станојевић, члан управе Младости.

    Екипа Милана Орлића најављује много боље игре у наставку првенства и нада се пласману у средини табеле. За викенд ће угостити екипу Церове и нада се победи.

    У овом колу слободна је екипа Јединства из Завлаке. Због тога ћесутра одиграти пријатељску утакмицу са екипом Хајдука из Рибарица. Меч  ће почети у 15 часова.

    Парови 16. кола: Велика Река - Слога (ЛШ), 7. јули - Младост (Бр), Антимон - Слога (С), Столице - Рудар, Милан Орлић - Церова, Прва искра - Јадар и Борац - Јединство (МЗ).

    Сусрети ће почети у 14 часова и 30 минута.

    В. Ст.

  • Клубови који се такмиче у Зони “Дрина” имају још седам дана да се спреме за старт пролећњег дела сезоне (17. марта). Време им протекле седмице није ишло наруку због чега већина екипа није одиграла планиране контролне утакмице. Надају се лепом времену за викенд како би одиграли пријатељске сусрете у којима ће испробати саставе са којима ће стартовати у наставку првенства.

    Јесењи лидер Дрина из Љубовије која са шампионским амбицијама улази и у други део сезоне због лошег времена није играла утакмице протекле седмице. У среду је одмерила снаге са Јединство Путевима из Ужица, а за викенд ће имати генералку. Противник још увек није познат.

    Раднички Стобекс и Борац из Лешнице требало је да се састану прошле недеље, али сусрет је отказан због лошег времена. Тренер Клупчана Дејан Обадовић каже да неће више играти пријатељске утакмице до почетка другог дела првенства. Сматра да је екипа спремна и очекује добре резултате.

    Лешничани су јесенас као дебитанти били најпријатније изненађење, а добре резултате најављују и на пролеће. Зоран Васиљевић, тренер Лешничана, каже да је задовољан како су припреме протекле, као и игром и залагањем фудбалера на пријатељским утакмицама. Генералну пробу Борац ће иматиданас, а састаће се са Осечином.

    Од зонаша из овог краја једино је Рађевац протеклог викенда одиграо пријатељску утакмицу. састао се са Јединством из Малог Зворника и победио са 4:0. По два гола дали су Д. Васиљевић и М. Васиљевић. Тренер Жарко Недић, каже да су играли у комбинованом саставу и да је задовољан игром.

    - Одиграли смо најбоље прво полувреме у пријатељским утакмицама током ових припрема. Имали смо још седам-осам прилика тако да је победа могла бити и убедљивија. Прилику су добили млади играчи који су показали да на њих можемо најозбиљније рачунати у наставку сезоне - истиче Недић.

    Рађевац се у среду састао са Осечином, аовог викенд ће имати генералну пробу.

    В. Ст.

  •  

    После прошлогодишњег премијерног представљања у Вуковом дому културе у Лозници и гостовања на Сајму књига у Београду, књига „Лознички роцковник – Празан џеп и други покушаји“ новинара и музичара Слободана Пајића наћи ће се у понедељак 19. марта и пред Малозворничанима. Домаћин је Библиотека „17. септембар“, а поред аутора о првој књизи посвећеној рокенрол сцени у Лозници и околини говориће чланови групе „Празан џеп“, у којој је Пајић средином осамдесетих свирао бубњеве, и Предраг Спасојевић, технички уредник издања које је као свој издавачки првенац објавио недељник „Лозничке новости“. У музичком делу програма наступиће вокално инструментални састави „4 ор' Цлоцк“ и „Лолла Q“ из Малог Зворника. Почетак је у 19 сати.

  • Библиотека ,,17. септембар“ у Малом Зворнику приредила је вечерас у омладинској сали „Велико малозворничко прело“. Домаћини манифестације која промовише традиционалне вредности биле су чланице Удружења жена „Незаборав“ које су угостиле своје колегинице из Удружења пословних жена ,,Креативна визија“ и Удружења ,,Мина Караџић“ из Лознице, Удружења жена ,,Калина“ из Клубаца и Удружења жена ,,Вила“ из Љубовије. Цео скуп камером су забележили филмски ствараоци Добрила и Добривоје Пантелић из Доњих Брезовица,а својим присуством подршку манифестацији дао је председник општине Зоран Јевтић.

    – Имали смо част да данас угостимо и жене из Немачке, Аустрије, Холандије, Грчке, Словачке и Шкотске,чланице Управног одбора Екуменског форума хришћанки Европе.Оне супретходно посетилеМанастир Светог Николаја у Соко Граду, где ће се од 7. до 12. августа ове године окуипити њих 120, различитих конфесија и традиција, духовних знања и достигнућа, вредности и образаца понашања. Могле су да виде како је некада изгледало прело, али и рукотворине вредних домаћица из нашег краја – каже Славојка Спасеновић, директорка малозворничке библиотеке.

    Ветрани фолклора одиграли су неколико сплетова игара из различитих крајева Србије, а песмом су посетиоце разгалиле и чланице певачке етно-групе „Лозице“ из Лознице.

    С.П.

  • Као и претходних година, и ове, на Младенцеучетвртак, из Лознице креће путујући фестивал документарно-етнолошко играних филмова Добриле и Добривоја Пантелића. Публика ће премијерно видети њихов филм “Сведок” урађен прошле године.

    Пантелићи су филм снимали неколико месеци, од пролећа до касне јесени 2017. године, на подручју Брезовица, Крупња, Мачковог камена, Осечине, Љубовије и Лознице, а игра стална глумачка екипа.

    - “Сведок” говори о томе како су прошли људи који су лажно сведочили на суду и њихови потомци, а заснива се на више истинитих прича. Овај филм је шаролик, документарни и играни, а преплићу се тужне, снажне сцене са шаљивима. Траје 105 минута и то је наш најдужи филм. У филму се појављује етно-група ‚”Лозице” из Лознице и њихов члан Дуња Блажић, новина је итошто се први пут испред камере налазимо Добрила и ја и има доста шала на наш рачун и онога што се причало и прича о нашем снимању. Задовољни смо урађеним, али коначан суд ће, као и увек до сада, дати публика. Надамо се да ће сале поново бити пуне оних који воле оно што радимо - каже Добривоје који са супругом потписује сценарио и режију.

    Пантелићи по четрнаести пут заредом приређују на Младенце своје филмско вече, а после Лозничана њихов филм видеће и публика у суседним општинама. “Сведок” ће у петак, 23. марта бити приказан у великој сали Народне библиотеке у Осечини, у недељу је пројекција у малозворничкој библиотеци “17. септембар”, а фестивал се завршава у Библиотеци “Политика” у Крупњу, 26. марта. Организатори фестивала су општине Крупањ, Мали Зворник, Осечина и лознички Центар за културу “Вук Караџић”. У свим местима пројекције почињу у 19 сати, а улаз је бесплатан.

    Слоган путујућег фестивала је непромењен - “Да се прошлост не заборави, да будућност памти”, а планирано је да “Сведок” буде приказан у још педесетак места Србије.

    Т.М.С

  • У малозворничкој Библиотеци ''17. септембар'' вечерас је представљена књига „Лознички роковник – Празан џеп и други покушаји“ новинара и музичара Слободана Пајића.

    Поред аутора, о књизи су говорили Предраг Спасојевић, технички уредник издања, и чланови групе ''Празан џеп''Слободан Вујановић и Саша Трифуновић. У ''Празном џепу'', средином осамдесетих година прошлога века, Пајић је био бубњар. Посетиоци су чули како је настала књига која нас враћа у времена када се се песме ''скидале'' на слух, слушањем радија, када су картонске кутије и лонци били бубњеви, на дане када је куповина  ЛП плоче била празник и када се свирало из љубави.

    - Ово је прва Бобанова књига, прва књига о лозничком рокенролу и прва коју издају Лозничке новости тако да је троструки првенац.Лепо је када о некоме, или нечему излазе новински чланци, али књига је једини референтни извор и ко буде некадаистраживао лозничку рок сцену, хтео не хтео мора се сусрести са овом књигом.„Лознички роковник – Празан џеп и други покушаји“штиво јекоја ће временом, у годинама које долазе, све више добијати на значају – рекао је Спасојевић.

    Пајић је надахнуто говорио о настанку књиге за коју је грађу сакупљао више година и у којој је, причајући о својој групи, испричао много ширу причу.

    -Између корица ове књиге уткана су сва наша сећања, она је ризница наших успомена, и људи који су од 1959. године, када је Свето Тешмановић написао прву лозничку рок песму, па до деведесетих нешто значили налозничкој рокенрол сцени. Ту су сећања на прве инструменте, наступе, ауторске песме, време које је заувек остало у нашим животима као један од најлепших периода – казао је он Малозворничанима.

    Пајић у јединственој монографији о лозничкој поп-рок музичкој сцени у минулих нешто више од пола века, подсећа на око 150 музичара, више од 70 рок састава и педесетак људи, који су били део ове рокенрол приче. Књига јесте посвећена музици, али јеи сведочанство о животу у време социјализма, Титове Југославије, братства и јединства, штафете, корзоа, одлазака у ЈНА, дечачких снова и надања. “Лознички роковник” је и прича о одрастању града, тадашњим околностима, схватањима, једном сасвим другачијем начину живота од данашњег. 

    У музичком делу програма наступили су вокално-инструментални састави „4 o' Clock“ , „Lolla Q“ и ''Банкрот''из Малог Зворника, а неколико својих песама одсвирали су и чланови ''Празног џепа''.

    „Лознички роковник – Празан џеп и други покушаји“ премијерно је, више него успешно  представљен прошле године у препуном Вуковом дому културе у Лозници као и на београдском Сајму књига у Београду.

  • Заступник фирме “РУ-АЛ”, Мирослав Мићић, каже да њихова пилана у Малом Зворнику добија рачуне за услугу изношења смећа иако га уопште нема. Из КЈП “Дрина” објашњавају да само поштују одлуку оснивача и да се изношење смећа наплаћује према квадратури пословног простора , а не према количини

    Дуже од годину дана на адресу фирме “РУ-АЛ”, са седиштем у Лозници, стижу рачуни за услугу изношења смећа из њихове пилане у Малом Зворнику иако, како тврде, немају комуналног отпада и малозворничко ЈКП “Дрина” им “празни празан контејнер”. Према речима Мирослава Мићића, заступника фирме која се бави резањем и обрадом дрвета, због дуга, који је достигао велики износ, су тужени и неколико рочишта већ је одржано пред лозничким судом.

    Мићић објашњава да пилана ради од средине 2015. године, а први рачун за изношење смећа стигао је у децембру наредне и од тада га добијају редовно. Одмах је реаговао, ишао у “Дрину” и објашњавао да немају комуналног смећа, а ни контејнер. Међутим, рачуни су наставили да стижу. Ових дана дошао је и фебруарски на 75,5 хиљада динара.

    - Први рачун био је око 40 хиљада динара, а добили смо га и наредна два месеца. Преко адвоката смо рекламирали све добијене фактуре и опет предочили да нити неко долази по смеће нити га предузеће има. Објаснили су да је услуга изношења смећа у складу са неком општинском уредбом да се она не обрачунава на основу количине изнетог смећа него по квадратури, а неколико дана касније су у круг пилане довезли контејнер. Наредни рачун био је близу 84 хиљаде, а отада долазе радници “Дрине” и кипују празан контејнер. Имамо највише десетак запослених који се хране ван предузећа тако да немамо чак ни отпада после оброка. Сву пиљевину продајемо произвођачима пелета и брикета тако да немамо ни смећа, ни отпада. Због тога што нисмо плаћали рачуне “Дрина” нас је тужила и чекамо како ће у овом случају одлучити Основни суд у Лозници - објашњава Мићић.

    Фирма је “Дрини” после добијеног рачуна за децембар прошле године, од 83.975 динара, послала рекламацију у којој, поред осталог, наводе да је то рачун за “непостојећу услугу изношења смећа” као и тврдњу - “Ви немате шта да износите из круга нашег предузећа јер комуналног отпада нема”. Мићић прича да је у пилани доста настрешница, а њих комунално предузећа третира као затворен простор за који је цена изношења смећа по квадрату знатно виша него за отворен простор.

    - Изношење смећа на рачунима је обрачунато за око 4.250 квадратних метара отвореног и око 4.480 квадрата затвореног простора иако у општинској управи постоји тачан податак о површини која је око пет хиљада квадрата од чега је само око двадесет затворени пословни простор. Није нам циљ да избегавамо обавезу, слажемо се да направимо уговор са “Дрином”, али уз реалну цену и да се површине које користимо комисијски утврде - рекао је он.

    Директор ЈКП “Дрина” Драган Чикарић каже да предузеће ради искључиво по ценовнику који усваја локална скупштина и у складу са законом.

    - Поступа се строго у складу са општинском одлуком да се изношење смећа наплаћује по квадрату отвореног и затвореног простора, а не према количини. Као јавно предузеће морамо да радимо строго по одлуци оснивача. У току је судски процес, како суд одлучи тако ћемо поступити и испоштовати његову одлуку - рекао је он.

    Т.М.С

Колумна

март 28, 2020 561

НАШИ СМО - Страх и стрепња

Пре два дана кренем на посао, падао је снег, на улици једва покоји пролазник, а моја глава пуна брига које се сударају. Изненада се закашљах, то код мене тако бива због проблема са синусима, бронхитисом, алергијом и никотином. И ту лека нема. Одједном, млађи…
мар 23, 2020 365

НАШИ СМО - Изолација

Колико год да су се многи опирали праћењу ријалити програма, да нису гледали ни један од понуђених на националним фрекфенцијама или читали са насловних страна таблоида, чак и дневних новина, дочекали су да од недеље, који минут после осам сати увече сви постану део нечега што личи на ту врсту…
мар 14, 2020 830

НАШИ СМО - Корона

Тренутно скоро цела планета има исти проблем. Неко у већој, неко у мањој мери, али овај коронавирус (COVID-19) се не шали. Шири се као луд, поквари живот народу по силним државама, поплаши људе. Почео и код нас да пушта корење. До пре неки дан могли смо се подичити да у земљи Србији нема оболелих,…
мар 07, 2020 1035

НАШИ СМО - Врата

Избори су расписани, очекујте госте. Ако вам већ нису били, сигурно ће доћи, нису стигли раније или ви, можда, нисте били код куће. Мени не долазе, ја сам сигурно на оном списку за избегавање. Међутим, чујем да је увелико кренуло, а и на друштвеним мрежама има све више клипова на тему: “Како сам их…
феб 29, 2020 850

НАШИ СМО - Култура

Чини се да су друштвене мреже једино место на којем се може изнети било каква критика, било кога и било чега, а да се за то не мора никоме подносити рачун. Пљунеш по нечему, направиш се паметнијим него што јеси, па шта буде. Још ако се неко упеца па крене да то подржава својим коментарима, да…

Репортажа

мар 26, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ЧЕКА ЕВАКУАЦИЈУ - Спасавање студента Мирослава

Лозничанин Мирослав Марковић (22) студент је Мисури Вали колеџа у Маршалу, близу Канзас…
мар 24, 2020

ЈАСМИНА РЕШИЛА ДА ПОМОГНЕ – Шије маске суграђанима

Када је видела да по апотекама нема довољно заштитних маски, Јасмина Радојчић села је за…
мар 22, 2020

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Лозничанка Нада Чупковић, која са породицом последњих година живи и ради у Копру,…
мар 21, 2020

БЕЧЛИЈЕ ДИСЦИПЛИНОВАНЕ – Није им потребан полицијски час

Проблеми настали избијањем пандемије коронавируса нису заобишли ни Аустрију, а у…
мар 08, 2020

ИЗ АЛБУМА “СА ЛОЗНИЧКЕ КАЛДРМЕ” - Лавина сећања и носталгије

Када је пре мање од годину дана отворио страницу на фејсбуку, Лозничанин Мирослав Цака…
феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…
феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…

Грми Ло

мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"