fbpx
  • Ретки су они који се и данас сећају извесног Јозе Словенца, који је пре Другог светског рата био власник пилане у Амајићу код Малог Зворника и био велики добротвор. Сећања су додатно избледела када је део овог села поплављен изградњом ХЕ “Зворник”

    Да не оде у потпуни заборав, причу о Јози Словенцу и његовој пилани “на воду”, сачувао је Предраг Спасојевић, учитељ ОШ “Милош Гајић” у Амајићу, прикупљајући грађу за монографију школе “Лучоношиште кроз три века”, а потом и за књигу “Учитељ Жићо”.

    - Ово је једна лепа, људска прича која се ослања на Подриње и делом на Други светски рат. Радећи монографију, пут ме је водио до најстаријих грађана Доње Трешњице, Амајића, Читлука, Будишића и Цулина. Многи су ми помињали и пилану. Налазила се на путу од Амајића према Доњој Трешњици, код моста за скретање у Горњи Амајић, тамо где је данас каменолом. Власник је био Јозо чијег презимена се нико није сећао. Знали су да је био Словенац, али нису знали из ког краја Словеније је дошао. Савладао је српски језик, учествовао у свим активностима у селу и помагао свакоме ко му се обратио. Посебно је волео децу и увек им давао поклоне јер он и супруга нису имали своје. Попримио је и све обичаје, а после његове пилане, у коју је касније уградио погон на парну машину, Амајић никада није имао ни један други привредни објекат. Сахрањен је у једној међи где је данас кућа Милоша Лазића. Покојни Величко Лазић Селчо био је добар пријатељ са њим, па је дао да га ту сахране у његовом имању - испричао нам је учитељ Пеђа.

    Према његовим сазнањима, пилану је покретала вода, а Милош Деспотовић из Будишића му је испричао да се сећа великог дрвеног точка пречника око пет метара на који је падала вода и сасвим лагано га окретала да се чинило као да стоји. Ипак, машине су радиле брзо “да их ниси оком могао испратити”. Јозе се живо присећао и Драган Милановић, син учитеља Жиће, о којем је Спасојевић такође написао књигу. Вода је, причао му је, јазом доведена до пилане, затим коритима од дасака усмерена на точак. То га је подсећало на америчке филмове о испирању злата. Јозо је често посећивао учитеља, жена му се звала Катица, али пилану су, нажалост, запалили партизани који су по ноћи прешли из Босне, преко Дрине. Како прича Спасојевић, том приликом ухапсили су Јозу по пријави једне жене избеглице (звала се Василија) која је била у збегу у Амајићу. Јозо је касније причао да су га потапали и давили у Дрини, мучили га и тукли. Пуштен је тек после сведочења неколико виђенијих људи из Дрињаче и околине. Међутим, убрзо је умро, највероватније од последица овог немилог догађаја.

    - Умро је под помало неразјашњеним околностима 1945. године. Нађен је у Будишићу поред бицикла којим је кренуо ка Малом Зворнику. Јозин гроб је зарастао, а Милош Вучетић из Амајића ми је показао где је сахрањен. Каснијим прикупљањем грађе у раду “Воденице на Дрини и њеним притокама” Боривоја Дробњаковића објављеног 1933. године, пронашао сам податак да је Словенац Јосип Плевел узимао у закуп пилану у Дрињачи од Нурије Пашалића пре него што је изградио своју у Амајићу. Ова пилана била је модернизована, наводи аутор, нарочито откада у њој ради Словенац Јозо. Јосип Плевел уживао је велики углед и поштовање људи из овога краја и запамћен је по добру. Било би ми драго да се пронађу његови сродници - детаљан је Спасојевић.

    Спомен-плоча

    Потомци поменутог учитеља Жиће Милановића поставили су, ове јесени, спомен-плочу на гробу који је до тада био зарастао, запалили свећу и одали пошту пријатељу њихових родитеља Јози. Његов гроб отргнут је од заборава, а у Спасојевићевим књигама остао је писани траг о овом великом и вредном човеку.

    С.П.

  • „Стоп раку грлића материце“ слоган је Европске недеље превенције рака грлића материцечије је обележавање почело јуче и трајаће до 3. фебруара 2018. у циљу подизања свести жена о овој болести и начинима превенције. У нашој земљи посебно се истиче значај доступних мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце и апелује на жене да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и искористити неку од доступних могућности превенције. Основна порука свим женама је да се ова малигна болест може спречити. Добро организовани скрининг програми могу да спрече и до осамдесет одсто случајева рака грлића материце, откривајући малигну дегенерацију у преинвазивној фази.

    Иначе, по броју оболелих од ове болести Србија се налази на четвртом месту у Европи, после Румуније, Литваније и Бугарске док је по броју умрлих на трећем месту. 

    В. М.

  • Прошла година била је изузетно успешна за ФК Рудар из Брасине. Овај клуб је 65 година постојања обележио првим местом у Општинској лиги и пласманом у виши ранг. Екипа из Брасине се ту није зауставила већ је после одличних игара у Међуопштинској лиги “Јадар” у јесењој полусезони освојила веома добро треће место.

    - У виши ранг смо ушли са скоро непромењеним играчким кадром и једина жеља нам је била да сачувамо статус, односно да се пласирамо у средину табеле. Међутим, сезона је почела како се само може пожелети. Момци су играли добро и у првих десет кола били смо на самом врху. Нажалост, у наредних пет утакмица дошло је до пада у игри тако да смо освојили још само четири бода, али и треће место је за нас огроман успех. Имамо одличан тим и остаје жал за још којим бодом који смо могли освојити, али, нажалост, на великом броју утакмица нисмо били у прилици да изведемо најбољи састав, јер велики број фудбалера ради на страни и не може да тренира, а често ни да игра утакмице тако да, када се све сабере, морамо бити задовољни оствареним - истиче Митар Игњатовић, члан управе Рудара.

    Екипа ће на пролеће наступити у промењеном саставу. Нови клуб потражили су Савичић и Богдановић, а у Рудару се надају да ће довести бар два-три нова играча. Игњатовић каже да ће амбиције клуба у наставку сезоне умногоме зависити од евентуалних појачања, али и од тога како буду спроведене припреме. Ако све протекне онако како су планирали, бориће се за врх, а у супротном да сачувају место у Међуопштинској лиги.

    Поред сениорског тима веома добре резултате постиже и кадетска селекција Рудара.

    - Реч је о талентованим дечацима који у наредним годинама то треба и да покажу на терену. Верујемо у њих и они су будућност нашег клуба. Окупили смо много људи око клуба. Ту су чланови управе, ветерани, симпатизери, фудбалери обе селекције и верујем да  Рудар има лепу будућност- поручује  Игњатовић. 

    В. Ст.

  • Библиотека „17. септембар“ у Малом Зворнику угостиће у среду др Зорку Тошић која ће представити своју најновију збирку песама „Моје лудо срце“. Реч је о трећој књизи поезије која је, према речима ауторке, потпуно аутобиографског карактера. Велики део песама посвећен је једној особи, а сви стихови настали су у последњих годину и по дана.

    - Збирка садржи 164 песме подељене у четири целине. Прва је „И даље пишем о љубави“ и у њој испуњавам обећање једној особи да ћу јој посветити збирку песама. Написала сам причу у стиховима о нама, од нашег првог сусрета до данас. Други део „Дрхтаве песме“ испуњен је нежним стиховима и устрепталим осећањима, док је трећи део „На корак до сна“ збирка емоција које човек осећа док сањари. У четвртом делу „Толико ми је лепо“, сабрала сам песме о лепоти живота и праве љубави о којој сви сањамо и којој сви тежимо. Ово је књига нежних, искрених, дрхтавих песама коју је написало моје срце док ме је водило својим путевима. Због њега сам волела, страдала, можда и лудовала помало. Остајем верна себи и свом стилу писања, а моје песме су једноставне и искрене – каже докторка Зорка, цењени лекар интерниста у лозничкој Општој болници. 

    С.П.

  • Јуче је завршено прво полугодиште, а данас је  почео други део зимског распуста за ученике основних и средњих школа у централној Србији. Ђаци ће се вратити у клупе 12. фебруара када почиње друго полугодиште.

    Њихов следећи предах биће од 2. до 9. априла када је по школском календару пролећни распуст.

     

    З. В

  • Докторка Зорка Тошић, специјалиста интерне медицине у Општој болници Лозница, од пре пар година ипесникиња, чланица књижевног клуба ,,Караџић“, представила је прексиноћ у малозворничкој Библиотеци „17. септембар“ своју трећу збирку песама „Моје лудо срце“. О њеној поезији говорио је Драган Тошић, лектор и рецензент све три збирке, стихове из књиге казивала је Бранислава Илић, дугогодишња чланица позоришта КУД „Караџић“, а гошће песничке вечери биле су песникиње Слободанка Боба Маринковић, Марија Бегић и председница књижевног клуба Светлана Гајић.У музичком делу програма наступили су вокална солисткиња Сања Маврак игитариста Горан Стефановић.

    Пре ове, Зорка Тошић је у сарадњи са Библиотеком Вуковог завичаја објавила књиге „Све моје љубави“ (2014) и „На старзи љубави“ (2015). 

    С.П.

  • Друга фаза пројекта "Бебо, добро дошла на свет", која је јуче отпочела и у Лозници, део је стратегије развоја електронске управе и пројекта "Стоп бирократији", чији је циљ смањење бирократских процедура,што је био и остао приоритет председнице Владе Републике Србије Ане Брнабић. У саопштењу Владе Србије наводи се да мајке новорођенчади у Лозници од јуче, за родитељски додатак, могу да се пријаве у потпуности електронски из породилишта.
    Ова нова функционалност информационог система "Бебо, добро дошла на свет", који већ омогућава упис детета у матичну књигу рођених, пријаву пребивалишта и здравственог осигурања електронским путем – без одласка на шалтере различитих државних институција, стартовала је по први пут пре само четири дана у општини Зрењанин, док је од децембра доступна и у Лесковцу.
    У наредном периоду ова услуга биће омогућена у Београду и Смедереву, а до краја септембра и у преосталим локалним самоуправама у Србији. Процењује се да ће је користити приближно 80 одсто родитеља, којима ће уштедети додатних 150
    хиљада часова.

    Прва фаза информационог система "Бебо, добро дошла на свет" родитељима је већ уштедела 400 хиљада сати, што заједно доноси 550.000 часова уштеде годишње. Услуга је бесплатна и намењена је родитељима тек рођених беба, којима је време посебно важно. Сама пријава за родитељски додатак у оквиру поменутог система веома је једноставна и захтева свега неколико минута. Када се мајка, држављанка Србије са пребивалиштем у Лозници, Лесковцу или Зрењанину, у овој фази пројекта, у породилишту изјасни да жели своје дете да пријави електронским путем, здравствени радник у систем уноси податке родитеља и оне који се односе на име, пребивалиште и здравствено осигурање новорођенчета. Захтев за родитељски додатак подноси се истовремено, при чему је име детета могуће унети и на језицима мањина.

    Информациони систем „Бебо, добро дошла на свет“ почео једа ради у априлу 2016. са циљем да родитељима олакша прве дане живота детета – омогући им да за 15 минута, бесплатно и електронски заврше административне послове за које је раније било потребно неколико одлазака на шалтере и плаћање различитих такса.

    Путем услуге до сада је пријављено више од 80 хиљадабеба, а родитељи су у више од 64 хиљадеслучајева одлучили да искористе могућност коришћења услуге по принципу „све на једном месту“ и успешно заврше пријаву у матичну књигу, пребивалиште и здравствено осигурање, наводи се у саопштењу Владе Србије.

  • Откада је прошлог августа ступила на снагу нова одредба Закона о раду (Посебног колективног уговора за ангажовање естрадно-уметничких извођача), власници угоститељских објеката дужни су да провере да ли певач и музичари који наступају у њиховом објекту поседују дозволу. У  лозничком Удружењу музичара “Нота” подсећају да су такође у обавези и да са сваким од њих потпишу уговор о пружању услуге из области музичке културе

    Тај уговор требало би да прецизира цену рада, висину доприноса и пореза, али је за многе музичаре управо он постао главобоља и предмет различитих полемика. Мада су законодавци објаснили да се дозвола за рад добија у неком од удружења музичара преко две репрезентативне организације - Удружења музичара xеза, забавне и рок музике и Савеза естрадно-музичких уметника Србије, многи који живе од музицирања били су у недоумици шта да чине и какве ће последице трпети у случају да немају дозволе. Збуњивало их је и то што је њена цена била различита од удружења до удружења (од 5.000 до 8.000 динара). Одговоре на нека питања пред којима су се нашли музичари у протеклих шест месеци потражили смо у Удружењу музичара “Нота” из Лознице, које је основано 2014. године и тренутно има близу 120 чланова.

    - Уредно смо регистровани у АПР-у, а дозволе за рад обезбеђујемо преко Удружења музичара xеза, забавне и рок музике, најстаријег удружења, чије је седиште у Београду. Иначе, матична удружења бирају са киме ће сарађивати, а ми смо изабрали ово које је и дало иницијативу да се и у Лозници организујемо - каже Дуња Блажић, оснивач и подпредседница удружења “Нота”.

    Она објашњава да су се од 1. августа 2017. године, када је закон о обавезној дозволи за рад музичара ступио на снагу, поред овог, појавиле и неке испоставе, као и нелегална удружења која издају неважеће исправе.

    - И они који их издају, и они који их узимају, крше свесно закон јер добро знају шта је исправно. Управо такве организације упорно покушавају да оспоре наш рад иако смо једино валидно удружење у граду. Такве групације плаше музичаре како ће са нашом дозволом плаћати огромне порезе, а са њиховим не. У нашем удружењу имамо и неколико адвоката, полицијских службеника, доктора, професора, али и колеге музичаре из других градова. Да ли би сви они били у удружењу које није исправно? Многе групе су наши чланови, попут познатог акустичног оркестра “Вожд” - истиче Блажићева.

    Како је рекла, музичари су у обавези да имају дозволе за рад, али и власници угоститељских објеката морају правити радне уговоре, при чему за музичаре плаћају доприносе. Такође, склапа се уговор са организатором весеља, а минимална висина хонорара по важећем Закону о раду износи 1.200 динара по члану оркестра. Исправност дозвола имају право да прегледају само инспектори рада, пореска и туристичка инспекција у сарадњи са полицијским службеницима.

    - Наглашавам да музичари ником другом нису у обавези да показују дозволе, а поготово не да плаћају некоме било шта и то на лицу места. Дозвола се издаје на годину дана, што се наплаћује 5.000 динара, а ми правимо и уговоре за рад. За четири године постојања нисмо имали ниједну неисправнст и зато позивамо колеге да нам се обрате и отклоне све недоумице, ако их имају - поручује наша саговорница.

    Уласком у легалне токове, музичари имају одређене обавезе, али и права, у случају било какве нерегуларности током наступа. Дуња Блажић наводи као пример случај певачице коју је гост случајно ударио флашом, наневши јој повреде на лицу. Истражни органи су је прво питали да ли је регистрована као музичар, а после само осам месеци донета је судска пресуда у њену корист на основу које је наплатила одговарајућу новчану надокнаду за претрпљен страх и повреде.

    Казне

    За непоштовање одредби следе казне тако да се организатори весеља кажњавају новчано уколико ангажују музичаре без дозволе, док газди локала прети затварање објеката. Занимљиво је да уколико младенци организују свадбу у свом дворишту, ван угоститељског објекта, младожења се тада налази у улози послодавца за музичаре које је ангажовао. Он мора да ангажује музичаре и да са њима склопи уговор и на њихове текуће рачуне уплати минимум 1.200 динара по члану групе. У противном младожењи прети казна од 10.000 динара уколико је ангажовао музичаре без дозволе и од 20.000 до 300.000 динара уколико није склопио колективни уговор са музичарима. 

    С. Пајић

  • Општине Мали Зворник и Херцег Нови (Црна Гора) од петка, 2. фебруара,  постале су две побратимске општине. Њихова сарадња засниваће сеубудућенаразвоју и унапређењу искустава у демократском функционисању локалне управе и размени информација“, а потписнициПовеље о братимљењу су председници општинаСтеван Катић и Зоран Јевтић.

    Поводом потписивања документа, председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић изјавио је да званично успостављање сарадње са Херцег Новим додатно учвршћује постојеће добре односе два места и њихових грађана, пружајући и формалне услове за конкретне активности које треба да допринесу побољшању квалитета живота оба места. Он јеу Херцег Новом боравио токомвикенда на позив руководства те општине, у оквирутрадиционалнеманифестацијеПразник мимозе. 

    С.П.

  • Потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација, Расим Љајић посетиће сутра Мали Зворник и том приликом обићи подземни град Карађорђевића. Општина је конкурисала за новац неопходан за сређивање овог комплекса, укопаног у стени поред магистралног пута, у непосредној близини старог гвозденог Моста краља Александра Првог Карађорђевића, чија реконструкција је такође планирана за ову годину и за шта је Србија издвојила око 600 хиљада евра. Министар Љајић први пут ће ући у подземни град, који је имао конспиративни назив „Камена девојка“, а у којем малозворничка општина планира да у одређеним просторијама отвори сувенирницy, али и у потпуности уреди собу у којој је одржана последња седница Краљевске владе. Ако буде новца, планирано је уређење капеле унутар подземног склоништа, а једна од ранијих идеја била је да се преостале две трећине комплекса под одређеним условима издају под закуп за јасно одређене намене.

    Иначе,градња склоништа у шупљој стени почела је 1932. године према наређењу краља Александра Карађорђевића са намером да објекат пружи све услове за дужи боравак под земљом. Подземни град коришћен је једино у априлу 1941. када је овде одржана последња седница Југословенске владе којом је председавао краљ Петар Други Карађорђевић. Он је ту провео три последње ноћи у Србији и одатле је 12. априла отишао у изгнанство. Подземни град има 12 улаза, око 1.700 метара ходника и 75 просторија различитих величина за краља, владу, врховну команду, дворане, сале, кабинет, стражару, краљеву капелу  и прављен је тако да може да прими више хиљада људи. 

    С.П.

  • Децембарске зараде традиционално су највише, али запосленима у градовима и општинама Мачванског округа то није помогло да се приближе просеку на нивоу државе од којег у зависности од места живљења заостају од седам до чак 24 хиљаде. Лане је најисплативије било радити на пословима рачунарског програмирања и консултантских делатности и у ваздушном саобраћају

    Просечна зарада без пореза и доприноса у Мачванском округу исплаћена у децембру, месецу у којем су примања, према статистици, традиционално највиша, била је нижа од државног просека за 10.131 динар. Просек на нивоу Србије износио је 54.344 динара, а у округу 44.213. Запослени у Коцељеви имали су највише зараде у округу, примили су нешто више од 47.800 динара, а следили су их Шапчани са мало више од хиљаду динара нижом платом. Љубовијани су имали скоро 46 и по хиљада, а Лозничани готово 43 и триста, што је било довољно да иза себе оставе 95 општина, међу којима и три престоничке. Радници у Малом Зворнику примили су 40 и по хиљада, а они у Богатићу и Владимирцима по 37.900, односно 37.023. Најниже плаћени били су Рађевци - 29.457, па се Крупањ по нето заради сврстао међу шест општина у којима оне не прелазе ни 30 хиљада. Иза њега су само Жабари - 28.886. Гаxин Хан - 28.387 и најсиромашније Трговиште са 25.251. Сврљиг и Ћићевац бољи су за осамдесетак и три стотине динара.

    Више од 80 хиљада динара примили су само запослени у три београдске општине - Врачару, Сурчину и Новом Београду с тим што су тих 80 добили Врачарци, док Сурчинци имају 90 и по, а Новобеограђани скоро округло 94 хиљаде динара. За један су пребацили. Тако је зарада у најбогатијој општини скоро четири пута виша од оне у најсиромашнијој.

    Према подацима Републичког завода за статистику, протекле године најисплативије је било радити на пословима рачунарског програмирања и консултантских делатности јер је просечна плата од јануара до децембра износила скоро 180 хиљада динара. Ове делатности припадају области информисања и телекомуникација у којој се налази и друга најслабије плаћена делатност - кинематографска, ТВ и музичка продукција са 22.800 динара. Радници у овој делатности боље су плаћени једино од оних који раде у путничким агенцијама и код тур-оператера. Беже им целих 519 динара.

    Ни радницима у ваздушном саобраћају није било лоше, зарађивали су просечно 166 и по хиљада, а на трећем месту били су запослени у услужним делатностима у рударству са 130 и по хиљада. Ово би требало да нас радује, ако имамо у виду да ће у догледној будућности почети експлоатација јадарита. То би требало да буде и сигнал локалним предузетницима у ком правцу да се преусмере да не би предузећа из неких других места односила лознички “кајмак”.

    Добро су пролазили и они који су се бавили управљачким делатностима и саветовањем, као и они који раде на рекламирању и истраживању тржишта, експлоатацији нафте и природног гаса, производњи кокса и нафтних деривата, као и дуванских производа, а листу оних који су у просеку зарађивали више од стотину хиљада динара месечно закључују пружаоци финансијских услуга, осим услуга осигурања и пензијских фондова. 

    Н. Т.

  • - Ово је јединствена туристичка атракција која је, нажалост, у овом тренутку потпуно неискоришћена и зато смо заједно са представницима локалне самоуправе одлучили да ово буде не само туристичка атракција Малог Зворника, већ целе Србије - рекао је данас у Малом Зворнику потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација, Расим Љајић, који је заједно са општинским руководством посетио подземни крад Карађорђевића. Он је нагласио да је реч о комплексу јединственом у архитектонском, због места и начина изградње, али и у културно-историјском смислу.

    - Да се налази негде у Шпанији, Италији, или Немачкој вероватно би држава од њега већ приходовала милионе евра. Објекат је стајао запуштен и само захваљујући локалној самоуправи одржан је у како-тако прихватљивом стању – рекао је министар Љајић, иначе први државни функционер који је званично ушао у подземни град, познат под шифрованим називом „Камена девојка“.

    Он је потврдио да ће ускоро почети озбиљна реконструкција тајног града Карађорђевића и изразио наду да ће први туристи моћи да уђу и виде овај објекат и упознају са историјским детаљима, већ током ове године. Председник општине Зоран Јевтић подсетио је да је пре три године урађена електрификација у ходницима и да се сада завршава пројектно-техничка документација, после чега ће бити познато колико новца је потребно за овај подухват.

    - Држава је обезбедила новац и за реконструкцију Моста краља Александра Првог Карађорђевића, који нас преко Дрине спаја за Зворником, тако да очекујемо да ће уз уређење подземног града све то допринети развоју туризма у овом делу Подриња – рекао је Јевтић.

    С.П.

  • Због повећаног броја пацијената са респираторним обољењима на свим Одељењима Опште болнице у Лозници забрањене су посете. Грађани ће благовремено бити обавештени када ће посете опет бити дозвољене.

  • Наредне среде 14. фебуара, истиче рок за уплату прве рате пореза на имовину за ову годину. Пошто ће пореска решења стићи знатно касније, као и претходних година, на уплатницу треба уписати износ једнак последњој, четвртој лањској рати. По истом принципу грађани би требало да уплате и другу рату која доспева 15. маја, уколико до тог датума не стигну нова решења. Када их коначно добију, обвезници ће имати рок од 15 дана да уплате евентуалну разлику у односу на рату коју су платили по старом обрачуну.

    Иако пореска администрација касни са решењима, грађанима се не саветује да касне са уплатом како би избегли плаћање затезне камате за сваки дан кашњењa. Каматна стопа тренутно износи 13,5 одсто на годишњем нивоу, а најнижа казна за избегавање овог пореза је пет хиљада динара.

    ЛН

  • - Спремни смо да са озбиљним инвеститором уђемо у јавно-приватно партнерство и на тај начин подстакнемо и убрзамо развој бањског туризма као и да откупимо нове парцеле како бисмо их уступили онима који би овде отворили производне погоне - каже председник општине Зоран Јевтић

    Инвеститори из Руске Федерације, заинтересовани за улагање у развој бањског туризма, обишли су крајем прошле седмице хотеле у Радаљској бањи и са представницима малозворничке општине разговарали о могућностима унапређења смештајних капацитета. Предеседник општине Зоран Јевтић састао се и са потенцијалним инвеститорима из Турске, за које нам је потврдио да су вољни да у Малом Зворнику покрену текстилну производњу и запосле око 400 радника.

    - Како смо и најављивали, ова година би требало да буде година значајнијег покретања привреде, самим тим и запошљавања нових радника у нашој општини. У том смеру се одвијају и сви наши сусрети и контакти са могућим страним инвеститорима. Тренутно, заинтересованих има за куповину хотела у Радаљској бањи, али и за покретање текстилне производње у објекту некадашње пилане “Ново Гучево”. Имали смо сусрете са два значајна инвеститора из Русије и Турске и надамо се да ће, након разговора и услова које смо им понудили, ускоро доћи до договора и сарадње. Са њима смо ступили у контакт преко наших државних институција у оквиру најављене помоћи и подршке у области покретања привреде у малозворничкој општини - казао је председник Јевтић.

    Он подсећа да локална самоуправа више од годину дана интензивно ради на стварању услова за унапређење туризма у Радаљској бањи и да су у том циљу израђени неопходни плански документи. Јевтић истиче да је прошле године урађен и представљен јавности елаборат о потенцијалима ове бање, а потом је општина финансирала израду плана развоја туризма Радаљске бање, који је ових дана завршен.

    - Инвеститорима из Русије предочен је тај план, који, поред осталог, предвиђа изградњу модерног рехабилитационог центра, бањског парка, рибарског села, омладинског села, ауто-кампа, са пратећом инфраструктуром, ресторана, паркинга и других садржаја, који би Радаљској бањи дали одлике савременог туристичког места. Општина финансира и најновију проверу карактеристика и квалитета воде на бањским изворима, а у погледу даљег рада спремна је да озбиљне инвеститоре у потпуности подржи и, у складу са законом, уради све што је потребно како би омогућила бржи развој бање. Спремни смо да са озбиљним инвеститором уђемо у јавно-приватно партнерство и на тај начин подстакнемо и убрзамо развој бањског туризма који би омогућио нова радна места и грађанима пружио прилику за остваривање додатних прихода, кроз различите делатности - објашњава председник општине.

    Он додаје да је за отварање погона текстилне производње у објекту “Новог Гучева” потребно да општина откупи плац и објекат на површини од око 5.000 квадратних метара, како би их уступила потенцијалном инвеститору. Тај посао је врло известан и општина ће, према његовим речима, ребалансом буџета обезбедити новац за куповину простора и проширење индустријске зоне. Поред тога, општина ће у наредном периоду радити и на откупу нових парцела и континуираном проширењу и уређењу индустријске зоне, коју ће моћи да понуди инвеститорима.

    С. П.

    Фото: Општина Мали Зворник

  • На предстојећем, јубиларном 40. Међународном сајму туризма у Београду представиће се самостално и општина Мали Зворник. На штанду од око 35 квадратних метара посетиоци ће моћи да се упознају са свим лепотама које нуди малозворнички крај.

    - Потрудићемо се да прикажемо све оно што имамо и надамо се да ће ове године већи број туриста посетити Мали Зворник. Ове године тежиште нашег наступа биће на доброј реклами сеоског туризма, угоститељских објеката, хотела “Ројал-Дрина” и етно-села “Вилине воде” и и “Дрински рај”. Подсетићемо посетиоце и на тајни, подземни град Карађорђевића и на археолошко налазиште Орловине - каже Младен Перић, шеф кабинета председника општине.

    Иначе, први дан сајма на малозворничком штанду биће у знаку Удружења жена “Незаборав”, другог дана штанд ће “запосести” ловци и риболовци, трећег привредници са нагласком на оне који се баве угоститељством, а последњег дана сајма етно-ресторани са подручја општине добиће прилику да привуку госте.

    Н. Т.

  •  

    У већини основних школа почеле су припреме за полагање мале матуре, збирке за припрему завршног испита су у продаји од краја јануара и скупље су за седамдесет динара у односу на претходне. Мале матуранте очекује и измењен систем бодовања матуре, успех током школовања доноси мање бодова а повећан је број поена које могу да освоје на тестовима

    Збирке за припрему завршног испита који ђаци осмог разреда полажу на крају основне школе, од краја прошлог месеца могу се купити у књижарама широм Србије.

    У питању су збирке из српског (матерњег) језика, математике и комбинованог теста који укупно коштају 670 динара, 70 динара више него лане. Збрика за српски кошта 300 динара, за математику 190, а за комбиновани тест 180 а као и претходних година штампане су и на језицима националних мањина.

    Свака збирка садржи по 450 задатака, једна петина је нова у односу на лане и сви су распоређени на основни, средњи и напредни ниво. На крају књига, које је припремио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, налазе се решења задатака на основу којих ђаци могу самостално да вежбају и проверавају знање, али и да се упознају са моделима по којима се конструишу задаци за испит.

    Од ове године осмаке чека другачије бодовање њиховог знања на малој матури. Измењени систем бодовања предвиђа да ученици мање бодова добијају на основу успеха током основног образовања, док је повећан број поена које могу да освоје на тестовима. Изменама Правилника, ученици ће на постигнут успех у школи добијати максимално 60 уместо 70, а на тестовима 40 поена уместо 30. Мења се и број бодова по појединачним испитима, тест из српског и математике носи по 13, а комбиновани, уместо досадашњих 10 носи 14 поена. Како истичу у Министарству просвете, промене које су уведене најављене су пре почетка ове школске године, јер је „ јурњава за оценама и просеком постала велико оптерећење за ученике, родитеље и наставнике.“

    Подсећају, да је и раније успех из школе вреднован са 60, а завршни тест са 40 поена и да је уписна политика промењена 2014. године, када је и уведен комбиновани тест. Тако су претходне три генерације матураната на основу успеха из 6, 7. и 8. разреда могле да прикупе укупно 70 поена, док се матура вредновала са 30 бодова, по десет из српског, математике и са комбинованог теста.

    Осим промене односа бодова, матуранте ове године очекује и више отворених питања из српског, као и питања која ће се увезивати. Рецимо, да се градиво из књижевности и дела одређених писаца повезују и с одређеним периодом из историје. Комбиновани тест ће се, као и лане, добијати по различитим групама да би се смањило преписивање.

    Као једну од мера која би умањила могућност варања на малој матури, министар просвете Младен Шарчевић је прошле године најавио увођење камера у учионице и сале у којима се полажу тестови. Оне би снимале из птичје перспективе, тако да ће се јасно виде покрети, али не и лица матураната. Министар је најављивао и промене у дежурству, тако да на малој матури у осмолеткама дежурају и наставници средњих школа, као и екстерно оцењивање које би бодовање испита учинило објективнијим. Ипак, ове промене сачекаће неке будуће генерације.

    Према календару образовно-васпитног рада Министарства просвете за текућу школску годину, ученици осмог разреда полагаће малу матуру 18.19 и 20. јуна.

    В. М.

  • Прекомерно конзумирање енергетских пића изазива бројне здравствене проблеме а у комбинацији са алкохолом може чак да има и смртни исход. У Служби хитне помоћи у Лозници нема регистрованих случајева да је до здравствених проблема дошло због употребе енергетских пића, али пошто се она често мешају са алкохолом, али и са другим психоактивним супстанцама, један од узрока тегоба могу бити управо енергетска пића

    Из Европског комитета за храну већ годинама упозоравају да се са употребом енергетских напитака мора бити обазрив па су многе земље увеле старосну границу за њихову продају, али Србија то још није учинила. Подаци о њиховој употреби су поражавајући, седамдесет одсто младих и скоро десет одсто млађих од десет година у свету конзумира овај напитак.

    Просечни адолесцент попије више од две литре енергетских пића месечно а сваки пети више од седам литара. Све је почело у Јапану где је прво енергетско пиће произведено у фабрици како би радници имали снаге да раде и ноћу а тек касније је почела производња у Европи а потом и у Америци. Три специфона састојка која они садрже и која их разликују од освежавајућих пића су кофеин, таурин и Де-глукуронолактон. Према речима др Дарка Тешмановића, специјалисте социјалне медицине у лозничком Дому здравља, ова комбинација је паметна зато што сваки од њих има специфично дејство и у комбинацији дају добар ефекат.

    - Иако ни за једну од три спорне супстанце није доказано да је штетна, не смемо заборавити Парацелзусов принцип да „количина супстанцу чини токсичном “. Сходно томе, морамо имати на уму да су и дозе састојака у енергетским напицима значајно веће него што их уносимо кроз исхрану. Наука још не располаже подацима о дневно прихватљивим дозама кофеина, таурина и Д-глукуронолактона, које се смеју уносити без последица по здравље. Зато свуда у свету стручњаци саветују избегавање или макар опрез приликом конзумирања, посебно када је реч о младим људима - истиче он.

    Енергетска пића припадају безалкохолним пићима које тренутно повећавају количину енергије у организму, истраживања показују да она повећавају менталне способности уживаоца, његову будност и физичку издржљивост. Међутим, ефекат је краткотрајан, траје до 90 минута а после тога умор који је већ постојао у организму долази још више до изражаја. Добробит која се осети од њих не ослобађа се као резултат сагоревања калорија већ, због стимуланса који се додају пићима и због бројних витамина које садрже.

    - Позитивни ефекат који они производе ускоро стиже на наплату, прекомерна употреба кофеина довешће до поремећаја срчаног ритма, аритмија, тахикардија - повишен број откуцаја срца, скокова крвног притиска. Највише погађа срце и крвне судове, због великог уноса газиране воде која се у њему налази, може се јавити чир у желуцу а боје које се додају накупе се у јетри и оштећују је. Када прође дејство, адреналин је покупио све енергетске резерве па их тера на додатно узимање и, наравно, ствара се зависност - каже Тешмановић.

    Како истиче, највећи проблем настаје када се комбинују са алкохолним пићима, енергетска пића делују стимулативно, буде организам а алкохол има супротно дејство па се узимањем енергетских пића маскира ефекат алкохола.

    - Млади мисле да могу још да пију и у моменту када престане дејство енергетског пића јављају се негативна дејства најчешће када се враћају кући, док су у вожњи. Тада они стижу у Хитну службу. У Хитној служби у Лозници немамо регистроване случајеве да је до здравствених проблема дошло баш због употребе енергетских пића, али пошто често долази до њиховог мешања са алкохолом али и са другим психоактивним супстанцама, један од узрока тегоба могу бити управо, енергетска пића - напомиње Тешмановић.

    Упозорење на лименци

    Просечна лименка од 250 милилитара садржи 27 грама шећера и 80 милиграма кофеина. То је исто као велика шоља кафе са четири кашичице шећера. На свакој лименци би требало да буде упозорење да је строго забрањено за децу и труднице, адолесеценте као и особе оптерећене одређеним болестима као што су кардиоваскуларна обољења, психијатријска и неуролошка и онима који имају проблема са јетром и бубрезима као и да више од две лименке дневно не би смело да се попије.

    В. М.

  • Национална служба за запошљавање (НСЗ) данас је објавила јавне позиве и конкурсе за запошљавање и самозапошљавање. За активне мере запошљавања ове године биће издвојено 3,65 милијарди динара из средстава НСЗ и додатних 550 милиона динара за особе са инвалидитетом.

    Јавни позиви и конкурси биће отворени до 30. новембра ове године, осим конкурса за организовање јавних радова за незапослене, као и конкурс за организовање и спровођење јавних радова за незапослене са инвалидитетом који су отворени до 2. априла.

    Јавни позив за доделу субвенције за самозапошљавање Рома биће отворени  до 16. априла. 

    Л.Н

  • Општинска управа у Малом Зворнику организовала је крајем прошле седмице у сарадњи са Пољопривредном стручном саветодавном службом “Пољосавет” из Лознице зимску школу за пољопривреднике који су могли да сазнају новине у овој области и добију савете везане за производњу. Заменик председника општине Милош Радојчић подсетио је полазнике семинара да је локална самоуправа и ове године издвојила 15 милиона динара за субвенције у пољопривреди и да ће тим новцем највећим делом бити финансиране набавке уматичених стада, подизање воћних засада, куповина пољопривредне механизације, пластеника и друге опреме у пољопривреди. Како је објаснио, услови за доделу ове врсте подршке пољопривредницима, као и увек, биће прецизно дефинисани правилником о додели субвенција, те да ће његова израда уследити по објављивању овогодишњих републичких уредби у пољопривреди. Радојчић је позвао пољопривреднике да прате општинске јавне позиве и припреме своја газдинства како би могли благовремено да конкуришу и испуне тражене услове за доделу средстава путем субвенција.

    На предавању је било речи и о процедури формирања задруга, могућностима које такав облик удруживања пружа, као и о обавезама и правима задругара. Пољопривредницима су предочене и могућности финансирања и набавке механизације преко донација из Европске уније, уз напомену да су критеријуми за добијање тих средстава врло високи, због чега им је сугерисано да се више ослањају на помоћ коју дају домаћа министарства и локална самоуправа.

    Предавање је обухватало и заштиту биља, посебно малине, која се у Малом Зворнику узгаја у значајнијој мери. Предочене су им радње које предстоје пре, за време и након бербе малине, уз напомену да прскање ове врсте засада треба да обављају у зимском периоду, за време и након цветања, те да је оно строго забрањено док је малина у роду. У оквиру ове теме, пољопривредници су упознати с тим да ће посебна пажња у малинарству убудуће бити посвећена хигијени приликом сакупљања и чувања овог воћа.

    У циљу унапређења положаја пољопривредника, поред Малог Зворника, слична предавања одржана су и у Лозници и Крупњу.

    С. П.

    Фото: Cајт Општине Мали Зворник

Колумна

март 28, 2020 559

НАШИ СМО - Страх и стрепња

Пре два дана кренем на посао, падао је снег, на улици једва покоји пролазник, а моја глава пуна брига које се сударају. Изненада се закашљах, то код мене тако бива због проблема са синусима, бронхитисом, алергијом и никотином. И ту лека нема. Одједном, млађи…
мар 23, 2020 364

НАШИ СМО - Изолација

Колико год да су се многи опирали праћењу ријалити програма, да нису гледали ни један од понуђених на националним фрекфенцијама или читали са насловних страна таблоида, чак и дневних новина, дочекали су да од недеље, који минут после осам сати увече сви постану део нечега што личи на ту врсту…
мар 14, 2020 830

НАШИ СМО - Корона

Тренутно скоро цела планета има исти проблем. Неко у већој, неко у мањој мери, али овај коронавирус (COVID-19) се не шали. Шири се као луд, поквари живот народу по силним државама, поплаши људе. Почео и код нас да пушта корење. До пре неки дан могли смо се подичити да у земљи Србији нема оболелих,…
мар 07, 2020 1035

НАШИ СМО - Врата

Избори су расписани, очекујте госте. Ако вам већ нису били, сигурно ће доћи, нису стигли раније или ви, можда, нисте били код куће. Мени не долазе, ја сам сигурно на оном списку за избегавање. Међутим, чујем да је увелико кренуло, а и на друштвеним мрежама има све више клипова на тему: “Како сам их…
феб 29, 2020 850

НАШИ СМО - Култура

Чини се да су друштвене мреже једино место на којем се може изнети било каква критика, било кога и било чега, а да се за то не мора никоме подносити рачун. Пљунеш по нечему, направиш се паметнијим него што јеси, па шта буде. Још ако се неко упеца па крене да то подржава својим коментарима, да…

Репортажа

мар 26, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ЧЕКА ЕВАКУАЦИЈУ - Спасавање студента Мирослава

Лозничанин Мирослав Марковић (22) студент је Мисури Вали колеџа у Маршалу, близу Канзас…
мар 24, 2020

ЈАСМИНА РЕШИЛА ДА ПОМОГНЕ – Шије маске суграђанима

Када је видела да по апотекама нема довољно заштитних маски, Јасмина Радојчић села је за…
мар 22, 2020

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Лозничанка Нада Чупковић, која са породицом последњих година живи и ради у Копру,…
мар 21, 2020

БЕЧЛИЈЕ ДИСЦИПЛИНОВАНЕ – Није им потребан полицијски час

Проблеми настали избијањем пандемије коронавируса нису заобишли ни Аустрију, а у…
мар 08, 2020

ИЗ АЛБУМА “СА ЛОЗНИЧКЕ КАЛДРМЕ” - Лавина сећања и носталгије

Када је пре мање од годину дана отворио страницу на фејсбуку, Лозничанин Мирослав Цака…
феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…
феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…

Грми Ло

мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"