fbpx

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш као и све друге посетиоце, разноликост и лепота више од хиљаду биљака. Ипак, оно што ће те посебно изненадити и што ћеш највише препричавати биће, већ годинама највећа атракција овог незаборавног врта - Гвозден, гавран који говори. Када је ту Панић, гавран јасно каже ''Живко, домаћине'', а то, чак, ако му домаћин затражи, понови гласније.

Панић каже да је пре неких четрдесетак година нашао Гвоздена као птића повређених крила у њиви, донео га је кући и отада траје њихово дружење. После две године гавран је проговорио и почео да зове спасиоца "Живко домаћине!".

Добри људи воле животиње - Живко са голубовима 

-  Мене је поштар дозивао са капије и Гвозден је то, очигледно, слушао, све док једнога дана није проговорио. Успевао је на почетку да ме превари, док нисам схватио да је научио да говори. Чујем дозивање, одем до капије, а тамо нема никога. Онда сам открио да ме то зове мој гавран. Он је врло паметан, а боље од многих људи изговара глас ‘‘ж’‘. Било је неких који су покушавали да га науче псовкама, али је Гвозден томе успешно одолео – прича Панић.

Гвозден причалица

Осим ''Живко, домаћине'', када је баш расположен за ''причу'' Гвозден каже и ''Хоћеш воде'' и ''Мићо, баћо''. Иначе, литература ''каже'' да је обични гавран (лат. Corvus corax) највећа врста из породице врана, фасцинантна, разиграна и веома интелигентна животиња, способна да изражава и различите емоције сличне људима, па чак и да, као што потвђује Гвозден,  имитира човеков говор. Ова птица у заточеништву може боље да научи да говори него неке папиге, а успешно може и да  опонаша друге звукове, гласове других птица, па чак и звук аутомобилског мотора. Гаврани, што се тиче интелигенције, иду раме уз раме са шимпанзама и делфинима, мада у многим тестовима показују да су чак и интелигентнији од шимпанза. Бројни експерименти показали су да ова птица одлично решава логичке тестове који укључују више корака и коришћење алата, оно што никада не успе да реши нека друга животиња гавран често уради из  првог покушаја. Гавран је тако паметна птица да су неки научили и да броје.

Панић у шали каже да гавран може да живи чак 200 година и да ће његово име, захваљујући Гвоздену, још дуго бити помињано.

Иван Трифуновић

ПРОЧИТАЈ И...

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то протести? Заговарање неке идеје? Конкретне акције? Потписивање петиција, можда? Уништавање имовине фабрика које експлоатишу раднице и раднике и(ли) загађују животну средину? Шта год од овога да ти је прошло „кроз главу“ свакако си у праву, али ово су само неки од облика активизма. Међутим, у овом тексту нећу писати о тим, условно речено, „традиционалнијим“ облицима активизма него о стратегији која се почела примењивати од шездесетих година прошлог века, а која данас постаје све значајнија и све популарнија у многим друштвима. Дакле, овде ће бити речи о активизму кроз потрошњу.

Уобичајен назив за овај новији облик активизма јесте критичка потрошња и она подразумева свесну одлуку потрошача да производ купе или не, подстакнути неекономским разлозима. То значи да цена и квалитет нису главни разлози за куповину. Критичка потрошња се служи двема битним стратегијама – бојкотом и бајкотом. Бојкот подразумева одбијање да се производ купи због његових карактеристика, док се други производи циљано бајкотују - односно подржавају куповином. Разлози за бојкот и бајкот су многобројни: однос ка запосленима, опасност по животну средину, поруке које прате производ и слично, и зато се издваја неколико подтипова критичке потрошње: етичка, еколошка и политичка.

Етичка потрошња подразумева свесно одбијање да се купе производи компанија које експлоатишу запослене, као и оних које производе тестирају на животињама. Међутим, етичка потрошња подразумева и бајкот оне робе која је произведена на одговоран и савестан начин.

Еколошка потрошња је свесно одабрана куповина производа који нису опасни по околину и њихове остатке је могуће рециклирати, као и бојкот свега онога што оставља такозвани велики еколошки отисак.

Код политичке потрошње, не мисли се на политику у ужем смислу, односно на конкретне актере, појединце и странке, него на идеје и поруке које иду уз неки производ. Она подразумева куповину производа који се рекламирају као оснажујући и еманципаторски (нпр. куповина ''Dove'' козметике због кампање ''Real beauty'' која је представљала женска тела таква каква јесу), док је бојкот усмерен ка одбијању оних производа рекламираних уз спорне поруке и слогане нпр. слоган „Дању кува, ноћу дува“ који је пратио рекламу за Туборг пиво.

Сви ови облици критичке потрошње су врло често међусобно повезани и испреплетани.

Истраживање „Стратификацијске промене у периоду консолидације капитализма у Србији“*, које је спровео Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета Универзитета у Београду пре две године на узорку од 2.211 домаћинстава и испитаника, бавило се делимично и овим обликом активизма. Подаци приказани и анализирани у тексту „Политички активизам у Србији“ доц. др Јелисавете Петровић и доц.др Драгана Станојевића показују да је проценат оних који су у последње три године свесно купили неки производ због његових ванекономских карактеристика поприлично мали. Свега 13.9 одсто је макар једном у том периоду купило производ неке компаније зато што она има добар однос према запосленима, а 20,3 одсто због вредности које произвођач заговара.

Подаци су далеко бољи када је реч о домаћим производима (46,7 одсто испитаника их је бајкотовало) и онима који су произведени на еколошки начин (31,8 одсто). Ови подаци говоре да се овакав активизам мора промовисати и гласније заступати јер би он требало да буде важан вид борбе.

Зато следећи пут пре куповине размисли: „Какав је положај запослених у овој компанији? Да ли је нека животиња страдала због овог шампона? Које вредности се промовишу уз овај производ? Треба ли овај производ бојкотовати?“.

Владимир Терзић 

*Зборник радова који је настао након истраживања „Стратификацијске промене у периоду консолидације капитализма у Србији“ могуће је бесплатно преузети на линку http://isi.f.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2020/01/Mladen-Lazi%C4%87-Slobodan-Cveji%C4%87-prir-Stratifikacijske-promene-u-periodu-konsolidacije-kapitalizma-u-Srbiji.pdf

 

ПРОЧИТАЈ И...

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи који су победили и остали јаки, упркос свему, а сада помажу другима. Лозничанка Ивана Глигорић једна је од њих. Ово је прича о девојци која се годинама борила са болешћу.

- У неким тренуцима ти кроз мисли пролази да треба да одустанеш и да се препустиш болести. Успела сам, међутим, да останем јака и одлучила да се борим и да се не препустим нечему што није јаче од мене и мог духа. Рак није наивна болест и зато хоћу да помогнем и другима који се боре против њега - каже Ивана, девојка пуна позитивне енергије коју радо дели са другима.

У другом разреду средње школе, 2016, сазнала је да има тумор бутне кости, почела је борба за излечење из које је изашла као победница следеће године. На путу до излечења уз себе је имала породицу и пријатеље као и Удружење ''Увек са децом''. Данас Ивана пружа несебичну подршку другој деци и често организује разне акције како би им помогла, па је тако било и 15. фербуара, када је обележен Светски дан деце оболеле од рака. У акцији која је први пут организована у Лозници подигла је град на ноге и за сат времена сакупила 70 хиљада динара за децу која се боре са раком.

Ивана је тренутно је потпредседница Удружења ,,Увек са децом" и планира да отвори канцеларију и у Лозници у којој ће моћи да се пријавјују волонтери, али и да они којима је то потребно добију добар савет, лепу реч, али и предлог како да помогну. На пример, неопходна је стална подршка ''Родитељском кутку'', месту у близини Института за онкологију и радиологију, које омогућава родитељима деце на лечењу да предахну, освеже се, преноће и припреме за нови дан борбе и подршке малим борцима против болести. Ту са родитељима и другарима и деца која се лече од рака, када немају терапије, проводе време уз стручну помоћ. ''Родитељски кутак'' је веома важан јер много деце на лечење долази из унутрашњости земље па ово место омогућава родитељима да им се у потпуности посвете.

Ивана је јуче (20. мај) прославила четврту годишњицу излечења, свој други рођендан, хуманитарном акцијом у ''Родитељском кутку''. Неколико људи јој се прикључило и заједно су прикупили новац за набавку  свакодневних потрепштина за децу са Института.

И ова акција показала је да само међусобним подршком можемо заједно помоћи онима којима је то најпотребније. Како се то обично каже, а потпуно је тачно - наше мало другима значи много. Придружи се и ти, пошаљи СМС 7175 на 7175 за наше мале, а велике хероје. Да добију битку!

Анђела Лукић

ПРОЧИТАЈ И...

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда знаш да је то ангажовање и мобилизација појединаца или група који добровољно пристају да пружају одређне врсте услуга. У време пандемије коронавируса и забране изласка из домова старијима и људима у самоизолацији, волонтери су се још једном нашли пред важним задатком. Посетила сам младе Крупањце који су удобност дома решили да замене добровољним радом.

Дакле, волонтери.  Људи који у сенци, иза кулиса непримећени и, вероватно, недовољно поштовани, спасавају и брину о животима оних којима је помоћ најпотребнија. Тај хумани позив, који долази до ушију и очију других само када је ситуација толико алармантна, колико је ових дана, обавља се стално, свих 12 месеци у години. Њихово радно време нема границе и не познаје умор. Ти, посве мали и неприменти хероји, раде срцем и са безусловном љубављу. Још много је разумних разлога да они заслуже посебан чланак, репортажу или књигу о захвалности за уложени труд.

У Крупњу је стање, што се пандемије коронавируса тиче, за сада мирно. Међутим, нико не може да гарантује да ће тако остати. У складу са прописаним мерама, старији од 70 година не напуштају своје домове. У већини случајева самоизолација оних који су недавно прелазили границу поштује се, и не нужно из страха од ширења заразе, већ због новчане казне. Није толико ни важно од чега је страх, ако служи сврси и држи људе затворене, док се пандемија не заврши.

Наравно, старим људима, који живе сами, неопходна је помоћ у набавци основних животних намирница, али и око једноставних послова по дворишту. Волонтери, претходно припремљени и обучени за рад у оваквим ситуацијама, излазе на терен по позиву на општински број који је 24 сата дневно доступан, а то значи да су и сами волонтери непрекидно на располагању.

Неки волонтери дужност обављају на два места - у згради општине, односно Кризном штабу, и у Црвеном крсту. У разговору са њима схватила сам да они не раздвајају те две обавезе јер им је, како кажу, циљ исти. Систем рада је сличан, постоје бројеви које грађани позивају онда када им  је неопходна помоћ, било да су то речи подршке, охрабрујући разговори, или само млеко и хлеб из продавнице.

Волонтере је лако препознати, имају легитимације, униформисани су и први су научили да се смеју очима, да шире осмехе и добру вољу, што се на улицама Крупња може осетити у ваздуху. Општина је у потпуности изашла у сусрет свим захтевима и жељама волонтера који себе несумњиво излажу ризику. Несебично се узајамно помажу сви они органи који учествују у борби против овог страшног непријатеља.

Наравно, истражујући о систему и начину рада ових младих и пожртвованих људи, разговарала сам са волонтерима из Кризног штаба Опшине Крупањ и Црвеног крста. Према њиховим речима, волонтирање је само још један начин да време проводе заједно и да поред тога чине нешто хумано.

 – Волонтирање ми  пружа могућност да помажем људима који живе у мом граду, а који, услед здравствених проблема или старости, нису у могућности да испуњавају своје свакодневне обавезе.  Са друге стране, усавршавам се на личном плану, развијам толеранцију и сузбијам предрасуде. Поред тога, стичем и нова знања, вештине, искуства и познанства - каже Анабела Недељковић, волонтерка Кризног штаба Општине Крупањ и Црвеног крста.

Волонтерски дан је потпуно неизвестан и пун изазова. Људи имају свакакве жеље па, због ситуације и немогућности да се крећу, често умеју да буду дрски и незахвални, али како наши хероји кажу, њима ништа од тога не представља сметњу. Њихов циљ је да помогну, награда им је осмех, али им покуда није незахвалност, јер разумеју сложеност ситуације у којој се сви ти људи налазе.

- Желела сам да урадим нешто корисно у време када је то најпотребније. То је био разлог мог пријављивања. Волонтирање ме је научило да неке, нама наизглед мале ствари и услуге, значе много људима којима је потребна помоћ. Такође, у сваком послу, као и у овом, кључна је добра организација, воља и стрпљење - речи су Виолете Пајић, средњошколке из Крупња, која такође волонтира на два фронта.

Волонтерски задаци су разноврсни, често сваког дана другачији, али је њихов циљ увек исти. На територији општине Крупањ налази се велики број малих села где углавном живе старији људи, па волонтери често проведу  цео дан на терену, по брдовитим пределима прелепе Рађевине. Људима са села често је потребна и храна за стоку, а каткад одрже и кратки час пољопривреде младима који су спремни да слушају. Уосталом, не само о селу, они свакодневно слушају и низ других проблема, али ту су да пруже и покоју реч утехе и дају старима до знања да у овоме нису сами.

- Волонтирање за мене представља храброст, спремност и одлучност младих да помогну свим грађанима којима је то потребно у ситуацији у каквој се сада налазимо. Док волонтирам знам да доносим добро људима око себе. Осмеси на њиховим лицима и понека суза радосница оно су што ме чини испуњеним и задовољним. Више од тога не тражимо - каже Иван Ђокић, волонтер из Београда, родом из Крупња, којег су привукли корени па зато помаже у Рађевини као свој на своме.

Кроз разговор са овим младим и хуманим људима може се видети и колико је наша земља богата. Њихова жеља да помогну је велика, а захтеви тако мали, да је недопустиво да прођу неспоменути и неопажени.

У нади да ће се тренутна ситуација завршити што пре, њихова порука је јасна - Останите код куће, ми смо ту за вас!

Јана Грбић

ПРОЧИТАЈ И…

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у неку руку тачно, социјализација и друштвене вештине које стекнемо у школи не могу заменити екран, телефони и интернет. На неки себи својствен начин, школа нас оспособљава за каснији рад у колективу, припрема нас на сарадњу са различитима од себе и учи нас толеранцији. Међутим, онлајн школовање, такође, носи много предности које су углавном немерљиве и не могу се упоредити са онима које има традиционални начин учења.

Кроз онлајн  наставу ученици и студенти добијају најбољу верзију предавања, без могућности да се професор омета и да се успорава рад. Такође, свима је рад олакшан у смислу да могу да раде када год им то одговара, кад год се осећају фокусирано и спремно за рад. Ништа их не присиљава да устају у седам ујутру и да, неретко, раде уморни, ненаспавани, неконцентрисани, било да су то професори или ученици.

Све ове предности и мане у пракси врло често изгледају другачије. Ученици кроз онлајн  наставу могу да „варају“, односно да не пружају свој максимум, а професори, ако то желе, могу да уоче на које начине су ученици покушали да их насамаре.

Међутим, ако говорим из свог угла, овај начин учења помогао ми је да издвојим оне предмете који ме занимају и који су ми заиста потребни за даље школовање, односно факултет, а оне мање битне радила сам само онолико колико ми је заиста било потребно. Самим тим, спремање пријемног било је олакшано, јер смо, што се школе тиче, били растерећени и мање обавезни да радимо нешто што нам није нужно потребно.

Организација времена је, такође, била једана од већих проблема, јер у атмосфери где се ништа не мора сад, ништа није неопходно и све може да се одложи, ретки су они који су заиста сваки дан учили, радили и вежбали.

Стварност се враћа, одједном и неочекивано, карантин је готов и крајње је време да се припреме и завршне оцене доведу до савршенства. Иако је напољу ових дана лепо време и сви су се ужелели провођења времена у природи, ван куће, стрпљење не сме изостати.

Свим матурантима желим срећан крај школске године, али и почетак једног новог животног раздобља, за које се, надам се, спремају сваки дан. Ако не сваки, онда, бар, сваки други.

Јана Грбић

ПРОЧИТАЈ И...

У ЛОЗНИЦИ – Зелено-бели ''Худ''

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар Службе хитне медицинске помоћи у лозничком Дому здравља ''Др Миленко Марин'', каже да када некоме укаже помоћ то ствара нарочит осећај задовољства. За Грми Ло, омладинску редакцију Лозничких новости, пристао је да исприча понешто о свом послу.

- Посао лекара Службе хитне медицинске помоћи носи велику одговорност, велику част и задовољство. Ми смо ти који указују прву помоћ, трудимо се да живот који је при крају продужимо, и на основу наше интервенције се врши секундарно збрињавање. Још у основној школи јавило ми се интересовање за медицину и са задовољством сам читао медицинске чланке. Студије медицине су изузетно тешке, али сваки факултет може се лако завршити уз добру организацију, труд и рад. Лекар, а нарочито лекар хитне помоћи, мора имати висок ниво стручности, велику психофизичку спремност, подразумевају се смиреност, сталоженост и брзина у постављању дијагнозе и примени најбоље терапије. У неким ситуацијама имамо свега неколико секунди да одлучимо шта и како – прича Милићевић.

Како каже, мото лекара хитне помоћи је ''Увек очекуј неочекивано'' и зато је психофизичка спремност врло важна. За време великих поплава, објашњава Милићевић, екипе Хитне помоћи морале су на разне начине да долазе до пацијената. Потребна је и снага да се пренесу носила са пацијентом до санитета у отежаним условима.

- Једном приликом смо добили позив да је повређено више људи након судара аутобуса и камиона и на терену смо морали да збринемо десетак особа. У таквим ситуацијама посао лекара хитне помоћи јесте да изврши тријажу, то јест збрињавање прво теже, а затим лакше повређених. Тај случај бих издвојио као један од изазовнијих и ризичнијих, а колеге су, на пример, имале и случај када су извадиле човека из возила непосредно пре експлозије. Баш зато рад у Хитној помоћи захтева брзину и организованост целог тима, али без брзоплетости -  наглашава Милићевић.

У овом послу свако се труди да обави свој део задатка најпрофесионалније могуће, али, чак и после великог искуства и рада на терену, увек се може десити нешто непредвиђено.

-  На терену понекад наилазимо и на разне случајеве несарадње пацијената, или чланова њихових породица, па чак и на немогућност обављања прегледа. Пацијенти неретко одбијају транспорт или терапију, али, уколико је то неопходно, наша, пре свега људска, дужност је да их убедимо у то јер време је оно што се не може вратити. Најлепша страна овог посла је тај осећај задовољства када помогнете човеку, независно од компликованости случаја. Мане су велика изложеност угрожавајућим ситуацијама, стрес и притисак одговорности – каже овај лекар.

Младима препоручује да се приликом одабира свог пута определе за занимање које воле. Бити лекар хитне помоћи јесте тежак позив, али је исто тако и леп и изазован. Искуство које се стиче радом у Хитној помоћи сваком лекару доноси висок ниво издржљивости, спремности, али и напредовања у медицини. Ипак, доктор Милићевић каже да је љубав према послу најважнија и да баш она неутралише све негативне стране овог позива.

Никола Петровић

ПРОЧИТАЈ И...

СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА - Подршка за медицинске сестре и бабице

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ ШАБАЦ- Још шест позитивно на ковид 19

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'')  је серија која је освојила срца гледаоцима широм света. Шпанска серија која је постала најгледанија на Нетфликсу, а да није на енглеском језику, попела се на друго место Нетфликсових најгледанијих, одмах иза ''Stranger thingsa''.

Радња је заснована на пљачки државне фабрике новца у којој учествује неколико људи који су добили надимке по именима светских градова. Токио, Хелсинки, Денвер, Најроби, Москва, Осло, Рио, Берлин и, њихов вођа и креатор великог плана пљачке, Професор су ликови за које се везао цео свет. Они носе црвене комбинезоне, маске са ликом сликара Салвадора Далија и постали су симболи отпора као и кључна песма серијала – ''Бела ћао''. Серија се састоји из четири сезоне, при чему је прва подељена на два дела од тринаест и девет епизода, док трећу  и четврту сезону чини по осам епизода. На самом почетку серија, први пут приказана 2017. године, после друге сезоне доживљава пад гледаности и готово је била отказана, али срећом Нетфликс ју је купио и након тога она остварује велики успех. Цео тим ''Куће од папира'' био је у шоку када је видео колику је популарност серија постигла широм света. Глумци су постали планетарно познати, а песма ''Бела ћао'', коју су италијански партизани превали током Другог светског рата, доживела је поново популарност и снимање нових верзија. Због новонастале ситуације са пандемијом коропнавируса, снимање пете сезоне је одложено па нове епизоде можемо очекивати тек крајем 2021. или почетком 2022. Такође, њени творци  најавили су да ће серија највероватније имати и шести део, а како ће се радња завршити ни сценаристи не знају, па нам само остаје да сачекамо и видимо шта ће нам приредити.

Углавном, ''La casa de papel'' је одлична серија за квалитетно утрошено слободно време, а кад одгледаш једну одмах пожелелиш да видиш и наредну епизоду и тако до краја четврте сезоне. Уживај.

Иван Трифуновић

ПРОЧИТАЈ И...

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био. Недавно су донете мере забране окупљања на јавним местима, у парковима па чак и у време ван полицијског часа. Поставља се питање како тинејџери проводе време у току изолације, придржавају ли се препорученог, и да ли им уопште тешко пада наметнута ситуација с обзиром на то да су донедавно критиковани због самоизолације у којој су готово непрекидно били пре појаве пандемије. Поред прегршт забавног садржаја на мрежама, филмова, серија и осталих забавних активности, занимало ме је како се средњошколци осећају због донетих мера, колико је тешко пратити наставу виртуелним путем и каква су њихова очекивања у наредном периоду.

- Време у изолацији проводим тако што прочитам добру књигу, одгледам филм, или серију, што верујем да сада ради већина мојих вршњака. Доста времена проводим и на друштвеним мрежама и на тај начин, као и до сада, одржавам контакт са пријатељима. Свакодневно нам стижу мејлови професора у којима нам дају задужења за наредни период. Договарамо се у групама на друштвеним мрежама и све шаљемо у договорено време. Професори се максимално труде. Морам признати да је тешко, и да одузима дупло више времена него раније, у чему смо се сви сложили. Придржавам се инструкција, не излазим нигде, често перем руке, а своје профиле на друштвеним мрежама такође користим да подигнем свест о озбиљности ситуације у којој смо се нашли. Ниједна генерација до сада није имала прилику да се сусретне са овим видом учења на даљину, али за све постоји први пут. Здравље је у овом моменту најбитније. Све се да надокнадити – рекла је моја саговорница, ученица медицинског смера Средње школе ''Свети Сава'' у Лозници.

Док су неки позитивни, други пак имају другачија предвиђања и сматрају да ће оцењивање бити прилично нереално и да, као генерација модерних технлогија, увек могу наћи начин за преписивање на тестовима. Кажу да је много је теже него иначе и да их нагађања да уписа на факултете неће ни бити додатно обесхрабрују у време када припремну наставу прате путем интернета. Врло је извесно, кажу, да матуре неће ни бити, што их не радује.

- Да, разочаравајуће је, али је за добробит свих нас - слажу се матуранти са којима сам разговарала и истичу да им школа прилично недостаје, да су забринути за свој друштвени живот и да им и поред интернета, ипак, недостаје, дружење уживо.

Многи, вероватно, мисле да су нове генерације спремно дочекале вирус јер су и иначе, како старији знају да кажу, у сталној отуђености и самоизолацији. Међутим, разговор са средњошколцима даје другачију слику. Носталгија за школом и забринутост за будућност све је више присутна међу младима. Кажу да интернет пружа краткотрајну забаву и да, ипак , не може заменити живи контакт.  Можда неочекивано, али имали су и једну врло важну поруку за све нас - Молимо све старије суграђане да се придржавају свега наложеног, не би ли се што пре нормализовало стање како у држави тако и у свету. Да се и ми што пре вратимо у ђачке клупе јер, како нам стално говорите - “Од колевке до гроба, најлепше је ђачко доба”.  Помозите нам зато да не останемо ускраћени за једно лепо животно искуство.

Милена Јовановић

ПРОЧИТАЈ И...

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло, заједно са својим пријатељима ван Лознице, снимио је видео-клип у којем шаљу заједничку поруку - Остани код куће. У овом апелу учествују Дуле AXE, Looney, Зафир, Ема Ивковић, Фико, Ацке, Pejchefreestyle и Коцка, а он гласи:

“Јесте пролеће, дани су све лепши, али да бисмо уживали у ко зна још колико нових пролећа, овога морамо остати код својих кућа. Искористите ово време да се дружите са породицом, да предахнете од свакодневне фрке и трке са животом. Прочитајте неку књигу, погледајте филм, играјте јамб, средите у кући оно што планирате месецима а никако да нађете времена. Сада је потребно само једно, да будете у својој кући, са драгим људима и помогнете да што пре победимо корону. Знам да је тешко, али није немогуће, ти то можеш, ти си херој - остани код куће”.

- Ово сам учинио са жељом да подигнемо и на овај начин ниво свести код људи да је потребно да остану код куће и спрече ширење епидемије. Ако лекари и медицинске сестре могу дане и ноћи да проводе лечећи оне које је напао ковид-19, радећи сатима у скафандерима, под маскама, можемо и ми да учинимо оно што се од нас тражи, а то је тако мало. Да останемо у кући, или да, ако је напуштамо, носимо заштитне маске и рукавице. Мом позиву да учествују у снимању спота одазвали су се сви којима сам се обратио и уколико је то што смо урадили допринело бар мало овој борби са коронавирусом, задовољан сам - казао је за ЛН Трифке, како му се, иначе, зове канал на јутјубу.

Грми Ло

ПРОЧИТАЈ И...

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким групама, кружи листа књига које би у оваквој ситуацији (кућној изолацији због епидемије коронавируса) ваљало прочитати. На том списку, између осталих, налазе се Камијева „Куга“, Маркесова „Љубав у доба колере“ и Пекићево „Беснило“. Поменута листа ме је подстакла да саставим сопствену. Списак сам проследио на неколико адреса и група, а надам се да ће бити прилике да разговарамо. Наслове које ћу овде представити требало би читати по редоследу који теби одговара.

''Напуљска тетралогија'' - Елена Феранте

Четири романа прате живот(е) и однос две пријатељице, Лиле и Елене. Након што сазна да је Лила једног дана напрасно нестала, не остављајући ништа за собом, Елена, сада у позним годинама, почиње да пише причу о њиховом пријатељству не би ли самој себи помогла да разуме нестанак другарице. Кроз четири романа смењују се многе теме: важност образовања и његов утицај на класну покретљивост, одрастање у сиромашном делу Напуља у постфашистичкој Италији, насиље, родне неједнакости. Тема која се провлачи кроз целу тетралогију је женско пријатељство и однос две различите девојчице, касније жене – Лиле, храбрије, одлучније, али и мрачније, и Елене, која представља њену супротност.

''Форсирање романа-реке'' - Дубравка Угрешић

Осамдесете године прошлог века ближе се крају, а у загребачком хотелу ''Интерконтинентал'' одржава се међународно окупљање писаца и списатељица. Дубравка Угрешић на позорницу ће извести низ занимљивих ликова који нису ретка појава у књижевном свету: партијске писце, политички неподобне, књижевнице скрајнуте јер су жене, мизогине и сексистичке критичаре, потомке познатих писаца и многе друге. Оно што је важно нагласити јесте да је ово први роман који је написала жена, а који је добио НИН-ову награду. Поред тога, у овој књизи ауторка предвиђа оно што ће се само неколико година касније десити: глобална књижевна контрола и (још једно) уништавање неподобних књига.

''Равнотежа'' - Светлана Слапшак

Радња овог романа познате антрополошкиње, класичне филолошкиње, лингвисткиње, феминисткиње и борца за људска права, смештена је у последњу деценију 20. века. Главна јунакиња Милица Златановић Албини, покушава да остане нормална у околностима које нису нормалне. Да би себи и својој породици зарадила додатне приходе пристаје да прекуцава роман националистичког писца, а како не би полудела, као једну врсту терапије, почиње да пише сопствени роман-пастиш по узору на литерално стваралаштво сестара Бронте. ''Равнотежа'' је роман о женама које су на различите начине и различитим стратегијама пружиле отпор рату и насиљу не пристајући да им у њихово име убијају пријатеље, родбину и сународнике.

 

''Школа за деликатне љубавнике'' - Светлана Слапшак

Различите читатељке и читаоци у овом ће роману тражити различите теме, те је из тог разлога он изузетно сложен. Сам назив Слапшакова је преузела од француског Ретифа де ла Бретона којег је на грчки, под истим именом, превео Рига од Фере, а зашто је ово урадила објашњава на самом почетку. Ауторка радњу свог романа смешта у Атину 1974. године када су у јеку протести против војне диктатуре, а главни протагонисти су Наташа, југословенска студенткиња магистарских студија класичних наука (и ''шездесетосмашица'' којој је пасош претходно био одузет), и поприлично руски глумац Алексеј. Односи њихове две земље су напети, а њих двоје и на симболичком плану отелотворују своје државе. Наташа и Алексеј ће кроз заједничко путовање по Грчкој кроз филозофију, историју, књижевност, обичаје, политику, музику и популарну културу учити једно о другоме, али и о политичким системима у којима живе. Љубав у овом роману није банализована него се контекстуализује и пропитује њен смисао и значај, а ауторка се води мишљу да добар грађанин или грађанка мора бити подучен(а) љубави јер је она изузетно важна за друштво. Да би читање учинила додатно занимљивим као интертекст се провлачи Платонов ''Фајдар''.

''Ухвати зеца'' - Лана Басташић

Мало је имена у постјугословенској књижевности која су привукла толико пажње као Лана Басташић. Протагонисткиње овог романа су Сара и Ле(ј)ла, две девојчице чије је детињство обележио рат и нестанак Ле(ј)линог брата Армина (односно Марка). Прошло је више од две деценије и њих две се годинама нису чуле, све до дана када че Лејла позвати Сару и натерати је да се из Даблина врати у Босну како би заједно кренуле пут Беча не би ли нашле Армина. На путу кроз Босну Сара ће се присећати детињства, одрастања, рата и пријатељства и увидеће као се њена другарица исто као и држава мења. Ауторка се послужила Ферантином идејом о женском пријатељству, али га додатно оплемењује смештањем у локални контекст. Сара, баш као и Елена, је та која има моћ да говори о Другоме, да му даје значења и смисао и да, на крају, наше виђење друштвеног Другог зависи од онога ко има моћ да креира дискурс.

''Мој муж'' - Румена Бужаровска

Збирка ''Мој муж'' македонске књижевнице, преводитељке и доценткиње на англистици Филолошког факултета у Скопљу састоји се од 11 прича. Све их причају жене, а говорећи нам о својим мужевима и родбини расветљавају патријархалне односе моћи у сфери дома, који се рефлектују и на јавну сферу. Иако су приче различите, а јунаци упечатљиви, можда се највише издваја “Супа” која показује колико је женска солидарност заправо важна.

''У зони'' - Ламија Бегагић

Тридесетпетогодишња стонотенисерка Алма главна је јунакиња овог романа. Књига прати њену посету породици током једног лета, а повратак у родну Зеницу подстаћи ће је да размишља о многим стварим. Дугогодишња веза која је упала у колотечину, постсоцијалистичка трансформација Зенице, рат, убијање људи, протеривање, долазак нове деце у разред која су исто тако протерана из неких других градова, само су неке од ствари о којима Алма размишља и које настоји да анализира. Роман је писан јасно и сажето, на шта је вероватно утицало то што је Ламија Бегагић претходно објавила две збирке прича (''Годишњица матуре'' и ''Једносмјерно'').

Владимир Терзић

ПРОЧИТАЈ И...

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

мај 23, 2020 221

НАШИ СМО - ЗаМАЈавање

Данас је субота, 23. мај, 143. дан у години до чијег су краја остала још 223 дана. За многе најлепши месец у години, симбол буђења, природе, али и емоција, корача ка свом крају. Од оног првог, који се обележава као Празник рада, преко четвртог, који је уписан…
мај 16, 2020 388

НАШИ СМО - Да луд полуди

Благо глупима. Не знам ко је то рекао ни кад, али је применљиво на ова, наша, времена. Они паметни, или што верују да су такви, покушавајуи да себи, или некоме, објасне шта се све тачно дешава, зашто и чему, ризикују трајну мигрену и блокаду мисли јер је много тога око нас, што би млади рекли,…
мај 09, 2020 494

НАШИ СМО - Сто евра

Тачно за седам дана почеће пријављивање грађана за државну помоћ у висини од сто евра, а да се заправо не зна ко коме треба да помогне - држава грађанима или грађани држави. Конфузија је тотална па они који из неких разлога морају да донесу исправну одлуку, грешка, допадљиву одлуку бојим се да се…
апр 30, 2020 640

НАШИ СМО - Уранак

Уместо да се данас припремамо за сутрашњи првомајски уранак, без обзира на хидрометеоролошке услове, да спремамо ћумур, роштиљске кобасице, ћевапе, млади лук и сланину, да рахлађујемо пиво и сокове, ми јурцамо по продавницама да до полицијског сата уграбимо намирнице с којима ћемо се “забављати”…
апр 25, 2020 887

НАШИ СМО - Украдено пролеће

Теку ови корона дани, мало можемо напоље, мало не, прегурали смо и најдужи полицијски час од 84 сата, прославили Васкрс у кругу породице, некоме баш пријало, некоме “прогорело место”, то нам је што нам је. Жив се човек на све навикне. Све би било можда лакше да није дошло пролеће, као за инат дани…

Репортажа

апр 27, 2020

ЛОЗНИЧАНИН У ВОЈНОЈ МИСИЈИ У СОМАЛИЈИ - Из даљине Србија се боље види

На самом рогу Африке, скоро три и по хиљаде километара далеко од Србије,…
апр 25, 2020

У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА - Засадио две хиљаде стабала јабука

Док су се многи из града ових дана нервирали због ограничавања кретања током ванредног…
апр 21, 2020

ПОСЛЕ ВИШЕ ОД МЕСЕЦ ДАНА – Прва пензионерска шетња

Ако не рачунамо одлазак у куповину једном седмично, у цик зоре, пензионери су први пут…
мар 31, 2020

ЛОЗНИЧАНКА ОСТАЛА У ШВАЈЦАРСКОЈ – Само да се вратим у Лозницу

Лозничанку Ивану Глишић (35) пандемија коронавируса затекла је у Швајцарској, а свега…
мар 26, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ЧЕКА ЕВАКУАЦИЈУ - Спасавање студента Мирослава

Лозничанин Мирослав Марковић (22) студент је Мисури Вали колеџа у Маршалу, близу Канзас…
мар 24, 2020

ЈАСМИНА РЕШИЛА ДА ПОМОГНЕ – Шије маске суграђанима

Када је видела да по апотекама нема довољно заштитних маски, Јасмина Радојчић села је за…
мар 22, 2020

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Лозничанка Нада Чупковић, која са породицом последњих година живи и ради у Копру,…
мар 21, 2020

БЕЧЛИЈЕ ДИСЦИПЛИНОВАНЕ – Није им потребан полицијски час

Проблеми настали избијањем пандемије коронавируса нису заобишли ни Аустрију, а у…
мар 08, 2020

ИЗ АЛБУМА “СА ЛОЗНИЧКЕ КАЛДРМЕ” - Лавина сећања и носталгије

Када је пре мање од годину дана отворио страницу на фејсбуку, Лозничанин Мирослав Цака…
феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…

Грми Ло

мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"