fbpx

СЕЛО ЈЕ МОЈ ДОМ (2) - Недостаје дечја граја

Црнча је једно од највећих села у љубовијској општини. Осамдесетих година имала је више од 400  домаћинстава и око 2.000 становника, а сада их је мање од хиљаду. У планинском делу села један број домаћинстава је угашен, а млади одлазе у веће градове у потрази за бољим животом

Раде Самарџић, председник МЗ Црнча, подсећа да је село мало гушће насељено поред магистралног пута, али и истиче да су то углавном мештани који имају педесетак или више година.

- Млади одлазе већ чим заврше основну школу. Иду на даље школовање, а када заврше факултет, остају у већим градовима. Највише их је у Београду, али има их и у Новом Саду и Ужицу. Одлазе јер не виде перспективу у овој средини, нема шта да их веже за село. Нема посла, а и када га има, од плата које овде могу зарадити не могу пристојно живети. У селу ради рудник “Велики мајдан” и с поштовањем говорим о њему. Запослено је педесетак наших суграђана, плате су солидне и редовне. Међутим, тешко је очекивати да ће се млади по завршетку средње школе одлучити да раде у руднику у јами. Потребно им је нешто друго. Недостају мали погони у којима би се млади могли запослити. Можда је то начин да се одлазак заустави и да се привуку они који су отишли. Није ни њима сјајно у градовима, надам се да  би се могли одлучили на повратак - каже он.

Истиче да се мештани, углавном, баве пољопривредом, сваштаре и то је, како каже, најгоре. Поседи су мали, трошкови су велики, тако да нема много вајде. Оно што зараде, шаљу својима који живе у градовима, а то није решење, сматра Самарџић.

У селу има издвојено одељење ОШ “Петар Враголић”. Тренутно има 13 ђака од првог до четвртог разреда и четири предшколца. Учитељице кажу да је то помак у односу на претходну годину, али и даље је то веома мали број ученика.

Некада је у Црнчи радило шест, а сада само једна продавница, немају кафић или кафану, али имају дом културе који је обновљен захваљујући локалној самоуправи.

- Дом је у пристојном стању, али нема никаквих садржаја. Нема омладине која би могла да организује културне или спортске приредбе. Имамо два фудбалска клуба, немамо терен, а већину фудбалера “увозимо” из околних села. Локална самоуправа се труди да поправи инфраструктуру. Асфалтирају се путеви, али бојим се да је то касно јер нема људи. Имамо градски водовод, вода је квалитетна, али снабдевање струјом је огроман проблем. Бандере су дотрајале, жице “иду” по дрвећу, а чим дуне ветар, струја нестане и дешава се да удаљенији засеоци по неколико дана буду без струје и то никако није препорука младима да остану у селу или позив онима који су отишли да се врате - каже председник месне заједнице.

Ипак, оптимиста је и нада се да би изградњом мањих погона млади остали у селу и верује да би се неки од оних који су отишли у друга места одлучили да се врате.

- Волим ово село и желим да  оживи, да се поново чује дечја граја. Надам се да ћу то доживети - са сетом каже Раде Самарџић.

Слично говори и Зоран Полић из оближње Узовнице. Ради као матичар у месној канцеларији за ова два села и добро се сећа како су ова места била пуна људи који су вредно радили и пристојно живели.

- Узовница је према попису из 2002. године имала 914 ставника, а 2001. било их је 797. Сада нас има мање од 600. Када сам био основац,  школа у нашем селу имала је 800 ученика, а сада их има 120 од првог до осмог разреда. Младих је мало. Немају где да раде, и, углавном, одлазе у Београд. Путеви су поправљени и много су бољи него раније, али нема ко по њима да гази,  вода је градска, а струја је велики проблем као и у другим љубовијским селима. Имамо цркву, пошту, једну продавницу, обновљени дом културе - набраја он.

Полић каже да има младих брачних парова и верује да би остали у селу када би имали где да раде, верује да би се и велики број оних који су отишли вратио на своја огњишта.

Реновирање или рушење

Уз сами магистрални пут, у близини основне школе налази се лепа стара зграда видно оронула. Стара је више од стотину година и користили су је и предратна и послератна власт.

– Некада је то била месна канцеларија, а сада је ругло. Кров се урушава и питање је када ће се скроз срушити. Или је треба срушити или реновирати, а не да овако стоји. Зграда је лепа и требало би је сачувати. Када млади виде да оваква зграда пропада крај магистралног пута шта да очекују они који живе у удаљеним засоцима, шта њих може да привуче да остану. Не могу се сви проблеми решити одједном, али могу се одредити приоритети. Наше село је лепо и учинимо да тако и остане - каже Самарџић.

ЕЛН

Пројекат подржава Општина Љубовија

 

 

ПРОЧИТАЈТЕ И...

СЕЛО ЈЕ МОЈ ДОМ (1) - Приоритет путеви и нова радна места

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (7) - Кад се лопта издува

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

СЕЛО ЈЕ МОЈ ДОМ (1) - Приоритет путеви и нова радна места

 

“Лозничке новости” покрећу серијал текстова о одласку младих, али и комплетних породица из љубовијских села у потрази за бољим животом. Остварењем пројекта указаћемо на то шта мештанима, а посебно младима, недостаје да би остали да живе, раде и оснивају породице у својим местима. Истражићемо и шта локална самоуправа чини на стварању бољих услова за живот грађана на селу

Општина Љубовија простире се на  356 квадратних километара од чега је пољопривредно земљиште 20.890 хектара, док је под шумама 12.220 хектара. Већина становништва бави се пољопривредом, углавном воћарством, ратарством и сточарством.  Статистички подаци говоре да су приноси ниски, а један од главних разлога је чињеница да се пољопривредом баве углавном старачка домаћинства. У Љубовији је регистровано 2.345 пољопривредних газдинстава, а мали број младих одлучује да се бави пољоприредом, мада има и оних који су остали на селу и веома су успешни у овом послу.

Најлакше је отићи из села

Љубовија има 27 насељених места у којима према последњем попису живи 14.469 становника - од тог броја 3.496 живи у градском насељу, а остали на селу. Број становника између два пописа смањен је за 2.583, а негативан тренд је настављен.

Последњих година све више мештана напушта љубовијска села и одлази у градове широм Србије, али све више и у иностранство у потрази за бољим животом. Млади који студирају, готово по правилу, по завршетку факултета не враћају се у свој родни крај, али, како кажу, то не значи да не желе, већ то чине због тога што немају могућност да се баве својим послом. Сматрају да је неопходно привући инвеститоре који би у Љубовији отворили своје погоне и да би у средњој школи требало образовати ученике за занимања која би им омогућила да се запосле или да самостално отпочну посао. Истичу да би се многи вратили у своја места јер и тамо где сада раде не цветају руже. Станују као подстанари и раде само да преживе. Када би у Љубовији имали посао, са колико-толико солидном платом, сматрају да би се многи вратили. Мештани кажу да би им најлакше било да оду из села, али и да је тешко оставити све за шта су годинама радили. Не жале се на тежак рад, већ желе боље услове за живот, а то подразумева боље путеве, реконструкцију нисконапонске мреже која је у веома лошем стању, посебно у селима удаљеним од града. Мало је водова са бетонским и квалитетним дрвеним стубовима, а чак и слаба киша врло често доводи до прекида у снабдевању струјом.

Водоводна мрежа постоји у селима која су близу магистралног пута, регионалног пута Љубовија - Ваљево и на правцу Лоњин - Грачаница према Крупњу. У осталим селима су индивидуални сеоски водоводи.

Селу треба што и граду

Општина Љубовија има једну основну школу са 18 издвојених одељења и једну средњу школу, а смањивање броја ђака константни је проблем, нарочито на сеоском подручју.

Друштвени живот у љубовијским селима готово да не постоји - домови културе у већини села постоје, али су у лошем стању и нису у функцији, недостају и спортски терени.

Село Горње Кошље је најудаљеније од градског центра (32 километра) и највеће је по површини. Асфалт је из правца Љубовије стигао на три километра од центра села, нисконапонска мрежа је у лошем стању, не постоји сеоски водовод, већ се мештани (по два-три домаћинства) удружују и граде мрежу за своја домаћинства. Иако инфраструктура није најбоља, и то је велики проблем, у овом селу се успешно баве пољопривредом. Мештани имају више од хиљаду крава музара (у целој општини има око две хиљаде крава музара) и желе да тај број повећају, али истичу да је неопходно побољшати инфраструктуру у селу, као и да је веома важно да откуп и цене њихових производа буду сигурни. Спремни су да раде и повећавају своје стадо, желе да остану на селу и живе од свог рада. Милан Костић (33) има 20 крава музара, највећи је произвођач млека у Љубовији и верује да би уз боље услове откупа и сигуран пласман могао да повећа број крава.

У селу има домаћинстава која имају по 60-70 оваца и многи мештани  успешно се баве сточарством, као и узгојем малина, купина и шљива. Као и у другим љубовијским селима желе поузданог партнера, а не накупце који им за испоручену робу плаћају по годину, две.

Мештани истичу да локална самоуправа последњих година значајно улаже у изградњу локалних путева у сеоским месним заједницама, као и  нисконапонску  и водоводну мрежу, али то још увек није довољно за пристојан живот на селу. Општина је сиромашна, нема довољно новца, и како кажу мештани, добродошла би јој помоћ републичке владе.

ЕЛН

Пројекат подржава Општина Љубовија

 

 

 

ПРОЧИТАЈТЕ И...

СПОРТСКИ ВОДИЧ ЗА ВИКЕНД 23/24.11. 2019.

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (6) - Родитељи треба да се пробуде

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

Колумна

децембар 07, 2019 207

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да…
нов 30, 2019 247

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 922

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 698

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 892

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"