fbpx

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (17) – Поверење и подршка – штит и појас за спасавање

Иако нека искушења чекају сваку генерацију, из године у годину мењају се друштвене околности, долази до промене схватања, начина размишљања и навика. О ономе што је, не тако давно, било табу тема данас се слободно разговара, а оно што се данас не спомиње, за коју годину ће бити ''нормално''. Алкохол и дрога присутни су одавно, али су се многе околности промениле. Протеклих месеци разговарали смо са педагозима, клиничким психолозима, полицајцима, тужиоцима, људима који су искусили проблеме и последице које психоактивне супстанце изазивају, али и питали старије основце и средњошколце какве су њихове навике, а каква размишљања о томе.

Не постоји универзални разлог

Прецизних података нема, али сматра се да у Србији живи педесетак хиљада зависника од дроге. Најзаступљенији је канабис, из једноставног разлога – најдоступнији је, а следе хероин, синтетичке дроге и кокаин. Према истраживању Института за јавно здравље ''Др Милан Јовановић Батут'', просечан зависник од дрога у нашој земљи јесте четрдестчетворогодишњи мушкарац.

Не постоји универзални разлог због којег неко постане корисник психоактивних супстанци. Неко не може да поднесе стварност па бежи, макар и накратко, у измењено стање свести, а неко је, једноставно, одрастао у средини у којој је стекао погрешну слику да је коришћење дроге или алкохола уобичајено и пожељно. Први озбиљнији  сусрет са психоактивним супстанцама и најчешће алкохолом, дешава се на прелазу из основе у средњу школу, а у вечерњим проводима и на прославама пунолетстава дешава се да је због пијанстава неопходна и медицинска помоћ.

- Адолесценција је период када млади воле да експериментишу, било да је у питању алкохол, дуван или разне психоактивне супстанце, зато свака средња школа велику пажњу посвећује превенцији, дакле деловању пре него што се то  деси - каже Светлана Обрадовић, педагошкиња Техничке школе у Лозници.

Злоупотреба психоактивних супстаници, друштвено неприхватљиво понашање вршњачке групе као и одбацивање од стране вршњака, погубне су за период  адолесценције у којем су млади  склонији ризичнијим понашањима. Нажалост, живимо у времену када се овај проблем све више спушта на ниво деце у основним школама која много раније долазе у додир са психоактивним супстанцама. Да би се то предупредило, Министарство здравља је прошле године свим школама доставило стручно упутство за планирање превенције употребе дрога у којем су предвиђене и активности које треба предузети на нивоу школе.

-  Наше је да у школама у оквиру редовне наставе и ваннаставних активности, јачамо личност ученика, њихово самопоуздање, да размишљају пре него што пристану на тако нешто и да знају које су штетне последице - каже Вања Јеремић, педагошкиња у ОШ „Анта Богићевић“ у Лозници.

Она истиче да би у школама  више пажње требало  посветити превенцији кроз радионице и предавања на часовима одељенске заједнице где би се као предавачи могли појавити и родитељи  који су здравствени радници.

Утицај породице може бити пресудан

Са друге стране, породично васпитање може имати снажан утицај. Живка Мићановић Цвејић, клинички психолог Опште болнице у Лозници, каже да се не може рећи да ли оно може да заштити младу особу, али свакако може бити много значајније него што се то чини.

- Са дететом треба имати добар однос и изграђено поверење. Треба му дати добар пример, а дете не слуша само оно што причамо, већ и посматра шта радимо. Својим поступцима ми му показујемо како се у животу треба борити са изазовима, како се сналазити са свакодневицом, како изаћи на крај са животним кризама, како се емоционално вентилирати. То, уз неговање правих система вредности, у породици може створити добру базу из које ће дете или бити лишено изазова док одраста, или ће их лакше савладавати. Показало се чак и да се алкохоличари и наркомани који су имали добру атмосферу брже рехабилитују, лакше уочавају проблем и спремни су да се лече. Подршка породице изузетно је важан фактор у процесу лечења и одржавања новопостигнутог апстиненцијалног стања - наглашава Мићановићева.

Програми ''смањења штете'' немају дугу традицију код нас, али ни у свету. Они подразумевају то да се корисницима доноси и предаје стерилан прибор, укључујући и контејнере за одлагање искоришћеног, а да се од њих преузима управо прибор који су већ употребили.

- Иако постоје противници оваквих програма, који тврде да се тако подстиче на коришћење наркотика, то није тачно. Ако имају стерилан прибор, а многи, иначе, не могу да га купе, онда га, пре свега, неће размењивати међусобно, неће повређивати вене коришћењем исте игле више пута... Најзад, треба имати у виду да се тако помаже и онима који нису корисници, али, рецимо, претурају по контејнерима. Сада је мање и шприцева и игала у близини обданишта и у двориштима таквих установа – каже Владимир Терзић, студент четврте године социологије на Филозофском факултету у Београду и волонтерски радник са корисницима дрога, првенствено хероина, који употребљавају шприц.

Кроз овај програм корисници се охрабрују и да почну да размишљају о метадонској терапији, као једном од начина лечења зависности од хероина. Терзић каже да је, према неким подацима, у Србији тренутно на метадонској терапији пет и по хиљада људи. Он напомиње да млади најчешће користе канабис, а ту су и екстази, спид, МДМА и нове, синтетичке дроге које су јефтиније, али, неретко, и опасније. Како каже Терзић, корисници са којима ради, најчешће нису уједно и зависници од алкохола, томе су склонији млади који користе неке од тзв. дрога за журку.

У Лозници производња није распрострањена

Иако се неки томе противе, и поседовање мање количине опојних дрога кривично је дело. Вршилац функције јавног тужиоца у Основном јавном тужилаштву (ОЈТ) у Лозници Зоран Несторовић каже да је прошле године покренуто 150 случајева по овом кривичном делу. ОЈТ је, иначе, надлежно за ово кривично дело, а производња и продаја опојних дрога потпадају под надлежност Вишег јавног тужилаштва у Шапцу. На подручју надлежности ОЈТ, практично се, према резултатима од прошле године, у просеку, скоро сваког другог дана открије по један починилац.

- У тај број спада и доста странаца код којих се пронађу мање количине опојних дрога. Доста њих буде откривено на подручју Полицијске станице у Малом Зворнику, највероватније због тога што су тамо знатно чешће аутобуске линије из суседне БиХ него у Лозници. Било је доста странаца, не само из БиХ, већ и из Хрватске. Полиција починоце задржи, обавести Тужилаштво, а код странаца се често примењује начело опортунитета, односно одлагања, уколико уплате одређени износ у хуманитарне сврхе. Иако мигранти често долазе са подручја познатих по производњи опојних дрога, нисмо имали много случајева у које су они умешани. Утисак је да у последње време расте број починилаца овог кривичног дела и на подручју Лознице - каже Несторовић.

За пет година у Лозници су откривене две лабораторије за производњу марихуане, а годишње се због продаје наркотика приведе десетак особа, углавном мушкараца између 20 и 40 година. На подручју Лознице производња наркотика није много распрострањена, каже инспектор лозничке полиције који се свакодневно бори против оних који производе и продају наркотике. Ове године полиција је у једној викендици у околини града открила лабораторију за узгој марихуане у вештачким условима и више од два килограма суве марихуане.

Човек који је успео да изађе из окова зависности каже да је дрога свуда и да то треба сви да знамо.

– Са децом разговарати и опомињати их да нема лаких дрога. Родитељи морају научити да препознају да ли је њихово дете узимало наркотике по понашању, по изразу лица, по очима јер не каже се узалуд да су очи огледало душе - поручује  саговорник ЛН који је прошао кроз пакао наркоманије, успео да из њега изађе и већ десетак година је потпуно “чист”.

Лечење наркомана је тешко, неуспеси велики и нема идеалног програма лечења и рехабилитације. О излечењу наркомана говоримо када је неко пет година без било какве дроге, уз промену животног стила и животне филозофије, мада никада не треба заборавити да постоји стална опасност до краја живота свих лечених наркомана, каже прим. др Синиша М. Јововић, лекар специјалиста психијатрије, супспецијалиста форензичке психијатрије, у лозничкој Општој болници.

Алкохолизам је болест, а не лоша навика

Др Снежана Лазић Алексић истиче да без обзира на то колико често и у којој количини  се узмима алкохол, ако он ствара одређене телесне проблеме у смислу да изазива неке болести или менталне проблеме, као што су агресивност, конфликти у породици и на послу, то је већ знак алкохолизма и захтева стручну помоћ.

– Алкохолизам је хронична болест која укључује не само физичке, већ и психосоцијалне проблеме пацијента, његове породице и околине и једна је од најраспрострањенијих болести зависности. Не ради се, ни о каквој лошој навици, како се често у народу мисли, већ о болести коју треба лечити. Ако се затражи помоћ, могу да се постигну добри резултати лечења, у каснијим фазама све је много теже – објашњава она.

Искуство некадашњег спортисте показало је колико алкохол може бити погубан.

– Не знам ко је крив. Хормони, луда глава... не знам. Ко је могао да помогне? Не знам. Нисам сигуран да бих икога послушао. Било је људи који су ми причали, упозоравали ме, покушавали да ме мотивишу да останем у фудбалу... Није помогло. Можда, да сам се тада заљубио у неку девојку која ми не би допуштала да пијем, али нисам на такву налетео. А нисам је ни тражио. Било ми је битно да их је што више, да ударам рецке. Сад кад ме питаш, можда би, заправо, све било другачије да сам имао негде у себи чвршћу веру да ћу успети – каже човек којег је алкохол скренуо са правог пута.

Навике

А шта кажу основци и средњошколци?

Алкохол је бар једном у животу пробало скоро 72 одсто ученика седмог разреда и готово 62 одсто девојчица, али се то најчешће догодило код куће, на слави – вино уз панаију, а ређе код друга или другарице на рођендану. Једном се напило 13 одсто дечака и три и по одсто девојчица које похађају седми разред, а добро је што то више нису поновили. Пиће којег су том приликом и једни и други попили превише било је пиво. Убедљива већина седмака сматра да је алкохол штетан по здравље и да га не би требало конзумирати – скоро 84 одсто дечака дели то мишљење и 94 одсто девојчица. Остали мисле да није штетан, али само уколико се користи у умереним количинама и ако се после тога не седа за волан. Опијање сматрају и дечаци и девојчице друштвено неприхватљивим понашањем и слажу се да не би требало да пију ни једни ни други.

У осмом разреду, међутим, већ је доста више оних који су окусили алкохол. Међу дечацима свега седам одсто још увек није пробало укус алкохолног пића, а код девојчица их је 86 одсто већ пило. Као и код седмака, најчешће је то било на слави, али се неретко то догодило и у дедином друштву, а тада је прво пиће била ракија. Они који су алкохол пробали на неком другом месту прво су, најчешће, попили пиво.

Иако се често може чути тврдња да се продаја и употреба наркотика ''спустила у основне школе'', радује податак да нико од учесника анкете није никада пробао било какву дрогу и што сви, осим по једног осмака и седмака, сматрају да су дроге изузетно опасне и да нико не би требало да их користи. Осмак сматра да ''трава'' није опасна и да је прихватљиво попушити џоинт, а седмак да је употреба дроге у реду у медицинске сврхе. Сви остали мисле да се не треба играти и ризиковати упад у свет зависности.

Деведесет одсто анкетираних средњошколаца пробало је некада алкохол и ту су момци и девојке прилично изједначени, једва проценат више момака испробало је како изгледа пити алкохолна пића. Очекивано, најмање је ученика и ученица првог разреда пило алкохол, иако ни ту проценти нису мали, више од 88 одсто дечака и око 70 одсто девојчица имало је такво искуство, али се показало да су навике потом различите. Док код девојчица са разредом расте и проценат оних које су окусиле алкохол код момака је у опадању. Највише младића који су окусили алкохол похађа други разред, више од 95 одсто, у трећем пола процента мање, а у четвртом 89 одсто њих. Код девојака у другом разреду их је скоро 95 одсто, у трећем 96, а у четвртом су све учеснице одговориле да су пробале алкохол.

Најчешће се у контакт са алкохолним пићем долази приликом излазака у град и на рођенданима и док се момци најчешће одлучују за пиво, а ређе за ракију, девојкама је вотка омиљено пиће.

На питање зашто пију, већином су одговарали да их то опушта, да се кад попију боље проводе, али и да се тако ослобађају страха који их, иначе, паралише.

Када су у питању дроге, огромна већина је одговорила да никада није пробала тако нешто, а они који јесу, користили су марихуану коју су набавили ''преко друга''. Међу учесницима анкете који су тек пошли у средњу школу нико није пробао било какву дрогу, али у другој години већ почиње експериментисање. Четрнаест одсто дечака и свака двадесета девојчица који похађају други разред неке од средњих школа запалили су џоинт. У трећој години проценат момака који су пробали дрогу се преполовљава, а девојке се врте око истог броја док у четвртом разреду долази до скока. Међу матурантима је сваки десети попушио џоинт, а чак 44 одсто девојака пробало је како изгледа користити марихуану.

ЛАП обухвата све облике зависности

Пре годину дана Лозница је усвојила Локални акциони план за борбу против болести зависности (ЛАП) и тренутно је једини српски град у којем је такав документ на снази. Превентива може да донесе много добрих резултата, ако се спроводи добро и континуирано, сматра Тања Глишић Матић, начелница Одељења за друштвене делатности градске управе, и додаје да се ЛАП не односи само на дрогу, већ и на све друге облике зависности.

– Када говоримо о болестима зависности, онда је то често комбиновано и зато је ЛАП обухватио и алкохол и цигарете, али и нехемијске облике зависности попут коцке и, нпр, зависности од интернета. Постоје степенице у развијању зависности, нико не крене од хероина, већ се обично почне са цигаретама па се прикључи алкохол, а онда, када особа дође у контакт са дрогама, развије се још озбиљнији проблем. Болест зависности је поремећај импулса и особа не може да контролише да ли ће нешто урадити. Чак и када самој себи обећа да неће, то буде јаче од ње. Често на нехемијске облике зависности људи не гледају озбиљно, али и они имају исте последице као и хемијски – проблеме у породици, губитак посла, прекид везе и слично – упозорава Глишић Матићева.

Она указује и на тренутни недостатак системског породичног саветовалишта у Лозници и каже да се у наредном периоду на томе мора радити, баш као што се друштво мора борити за промену свести како би бивши зависници добили подршку, уместо стигматизације.

ЕЛН

Крај пројекта

Пројекат подржава Министарство културе и информисања

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (16) - Реч вршњака има већу вредност

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (15) – Није здраво, али ме опушта

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (12)  – Развијати култ трезвености код младих

Алкохолизам је хронична болест која укључује не само физичке, већ и психосоцијалне проблеме пацијента, његове породице и околине и једна је од најраспрострањенијих болести зависности. Не ради се, ни о каквој лошој навици, како се често у народу мисли, већ о болести коју треба лечити. Оног момента када особа примети да алкохол постаје део његовог битисања, његове личности, знак је за аларм, у питању је психолошка зависност. Ако се затражи помоћ, могу да се постигну добри резултати лечења, у каснијим фазама све је много теже.

Др Снежана Лазић Алексић истиче да без обзира на то колико често и у којој количини  се узмима алкохол, ако он ствара одређене телесне проблеме у смислу да изазива неке болести или менталне проблеме, као што су агресивност, конфликти у породици и на послу, то је већ знак алкохолизма и захтева стручну помоћ.

- Било је доста полемика да ли се алкохолизам наслеђује, најновија истраживања показују  да се не наслеђује, већ се преноси алкохоличарски образац понашања, оно што понесемо од своје примарне породице, не генима- истиче она.

 Погодно тло за настанак алкохолизма су емоционална несигурност, мањак самопоуздања, емоционална лабилност и социјална незрелост. То су три кључне особине код људи који, ако већ умерено пију у неким ситуацијама, за њих стресним, могу потегнути за већим конзумирањем алкохола. Због тих наших културолошких навика алкохол је постао неопходан и у тужним и у веселим ситуацијама.

- Један од предуслова да се започне лечење је да се сав алкохол изнесе из куће. Када то кажемо наилазимо на велике отпоре не само код пацијента, што је очекивано, него и код сарадника из породице. Невероватно, код нас је средина постала толерантна према алкохолу, чак је нормално и да се млада особа напије на пунолетству. Имала сам ситуација да се млади људи доведу у коми, јер су отровани алкохолом. Када се обратимо родитељима, они се смеју, као то је нормално. Била сам шокирана. Целу ноћ радимо  детоксикацију, пратимо стање те младе особе, може да буде и погубно јер се никад не зна како ће организам да реагује - истиче наша саговорница.

- Прво се примењује тај хоспитални третман кад покушавамо да их опоравимо, ревитализујемо од  токсичних дејстава алкохола. Он утиче на јетру, срце, мозак, постају заборавнији, развија се деменција, нарочито ако су старији, јавља се гастритис, тешкоће при ходу, са варењем. Затим се ради на упознавању са проблемом, покушавамо да их мотивишемо, да се разбију отпори јер, углавном, сви током више година развију алкохоличарски стил понашања. На болничко лечење се надовезује амбулантни третман са психофармацима и психотерапијски рад и то индивидуалне и групне психотерапије са сарадником у лечењу - каже Лазић Алексићева.

Она напомиње да, ако неко хоће да започне лечење, мора у потпуности да прекине са конзумирањем алкохола. У алкохоличарским породицама  дете свесно или несвесно усваја односе у породици и касније преноси на своју секундарну породицу.

– Осамдесет одсто лечених алкохоличара долазе из алкохоличарских породица, то није вид наслеђа,  већ стил живота који се преузима у породици. У нашем друштву треба развијати култ трезвености, а не култ умереног пијења, посебно код младих – истиче Лазић Алексићева.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НЕ ДОГАЂА СЕ САМО ДРУГИМА (11) - Годишње “падне” десетак дилера

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (10) - Жаргон у свету зависности

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (16) - Реч вршњака има већу вредност

Пре годину дана Лозница је усвојила Локални акциони план за борбу против болести зависности (ЛАП) и тренутно је једини српски град у којем је такав документ на снази. Обавеза Града је да прати како се ЛАП спроводи, али и да се бави превенцијом, информисањем родитеља, деце и просветних радника, док остале послове у борби са дрогом спроводе институције са државног нивоа – полиција, тужилштво, суд. Како каже Тања Глишић Матић, начелница Одељења за друштвене делатности у градској управи, преко конкурса из области социјалне заштите финансиране су активности УГ ''Искра – Лозница'' које је спровело обуку за вршњачке едукаторе старије основце и средњошколце.

– Полазници из свих средњих и градских основних школа прошли су обуку након које у својим школама организују трибине и радионице за вршњаке на којима им објашњавају какве опасности носи употреба дроге и колико је то штетно, али и како да препознају ризично понашање у свом окружењу. Њих су обучавали лекари, клинички психолози и стручни људи из ''Искре'' који су одлично обучени да се баве тако осетљивом темом. Показало се да је вршњачка едукација знатно ефикаснија него када ученицима просветни радници говоре о оваквим темама. Они лакше прихватају информације које добију од другова, вршњака, и више о њима размишљају и разговарају – каже Глишић Матићева.

И нехемијска зависност је опасна

Како каже, и у петом и шестом разреду основне школе спроводи се обука о штетности пушења, али се деца тада информишу и о штетности алкохола па и дроге. Како је примећено да се у редовном школском програму ретко организују предавања и радионице на ову тему, договорено је са школама да се у оквиру грађанског васпитања организује целодневна блок-настава тако да ученици могу да прођу целу обуку са вршњачким едукаторима.

– Сат или сат и по је мало да би могло заиста нешто ваљано урадити. Потребан је целодневни рад да би они могли проћи кроз целу обуку и да би након тога, када изађу из школе, понели јак утисак. Ми ћемо направити истраживање о злоупотреби психоактивних супстанци како бисмо видели да ли је дошло до неких промена, али озбиљнији преглед стања моћи ћемо да урадимо тек у последњој години примене ЛАП.  Крајем јануара, или почетком фебруара, очекујемо информације од полиције и Центра за социјални рад, осврт на 2019. годину, како бисмо могли да упоредимо резултате. Имамо добру сарадњу са Домом здравља ''Др Миленко Марин'' и Општом болницом, као и психолозима који тамо раде и они заиста свој посао обавјају одлично, али ћемо резултате видети када их будемо измерили – каже начелница.

Превентива може да донесе много добрих резултата, ако се спроводи добро и континуирано, сматра Глишић Матићева и додаје да се ЛАП не односи само на дрогу, већ и на све друге облике зависности.

– Када говоримо о болестима зависности, онда је то често комбиновано и зато је ЛАП обухватио и алкохол и цигарете, али и нехемијске облике зависности попут коцке и, нпр, зависности од интернета. Постоје степенице у развијању зависности, нико не крене од хероина, већ се обично почне са цигаретама па се прикључи алкохол, а онда, када особа дође у контакт са дрогама, развије се још озбиљнији проблем. Болест зависности је поремећај импулса и особа не може да контролише да ли ће нешто урадити. Чак и када самој себи обећа да неће, то буде јаче од ње. Често на нехемијске облике зависности људи не гледају озбиљно, али и они имају исте последице као и хемијски – проблеме у породици, губитак посла, прекид везе и слично – упозорава Глишић Матићева.

Нужна подршка леченима

Она указује и на тренутни недостатак системског породичног саветовалишта у Лозници и каже да се у наредном периоду на томе мора радити. Неки зависници намерно не желе да се лече у средини у којој живе због такозване стигматизације.

– Чини се да је у нашем друштву мањи проблем ако је неко зависник него ако је лечени зависник. Тада је предмет осуде, уместо да буде подржан зато што је успео да превазиђе велики проблем. Постоји и нешто што можемо назвати зависничком љубомором, а што се одликује одмагањем зависнику који покушава да се извуче из зависности. Некада људи то раде и несвесно. Изузетно је важно избећи стигматизацију и због тога је и то једна од тема којима се бавимо на обукама – каже начелница Одељења друштвених делатности.

Очекује се да ће са новом школском годином, у јесен 2020, почети и опсежно истраживање које ће ''Искра'' спровести у средњим школама како би се стекла права слика о навикама и ставовима средњошколаца у вези са употребом дрога, алкохола и дувана. По завршетку тог истраживања и свођењу резултата увидеће се и колико се стање поправило или погоршало у односу на истраживање спроведено седам година раније. То ће бити и добар показатељ у ком смеру превентивни рад треба да иде.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (15) – Није здраво, али ме опушта

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (14) – Алкохол се продаје малолетницима

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НЕ ДОГАЂА СЕ САМО ДРУГИМА (11) - Годишње “падне” десетак дилера

За пет година у Лозници су откривене две лабораторије за производњу марихуане, а годишње се због продаје наркотика приведе десетак особа, углавном мушкараца између 20 и 40 година

На подручју Лознице производња наркотика није много распрострањена, каже инспектор лозничке полиције који се свакодневно бори против оних који производе и продају наркотике. Ове године полиција је у једној викендици у околини града открила лабораторију за узгој марихуане у вештачким условима и више од два килограма суве марихуане. “Произвођач” је добро опремио “пословни простор”, лабораторија је имала вентилаторе, тајмере, лампе, филтере за ваздух и термометар. У претходних пет година откривена је још једна, импровизована, лабораторија за производњу марихуане као и пет засада индијске конопље. Ови подаци, каже инспектор, показују да је индијска конопља, од које се добија марихуана, једино што су појединци покушали да произведу на нашем подручју.

Трговина је, већ, нешто распрострањенија, ове године је полиција процесуирала 55 особа због кривичних дела у вези са дрогом. Против осам особа је, по налогу надлежних тужилаштава, поднета кривична пријава због неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога док су против осталих поднете кривичне пријаве због неовлашћеног држања наркотика. Годишње се, иначе, приведе десетак особа због продаје наркотика, најчешће марихуане, а највише приведених су мушкарци између 20 и 40 година.

Иако се прича да је продаја и употреба наркотика спуштена чак до нивоа основних школа и да чак постоје и вршњачки дилери, полиција то не може да потврди. Ове године није забележен ниједан случај продаје или употребе наркотика у школама и њиховој околини. Инспектор каже да постоји превентивни и репресивни рад па полицајци спроводе и низ активности попут одржавања радионица и предавања у школама. Циљ да се ученицима укаже на опасности које коришћење дрога носи са собом и како да их избегну. Једна од тих активности је и пројекат “Основи безбедности деце” у ком је једна од тема “превенција и заштита деце од злоупотребе опојних дрога и алкохола”. Током прошле школске године полицајци су на ову тему одржали предавања за ученике четвртих и шестих разреда свих 14 лозничких основних школа. Последњег дана претходне школске године, у оквиру пројекта “Матура 2019”, средњошколцима завршних разреда одржана су предавања о штетности употребе дрога.

Један од приоритета Министарства унутрашњих послова и јесте склањање дроге и нарко-дилера са улица, нарочито у близини школа. Зато се, каже инспектор, годинама уназад предузимају активности како би ученици у школама, њиховим двориштима и околини били што безбеднији. Поред школских полицајаца, каже инспектор, и други припадници полиције, у патролним и позорничким активностима, обилазе школе и њихово окружење како током наставе тако и по њеном завршетку.

Подаци које је Више јавно тужилаштво у Шапцу (ВЈТ) доставило Лозничким новостима потврђују да на подручју Лознице нема много кривичних дела из члана 246, став један Кривичног закона, односно производње и стављања у промет опојних дрога.

У току прошле године ВЈТ је наредило спровођење истраге у шест предмета, од чега су два уступљена Основном јавном тужилаштву у Лозници, а у једном предмету је обустављен поступак. Ове године је, за првих десет месеци, ВЈТ покренуло поступак у седам предмета, од којих је један уступљен Основном јавном тужилаштву у Лозници.

У оваквим случајевима суд, кажу у ВЈТ, одређује казну затвора, али за предмете који су се нашли на суду ове године још није донета ниједна пресуда. Прошле године суд је донео две осуђујуће пресуде, али ниједна од њих није у складу са предлогом ВЈТ па се због тога тужилаштво жалило.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (10) - Жаргон у свету зависности

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (9) - Прошао сам кроз пакао наркоманије

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (15) – Није здраво, али ме опушта

Како бисмо сазнали какве су навике лозничких средњошколаца у вези са употребом алкохола и дрога спровели смо у све четири средње школе анкету међу ученицима сва четири разреда. Анкетом је обухваћено 158 ученика, од чега 72 младића и 86 девојака.

Деведесет одсто анкетираних средњошколаца пробало је некада алкохол и ту су момци и девојке прилично изједначени, једва проценат више момака испробало је како изгледа пити алкохолна пића. Очекивано, најмање је ученика и ученица првог разреда пило алкохол, иако ни ту проценти нису мали, више од 88 одсто дечака и око 70 одсто девојчица имало је такво искуство, али се показало да су навике потом различите. Док код девојчица са разредом расте и проценат оних које су окусиле алкохол код момака је у опадању. Највише младића који су окусили алкохол похађа други разред, више од 95 одсто, у трећем пола процента мање, а у четвртом 89 одсто њих. Код девојака у другом разреду их је скоро 95 одсто, у трећем 96, а у четвртом су све учеснице одговориле да су пробале алкохол.

Момци пиво, девојке вотку

Најчешће се у контакт са алкохолним пићем долази приликом излазака у град и на рођенданима и док се момци најчешће одлучују за пиво, а ређе за ракију, девојкама је вотка омиљено пиће.

Шест од десет првака било је бар једном пијано, док је за девојчице то још увек рано за пијанство, па свака осма зна како изгледа ''попити више''. У другој се момци задржавају око тог процента, пораст је незнатан, али им се девојке ближе и њих 58 одсто искусило је пијанство. У трећој години наставља се тренд око 71 одсто момака је бар једном било пијано и скоро 70 одсто девојака. Код матураната свега 18 одсто њих још није искусило прекомерно конзумирање алкохола, а 72 одсто девојака јесте.

Реакције другова и другарица на прво пијанство, које се најчешће доживи са 16 година, углавном су позитивне, шале се на тај рачун, помажу трежњење, а често су и сами пијани. Са друге стране, родитељи не гледају благонаклоно на таква искуства своје деце па су реакције најчешће бурне, уз вику и грдњу и, готово, неизбежну казну. Доста родитеља, међутим, покушава разговором да објасни синовима и кћеркама да пијанство није добро за њих. Иако саслушају савете родитеља и мада и сами готово листом тврде да је алкохол штетан, нарочито ако се конзумир неумерено, јер лоше утиче на здравље, али и на понашање, већина њих је после првог искусила и друго, треће, четврто... пијанство.

На питање зашто пију, већином су одговарали да их то опушта, да се кад попију боље проводе, али и да се тако ослобађају страха који их, иначе, паралише.

И момци и девојке углавном мисле да мушкарцима више приличи да се напију и да се то од њих ''може очекивати' док девојке треба да ''буду даме'' и ''изгледа ружно'' кад је девојка пијана, а ''није ни безбедно''. Неколико девојака је, међутим, одговорило да не сме бити дискриминације по основу полне припадности и да девојке имају пуно право да се напију, баш као и младићи.

А где се то напијају средњошколци када су већином малолетни, а малолетницима је забрањена продаја алкохола и у трговинама и у угоститељским објектима? Мање од десет одсто учесника анкете навело је да је имало проблема да наручи алкохолно пиће у кафићу, а неки су навели да то управо зависи од угоститељског објекта.

Матуранткиње и марихуана

Када су у питању дроге, огромна већина је одговорила да никада није пробала тако нешто, а они који јесу, користили су марихуану коју су набавили ''преко друга''. Међу учесницима анкете који су тек пошли у средњу школу нико није пробао било какву дрогу, али у другој години већ почиње експериментисање. Четрнаест одсто дечака и свака двадесета девојчица који похађају други разред неке од средњих школа запалили су џоинт. У трећој години проценат момака који су пробали дрогу се преполовљава, а девојке се врте око истог броја док у четвртом разреду долази до скока. Међу матурантима је сваки десети попушио џоинт, а чак 44 одсто девојака пробало је како изгледа користити марихуану.

Срећом, од оних који су пробали како то изгледа, тек сваки четврти средњошколац и средњошколка поновили су то искуство. Готово сви се слажу да је употреба дрога штетна, да изазива зависност и уништава психичко и физичко здравље, али неки од њих сматрају да ''трава'' није опасна и да је могуће користити је у медицинске сврхе. Велика већина учесника анкете, без обзира на узраст, познаје некога ко користи неку од дрога, многи знају и где дрога може да се набави па и ко је продаје.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (14) – Алкохол се продаје малолетницима

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (13) - Увек постоји опасност за повратак

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (10) - Жаргон у свету зависности

Кад неко закорачи у свет наркоманије, поред тога што је у старту осуђен на пут који му доноси непредвидиве и тешке ситуације, неизвесност сваког новог дана и последице неслућених размера, приморан је да се “уклопи” у нову средину на више начина. Један од њих је и савлађивање наркоманског жаргона, учење и коришћење термина који често по свом изворном значењу ничим не указују на то шта представљају у комуникацији зависника

Наш саговорник, који се сплетом срећних околности и јаком жељом за спасењем извукао из наркоманије, указује на то да наркомански жаргон, тај специфичан речник треба да знају и они који никада не би ни помислили да се дотакну гудре, ексера или допа. Тако ће на време препознати проблем, уколико се он појави у њиховој близини.

- Људи треба да буду упознати са значењем свих тих израза који нису свакидашњи, а који се користе у конверзацији између зависника. Ето, једна од често коришћених речи је управо гудра - жаргонски назив за дрогу, а они који су огрезли у том паклу често знају да кажу - Хајде да се гудрирамо (дрогирамо) или, још чешће и страшније - да се рокнемо.

Доп је израз за хероин, а за ту дрогу могу се чути још неки називи као што су жуто или хорс. Поменути ексер у свету наркоманије није никакво грађевинско помагало, већ друго име за таблете екстазија, синтетичке дроге која је веома опасна - објашњава нам саговорник.

Ове таблете могу бити у облику разних знакова (троуглови, слонови) и са различитим сликама на њима (упитник, звезда, стрела, срце), а дају осећај снаге и покрећу корисника на игру, скакање и брзе покрете. Користи се често на техно-журкама како би се лажно уживало у музици која се без дроге тешко може слушати. Саговорник подсећа како у овом свету и марихуана, као почетна степеница спуштања у пакао дроге, има више назива па се често за њу користе изрази попут вутра, вуја, трава, ђиђа, или по месту одакле долази, ''албанка'' и томе слично. Он указује на то да се може чути и израз хед - хедовина, а то су плодови биљке марихуане, њени цветови.

- Међу дрогама које се такође пуше су хашиш и сканк. Шта год да се користи, купује или дилује, потребно је место за скривање дроге и то се назива штек. Он је скривен од јавности и ту се скупљају претежно наркомани. Један од првих проблема зависника је кризирање и у таквим ситуацијама може се чути како је неко у зикри (шатровачки назив за кризу) и како се успаничено распитује где је уштекана гудра јер је у зикри. Сниф је шмркање, као и мркање, односно узимање дроге на нос ушмркивањем. Лајна је црта хероина или неке друге прашкасте дроге, која се направи банкаском картицом или нечим сличним на глаткој подлози, столу, кутији ЦД-а или на стаклу. Линија се жаргонски “развуче” и онда се уз помоћ новчанице (цевчице) ушмркује - детаљан је.

У речнику наркомана кокаину се тепа са кока или кокс, дилер је лерди, а ганови су шприцеви којима се наркомани боду, односно боцкају - рокају у нуве (вену) - што је симболичан назив за убадање иглом, узимање хероина интравенски. Кад неко моли за грам дроге он употреби израз ћамил или каже - Брате, понеси ми једну књигу (односно један грам или један пакет марихуане). Полутка је пола грама дроге, а користи се и израз лутка или пола. Џоинт је цигарета направљена од марихуане, а често се користи и израз џокавац. Наш саговорник каже да је жаргон наркомана посебан и да се често допуњује новим изразима.

- Ове које сам поменуо само су неки којих сам се сетио и знам да већина обичних људи реч дилер доживљава као једну од најгорих у овом низу јер од њих све почиње. Када кажемо дилер, одмах помислимо на човека који убија некога, на злотвора за кога немамо ниједну добру реч. Не бих да судим ко је какав, нити како би требало поступати према дилерима јер сматрам да неко од горе види све и да само Бог даје свакоме по заслузи, али свакако треба објаснити како се одупрети утицају људи који дилују јер знамо да сваки човек има своју слободу и да га нико не може ни на шта натерати, ако он то сам не жели. Чак ни да купи дрогу. Ипак, треба знати да су дилери свесни шта продају, да то нису бомбоне, па кад се некоме једу, купиће их, а када не, он ће их заобићи. Дилери ће се увек правдати да никога нису натерали, алу је чињеница да им је једини интерес управо то да дрогу некоме продају. То му је посао и сумњам да бира муштерију. Продаће је свакоме ко има паре. Моје искуство је такво да после “скидања” нисам имао претеране насртаје дилера да ми продају дрогу, али сам и те како био свестан какав они однос имају према томе. Чуо сам их када кажу - доћи ће он (или они) опет чим дођу са терапије или - ето њих опет код мене. Свесни су и једва чекају да им поново дођеш. Можда ће чак и рећи да им је драго што си се скинуо, али то је лаж. Није им драго, само те поново искушавају и неприметно нуде дрогу јер они од наркомана живе. Зато после рехабилитације са дилерима нема више контакта! Нема са њима више ниједне заједничке теме. То је мој став заснован на личном искуству - поручује бивши зависник, који је више од деценије живео у свету најтежих порока.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (9) - Прошао сам кроз пакао наркоманије

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (8) - И поседовање је кривично дело

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (14) – Алкохол се продаје малолетницима

Последњи пут истраживање о навикама младих у вези са употребом алкохола и дрога радило је Удружење грађана ''Искра – Лозница'' 2013. године. Очекује се да ће почетком нове школске године ово истраживање бити поновљено, а у међувремену Лозничке новости су спровеле анкету у три лозничке основне школе и све четири средње како бисмо стекли слику о томе какво је тренутно стање.

У основним школама анкетом је обухваћено укупно 145 ученика, од чега 66 ђака седмог и 79 осмог разреда. Учествовало је нешто више дечака - 32 седмака и 43 осмака, наспрам 34 седмакиње и 36 ученица осмог разреда.

Алкохол први пут пробају на слави

Алкохол је бар једном у животу пробало скоро 72 одсто ученика седмог разреда и готово 62 одсто девојчица, али се то најчешће догодило код куће, на слави – вино уз панаију, а ређе код друга или другарице на рођендану. Једном се напило 13 одсто дечака и три и по одсто девојчица које похађају седми разред, а добро је што то више нису поновили. Пиће којег су том приликом и једни и други попили превише било је пиво.

Родитељи најчешће и не знају за та пијанства, а у оним случајевима када су сазнали, били су љути и казнили су ''авантуристе''. Радује то што су и сами починиоци свесни да су погрешили и да то не би требало да им се понови.

Убедљива већина седмака сматра да је алкохол штетан по здравље и да га не би требало конзумирати – скоро 84 одсто дечака дели то мишљење и 94 одсто девојчица. Остали мисле да није штетан, али само уколико се користи у умереним количинама и ако се после тога не седа за волан.

Опијање сматрају и дечаци и девојчице друштвено неприхватљивим понашањем и слажу се да не би требало да пију ни једни ни други, односно ни мушкарци ни жене, али и да, када пију, то више приличи мушкима, док жене морају да пазе на своје понашање.

У осмом разреду, међутим, већ је доста више оних који су окусили алкохол. Међу дечацима свега седам одсто још увек није пробало укус алкохолног пића, а код девојчица их је 86 одсто већ пило. Као и код седмака, најчешће је то било на слави, али се неретко то догодило и у дедином друштву, а тада је прво пиће била ракија. Они који су алкохол пробали на неком другом месту прво су, најчешће, попили пиво.

Опијање није прихватљиво

У осмом разреду број дечака који су се бар једном напили благо скаче па је њих 16 одсто имало такво искуство, али се зато проценат девојчица које су искусиле пијанство више него удвостручује – било их је пијано 8,27 одсто. Ни њихови родитељи најчешће нису никада сазнали за то, али онда када јесу, добро су их изгрдили. И у овом случају најчешће је пиво било криво за губљење контроле. Пијанство су бар једном после тога поновила три дечака и две девојчице.

И осмаци сматрају да алкохол штети здрављу, али у мањој мери него њихови годину млађи другари. Скоро 77 одсто дечака сматра да је алкохол штетан, као и 83 одсто девојчица, а они који не деле то мишљење верују да умерено конзумирање алкохолних пића не може шкодити. Неки од њих су навели и да је пиво пуно витамина Б, а чашица ракије поспешује циркулацију. Сви се, међутим, слажу да алкохол и вожња никако не иду заједно. Како се залажу или за некоришћење алкохола или за умерену употребу тако готово сви сматрају да опијање није друштвено прихватљиво. Слажу се и да не треба прекомерно да пију ни мушкарци ни жене, ако неко баш мора, онда су то дечаци ''јер су јачи пол и боље подносе''.

Према резултатима анкете, родитељи више не шаљу тако често децу у продавницу по алкохолна пића. Мало више од половине дечака и седмог и осмог разреда добило је од родитеља некада задатак да ''отрчи до радње'' и купи неко алкохолно пиће и 46 одсто девојчица. Оно што, међутим, није добро јесте то што нико од њих није имао проблема приликом куповине алкохолних пића, иако закон не допушта продају алкохола малолетницима.

Са дрогом се не игра

Иако се често може чути тврдња да се продаја и употреба наркотика ''спустила у основне школе'', радује податак да нико од учесника анкете није никада пробао било какву дрогу и што сви, осим по једног осмака и седмака, сматрају да су дроге изузетно опасне и да нико не би требало да их користи. Осмак сматра да ''трава'' није опасна и да је прихватљиво попушити џоинт, а седмак да је употреба дроге у реду у медицинске сврхе. Сви остали мисле да се не треба играти и ризиковати упад у свет зависности.

Једногласни су у ставу да нико не би требало да постане зависник и да ту нема разлике између дечака и девојчица.

Нешто више од 19 одсто седмака тврди да познаје бар једну особу која користи дрогу, а то каже и 26,5 одсто ученица седмог разреда. Тако нешто тврди мање осмака, свега 11,6 одсто, док чак 30 и по одсто осмакиња каже да познаје некога ко употребљава дрогу.

Са друге стране, где се дрога може набавити тврди да зна готово 13 одсто седмака и седам одсто осмака као и скоро 12 одсто ученица и свака пета осмакиња.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (13) - Увек постоји опасност за повратак

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (12) – Развијати култ трезвености код младих

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (9) - Прошао сам кроз пакао наркоманије

Дрога је свуда и то треба сви да знамо. Са децом разговарати и опомињати их да нема лаких дрога. Родитељи морају научити да препознају да ли је њихово дете узимало наркотике по понашању, по изразу лица, по очима јер не каже се узалуд да су очи огледало душе - поручује  саговорник ЛН који је прошао кроз пакао наркоманије, успео да из њега изађе и већ десетак година је потпуно “чист”

Као четрнаестогодишњак је ушао у пакао дроге, за годину дана постао хероински зависник, а са 20 година већ био тешки наркоман који је спас потражио у рехабилитационом центру у Црној Реци. Данас са 31 годином наш саговорник је потпуно други човек и, како каже, пресрећан што се “из смрти вратио у нормалан живот”. Пут повратка није био ни кратак ни лак, али уз подршку мајке и оца, свештеника с којима је доста разговарао и чврстом вољом пребродио је потешкоће и већ десетак година је потпуно “чист”. У међувремену је завршио факултет, формирао породицу и написао неколико књига којима указује младима на проблеме наркоманске зависности.

- Муке које доноси ово зло не могу да се пореде ни са чим другим. Ту се душа распада, тело се мучи, болови су несношљиви, мозак пуца, стање је толико мучно за човекову природу да то што само једна напаћена душа, која је све то прошла, може да зна. Зато сам и своје песме хтео да посветим драгој браћи која се боре са пороком и која су и даље на љутим мукама. Да им поручим да издрже и да се никада не осврћу назад и на прошли живот који води у бездан и бескрајни понор - испричао нам је додајући да је и сам у почетку користио марихуану, а онда кренуо даље и дубље у пропаст.

Зато и данас, када чује како неко за “траву” каже да је лака дрога, са великим знаком узвика на крају реченице изговара да не постоји лака дрога и да све почиње с марихуаном.

 - У проблему с дрогирањем био сам до своје двадесете године, дотакао дно, проживео све и свашта и онда 2008. преломио и одлучио да одем на лечење у Црну Реку. Тамо сам провео 20 месеци, колико је трајала терапија. Спас сам нашао у вери и то ми је помогло, као и људи који су ми свакодневно пружали подршку. Успео сам да се извучем из канџи дроге и већ десет година не користим ништа. Завршио сам школовање, посветио се спорту, оженио се и са супругом створио породицу - поносан је овај бивши зависник.

На питање с којим изазовима се сусрео када је дошао с рехабилитације, одговара да је управо тада почела и права борба јер сусрет са реалношћу света, сусрет са слободом и са самим собом представља најтежу препреку. Како ће даље живети, избор је тада био само на њему. Током рехабилитације био је скоро безбрижан, имао устројен живот, али не и лак, а онда се нашао на новом раскршћу, где није смео да промаши пут.

- Тада се човек поново формира и започиње нови живот. Зато највећи проблем и јесте сусрет са старим друштвом, комшијама, околином, и тај ударац се мора издржати и не сме се пасти. Нема више никога да те опомене, склони, човек је сам у томе и, наравно уз божју помоћ, треба да заобилази препреке. Не треба се зачудити ако неко приђе и поново пита или потражи дрогу, или је поново понуди јер треба схватити да не знају сви да си ти сада другу човек, поново рођен и здрав. Без много објашњавања, траба наћи изговор у журби и наставити даље својим путем, ослободити се било какве помисли на дрогу. Не треба кушати ђавола и не правити такве ситуације да би себе тестирали. То су основни савети за некога ко је тек завршио терапију и стао на своје ноге, као дете када прохода - детаљан је.

Ово је само део савета које има за младе јер, и поред свих обавеза, наш саговорник сада често организује трибине и разговоре с њима одговарајући на сва питања искрено и без задршке. Указује им на изазове на које могу наићи и који их могу одвести у “земљу недођију”. Наводи да најчешће питање које му постављају саговорници и на које прво одговара је - зашто је ушао у наркоманију.

- Јесте увек прво, али и најлогичније питање, мада, признајем, није нимало лако да се одговори. Постоји много разлога због којих човек може да посрне и уђе у тај свет, почев од лошег стања у породици или због немаштина и томе слично. Мој конкретан разлог не постоји. Разлог је општи - био сам на погрешном месту у погрешно време - објашњава и као разлоге наводи још и потребу за доказивањем у друштву, радозналост пубертетлије, али и могућност да се данас до дроге стигне без већих потешкоћа.

И сам се нашао на раскршћу добра и зла, али није знао истину коју сада зна. Зато указује да се то може десити свакоме и да се борба против таквог зла тиче сваког човека и сваког родитеља. Поручује да треба бити опрезан у сваком тренутку и стално бдети над децом.

- Колико год ваше материјално стање било на вишем нивоу од других људи, трудите се да деци не пружите све лагодности да их не би заситили. Оставите им простора да се мало и сами помуче, да мало сами осете животну борбу и сласт самосталног успеха. Не смемо запостављати разговоре. Треба разговарати, не бежати, не заобилазити, причати шта је то дрога, чак их и одвести да упознају или поразговарају с неким ко је био или је још у том проблему. Не сме се смести с ума чињеница да сваки родитељ има потенцијални проблем и потенцијалног наркомана у кући. Дрога је свуда и то треба сви да знамо. Морамо причати о томе и са стручним људима из здравства, полиције, поделити радозналост с пријатељима, питати и не стидети се. Са децом разговарати и опомињати их да дрога увек вреба, да нема лаких дрога. Родитељи морају научити да препознају да ли је њихово дете узимало наркотике по понашању, по изразу лица, по очима јер не каже се узалуд да су очи огледало душе - поручује наш саговорник.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (8) - И поседовање је кривично дело

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (7) - Кад се лопта издува

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (13) - Увек постоји опасност за повратак

Лечење наркомана је тешко, неуспеси велики и нема идеалног програма лечења и рехабилитације. O излечењу наркомана говоримо када је неко пет година без било какве дроге, уз промену животног стила и животне филозофије, мада никада не треба заборавити да постоји стална опасност до краја живота свих лечених наркомана 

Ако се узме једна од статистичких варијанти да 41 одсто младих узима дрогу из радозналости, 24 одсто због подржавања других, а 18 одсто да би изменили своје расположење, јасно је да ова трећа категорија стручњацима из области психолошко-психијатријске сфере најинтересантнија. Према речима прим. др Синише М. Јововића, лекара специјалисте психијатрије, супспецијалисте форензичке психијатрије, у лозничкој Општој болници, у ту групу би могли сврстати известан проценат неуротичних личности који желе да побегну од својих проблема, да избегну "мучну стварност”, затим психопатске личности, које узимајући дрогу дају одушка својим садомазохистичким пулсијама и тада се понашају антисоцијално, агресивне су и непријатне. У оквиру ове категорије психопатије  или, по новој терминологији, поремећаја личности, највише склони томе да  постану наркомани због својих психијатријско-психолошких и социјалних карактеристика су незреле, депресивне, антисоцијалне  и схизоидне личности. Већина ових људи спада у групу личности са поремећајима карактера.

- Врсте оштећења личности будућих наркомана указују на то да су оне настале у најранијем детињству, нарцизам, асоцијалност - изолација од других, индиферентност, неспособност емоционалног везивања како за појединца тако и групу. Данашњи тренд  развоја темпа живота свакако још више томе погодује, а међу млађим људима, као најугроженијој популацији, се негује тај култ презента - живети сада, живети брже, што безбрижније - каже Јововић.

Како каже, лечење и рехабилитација наркомана не пролазе без тешкоћа, дилема и заблуда. Око концепта лечења и даље постоје неусаглашени ставови. Ипак, могу се разликовати два модела у лечењу наркоманије, медицински модел са психотерапијским и социотерапијским приступом и мултимодални приступ.

- У сваком случају треба рећи да оквир лечења може ићи од лечења апстиненцијских криза до лечења које доводи до трајне апстиненције. Лечење наркомана је тешко, неуспеси велики и нема идеалног програма лечења и рехабилитаци је - истиче наш саговорник.

Објашњава да организација здравствене заштите у области наркоманије и других зависности обухвата, најпре, основну здравствену заштиту чији су носиоци лекари и други стручњаци прве линије са допунском едукацијом из области наркоманије и других  болести зависности.

 - У основној здравственој заштити организациона јединица је саветовалиште за чији рад је потребно учешће психијатра, лекара опште медицине, социјалних радника, психолога, медицинских техничара и других. Мора да има службу за детоксикацију, социопатронажну службу, са социотерапијским клубом - каже он.

Специјализована здравствена заштита одвија се у психијатријским установама и службама док високоспецијализовану здравствену заштиту треба да пружају одговарајуће здравствене организације, посебно организоване за област наркоманије и других зависности.

- Лечење је истовремено лак и тежак посао. Ако је већ пристао да се лечи, онда је у првој фази лечења, детоксикацији, релативно лако постићи изванредан успех серијом добро познатих метода које имају пово љан ефекат, ако су омогућени услови изолације и третман у специјализованој установи под контролом добрих и ауторитативних стручњака - каже Јововић.

Доктор напомиње да се у лечењу зависника разликују четири фазе, лишавање од дроге  (детоксикација), реконвалесценција (опоравак), рехабилитација са лечењем психичке зависности, и продужно лечење (постхоспитално лечење) и праћење болесника. У лозничкој болници на Одељењу психијатрије и неурологије ради се само прва фаза лечења, односно детоксикација.

-Да би се наркоман одвикао од узимања дроге из групе опијата даје се метадон као супституција. Овај поступак има своје противнике као и поборнике, али се мора признати да су, бар у првим фазама, ефекти позитивни. По излечењу компликација предстоји дуга и тешка борба за рехабилитацију и социјалну реинтеграцију наркомана - каже наш саговорник.

Он истиче да се данас акценат ставља више на ванболнички третман лечења наркомана. У оквиру социотерапије примењују се многобројне активности. Једна од тих је групна психотерапија. Психотерапијска група се састаје три пута недељно у трајању од 1,5 час. Пацијенти сами утврђују теме састанка, а радна терапија служи за то да генерално подупре савлађивање болести. У комплексном решавању овог великог проблема треба поменути још и персуазију, супортативну психотерапију, саветовања, групни третман родитеља, породичну терапију, терапијску комуну, телеапел службу. Неопходно је укључивање школе, радне организације и свих структура које на било који начин могу помоћи. Пријатељи, другови, сви они који воде здрав живот, а такође и самоорганизовање самих бивших наркомана кроз клуб лечених наркомана.

- O излечењу наркомана говоримо када је неко пет година без било какве дроге, уз промену животног стила и животне филозофије, мада никад не треба заборавити  да постоји стална опасност до краја живота свих лечених наркомана - напомиње Јововић.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (12) – Развијати култ трезвености код младих

НЕ ДОГАЂА СЕ САМО ДРУГИМА (11) - Годишње “падне” десетак дилера

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (8) - И поседовање је кривично дело

Производња и продаја опојних дрога кривично је дело, али, иако има оних који сматрају да тако не би требало да буде, кажњиво је и поседовање мањих количина, за сопствену употребу. Члан 246 а Кривичног законика примењује се од септембра 2009 године, а каже да ће бити кажњен новчаном казном или затвором до три године онај ко неовлашћено држи у мањој количини, за сопствену употребу, супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге. Уколико открије од кога набавља опојну дрогу, починилац може бити и ослобођен од казне. Дрога која буде пронађена код починиоца, стоји у закону, биће одузета.

Вршилац функције јавног тужиоца у Основном јавном тужилаштву (ОЈТ) у Лозници Зоран Несторовић каже да је прошле године покренуто 150 случајева по овом кривичном делу. ОЈТ је, иначе, надлежно за ово кривично дело, а производња и продаја опојних дрога потпадају под надлежност Вишег јавног тужилаштва у Шапцу. На подручју надлежности ОЈТ, практично се, према резултатима од прошле године, у просеку, скоро сваког другог дана открије по један починилац.

- У тај број спада и доста странаца код којих се пронађу мање количине опојних дрога. Доста њих буде откривено на подручју Полицијске станице у Малом Зворнику, највероватније због тога што су тамо знатно чешће аутобуске линије из суседне Босне и Херцеговине него у Лозници. Било је доста странаца, не само из БиХ, већ и из Хрватске. Полиција починоце задржи, обавести Тужилаштво, а код странаца се често примењује начело опортунитета, односно одлагања, уколико уплате одређени износ у хуманитарне сврхе. Иако мигранти често долазе са подручја познатих по производњи опојних дрога, нисмо имали много случајева у које су они умешани. Утисак је да у последње време расте број починилаца овог кривичног дела и на подручју Лознице - каже Несторовић.

Ово недело, иначе, није тешко доказиво и Несторовић каже да је висок проценат успешности Тужилаштва у овим случајевима. Једноставно, полиција код осумњиченог пронађе мању количину дроге и нема већих проблема у доказивању. Уколико се ради о таблетама, онда осумњичени може извадити лекарско уверење да су му оне потребне из здравствених разлога па се тада не гони. Што се казнене политике тиче, доста тога зависи и од обавезујућих упутстава која стижу из Државног тужилаштва, али се,  уколико је оптуженом то први пут, најчешће тражи условна казна, као једна врста опомене.  Починиоци су задовољни уколико буду кажњени условно, али, ако се ради о повратницима онда Тужилаштво није задовољно условном осудом, већ тражи одређивање затворске казне.

Ближе се новогодишњи празници, већи број путника на граничним прелазима, али и унутар земље па се очекује и повећан број оваквих случајева. Починиоци крену у провод па понесу и оно што не би требало. Лепше је дочекати Нову годину са друштвом него у притвору.

ЕЛН

Пројекат подржава  Министарство културе и информисања

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (7) - Кад се лопта издува

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (6) - Родитељи треба да се пробуде

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

мај 23, 2020 172

НАШИ СМО - ЗаМАЈавање

Данас је субота, 23. мај, 143. дан у години до чијег су краја остала још 223 дана. За многе најлепши месец у години, симбол буђења, природе, али и емоција, корача ка свом крају. Од оног првог, који се обележава као Празник рада, преко четвртог, који је уписан…
мај 16, 2020 378

НАШИ СМО - Да луд полуди

Благо глупима. Не знам ко је то рекао ни кад, али је применљиво на ова, наша, времена. Они паметни, или што верују да су такви, покушавајуи да себи, или некоме, објасне шта се све тачно дешава, зашто и чему, ризикују трајну мигрену и блокаду мисли јер је много тога око нас, што би млади рекли,…
мај 09, 2020 468

НАШИ СМО - Сто евра

Тачно за седам дана почеће пријављивање грађана за државну помоћ у висини од сто евра, а да се заправо не зна ко коме треба да помогне - држава грађанима или грађани држави. Конфузија је тотална па они који из неких разлога морају да донесу исправну одлуку, грешка, допадљиву одлуку бојим се да се…
апр 30, 2020 619

НАШИ СМО - Уранак

Уместо да се данас припремамо за сутрашњи првомајски уранак, без обзира на хидрометеоролошке услове, да спремамо ћумур, роштиљске кобасице, ћевапе, млади лук и сланину, да рахлађујемо пиво и сокове, ми јурцамо по продавницама да до полицијског сата уграбимо намирнице с којима ћемо се “забављати”…
апр 25, 2020 874

НАШИ СМО - Украдено пролеће

Теку ови корона дани, мало можемо напоље, мало не, прегурали смо и најдужи полицијски час од 84 сата, прославили Васкрс у кругу породице, некоме баш пријало, некоме “прогорело место”, то нам је што нам је. Жив се човек на све навикне. Све би било можда лакше да није дошло пролеће, као за инат дани…

Репортажа

апр 27, 2020

ЛОЗНИЧАНИН У ВОЈНОЈ МИСИЈИ У СОМАЛИЈИ - Из даљине Србија се боље види

На самом рогу Африке, скоро три и по хиљаде километара далеко од Србије,…
апр 25, 2020

У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА - Засадио две хиљаде стабала јабука

Док су се многи из града ових дана нервирали због ограничавања кретања током ванредног…
апр 21, 2020

ПОСЛЕ ВИШЕ ОД МЕСЕЦ ДАНА – Прва пензионерска шетња

Ако не рачунамо одлазак у куповину једном седмично, у цик зоре, пензионери су први пут…
мар 31, 2020

ЛОЗНИЧАНКА ОСТАЛА У ШВАЈЦАРСКОЈ – Само да се вратим у Лозницу

Лозничанку Ивану Глишић (35) пандемија коронавируса затекла је у Швајцарској, а свега…
мар 26, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ЧЕКА ЕВАКУАЦИЈУ - Спасавање студента Мирослава

Лозничанин Мирослав Марковић (22) студент је Мисури Вали колеџа у Маршалу, близу Канзас…
мар 24, 2020

ЈАСМИНА РЕШИЛА ДА ПОМОГНЕ – Шије маске суграђанима

Када је видела да по апотекама нема довољно заштитних маски, Јасмина Радојчић села је за…
мар 22, 2020

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Лозничанка Нада Чупковић, која са породицом последњих година живи и ради у Копру,…
мар 21, 2020

БЕЧЛИЈЕ ДИСЦИПЛИНОВАНЕ – Није им потребан полицијски час

Проблеми настали избијањем пандемије коронавируса нису заобишли ни Аустрију, а у…
мар 08, 2020

ИЗ АЛБУМА “СА ЛОЗНИЧКЕ КАЛДРМЕ” - Лавина сећања и носталгије

Када је пре мање од годину дана отворио страницу на фејсбуку, Лозничанин Мирослав Цака…
феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…

Грми Ло

мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"