ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ ПАРЕ - Расте број пореских обвезника

На последњој седници Скупштине града донете су одлуке о утврђивању  просечних  цена квадратног метра некретнина по зонама и коефицијената за утврђивање пореза на имовину  за наредну годину. Лозница и даље има најнижу пореску стопу од 0,25 одсто

Како је рекао известилац Зоран Томић, према Закону о порезима на имовину, просечна цена непокретности утврђује се на основу цена остварених на тржишту непокретности по зонама од 1. јануара до 30. септембра текуће године, на основу најмање три уговора оверена код нотара. У зони  у којој није било промета, узима се просек две суседне зоне.

-  Закон је врло јасан, не постоји никаква могућност да се на било који начин мимо закона, утиче на висину основице за обрачун пореза. Рецимо, просечна цена станова у екстра, првој и другој зони утврђена је на основу просека вредности око 400 уговора колико је склопљено у овој години. Што се тиче коефицијената за одређивање пореза на имовину, они су дати у Закону о порезу на имовину и предвиђено је да се креће у распону од 0,4 до 1. Утврдили смо да се коефицијент 1 примењује за непокретности у централној зони и првој зони у Лозници, коефицијент 0, 80 за другу зону, 0,60 за  трећу, индустријској зони “Шепак”, првој и другој зони у Бањи Ковиљачи и у Лешници а коефицијент 0,40 да се примењује за непокретности у сеоској зони. Закон налаже да сваки град мора да има најмање две зоне, ми смо утврдили укупно девет. Одлуком Скупштине крајем прошле године одређена је и висина стопе амортизације за имовину и она износи један одсто годишње - рекао је он.

Пореска основице без промене

Томић је одборницима показао и табелу са упоредним подацима о висини пореза на имовину, просечних цена станова, кућа  и пословних објеката Лознице и неколико градова у Србији. Према тим подацима,  у односу на Ваљево, Шабац, Крушевац, Ужице и Зрењанин Лозница има најнижу стопу обрачуна за порез на имовину физичких лица, она износи 0,25 одсто.

Према одлуци Скупштине, просечне цене квадратног метра непокретности за утврђивање пореза на имовину за 2019. годину  за станове у централној зони Лознице износи  60.912 динара, првој зони 64. 767 другој зони 70.065 динара, индустријској зони 42.638, трећој зони Лозница 42.638 динара. У првој зони у Бањи Ковиљачи 72.733 динара, другој зони 57,685 и сеоској зони 42.638,21 динара.

Како је рекао Томић, приход од пореза на имовину сваке године расте, 2009. године износио је 32,9 милиона динара , 176 милиона је наплаћено прошле године а  за девет месеци ове 168 милиона.

- До нове године остварићемо и преко 200  милиона од пореза на имовину, а важно је рећи да нисмо мењали пореске основице, већ је растао број пореских обвезника, од  14.941 колико их је било у 2009. до 32.532 ове године. Њихов број биће повећан и кроз озакоњење нелегалних објеката а спроводиће се и контроле преко катастра непокретности. То и јесте наш циљ, да сви подједнако сносе терет пореских давања - рекао је Томић.

Основне замерке опозиције односиле су се на нелогичност да је мала разлика у ценама станова у екстра и првој зони као и да су цене гаража у Бањи Ковљачи 50.000 динара по м2 а у Лозници 14.000 дин. 

О тржишној логици

По мишљењу Драгана Пајића, шефа одборничке групе „ДС-Смело“, било је потребно утврдити много више зона од три.

- Ако стан у централној зони кошта 52.000 а у другој 70.000 по квадрату, нешто није у реду, или неко лажира уговоре или нешто не ваља. Шта ћемо за оне пословне просторе који су празни а људи плаћају разне дажбине? Треба пронаћи модел да се тим грађанима изађе у сусрет - рекао је он.

Станоје Филиповић, одборник „ДС-Смело“ упитао је: „Да ли је мотив за овакве цене квадрата број оних који ће плаћати порез или тржишне околности? По мом мишљењу важан је први мотив. Нелогичне су цене гаража. У централној зони имају  вредност од око 120 евра по квадрату а у првој зони 193 евра. Зашто је то тако? Такође, куће за становање у централној зони коштају 50.000 и исто толико и у првој, то је око 430 евра по квадрату. Не знам никога  ко је купио кућу по тој цени у Лозници а адвокат сам више од три деценије. Цене кућа се не крећу ни по 200 евра по квадрату - рекао је Филиповић.

Одговарајући на примедбе Зоран Томић је истакао да је добро што је законодавац утврдио јасан критеријум како се утврђује цена непокретности.

- Сви знамо да у централну и прву зону спадају и „Вискозини“ станови који су изграђени педесетих година и који се продају по 300-400 евра по квадрату, а пробајте сада да купите стан у другој зони на  Лагатору по цени од 600 евра по квадрату - рекао је.

Поновио је да се цене утврђују на основу уговора који се добијају од нотара. На основу тих података од 4. јануара када је склопљен први уговор у централној зони, продата су 43 стана. На основу збира купопродајних цена, одређена је цена од 60.912 динара по м2. У првој зони за девет  месеци продато је 97 станова, у другој зони „Лагатор“ продато је 108 станова или у просеку дванаест станова месечно.

- Шездесет одсто тих станова је у главној улици, Улици патријарха Павла. Не могу да прихатим да стан у тој улици буде јефтинији од стана изграђеног пре 60-70 година и налази се у у близини у парка код авиона. То се односи и на гараже које се продају малте не по цени станова - истакао је Томић.

За ову одлуку гласало је 40 одборника, један је био против а остали уздржани.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ ПАРЕ (7) - Уместо предлога износили проблеме

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ ПАРЕ (6) - Догодине раније конкурси за пројектно суфинансирање

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ ПАРЕ (4) - Штедљиво и у наредној години

Из Министарства финансија у све локалне самоуправе крајем прошле седмице стигло је упутство са фискалном стратегијом за припрему одлука о буџету за наредну годину па се у Одељењу за финансије у Лозници  очекује да би до 24. новембра могао бити утврђен предлог нацрта градског буџета

Окосницу фискалне стратегије, како се наводи у упутству Министарства финансија чиниће растерећење привреде  и  подстицај  запошљавања кроз смањење пореског оптерећења рада, укидањем доприноса за осигурање од незапослености на терет послодавца. Овом мером смањује се пореско оптерећење просечне нето плате за један проценат, са 63  на 62 одсто. Уштеда за укупну привреду по овом основу износиће 11,9 млрд. динара, док се нето ефекат на фискални резултат процењује на око девет млрд. динара. Такође, најављено је и смањење парафискалних намета укидањем појединих накнада, уз јединствено законско уређење ове области. Процењени губитак прихода у буџету или уштеда у привреди по овом основу износиће око две милијарде  динара.  У наредној буџетској години планирано је повећање јавних инвестиција, а за инфраструктурне пројекте 30 милијарди више него у овој. 

Ненаменски трасфери без значајнијег повећања

Напуштање кризних мера које су биле на снази у оквиру програма фискалне консолидације и повећање најнижих пензија од пет одсто у односу на исплаћену пензију у септембру, повећаће укупне расходе за пензије у износу од 40 млрд. динара. Фазно се напушта и закон о привременом смањењу плата у делу који је обавезивао сва јавна предузећа (републичка и локална) да уплаћују у републички буџет износ уштеде по основу смањења плата. По овом основу непорески приходи биће мањи за око 8,5 млрд. динара. Очекује се привредна стопа раста у наредној години од 3,5 одсто, а макроекономским пројекцијама од 2019. до 2021. године предвиђена је кумулативна стопа реалног раста БДП од 11,9 одсто, заснована пре свега на повећању домаће тражње. Како се наводи, овај извор раста је одређен како истрајним растом инвестиција, тако и растом личне потрошње услед повећања животног стандарда становништва. Нешто нижа стопа у 2019. години последица је високо постављене базе у пољопривреди и грађевинарству у овој.   

У овом тренутку познато је и да ће укупни ненаменски трансфери локалним самоуправама износити 33,3 млрд. динара. Шта може да очекује Лозница у наредној години ослањајући се на приходе из републичког буџета - питали смо Зорана Томића, начелника Одељења за финансије и локалну пореску администрацију.

- Када су у питању ненаменска трансферна средства из републичког буџета, у наредној години можемо очекивати између 310 и 515 милиона динара, што је на овогодишњем нивоу. Интенција је да локалне самоуправе смањују очекивања од виших нивоа власти и да повећавају изворне приходе. Наменски трансфери ће бити познати тек када се усвоји републички буџет за наредну годину пошто су они строго одређени и углавном се додељују на јавним конкурсима и позивима на основу пројеката локалних самоуправа из области унапређења социјалних услуга, развоја пољопривреде и слично. Трећи вид трансферних средстава је за капиталне инвестиције, на основу одобрених већих инвестиционих пројеката - каже Томић.

Остаје ограничење запошљавања у јавном сектору

Локалне самоуправе су добиле препоруку и да планирају смањење текућих трошкова па је јавним предузећима и установама у Лозници већ наложено да у својим плановима предвиде смањење тих трошкова за пет одсто.

- Остајемо и у наредној години  доследни опредељењу о постепеном укидању текућих субвенција јавним предузећима која би у наредне две-три године требало да постигну ниво потпуне самоодрживости - наглашава он и додаје да ће запослени у целом јавном сектору моћи да очекују повећање зарада од  седам одсто.

Лоша вест за запослене у јавном сектору је да ни догодине не треба да се надају новчаним поклон честиткама за празнике као ни другим видовима таквих награђивања.

 Извесно је да ће и у 2019. години важити одредба Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору којом се прописује да ће повећање броја запослених на неодређено време бити могуће само уз сагласност локалне власти и Министарства државне управе и локалне самоуправе.

 Оно што интересује све грађане Лознице, као пореске обвезнике, јесу локалне пореске стопе. Како сазнајемо, до 30. новмбра биће утврђене основице за обрачун пореза на имовину, али не треба очекивати значајније измене у односу на ову.

Након усвајања нацрта буџета за наредну годину, он ће бити објављен на сајту Града као и план јавних расправа како би се обезбедила максимална јавност у доношењу овог, најважнијег, годишњег локалног документа, али и како би се сви којих се он тиче, на било који начин, могли изјаснисти и дати своје предлоге и сугестије.  

- До сада смо и организовали јавне расправе у већим сеоским и приградским месним заједницама, ићи ћемо и у друге, а планирали смо и сусрете са свим директним и индиректним корисницима, предузетницима и одборницима - каже Зоран Томић и подсећа да ће измене бити могуће све док Градско веће не усвоји Предлог буџета града за наредну годину који ће се одмах наћи и пред одборнцима.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ ПАРЕ (3), ЛЕШНИЦА - Више новца за бујичне потоке

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ, ПАРЕ (2), БАЊА КОВИЉАЧА - Очекују стотинак добрих предлога од грађана

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ ПАРЕ  (7) - Уместо предлога износили проблеме

Иако је циљ састанка требало да буде шта садрже и шта би могло још да се угради у финансијске планове које су савети месних заједница доставили Одељењу за финансије, јавна расправа о буџету града за 2019. годину одржана у уторак свела се на изношење проблема које имају мештани у појединим месним заједницама. Од 56 председника савета, јавној расправи присутвовало њих петнаестак

Последњег дана јула из Одељења за финансије послато је упутство свим корисницима буџета са прецизним подацима како треба да изгледају финансијски планови свих буџетских корисника па и месних заједница. Како је на јавној расправи о буџету града за наредну годину организованој са председницима савета месних заједница рекао Зоран Томић, начелник Одељења за финансије и локалну пореску администрацију градске управе у Лозници, од већине МЗ финансијски планови су и добијени.

- Ваше планове смо добили и видећемо у ком обиму ће се наћи у буџету града. Међутим, треба да видимо и зашто је из године у годину остварење тих планова на прилично ниском нивоу, који су то проблеми који доводе до тога да се одобрени финансијкси планови остваре са 40 до 50 одсто. Ми ћемо све ваше предлоге и сугестије евидентирати, имамо још времена пошто је крајњи рок за достављање Одлуке о буџету ресорном министарству 20. децембар  - рекао је Томић.

Како је нагласио, циљ састанка је да се утврди шта садрже финансијски  планови, шта би још могло да нађе места у њима и шта одступа од норматива који су наведени у упутству.

- Најважније је да чујемо ваше предлоге и сугестије, шта би се у МЗ могло поправити, шта би могло да се мења и да ли поред овога што сте исказали у својим финансијским плановима постоје још неке обавезе и потребе за које би требало да се нађе места у буџету - рекао је.

Председници МЗ, било их је 15 од 56, највише су се интересовали за асфалтирање путева, посипање ризле, чишћењу путева од снега, прикључење на фекалну канализацију, одржавање просторија месних канцеларија, санацију клизишта....

Драган Пуљезевић, председник Савета МЗ Градилиште рекао је да су прошле године планирали новац за асфалтирање једног дела пута, али им је речено да по закону не могу  из својих средстава да финанасирају изградњу путева. Упитао је да ли би из буџета могао да се издвоји новац за изградњу главног пута на Градилишту до Медицине рада и да се то угради у пројекат.

Миланко Петровић, МЗ Брњац,  такође је изнео проблем асфалтирања путева посебно у улицама у којима се налази мали број кућа. Према речима Томића, Закон о локалној самоуправи је јасан, МЗ имају статус индиректог буџетског корисника и инвестиције не могу бити у њиховој надлежности. Ти послови се обављају преко јавних предузећа и градске управе.

- Остаје могућност да се неки послови обављају суфинансирањем, посебно асфалтрирање путева. До сада су локална самоуправа и грађани учествовали у финансирању путева пола-пола,  наредне године планирамо да грађанима изађемо у сусрет и да наше учешће буде  60 одсто. Морамо водити рачуна о местима где је ретка насељеност а већа дужина пута и сигурно ћемо наћи начина да се то на неки други начин финансира. Сви ти послови  ће се наћи у годишњем програму пословања ЈП “Лозница развој“ и оно што ви треба да урадите је да се припремите, што подразумева решавање имовинско правних односа, спремну пројектну документацију и спремност грађана да учествују - рекао је Томић и најавио да ће се наредне године за путеве издвојити 50 милиона динара више него у овој.

Дејан Марковић, секретар СГ истакао је да је Градилиште урбанистичким плановима предвиђено као локација где ће се град ширити. Међутим, његова судбина је везана за „Вискозу“ и зато се ради на решавању имовинско-правних односа и других проблема везаних за овај простор.

Милун Ристановић, МЗ Горња Бадања, затражио је да се повећа износ новца, тренутно добијају из буџета 256 000 динара и са тим, како је рекао „ не могу ништа да ураде.“

Председници појединих МЗ изнели су и проблеме које имају због клизишта, дугова за воду,  завршетка изградње дома културе, непостојање бирачког места.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ ПАРЕ (6) - Догодине раније конкурси за пројектно суфинансирање

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ ПАРЕ (5) - За шта би требало издвојити више пара у наредној години?

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ ПАРЕ (3), ЛЕШНИЦА - Више новца за бујичне потоке

У наредној години биће издвојено више новца за одржавање водотокова другог реда не само у Лешници него у свим месним заједницама. Локална самоуправа ће размотрити могућност да за десет одсто смањи учешће грађана у суфинансирању асфалтирања мањих улица

Послови око доношења буџета за наредну годину почињу још у јуну, када Влада Србије, односно Министарство финансија, доноси упутство како локалне самоуправе и по којим параметрима треба да планирају своје буџете. На основу тога Одељење за финансије доноси  упутство које доставља свим буџетским корисницима на основу којих они треба да доставе своје финансијске планове до 1. септембра. 

-  Сви ти послови су урађени, сада смо у фази израде предлога буџета за наредну годину који треба да доставимо Градском већу а касније Скупштини на усвајање, крајњи рок за усвајање је 15. децембар. Дакле, имамо времена још месец и по, зато су јавне расправе добре да у време израде буџета чујемо и предлоге представника месних заједница. Од Министарства финансија још увек нисмо добили фискалну стратегију, односно упутство којег треба да се придржавамо при планирању буџета, вероватно ћемо га добити  до краја следеће недеље. Разумљиво је да то није урађено зато што и они очекују  препоруке и захтеве међународних организација, посебно Међународног  монетарног фонда који је кориговао стопу раста ДБП у Србији  са 2,9 на 4,2 одсто. То значи да је наша земља забележила добре резултате што оставља и више простора за повећање плата и у јавном сектору. За нас је то веома битно јер ми у нашем буџету планирамо за своје кориснике и зараде - рекао је Зоран Томић, начелник Одељења за финансије и локалну пореску администрацију градске управе у Лозници у петак на јавној расправи о буџету за 2019. годину организованој у Лешници.

Како је рекао, извршење буџета се прати, настоји се да корисници добију средства за која су конкурисали и која су им одређена. Део средстава одлази и на финасирање месних заједница за које је ове године планирано 36 милиона динара.

- Нажалост, због појединих законских одредаба део инвестиционих активности сада се налази у надлежности локалне самоуправе и комуналних јавних предузећа. Зато нам  је важна што боља сарадња са саветима МЗ јер нам то олакшава рад пошто непосредно можемо да сазнамо шта је приоритет у вашем месту - казао је он.

Како је рекао, с обзиром да у Лозницу сигурно долазе три инострана инвеститора који ће планираним инвестицијама и бројем запослених сврстати Лозницу у десет најразвијенијих градова у Србији, као одговорна самоуправа треба да се за то припреме. Зато је позвао грађане да дају предлоге и што се тиче капиталних инвестиција које су неопходне за што бољи живот у граду.

На питање Миланке Николић да ли ће бити настављени радови на чишћењу критичних места Шачког потока, Томић је одговорио да ће се  у 2019. години сигурно одвојити више новца за одржавање водотокова другог реда и да ће овај проблем који имају у Лешници ући у Оперативни план одбране од поплава које је град у обавези да донесе. Напоменуо је да скоро све МЗ имају проблема са бујичним потоцима.

Славица Лукић је упитала да ли постоји могућност да локална самоуправа са већим процентом  учествује са мештанима у асфалтирању улица посебно када су у питању мање насељене улице?

- За наредну  годину  смо планирали да издвојимо 260 милиона за одржавање путева, 60 више него ове године, а разматрамо и могућност да учешће грађана у финансирању смањимо на 40 одсто а да локална самоуправа финансира 60 одсто а не као до сада, по принципу пола-пола.  Највероватније ћемо тако и радити. Потребно је само да се у Служби катастра уверите да нема имовинско-правних проблема - одговорио је Томић.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ, ПАРЕ (2), БАЊА КОВИЉАЧА - Очекују стотинак добрих предлога од грађана

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ ПАРЕ (1) - Зашто је важно да знаш?

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ ПАРЕ (6) - Догодине раније конкурси за пројектно суфинансирање

Представници удружења грађана и спортских клубова указали на јавној расправи о предлогу буџета града за наредну годину да је потребно раније расписивање конкурса за пројектно суфинансирање њихових програма и такмичења као и да је процедура правдања утрошених средстава “непотребно компликована”

Предлог нацрта буџета града за наредну годину пред члановима Градског већа наћи ће се, највероватније, током наредне седмице, а пред одборницима Скупштине града, најкасније 14. децембра. Ово је у сусрету са представницима удружења грађана и спортских клубова рекао Зоран Томић, начелник одељења за финансије и локалну пореску администрацију, приликом јавне расправе о буџету града за наредну годину.

Учесници у расправи нису много инсистирали на информацијама о планираним издвајањима за културу, спорт или социјална питања, дакле, областима из којих долази и највише удружења, али су имали низ сугестија на рачун пројектног суфинансирања и процедура правдања одобрених средстава.

У култури није све финансијски самоодрживо

Тако је Драган Пуљезевић, председник КУД “Фрула” из Липничког Шора, најпре приметио да се знатно више средстава из градског буџета издваја за спортске клубове него за сва друга удружења.

- Бојим се да ће због ограничених средстава бити доведен у питање опстанак многих удружења јер то што добијемо преко пројектног суфинансирања није довољно за рад током целе године - рекао је Пуљезевић питајући да ли постоји могућност да се уведу и нови облици финансирања активности удружења из буџета.

И Бранислава Илић из КУД “Караџић” истакла је да се пројектно суфинансирање односи само на одређену тему или догађај, али да друштво не може из сопствених прихода да обезбеди финансирање свих секција које доприносе унапређењу културе у граду.

- Ми имамо осам секција, свака има свој програм рада, али неке од њих немају никакав приход као на пример гусларска и сликарска секција јер не наплаћујемо улазнице за њихове концерте и изложбе. Било би добро да се обједине и сви културни програми који не доносе приход, а потребни су грађанима Лознице - рекла је ова позната културна радница.

Она је истакла и да је потребно раније расписивати конкурсе за суфинансирање програма из градског буџета и навела као пример да Фестивал културних остварења почиње у априлу, а први новац стиже им на рачун у мају тако да касније имају проблем и са правдањем средстава.

Зоран Тошић из Удружења ратних добровољаца такође се заложио за расписивање конкурса почетком године, али је указао и на потребу додатне информисаности корисника буџета шта им је све потребно за правдање утрошка добијених средстава и то на почетку пројектног циклуса да би свима било јасно о чему све треба да воде рачуна.

Брдо папира за правдање

Колико корисницима буџетских средстава може бити компликована административна процедура правдања одобрених пара, врло детаљно је говорио Драгутин Ђукановић, председник  Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године. Он је посебно указао на јавне набавке мале вредности или прибављање три обавезне понуде.

- Зашто је потребно да та процедура буде толико оптерећена административним доказивањима и брдом папира као на пример да и за куповину цвећа које полажемо на споменике  морамо да имамо три понуде. Или зашто морамо са истом агенцијом која нам води књиговодство да склапамо увек изнова уговоре за сваки пројекат.

Да је то проблем и спортских удружења указала је Биљана Баровић из Одбојкашког клуба  “Лозница” тражећи да се уважи правдање децембарских рачуна у јануару када и стижу на наплату.

- Ја разумем да постоји правилник за правдање трошкова, али он може бити много једноставнији као што је и у другим општинама. Зашто бих доносила записнике са утакмица, зар није довољан билтен са резулатаима - питала је.

Међу спортским радницима се могло чути и питање - ако постоји ребаланс градског буџета, зашто се не би одобравао и ребаланс ревидираног буџета за клубове и зашто се не признају у трошкове и припремне утакмице?

Милорад Комарчевић из СУБНОР-а поручио је да приликом одлучивања о суфинансирању пројеката треба водити рачуна о њиховој важности за заједницу и указао да у буџету града треба планирати средства за обнову и заштиту споменика.

Одговарајући на примедбе учесника јавне расправе, Зоран Томић, начелник одељења за финансије и локалну пореску администрацију, и Вања Симеуновић, интерни ревизор, указали су да је пројектно суфинансирање, а не финансирање свих потреба удружења уведено изменом Закона о буџетском систему када је уведен програмски буџет, да је процедура прописана и да, упркос замеркама које корисници имају, није се до сада догодило да неко није могао да оправда средства. Они су указали да државни ревизор тражи да се унесу и индикатори успешности неког одобреног програма, у смислу колико је било посетилаца на неком догађају, а врло брзо ће доћи и време када ће се, као и у другим земљама, морати доказивати сврсисходност трошења јавних пара.

- Разумео сам све ваше примедбе и видећемо на који начин бисмо могли да вам олакшамо процес правдања средстава, али да не нарушимо законом прописани поступак. Ми смо тражили календаре ваших активности, програма и такмичарских сезона да бисмо знали у ком периоду су вам средства најпотребнија, али о томе морате водити рачуна и ви када планирате и пишете своје пројекте јер морате имати у виду да новац не можете користитити ретроактивно за покривање рачуна него само од момента потписивања уговора о одобреним износима - поручио је Томић и обећао да ће у наредној години конкурси за пројектно суфинансирање бити раније расписивани него у овој.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ ПАРЕ (5) - За шта би требало издвојити више пара у наредној години?

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ ПАРЕ (4) - Штедљиво и у наредној години

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ, ПАРЕ (2), БАЊА КОВИЉАЧА - Очекују стотинак добрих предлога од грађана

У сусрет усвајању буџета Града за наредну годину планирано је укупно шеснаест јавних расправа, прва је одржана  прошлог у понедељка у Бањи Ковиљачи

- Ретке су локалне самоуправе које су се до сада на било који начин консултовале са грађанима о нацрту буџета а сада је то и законска обавеза. Прилично спремни улазимо у организовање јавних расправа на којима ћемо грађане, између осталог, информисати да је све оно што смо планирали у највећој мери и остварено и да имамо изузетно велике планове како за наредну, тако и за идуће године - рекао је  Дејан Сталовић, менаџер града Лознице, прошлог понедељка у Бањи Ковиљачи где је одржана прва јавна расправа о буџету за 2019. годину.

Према речима Зорана Томића, начелника Одељења за финансије и локалну пореску администрацију, суштина ових расправа је да се грађани  упознају пре свега са тим шта је буџет и како се доноси. Активности на доношењу буџета трају седам месеци, по закону о буџетском систему и Закону о локалној самоуправи припреме за израду буџета за наредну годину крећу већ у првој половини јуна када влада  објављује прве документе о фискалној стратегији где се одређује како локалне самоуправе могу да се понашају када је у питању исплата зарада, трошкови и функционисање локалних јавних предузећа. Из Одељења за финансије до 30. јула свим  буџетским корисницима доставља се упутство са смерницама  шта могу да планирају, до ког износа и за које намене могу трошити средства из буџета.

- Ми смо то урадили и финансијски планови свих корисника буџета су стигли крајем августа, почетком септембра. Ово је период када те планове склапамо у целину и бирамо их, идемо у припрему нацрта, односно предлога одлуке о буџету. Зато смо сада и кренули са јавним расправама, када планирамо буџет да видимо на терену шта је приоритет - истакао је Томић.

Планиране 2,2 милијарде динара прихода

Говорећи о приходима, Томић је рекао да се  они могу поделити у три групе, приходи од пореза пре свега на зараде, који држава наплаћује у име локалне самоуправе и који се враћају у износу од 76 одсто, затим, приходи од пореза на имовину, од пореза које плаћају предузетници или правна лица, комуналне таксе. Они чине 40 одсто укупних примања буџета. Другу групу чине приходи од пореза на имовину коју поседује свака локална самоуправа, као што су локали, грађевинско земљиште. Она  може да се отуђи или да у закуп и све кад се сабере добије се 20 одсто средстава која се сливају у градску касу. 

- Трећа група прихода су трансфери, дакле, држава, Влада Србије, Министарство финансија одређен део новца враћа локалној самоуправи по основу пореза на додатну вредности који се убира на нашој територији и по том основу годишње остварујемо до 520 милиона динара. Све када саберемо, то су паре које имамо. Наше процене су да 2019. године можемо остварити приход од  2, 2 милијарде динара.  У току године радимо ребаланс, дакле,  као добри домаћини да  видимо колико је пара легло у касу, на шта смо потрошили и да то у току године ускладимо да би се задовољиле све потребе на које корисници имају право и да буџет буде у равнотежи. Он функционише на готовинском принципу, можете потрошити само онолико колико имате, не смете чак ни да преузмете неке обавезе ако немате пре тога обезбеђен новац - казао је он.

За путну мрежу 260 милиона

Говорећи о расходима, Томић је посебно издвојио одржавање и модернизацију путне мреже за које је ове године из градске касе издвојено 203 милиона а за следећу годину планирано је око 260 милиона динара. Како је рекао, треба сагледати шта је од највећег интереса за грађане што би се финансирало из буџета. 

- Обићи ћемо шеснаест месних заједница и организовати посебну врсту састанка са представницима удружења, клубова, одборницима, председницима савета МЗ јер они најбоље знају шта је најважније за средину у којој живе. Веома је важно да разговарамо са председницима свих 56 МЗ и члановима савета јер свака од њих има специфичне проблеме и потребе. Суштина је да се на  јавним расправама добије стотинак и више добрих предлога - рекао је Томић.

На јавној расправи у Бањи Ковиљачи није било ниједног  предлога, нити питања, већ је предложено да се што пре организује састанак са Саветом МЗ Бања Ковиљача.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ ПАРЕ (1) - Зашто је важно да знаш?

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ ПАРЕ (5) - За шта би требало издвојити више пара у наредној години?

 

 

Зоран Грујић, глумац и редитељ:

- Више пара у наредној години требало би издвојити за културу и установе и организације које се баве културом. Такође, за наш град би било значајно да има своје професионално позориште и на томе би требало радити у наредном периоду.

Миланка Јовановић, пензионерка:

- Много ми се допада како сада изгледа Улица Светог Саве и дивно би било када би се још окречиле фасаде зграда. Када је већ толико урађено, да буде завршено до краја. Наравно, жеља је пуно, али нека буде та, да најлепша улица у граду добије потпуно ново рухо.

Горан Стефановић, музичар:

- Нећу да кажем да град сада није чист, али мислим да би о томе још више требало бринути и издвајати више пара за те намене. Такође, много више пажње би требало посветити реци Дрини, од чишћења приобаља до уређења плажа.

 

Видосав Павловић, незапослен:

- Више пара из градског буџета у наредној години требало би издвојити за социјална давања. Притом нарочито мислим на већу помоћ у лечењу болесне деце. За мене је најважније улагање у здравство како би грађани имали све услове да се лече у свом граду. Када је у питању комунална инфраструктура, онда је најважније питање канализације. Ја живим у центру града у Улици Светог Саве и имам тај проблем.

Зорица Цветковић, конфекцијски техничар без посла:

- Увек је потребно више издвајати за комуналну инфраструктуру и путеве. Ја живим у Бањи Ковиљачи и код нас су највећи проблеми улично осветљење, велики број паса луталица на улицама и бањском парку, а нарочито у околини школе.

Ружа Максимовић, пензионерка:

- Нисам из Лознице, али долазим с времена на време. Град је леп, али би требало много више рачуна водити о чистоћи. То је прво што приметим када дођем овде. Требало би мењати навике.

Лука Мићић, електротехничар аутоматике:

- Требало би обезбедити више посла за младе. За моју струку овде нема посла па би  коначно требало прилагодити образовне профиле потребама града како млади не би били принуђени да због тога напуштају Лозницу. Ја живим у Лозничком Пољу и нама је канализација највећи проблем као и уске улице и недостатак тротоара.

Весна Голијан, електротехничар без посла:

 - Ја сам увек за већа издвајања за предшколске установе и образовање и већу бригу о старима. Такође, требало би издвојити средства за набавку недостајуће опреме у лозничком здравству, пре свега мислим на скенер и магнетну резонанцу како би се олакшало лечење пацијената који сада морају да иду у Ваљево, Шабац и Београд.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ ПАРЕ (4) - Штедљиво и у наредној години

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ ПАРЕ (3), ЛЕШНИЦА - Више новца за бујичне потоке

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (3 Коментари)

ГРАДСКИ БУЏЕТ - НАШЕ ПАРЕ (1) - Зашто је важно да знаш?

Буџет је најважнији годишњи документ сваке локалне самоуправе и све у вези са њим - од планирања, усвајања, ребаланса до периодичног и завршног  извештаја о његовој реализацији, јесу информације од прворазредног јавног значаја  јер од прихода и расподеле буџетских средстава, суштински зависи квалитет живота грађана у локалној заједници

Јавне расправе пружају могућност грађанима да се директно укључе у процес доношења одлука, што је и једно од основних начела Европске повеље о локалној самоуправи, а усвајањем измена и допуна Закона о локалној самоуправи 28. јуна ове године, оне постају обавезни део процеса буџетског планирања. Ово је врло важна одлука за демократизацију друштва пошто јавне расправе подижу видљивост буџетског процеса и омогућава свим пореским обвезницима да изнесу предлоге које сматрају важним за развој заједнице. Поред тога, јавне расправе доприносе подизању поверења између грађана и локалних власти, а истовремено представљају и један од механизама за превенцију корупције.

Да се зна на време

Истовремено, јавни дијалог је и прилика да грађани поставе врло важно питање - колико ће нас коштати буџетски план? Одговор на то питање крије се у структури изворних јавних прихода коју, између осталих, чине локални порези, градске административне таксе, локалне комуналне таксе, накнада за коришћење грађевинског земљишта, накнада за уређивање грађевинског земљишта, накнада за коришћење природног лековитог фактора, боравишне таксе, накнада за заштиту и унапређење животне средине; приходи од давања у закуп имовине, новчане казне изречене у прекршајном поступку за прекршаје прописане актом Скупштине града. Све то плаћају грађани и привредници, а  већ у предлогу буџета може да се види да ли локална самоуправа у наредној години планира повећање тих “дажбина”.  Само добро информисани грађани могу  да кажу да ли они сматрају да је то за њихов стандард подношљиво и оправдано. Наравно, и да ли је довољно то што им се нуди заузврат.

Прошле године, у ово време,  у сусрет буџетској 2018, за пет дана организовано је десетак јавних расправа у већим месним заједницама и са удружењима грађана. Таква брзина, међутим, не оставља довољно простора ни да се грађани информишу о планираном догађају, али ни да се припреме за ваљане расправе.

Према речима Зорана Томића, начелника Одељења за финансије и локалну пореску администрацију, припреме за доношење буџета за наредну годину почеле су још у јуну када је буџетским корисницима послато упутство да до 1. септембра сачине и доставе своје финансијске планове, а на основу тога, параметара из ресорног министарства, планова локалне самоуправе и предлога из јавне расправе, до 23. новембра требало би да буде познат и Нацрт буџета, који ће се после изјашњавања Градског већа, до 15. децембра наћи и пред одборницима.

Видљиво, разумљиво, подстицајно

Судећи по интернет страницама, градови и општине у Србији, осмислили су разне варијанте како да грађане заинтересују да се укључе у процес креирања буџета, па су многи сваку фазу тог посла учинили јавном објавама на највидљивијим местима  на својим порталима. У Чачку, на пример, на званичном сајту града постављена је анкета “Наши приоритети у 2019. години” чијим попуњавањем грађани могу предложити пројекте које би град требало да реализује у следећој буџетској години.

Још једна добра пракса која се годинама негује у Србији, а која још увек није зачета у Лозници јесте израда Грађанског буџета, као инструмента за повећањје видљивости  на који начин и у које сврхе ће се користити јавна средства. Неке локалне самоуправе просто објаве основне податке како би се могла водити ваљана јавна расправа о предлогу буџета, а неке иду и корак даље  припремајући и графички занимљиве водиче за грађане у којима  представљају надлежности и начин финансирања послова који се обављају у њиховим општинама и градовима, али и држави, пошто и Министарство финансија објављује такав документ. Имајући у виду да је буџетско штиво писано бирократским и грађанима неразумљивим речником и појмовима, као и да многи одборници не знају шта тачно  значе поједине класификације, овај модел доприноси да се на једноставан и разумљив начин прикаже буџет са информацијама о  приходима и примањима, расходима и издацима, изворима финансирања, буџетским корисницима, али и планираним капиталним инвестицијама, задужењима. Још када се планиране позиције упореде са оствареним у текућој години, сваки грађанин може да добије потпуну слику финансијских прилика што доприноси и бољем разумевању да ли су наше потребе прече од потреба других што у крајњем случају доприноси и да се из јавних расправа не изроди само листа лепих жеља него и објективан план, као и у свакој одговорној породици.

Уколико и ви имате идеју о приоритетним пословима и издвајањима у Лозници у наредној години, јавите нам на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., а ми ћемо ваше предлоге проследити градској управи.

Градски буџет чине паре свих грађана и привредника Лознице и када се у њега сливају и када се из њега троше - зато је важно да се зна и како.

ЕЛН

Илустрација преузета са сајта Града Пирота

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)
 

Колумна

децембар 08, 2018 140

НАШИ СМО - Црта

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић изјавио је да без обзира на то да ли ће бити парламентарних избора или реконструкције Владе, он више неће бити министар и да је то његова дефинитивна одлука. Љајић је у интервјуу за Блиц, чије су…
дец 01, 2018 156

НАШИ СМО - Плазма

Са ким све нисмо ратовали кроз историју, али да ће неко мучки ударити “плазма” кексом како би нас отерао са Косова, томе се нико није надао. Такав сценарио тешко је ко могао замислити, а посебно народ навикао да се вековима ослобађа од угњетавања придошлих душмана. Но, као што смо видели прошле…
нов 24, 2018 224

НАШИ СМО - Калимеро

Мало мало па земљи Србији буде нанета нека неправда, најчешће, да не кажем увек, од наших кључних европских “пријатеља”? Онда крене овдашња кукњава како то није у реду, па док једни “жустро реагују” други “гасе ватре” и налазе разумевање за ЕУ. Све се своди на они нас шамарчином, најсвежији пример…
нов 17, 2018 425

НАШИ СМО - Лудило

Стварно не знам одакле да кренем и како да опишем ово лудило на јавној сцени Србије које улази у фазу хистерије. Као да је цела нација посађена за ријалити сто за којим се надгорњавају најгори и најбучнији, а танки гласови разума не допиру чак ни до оних који се због свега осећају постиђено. Ево…
нов 10, 2018 321

НАШИ СМО - Звездано

 Оно што се десило у уторак вече на Маракани, доказује да су чуда могућа. Када кажем чуда, као “окорели” партизановац (а то сам постао пре више од четири и по деценије сасвим случајно, када ме комшија питао за кога навијам и ја као из топа одговорио “Партизан”, вођен, ваљда, оном логиком да за исти…

Репортажа

нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"