ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (6) - Стварају боље услове за живот на селу

Млади у већини општина у Србији одлазе са села у потрази за послом и бољим условима за живот. Таква судбина није мимоишла ни општину Мали Зворник која се налази у групи од 19 најнеразвијенијих у нашој земљи. Председник општине Зоран Јевтић каже да се предузимају мере на заустављању одлива становништва, пре свега младих, и да се то чини улагањем у путну инфраструктуру, кроз доделу средстава за подстицај пољопривредне производње, али и отварење нових радних места, што је, како каже, и најважније

Отварање нових радних места је приоритет у малозворничкој општини и локална самоуправа настоји да привуче инвеститоре, како стране, тако и домаће.

- Заинтертесованих инвеститора има и трудимо се да их доведемо у Мали Зворник. Општина је купила 5,4 хектара на простору некадашње пилане и извесно је да ће у наредној години  један турски инвеститор отворити фабрику у којој треба да буде запослено око 300 радника. Реч је о текстилној индустрији и највећи број запослених биће жене. Верујем да ће оне овде оснивати породице и да ће остати да живе у својим селима. Мушкарци и ако раде у другим местима неће се селити, ако су им породице овде. У циљу побољшања наталитета из општинског буџета за прво дете издвајамо 55.000, за друго 65.000, а за треће 75.000 динара. Намеравамо да повећамо капацитет наше предшколске установе за 50 места како би и деца са сеоског подручја могла у њој да бораве. Обезбедили смо бесплатан аутобуски превоз за све основце и средњошколце, а све у циљу останка младих на селу - истиче Јевтић.

Он подсећа да је Скупштина општине недавно донела одлуку да путем јавно-приватног партнерства асфалтира 150 километра сеоских путева. Тренутно је асфалтирано око 70 километара, а у протекле четири године асфалтирано је 30 километара и, како каже, тим темпом нека села не би добила асфалт ни за двадесет година.

- Намеравамо да до 1. септембра наредне године завршимо пројектну документацију и распишемо јавну набавку за јавно-приватно партнерство и да у наредне две године асфалтирамо 150 километара сеоских путева. Тако би асфалт стигао готово до сваке куће у селима, а да би се то десило, најважније је да решимо имовинско-правне односе. Због тога позивамо све грађане преко чијих имања пролазе путеви да дођу до општинске управе  и да се одрекну земљишта у корист општине. Наше стручне службе ће их одвести до нотара и локална самоуправа ће сносити све трошкове који буду настали - каже Јевтић.

Председник општине каже да намеравају да раде улично осветљење и у сеоским месним заједницама, најпре тамо где је напон одговарајући, а затим и у осталим срединама где то још увек није могуће због стања у коме се налази нисконапонска мрежа. Уверен је да ће проблеми у снабдевању струјом бити решени.

Јевтић истиче да у настојању да побољшају услове за живот на селу значајна средства улажу и за подстицај развоја пољопривреде.

- У овој години за ту меру из буџета  издвојили смо 15 милиона динара. Наши суграђани су могли да добију од 200 до 400.000, а за пољопривредне машине и до 800.000 динара бесповратних средстава. Добар број пољопривредних газдинстава, захваљујући  овој помоћи, подигао је нове засаде воћа, набавио пластенике, противградне мреже, обновио механизацију. За бесповратна средства могу да конкуришу и сви који се определе за развој сеоског туризма како би обогатили своју туристичку понуду. Туристички потенцијал нашег краја је завидан и настојимо да привучемо туристе и упослимо наше људе. Велики потенцијал за развој здравственог туризма има Радаљска бања која, нажалост, тренутно није у функцији. Она нема званичан статус бање и желимо да га добије. Интересовање за улагање у Радаљску бању показало је неколико страних инвеститора и надам се да ће она ускоро оживети - каже Јевтић.

Спортски клубови су готово једина места где се окупљају млади са села. Јевтић истиче да ће се локална самоуправа потрудити да у сваком селу уреди постојећа или изгради нова игралишта. У току су радови на изградњи фудбалског игралишта у Великој Реци које је страдало у поплавама 2014. године. До сада је уложено око два милиона динара и још четири за обало-утврду између школе и игралишта. У наредној години планирана је изградња свлачионица и ограде, а за ту намену биће издвојено 3,4 милиона динара.

Председник малозворничке општине подсећа и да значајна средства улажу и у основне школе на сеоском подручју. Урадили су пројекат за подизање енергетске ефикасности у основним школама у Доњој Борини и Великој Реци, а вредност радова је око 60 милиона динара. У основну школу у Радаљу општина је уложила 5,5, а Министарство просвете око 3,5 милиона динара за реконструкцију крова, изградњу  игралишта, постројења за пречишћавање отпадних вода, а  у току су радови на уређењу ђачке кухиње.

- Желимо да грађани у селу имају исте услове као и они  у граду. Надам се да ћемо успети да зауставимо одлив становништва, да омогућимо боље услове младима да остану на селу и да оснивају породице, да се деца рађају - поручује Јевтић.

ЕЛН

 

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (5) - Док је школе биће и села

ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (4) - Све више празних кућа

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (3) - Посла нема, али многи неће ни да раде

Доња Борина  је једно од најлепших села у малозворничкој општини,  сместила се  између Брасине, Горње Борине, Зајаче и Радаља. Има око 500 домаћинстава са око 1.800 становника, али њихов број се из године у годину смањује. И одавде млади све више одлазе у потрази за бољим животом

Милисав Деспотовић, председник Савета месне заједнице, каже да је ово место било, а и даље је лепо за живот. Истиче да је некада ар земљишта у Доњој Борини био скупљи и од земљишта у много већим местима, па и у Београду. Продавао се за пет хиљада  евра, али све се то променило последњих година.

- Село је лепо уређено. Имамо осмогодишњу основну школу “Браћа Рибар” са око 150 ученика, амбуланту (лекар долази два пута седмично), пошту, цркву, фудбалско игралиште, дом културе у коме су и просторије месне заједнице. Путеви су добри, до сваке куће стигао је градски водовод, а једино имамо проблема са струјом - често нестаје, али верујем да ће и то бити ускоро решено.  Активан је фудбалски клуб Младост, али и удружење пензионера. Нажалост све је више старачких домаћинстава и празних кућа јер млади одлазе у потрази за послом - каже Деспотовић.

У селу има пар мањих фирми које запошљавају по неколико радника, али то није довољно, па млади одлазе, углавном у Русију и Нремачку, али и у веће градове у Србији. Мештани се баве пољопривредом, али међу њима нема младих који то озбиљније раде, јер, како кажу, нема организованог откупа и гарантованих цена и због тога одустају. Некада је у Доњој Борини било 80 кречана, а сада и тај посао полако одумире, а мештани углавном живе од дсече шума и продаје дрва.

- Солидно живимо и поред малих прихода. Сналазимо се некако. Чињеница је да у селу нема довољно посла за младе, али истина је и да многи и не желе да раде за мале паре. Морамо и ми нешто да променимо у својим главама. Очекујемо да нам неко обезбеди посао, а када се то и деси многи одустају правдајући се да им се не исплати да раде за мале плате. Помаже им родбина, али време лети неће то довека трајати. Све је већи број нежења, годишње се роди петоро-шесторо деце, а пре 25 година рађало се и по тридесеторо, четдесеторо. Није чудо што у школи имамо само 150 ученика, а похађају је деца из нашег села и из Брасине (од петог до осмог разреда) - истиче Деспотовић.

Фудбалски клуб Младост једино је место окупљања младих. Тренутно се такмичи у Општинској фудбалској лиги. Основан је 1970 године, а највећи успех био је неколико сезона у Мачванској окружној лиги. Раније су поред сениорског састава у клубу имали и млађе категорије, али тренутно их немају, јер нема деце. У клубу се надају да ће се то променити набоље иначе питање је да ли ће постојати за пар година.

Марко Андрић (22) завршио је за машинског техничара за компјутерско конструисање, али никада није радио у струци. Протеклих пар година радио је као грађевински радник у Београду, Новом Саду и Обреновцу и решио је да се врати у село и покуша да се овде запосли.

- Тренутно радим у пилани у Малом Зворнику. Не бирам посао. Желим да овде останем и оснујем породицу. Лепо је ово место, близу је Мали Зворник, ни Лозница није далеко, али кад нема посла није лако опстати. Не можемо се вечито ослањати на подршку родитеља, или баба и деда. Желим да сам одлучујем о својој судбини, али то је јако тешко урадити када вам је егзистенција несигурна. Није лако ни девојку наћи у селу, јер и оне одлазе у потрази за бољим животом. Сигуран сам да би се много тога променило набоље када би у Доњој Борини био отворен неки погон, или у Малом Зворнику јер је удаљен само шест километара. Потрудићу се да истрајем и останем у селу, али не зависи само од мене - поручује Андрић.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (2) - Биће асфалта, али неће имати ко да га гази

ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (1) - У потрази за бољим животом

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (3 Коментари)

ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (5) - Док је школе биће и села

Велика Река је лепо  и веома разуђено село. Има око 500 домаћинстава са око хиљаду становника. И док млади, као и у већини села у Србији, одлазе у потрази за бољим животом, дуж обале Дрине “никле” су бројне викендице пословних људи из Лознице, али и из других градова у Србији. Неки од њих већ су почели или намеравају да се баве сеоским туризмом

О томе размишља и мештанин Горан Ристић који се после много година проведених у Русији вратио у родни крај.

- Имао сам више прилика да одем из Велике Реке, али нисам желео. Овде ми је најлепше, најбоље се осећам у свом селу. Нажалост, није лако обезбедити егзистенцију. Све што сам зарадио у иностранству, уложио сам у пољопривредну производњу. Имам два хектара под малинама, хектар под јабукама, комплетну механизацију и намеравао сам озбиљно да се бавим пољопривредом, али тренутни услови нису добри. Велика су улагања, нема сигурног откупа нити гарантоване цене тако да сам ове године на чистом губитку. Размишљам о сеоском туризму јер мислим да би то могло да буде у будућности покретач развоја нашег села. Покушали су и други да се озбиљније баве пољопривредом, али су одустали и многи од њих су отишли у друге крајеве у потрази за послом. Надам се да ће се нешто променити и да ће посла бити и овде и да ће се већина вратити - каже Ристић.

Гојко Смиљанић, председник Савета месне заједнице, каже да се мештани, углавном, баве пољопривредом, посебно воћарством, односно узгојем малине, али и да се то променило у последње две године, јер се, како каже, не исплати.

- Село је солидно уређено и могло би се лепо овде живети, али нема довољно посла па млади све више одлазе, најчешће у иностранство. Држава би морала да се више посвети селу и младима, јер то није проблем само наше општине. У Великој Реци тренутно ради хладњача која запошљава тридесет радника. Ту је и трговинско предузеће “Скроз” које запошљава велики број мештана, али то још увек није довољно и потребна су нам нова радна места. Када би овде био отворен неки мањи погон или у Малом Зворнику, који није далеко, верујем да би се млади лакше одлучили да остану. Имамо амбуланту, пошту, две цркве и што је најважније школу. Основну школу “Никола Тесла” тренутно похађа 85 ученика од првог до осмог разреда. Број ђака смањује се од 2002. године, али надам се да ће их за коју годину бити више. Док је школе, биће и села - поручује Смиљанић.

Владан Тодоровић, мештанин и члан Општинског већа у Малом Зворнику, каже да верује у повратак младих који су срећу потражили у неком другом месту. Нада се да ће овде заснивати породице и да ће за коју годину на игралишту које се гради поред основне школе бити много малих фудбалера.

- Клуб носи име места и око њега се окупља велики број младих, али и старијих мештана нашег села. Већ десет година успешно се такмичимо у Међуопштинској лиги “Јадар” иако немамо свој терен и практично стално играмо у гостима. Наш терен је уништен у поплавама 2014. године и од тада настојимо да га поново изградимо. Имамо разумевање општинског руководства и уз њихову подршку и помоћ започели смо радове. Преостало је да изградимо свлачионице и поставимо ограду и надам се да ћемо до августа наредне године све завршити и коначно заиграти на свом терену - оптимиста је Тодоровић.

Гаврило Симић (27) фудбалер је сеоског клуба. Ради у породичној кафани и никада није размишљао о одласку из села. Ожењен је, има дете и намерава да проширује породицу.

- Клуб је једино право место окупљања младих. Дружимо се и лепо нам је када смо заједно. нажалост, многи су због посла морали да оду у Београд, Нови Сад, или иностранство тако да никада нисмо у прилици да на терен истрчимо у најбољем саставу. Када викендом дођу село живне. Тешко им је што одлазе, али не виде друго решење, јер овде не могу нађу посао. Верујем да би се велики број вратио у наше лепо село када би могао да се запосли у овом крају. Није им лако, али можда би требало прво да оснују породице овде у селу, а не да им нерешена егзистенција буде изговор што се не жене и што одлазе. Много је лакше решавати проблеме када иза себе имаш породицу као подршку - уверен је Симић.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (4) - Све више празних кућа

ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (3) - Посла нема, али многи неће ни да раде

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (2) - Биће асфалта, али неће имати ко да га гази

Брасина је питомо и лепо уређено село удаљено 12 километара од Малог Зворника. Налази се у подножју Гучева уз реку Дрину и граничи се са Горњом Ковиљачом и Доњом Борином. Има око 1.600 становника, али њихов број се из године смањује. Природни прираштај је негативан, а све више младих у потрази за послом одлази у друга места, или и у иностранство

Мештанин Митар Игњатовић, каже да је Брасина некада била веома развијено село док је радио рудник Антимона. Велики број мештана радио је у руднику и у том периоду село је напредовало.

- Нажалост, рудник више није у функцији и у селу тренутно ради само један мали погон за израду алуминијумске и пластичне столарије који запошљава петнаестак људи, других радних места готово да и нема. Поседи су уситњени и мали број бави се пољопривредом иако је земља погодна за развој воћарства и сточарства, али нема организованог откупа, тако да је све више запуштених воћњака, а сточни фонд је готово уништен. Све је више старачких домаћинстава, али и напуштених кућа. Млади одлазе у веће градове, а најчешће у иностранство у потрази за послом јер га овде нема и тамо заснивају породице.  О повратку у Брасину и не размишљају. Недостају радна места и то је највећи проблем. Били бисмо презадовољни када би у Брасини могло да се отвори стотинак радних места. Село би оживело, а млади би остајали овде и заснивали породице. Ако се нешто не промени за десетак година остаћемо без трећине становника - сматра Игњатовић.

Председник Савета месне заједнице Милан Мишић, каже да је инфраструктура у селу добра.

- До сваке куће стигао је водовод, већина путева у селу је асфалтирана, једино имамо проблема са струјом. Бандере су дрвене и дотрајале, водови су стари па готово после сваког јачег ветра струје нема. Имамо обећање да ће то бити решено у наредном периоду. Лепо је ово село и разлог одласка младих није инфраструктура већ недостатак посла. Омладине нема, а како стоје ствари неће је ни бити. За последњих 11 година у селу је рођено само 89 деце, све је мање ученика у ОШ “Браћа Рибар” (четворогодишња школа - издвојено одељење школе у Доњој Борини), а све мање младих заснива породице. У селу имамо 160 момака и главни разлог што се не жене јесу материјални разлози. Немају посао и не усуђују се да оснивају породице. Многима од њих је “прошло време”. Много је људи отишло и све је више празних кућа. Асфалтираћемо ми све путеве, али шта то вреди када нема народа - ко ће њима пролазити - пита се Мишић.

Иако има функционалан дом културе у Брасини нема културних садржаја, али млади кажу да то и није проблем јер су близу Лозница, Мали Зворник и Зворник (РС) и тамо одлазе када желе да испрате неку манифестацију или се забаве.

ФК Рудар који постоји већ 66 година практично је једино место окупљања младих. Има двадесетак сениора и толико омладинаца и са успехом се такмичи у Међуопштинској лиги “Јадар”. Када Рудар игра  у Брасини се на игралишту окупи више од две стотине мештана, углавном младих.

Дарко Алексић је један од најбољих фудбалера клуба. Раније је играо у много већим клубовима, али одлучио је да се врати у своје место и да овде заснује породицу. Али не иде све како је планирао. Нема стални посао и све више размишља о промени средине.

- Преко јавних радова тренутно радим у ХЕ “Зворник” и када бих добио посао на неодређено време живот би ми сигурно био квалитетнији. У вези сам већ шест година, али не усуђујем се да упловим у брачне воде јер ме брине егзистенција. Не усуђујем се да направим тај корак иако желим да заснујем породицу и останем у селу. Да нема родитеља, али и баба и деда који нам помажу тешко би се изборили са проблемима које имамо. Како онда да стварамо породицу, имамо децу што сигурно сви желимо. Много је младих који су завршили производна занимања отишло у иностранство и ко год има ту могућност одлази без размишљања. Једини начин да се млади задрже у селу јесте отварање нових радних места, а ако тога не буде остаће село без младих - каже Алексић.

В. Ст.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (1) - У потрази за бољим животом

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (4) - Све више празних кућа

Радаљ је највеће село у малозворничкој општини. Граничи се са Доњом и Горњом Борином, Планином, Доњом Трешњицом, Сакаром, Будишићем и са Малим Зворником. Има око 800 домаћинстава са око три хиљаде становника. У потрази за послом последњих година одлази све више младих. Исељавају се и комплетне породице па је све више празних кућа

Мало је оних који нису чули за радаљски гранит или Радаљаску бању по чему је ово лепо село и било познато. Некада је каменолом “Равнаја” запошљавао  400 радника који су се бавили обрадом гранита, данас “Равнаје” више нема, а у приватном каменолому ради знатно мањи број људи. Још увек се обрадом гранита код својих кућа баве мештани, али њихов број је мали.

Радаљска бања била је позната још у време некадашње Југославије. Још 1890. године утврђено је да лековита вода помаже у лечењу разних облика реуматизма, спондилозе, а утиче и на ублажавање болести очију. Нажалост, ни бања више није у функцији. Радаљ има велике потенцијале за развој здравственог туризма, али они су, за сада, неискоришћени.

Мештани се углавном баве пољопривредом, највише узгојом малина, али и сточарством и ратарством, углавном за своје потребе. Многи се баве и сечом и продајом дрва.

Село има пошту, амбуланту у коју лекар долази два пута седмично, дом културе, цркву, ОШ “Стеван Филиповић”  коју тренутно похађају 134 ученика.

- Школа је осмогодишња и има издвојено одељење у Малом Радаљу који је саставни део нашег села. У последње три године имамо просечно око 140 ученика, док их је пре само 12 година било 220, та бројка је не тако давно достизала и три стотине. Имамо солидне услове за рад и добар наставни кадар. Недавно смо доградили кухињу и очекујем да ускоро буде у функцији. Догодине ћемо имати десетак ученика мање него сада, али верујем да ће се та бројка усталити у наредних пет година на 120-125 ученика. Уколико млади људи буду остајали у Радаљу и овде заснивали породице, тај број би се сигурно повећао - кае Милан Марковић, директор школе.

Путна инфраструктура у Радаљу је солидна, воду има свака кућа, а једино је проблем струја јер често нестаје. Мештани верују да ће и тај проблем бити решен.

Милош Васић један је од младих људи који размишљају о одласку из села. Завршио је за електромонтера мрежа и постројења и тренутно је незапослен. Радио је једно време у Немачкој као електричар, али одлучио је да се врати у Радаљ јер су му супруга и дете овде.

- Волео бих да живим у Радаљу. Остао бих без размишљања када бих имао пристојан посао и сигурна примања. Нажалост, посла нема, а он је најважнији. Ко се не избори за посао до 45. године, тешко да ће успети касније да се запосли. У селу има младих, али они све више одлазе у веће градове или иностранство у потрази за бољим животом и тамо оснивају породице. Мало је оних који размишљају да се врате у Радаљ. Младе издржавају родитељи, а има и оних који неће да раде за 25-30.000 динара. Изгледа да им је боље да седе код куће или у кафићима и кладионицама  и жале се како немају посла - каже Васић.

Он истиче да је такво понашање потпуно погрешно и да млади морају да се боре за своју будућност, за своју егзистенцију, да нешто ураде за себе.

- Питање је да ли уопште размишљају о породици, а то је веома важно за њихов опстанак, али и опстанак села. Не може се стање променити одједном, али ако покушавамо да урадимо нешто, велики су изгледи да ћемо успети. Најгоре је седети скрштених руку и чекати да неко други реши наше проблеме - сматра Милош.

У Радаљу су поносни на свој фудбалски клуб који се такмичи у Општинској лиги. Нису оптерећени резултатима јер само желе да га сачувају и да око њега окупљају младе из овог села. Када је комплетан, Гранит може свакога да победи, али најчешће изостане велики број првотимаца јер раде на страни и не могу да стигну на сваку утакмицу, па су и резултати просечни. У клубу немају млађе селекције, али надају се да ће се деца у селу рађати и да ће све више њих трчати по “зеленом тепиху”.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (3) - Посла нема, али многи неће ни да раде

ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (2) - Биће асфалта, али неће имати ко да га гази

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (1) - У потрази за бољим животом

“Лозничке новости” од овог броја покрећу серијал текстова о животу младих у малозворничким селима. Према последњем попису (2011) општина Мали Зворник имала је 12.482 становника, најмања је у Мачванском округу и једна од најмањих у Србији. Између два пописа (2004. и 2011. године) број становника у овој општини смањен је за 1.594 (природни прираштај је негативан и износи 0,4 годишње), а такав тренд настављен је и даље. Села су све празнија, а млади одлазе у градове и иностранство у потрази за извеснијом будућношћу

Општина Мали Зворник простире се на 184 квадратна километра од чега је пољопривредно земљиште 7.847 хектара, док је под шумама 9.612 хектара. Већина становништва бави се пољопривредом, углавном воћарством, ратарством и сточарством. Статистички подаци говоре да су приноси ниски, а један од главних разлога је што се пољопривредом баве, углавном, старачка домаћинства. У Малом Зворнику регистрована су 683 пољопривредна газдинства, а носилаца газдинстава млађих од 50 година је око 30 одсто. Мали број младих одлучује да се бави пољопривредом, али има и оних који су остали на селу и веома су успешни у овом послу. Последњих година мештани се све више окрећу производњи малина и купина јер у овом брдско-планинском крају добро успева, а како кажу мештани, и зарада је много већа у односу на ратарску производњу (раније је доминирао кукуруз).

Општина Мали Зворник има једанаест месних заједница и дванаест насељених места, једну предшколску установу, пет основних школа са пет издвојених одељења и средњу са пет образовних профила, а све мањи број ђака, нарочито на сеоском подручју, велики је проблем.

У пет месних заједница (Велика Река, Доња Трешњица, Радаљ, Доња Борина и Цулине) постоје амбуланте у којима сваког дана ради медицинска сестра, док лекар опште праксе долази једном седмично.

Друштвени живот у малозворничким селима готово да не постоји - већина села има домове културе али нису у функцији, недостају омладински центри, спортски терени. Спортски клубови, пре свега фудбалски, најчешће су једина места окупљања младих.

Мештани истичу да локална самоуправа последњих година доста улаже у изградњу локалних путева у сеоским месним заједницама, као и у изградњу нисконапонске и водоводне мреже, али то још увек није довољно за пристојан живот  на селу, нарочито када су млади у питању.

Највећи проблем су радна места. Млади са села тешко долазе до посла, а веома мали број заснива породицу, јер, како кажу, немају решену егзистенцију и не усуђују се да “уплове” у брачне воде. Већина девојака не жели да живи на селу већ одлази у градове и тамо оснива породице, па је и то сеоским младићима велики проблем. Млади у овој општини истичу да се не плаше рада, али и да немају услове ни финансијских могућности да се озбиљније баве пољопривредом, као ни да започну неки други посао у селу. Због тога напуштају села и одлазе у градове широм Србије, али све више и у иностранство надајући се да ће тамо наћи посао и себи и породици обезбедити бољи живот.

Желимо да кроз пројекат истражимо шта је то што младима у малозворничким селима недостаје да би остали да живе, раде и оснивају породице у својим местима, за које се промене залажу. Истражићемо колико  локална самоуправа ослушкује њихов глас и шта чини на стварању бољих услова за живот младих на селу.

В. Ст

.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)
 

Колумна

децембар 08, 2018 140

НАШИ СМО - Црта

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић изјавио је да без обзира на то да ли ће бити парламентарних избора или реконструкције Владе, он више неће бити министар и да је то његова дефинитивна одлука. Љајић је у интервјуу за Блиц, чије су…
дец 01, 2018 157

НАШИ СМО - Плазма

Са ким све нисмо ратовали кроз историју, али да ће неко мучки ударити “плазма” кексом како би нас отерао са Косова, томе се нико није надао. Такав сценарио тешко је ко могао замислити, а посебно народ навикао да се вековима ослобађа од угњетавања придошлих душмана. Но, као што смо видели прошле…
нов 24, 2018 225

НАШИ СМО - Калимеро

Мало мало па земљи Србији буде нанета нека неправда, најчешће, да не кажем увек, од наших кључних европских “пријатеља”? Онда крене овдашња кукњава како то није у реду, па док једни “жустро реагују” други “гасе ватре” и налазе разумевање за ЕУ. Све се своди на они нас шамарчином, најсвежији пример…
нов 17, 2018 426

НАШИ СМО - Лудило

Стварно не знам одакле да кренем и како да опишем ово лудило на јавној сцени Србије које улази у фазу хистерије. Као да је цела нација посађена за ријалити сто за којим се надгорњавају најгори и најбучнији, а танки гласови разума не допиру чак ни до оних који се због свега осећају постиђено. Ево…
нов 10, 2018 322

НАШИ СМО - Звездано

 Оно што се десило у уторак вече на Маракани, доказује да су чуда могућа. Када кажем чуда, као “окорели” партизановац (а то сам постао пре више од четири и по деценије сасвим случајно, када ме комшија питао за кога навијам и ја као из топа одговорио “Партизан”, вођен, ваљда, оном логиком да за исти…

Репортажа

нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"