НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (12 ) - Оснажити жртву да пријави породично насиље

Нема те статистике која би могла прецизно да покаже број жртава и оних који су зарад “мира у кући”, “небрукања породице” или страха спремни да прећуте батине и не пријаве насилника. Полиција реагује на сваку пријаву, што и јесте основа за покретање надлежних, али по њиховом ажурирању података у последње време број насиља у породици је у опадању. Лако је претпоставити да је ћутање и прикривање оваквих појава највећа грешка и најтежа препрека коју друштво мора превазићи да би заштитило сваког поједнинца. Насилнике треба пријавити јер је то једини начин да се са њима изборимо

 Не прође дан а да не осване наслов у новинама о најразличитијим малтретирањима, о батинању или сексуалном узнемиравању, али, чини се да, сем коментарисања и констатација “Ма, ја бих њега...” или њу, свеједно, даље нисмо одмакли. Насилници су све бруталнији, а већина нас и даље ћути. Последњи случај малтретирања девојчице у београдском трамвају од стране монструма који је брзо “спакован” тамо где му је место, само доказује да смо спремни да сопственим очима гледамо злодело а да смо неспремни да реагујемо. Чак и када се то дешава у нашој кући.

Реагуј гласно

Ако си жртва насиља или познајеш некога ко трпи батине, увреде или друге врсте узнемиравања, без обзира на старосну доб и пол, мораш то рећи гласно! Како је неко написао - “Оно што почне вриском, не сме се завршити ћутањем”! Породично насиље се може испољити на више начина: психички, физички или сексуално, али без обзира о којој врсти је реч, само изношењем такве појаве у јавност проблем се може решити. Лозничка полиција нам је на питање колико је било пријављених случајева у којима су старије особе биле жртве породичног насиља, одговорила да је од почетка ове године до краја септембра тај број смањен, што не значи да проблема и даље нема.

- У овој години у кривичним делима насиље у породици оштећено је 17 особа старијих од 60 година, док је у истом периоду прошле године било 28 - речено нам је у полицији.

Питали смо да ли старије особе пријављују своје сроднике у таквим случајевима?

- С обзиром на то да је држава показала одлучност у борби против породичног насиља, као и да се о насиљу све чеше говори, жртве а тако и старије особе оснажене су да пријаве ову друштвено неприхватљиву појаву. Тако смо имали случајеве да мајка пријављује и ћерку и сина, отац сина, као и неколико случајева када су бабе пријављивале унуке за насиље - кажу у полицији.

Ћутање штити насилнике

На питање да ли се дешава да одустају од пријаве, у полицији одговарају потврдно и објашњавају да наилазе на ситуације да након доласка патроле пријављивачи насиља одустају од пријаве, а дешава се и да жртва насиља одустане од пријаве пред другим надлежним државним органима (судија за прекршаје, Основно јавно тужилаштво, Центар за социјални рад). Када је реч и процедури у поступању полиције када добије овакву пријаву, објашњавају да се свака пријава насиља у породици евидентира и по њој се одмах поступа.

- На место догађаја се одмах шаље полицијска патрола, која у свом саставу не мора имати обученог полицијског службеника јер је закон прописао да су сви полицијски службеници, укључујући и оне који немају сертификат за ову област, дужни да одмах обавесте надлежног полицијског службеника о сваком насиљу у породици или непосредној опасности од њега. Они, такође, имају право да, сами или на захтев надлежног полицијског службеника, доведу могућег учиниоца у надлежну организациону јединицу полиције, ради вођења поступка. Током поступка у надлежној организационој јединици полиције могући учинилац се поучава да може користити услуге браниоца и правне помоћи у складу са Уставом и законима Републике Србије, као и да му се пружи прилика да се изјасни о пријављеном догађају. О сваком догађају са елементима насиља у породици и партнерским односима обавештава се надлежни јавни тужилац, ради евентуалне квалификације постојања елемената кривичног дела насиља у породици или другог кривичног дела, након чега тужилац даље предузима мере и радње из своје надлежности - детаљни су у полицији.

Подршка жртвама

На какву подршку у таквим случајевима могу да рачунају старије особе, жртве насиља?

- Један од приоритета у раду Министарства унутрашњих послова а тиме и Полицијске станице у Лозници јесте превенција и сузбијање породичног насиља и пружање заштите и помоћи свим жртвама па тако и старијим особама, имајући у виду да је породично насиље један од великих друштвених проблема који захтева ангажовање свих државних институција, али и целокупног друштва - одговарају у полицији и подсећају да је усвајањем Закона о спречавању насиља у породици, који је почео да се примењује 1. јуна прошле године, држава послала поруку да ће се још одлучније борити против оних који чине ово кривично дело.

Између осталог, овај закон има и превентивну функцију, а то су нова овлашћења полиције којима се открива да ли прети непосредна опасност од породичног насиља и које се примењују када је та опасност откривена. Акценат је на томе да се спречи да до насиља уопште дође или да се оно не понови. Када до насиља у породици дође, полиција је ту да са другим надлежним инстутуцијама заштити жртву и пружи јој подршку. По свакој пријави насиља у породици, полиција одмах излази на лице места како би утврдила све околности догађаја и обезбедила материјалне доказе и евентуалне сведоке. Рад на сваком конкретном случају наставља се са тужилаштвом и центром за социјални рад. Самим тим што је овај закон предвидео да припадници полиције који поступају у случајевима насиља у породици врше процену ризика и изричу хитне мере у случају када постоји непосредна опасност од насиља у породици, поступа се у складу са начелом хитности и кривична пријава доставља се надлежном тужиоцу у што краћем могућем року како би он, уколико постоје оправдани разлози, поднео предлог за продужење хитних мера. Тужилаштво потом подноси предлог о продужењу хитних мера суду, који ове мере може продужити за још 30 дана.

- Такође, са почетком примене Закона о спречавању насиља у породици, у Лозници је формиран Тим за координацију и сарадњу, који чине представници полиције, тужилаштва и центра за социјални рад. Овај тим, који се састаје два пута месечно, а по потреби и чешће, разматра појединачне случајеве насиља у породици, врши процену ризика и доноси индивидуалне планове заштите и подршке жртви насиља у породици. По потреби, на састанке тима позивају се и представници здравствених установа, локалне самоуправе, образовних установа и других субјеката у локалној заједници - објашњавају у ПС Лозница и подсећају да су од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици до краја септембра укупно изречене 292 хитне мере, од тога 86 мера привременог удаљења учиниоца из стана и 206 мера привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (11) - Или поверење у систем или заувек табу

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (10) - Усамљени и у страху од пљачкаша

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (7) - Свака његова реч је тежа од олова

Све оно што је чуо из уста рођеног сина,  свих протеклих година теже је подносио од ударца у главу, који му је недавно нанео после безазлене расправе. Милијан (82) живи у делу подељене куће, али сваки сусрет са сином Радованом (57) за њега је стресан и неизвестан јер није сигуран на који начин ће га злостављати

Имена су измењена за потребе текста

 Тортуру коју Милијан (82) из лозничког приградског насеља трпи већ деценијама од свог сина Радована (57), ова старина описује као седење на бурету барута. Живе у кући подељеној по вертикали, као два посебна домаћинства, али сваки сусрет са сином за Милијана је неизвестан јер, како каже, то увек може да прерасте у вербално малтретирање, па чак и физички напад. Управо то се десило недавно када је Радован паркирао аутомобил на делу дворишта које припада Милијану, затворивши му пролаз али и излаз из гараже у којем је паркиран други аутомобил. После сугерисања да то не чини, Милијан је био изложен најружнијим речима  рођеног сина, уз псовке, претње и понижавање пред другим комшијама. Радован је тврдио да је двориште његово и да нико нема права да га спречи да ту чини шта хоће, док је Милијан објашњавао да је јасно подељена имовина и да тај део припада њему.

Три деценије беса

Уз псовке, уследило је пљување у лице а онда и ударац у главу, после чега је Милијан пао и задобио повреде по телу, на куку и подлактици. Непријатну ситуацију допунио је апсурдан Радованов позив полицији, тврдећи да га отац онемогућава да користи имовину која му припада. Повређен и физички и психички, Милијан је све поткрепио папирима, листом своје имовине и одговарајућим судским решењима шта је његово, а шта синовљево.

- Најнормалније сам му рекао да не оставља ту аутомобил јер ми смета, а он је на то реаговао као звер. Не сећам се шта ми је све рекао али било је ту и псовки и речи које ретко које дете може изговорити својим родитељима. Нисам желео да покажем страх пред рођеним сином и зато сам стајао чврсто решен да му не дозволим да ради оно што ми прави проблем. Није ни он одступао, унео ми се у лице, имао сам утисак да ће ме појести од беса. У једном тренутку ме пљунуо у лице, што ме запањило. Нисам веровао да толико ниско може да се спусти, а онда је уследио ударац. Нисам ја неко ко би могао да му парира, стар сам и слабог здравља, а ударац је био довољан да ме обори с ногу. При паду сам повредио кук и руку, а тек после дан два модрице су се спустиле ка коленима. Овако нешто не бих пожелео ни најцрњем непријатељу - јада се Милијан.

У овој причи тужно је и то што нико од неколико присутних комшија није реаговао нити покушао да заштити Милијана од сина. Гледали су и чудили се несрећи чији корени сежу више од тридесет година у прошлост, када је почео раскол у четворочланој породици. Наиме, Милијан се осамдесетих година развео од супруге Ленке и почео нови живот. Са њом су остала деца, Радован и старија ћерка Радмила, а он је наставио даље са другом женом. То му Радован никада није опростио и сваку прилику је користио да му то да до знања. Милијан се сећа кратког периода када су односи међу њима били коректни, али то је било у време док је сину давао новац и аутомобил, после положеног возачког испита, али то, понавља, није било дугог века. Једно време је Милијан живео  у другом насељу, али се онда вратио и наставио да живи у делу куће који му је припадао. Мада је покушавао да буде у нормалним односима са сином-комшијом, од којег га је делио само зид, то није ишло. Чак је и са снахом могао нормално да поприча, она му је повремено спремала и храну, али код сина није наилазио на разумевање. Радован није говорио са оцем Милијаном више од три деценије. У последње време је у конфилкуту и са другим људима, а оца често пресреће и изговара му најгоре речи. Познаници кажу да је ментално попустио, да носи у себи бес и тражи кавгу.

- Нешто се с њим чудно дешава јер мржњу према оцу више не може да прикрије. Проблем је већи што ни према другима нема стрпљења и разумевања и често плане без повода.

Ако ми се нешто деси...

Милијана је и раније узнемиравао, тврдио да је цео плац његов, да може да ради шта хоће. Без обзира на све, отац је имао разумевања, чак је бринуо и о њиховом псу да не изађе на улицу, а пуштао га је и у део свог дворишта. Од последњег сукоба и та капија је затворена чули смо да више ни снаха не сме да га посећује нити да му купује намирнице, што је, иначе, радила и поред тога што зна да њен муж то не одобрава - кажу познаници.

Поред свега, Милијан није поднео пријаву ни након што је недавно физички нападнут, али је још пре деценију и по био у полицији и дао изјаву да је, ако му се било шта деси, први на листи одговорних управо његов син Радован, који га већ годинама малтретира. Вођен лошим животним искуством, на овај начин желео је да укаже на евентуалне проблеме до којих би могло доћи. Међутим, и после последњг сукоба, дешавало се да Радован прође поред Милијана аутомобилом, да отвори прозор, опсује га најружнијим псовкама и пљуне, без конкретног разлога. Нетрпељивост према оцу све теже обуздава. Милијан прича да то траје предуго и сећа се да му је чак и после операције срца, коју је имао у Београду, Радован дошао на врата да се обрачунају, претећи и жени која је с њим живела у то време. - Стао је на праг и почео да виче како ће сво ово бити његово и да се нико не нада да ће моћи овде да дође док је он жив. Тада нисам био у стању ни да говорим, а још мање да му се било како супроставим. Боли ме све ово, свака његова реч је тежа од олова - кроз сузе изговара несрећни човек.

Познаници ове породице кажу да би било добро када би се све завршило на последњем сукобу, само да се не деси неки већи белај јер, како тврде, последњи физички напад био је најдраматичнији до сада. Милијан не може да поднесе понашање сина чије га речи, како каже, много више боле и од тог ударца. Не може да прихвати то што му рођени син ради и зато каже да он за њега више не постији. То је, по њему, непомирљив однос. Тужан је јер му син никада није пружио ни чашу воде и што је од њега добијао само погрдне речи и насилничко понашање. Од пензије може пристојно да живи, а свој део куће преписао је синовцу. Синовац и његова жена се брину о Милијану, долазе, телефонирају, обезбеђују му храну. Са кнедлом у грлу Милијан изговара да се труди да буде смирен и да му је највећа жеља да проведе старост у миру.

Од тог мира дели га само један телефонски позив. Насиље је кривично дело.

Е.Л.Н.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (6) - Кад удари онај кога волиш

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (5) - Трпе да не брукају децу

 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (11) - Или поверење у систем или заувек табу

- Сарадња пацијената са лекаром и поверење у институције система  да га могу заштитити од насиља, једини је начин који може допринети, најпре откривању стварне учесталости насиља над старим лицима, а потом и његовом санкционисању. У противном, насиље у породици и насиље над старим лицима остаће заувек табу тема нашег друштва - каже у разговору за ЛН др Милорад Тадић, начелник Службе ургентног пријема лозничке  Опште болнице

Насиље над старим лицима је вишеструко чешће него што показују извештаји лекара, полиције, социјалног радника. Пријављени случајеви представљају само врх леденог брега. Према речима др Милорада Тадића, начелника Службе ургентног пријема лозничке  Опште болнице, насиље над старима је често најбоље чувана породична тајна. Старије особе не пријављују насиље због страха, срамоте да признају да их злоставља неко коме верују, плаше се освете или казне, забринутости за своју будућност, имају осећај породичне лојалности. Оно што стара лица чини специфичном и осетљивом групом за жртве насиља јесу друштвена изолованост, умањење менталних способности, хроничне болести и зависност од неге других лица.

Искуство из ординације

 - У традиционално патријархалној средини каква је наша, у одсуству јединственог начина евидентирања случајева насиља у породици и насиља над старим особама, немогуће је открити праву учесталост насиља и направити јасну границу између занемаривања, самозанемаривања и насиља. Примарна улога лекара Ургентног пријема Опште болнице јесте дијагностика и терапија тешко повређених и критично оболелих пацијената којима је непосредно угрожен живот. Током прегледа таквих пацијената често се виде знаци који могу упутити на могућност да је био изложен насиљу. Страх и нелагодност отвореног разговора са лекаром, повреде при нејасним околностима, знаци физичке трауме као што су опекотине, огреботине, модрице, ожиљци, уганућа зглобова, преломи костију, који често нису у складу са објашњењима која нам дају старији пацијенти, често упућују на могућност насиља. Лоша лична хигијена, знаци потхрањености, дехидратације, престанак узимања прописане редовне терапије, могу бити знак лошег социо-економског статуса, али и знак занемаривања старих од стране породице - каже Тадић. 

Служба пријема и збрињавања ургентних стања Опште болнице у Лозници почела је са радом  у септембру 2016. године. У служби се, поред протокола прегледа повреда, води и посебан протокол о насиљу у породици. Сваки  случај насиља у породици пријављује се Полицијској станици у Лозници и социјалном раднику. Према подацима, у Службу ургентног пријема од почетка рада до 31. децембра прошле године упућено је  8.487 пацијената од којих је 21 случај насиља у породици. Доминира физичко насиље које је било присутно у 18 случајева и увек је праћено психолошким насиљем, а код 15  радило се о телесним повредама које су квалификоване као лаке.

- Када се ради о случајевима насиља код старијих особа, од 21 случаја насиља у породици  у четири случаја насиље је било усмерено према старијим члановима породице. Овај податак само потврђује да се насиље према старијим особама мање пријављује и теже открива у односу на насиље према члановима породице млађе старосне доби. Од 21 пацијента који су пријавили насиље у породици, у 19 се ради о особама женског пола, а од пријављена четири  случаја насиља према старим особама у три случаја се ради о особама женског пола што потврђује родну димензију насиља у породици која се од свих других насиља разликује управо по томе  што у много већем обиму погађа жене - истиче Тадић.

 У Службу ургентног пријема за девет месеци ове године упућено је 7.310 пацијената, пријављено је 27 случајева насиља у породици што представља повећање од 25 одсто у односу на исти период лане. И даље преовлађује физичко насиље  и то у 24 случаја, код 21 пацијента се радило о лаким телесним повредама, а у пет случајева је насиље било усмерено према старијим члановима породице, од тога, у  четири над о особама женског пола.

Како каже Тадић, подаци показују да су најчшћи насилници над старијим особама у породици њихова деца и унуци, за разлику од насиља према другим члановима породице где је најчешћи облик партнерско насиље - насиље према брачном, односно бившем супружнику. Насиље према старијим особама најчешће је присутно у породичном дому жртве или извршиоца, у око 90 одсто случајева, а знатно ређе на јавном месту, у око 10 одсто случајева, што је једна од специфичности насиља над старијим особама, која доприноси његовом тежем откривању. Специфично је и да се насиље над старијим особама најчешће испољава употребом физичке силе, без оружја или оруђа, што је узроковано чињеницом да постоји непропорционалан  однос снаге нападача и злостављеног. Насиље је често веома брутално и изазива патње и понижење старијих особа.

- Сарадња пацијената са лекаром и поверење у институције система  да га могу заштитити од насиља, једини је начин који може допринети, најпре, откривању стварне учесталости насиља над старим лицима, а потом и његовом санкционисању. У противном, насиље у породици и насиље над старим лицима остаће заувек табу тема нашег друштва - упозорава Тадић.

Процедура поступања у центрима за социјални рад

По пријему пријаве да је извршено насиље над старима, у Центру за социјални рад у Лозници предузимају све потребне мере које су у њиховој надлежности а које се односе на евидентирање пријаве, саветовање, давање информација везаних за остваривање права и упућивање у друге институције  а планира се и рад са породицом. Према речима Мире Лаловић, руководиоца Службе за заштиту одраслих и старих лица, одмах по пријави полиција и тужилаштво се обавештавају о томе да ли су лица први пут на евиденцији или је породица већ позната Центру. Стручни радник Центра прави почетни план поступака,  писаним путем или путем телефона  позива потенцијалну жртву и насилника, обавља интервју са њима и узима писане изјаве. После почетне процене доставља се извештај Основном јавном тужилаштву у Лозници са проценом ризика угрожености по жртву.

- То обавезно морамо да истакнемо да би они знали како даље да спроводе поступак јер је нама веома важно да ли се жртва осећа угроженом, да ли и каква заштита јој треба. Уколико жртва није у могућности, због година старости или болести, стручни радници Центра предузимају све потребне мере у циљу заштите жртве што подразумева и подношење тужбе за заштиту насиља у породици уколико се процени да је потребно. Потом се сачињава план услуга у чијој изради обавезно учествује странка. Породица се прати најмање три месеца, а у зависности од карактеристика и дуже, ако је неко на пример условно осуђен на годину дана, пратимо га тај период - истиче Лаловићева. 

Дакле, законске претпоставке су на страни жртава насиља, преостаје оно на шта су указали наши саговорници - да се као друштво изборимо са предрасудама и патријархалним схватањима односа у породици и, што је најважније, охрабривањем жртава да пријаве насилнике, али и сваког грађанина да о томе сведочи.

Знаци

Страх и нелагодност отвореног разговора са лекаром, повреде при нејасним околностима, знаци физичке трауме као што су опекотине, огреботине, модрице, ожиљци, уганућа зглобова, преломи костију, који често нису у складу са објашњењима која дају старији пацијенти, упућују на могућност насиља које је над њима учињено.  Лоша лична хигијена, знаци потхрањености, дехидратације, престанак узимања прописане редовне терапије, могу бити знак сиромаштва, али и знак занемаривања старих од стране породице.

  ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (10) - Усамљени и у страху од пљачкаша

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (9) - Доживотно издржавање - достојанствена брига или манипулација

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (6) - Кад удари онај кога волиш

Имена су измењена за потребе текста

Ма колико јак био, не боли највише ударац, нарочито не када долази од некога кога човек воли више него себе. Душа више страда

Милена је најсрећнија у животу била не оног дана када је родила кћерку, већ онда када је кћерка родила прво дете. Јован је имао оца и мајку, али је највише времена проводио са бабом, уз њу је одрастао, од је је добијао највећу подршку. Када му се родила сестра, пет година после њега, родитељи су сву љубав посветили њој, или је он тако тумачио грдње које је трпео и батине које је добијао чим би она заплакала и прстом показала на њега. Године су пролазиле, Јован је завршио основну па средњу школу, а када је дошло време за факултет, подршку и моралну и новчану пружила је управо баба Милена, која је од своје минималне пензије издвајала колико је могла, а како је вредних руку, зарађивала је и “са стране”.

Кад се само срцем гледа

Међутим, ствари се нису одвијале како је Милена замишљала. Јован је отишао у велики град, занела су га светла и обиље свега, али и разочарала немоћ да ужива у свему што је нудио. Тражио је све више пара, родитељи нису хајали за то, говорили су му да није довољно паметан да би завршио факултет, а Милена, уз сав труд и добру вољу, није могла да обезбеди новац и за школарину и за провод. Јованови доласци кући постајали су све непријатнији. Комшилук је сваког викенда који је Јован проводио са породицом слушао бурне препирке и свађе, касније се сазнало да су често долазиле и на границу туче. Милена је причала о томе са најближим комшијама, али је увек налазила оправдања за Јованово понашање мада се с времена на време, и све чешће, дешавало да са Јованом не говори по неколико дана зато што би се он наљутио када није могла да му да новац не само за изласке у Београду, већ ни у Лозници.

Ускоро је постало јасно да од факултета нема ништа, паре су бачене, Јован се вратио кући. Није ни помишљао да покуша да пронађе посао у Београду, а на крај памети му није падало да се запосли у Лозници па чак ни да се пријави на евиденцију националне службе за запошљавање. Сестра је већ стасала, почела да излази и да се понаша слободно, он је родитељима указивао на то, али њихова “принцеза” била је недодирљива. То је био разлог за нове сукобе, свађе су постајале свакодневне и све бурније. На крају су се родитељи са “принцезом” покупили и преселили у изнајмњени стан, а Јован и баба остали су да животаре сами. У прво време, завладао је мир и чинило се да су разлози за неспокој престали, упркос томе што новца и даље није било довољно за Јованове изласке. То, или нешто друго, довело је и до тога да се повуче из друштва, потпуно престане да излази па чак и да готово не напушта своју собу. Милена је покушавала да га покрене, да га наговори да бар преко дана изађе у шетњу, али наилазила је на зид ћутања. Није га више занимао ни интернет.

Неко је чуо 

Те вечери ништа није указивало на промену, Милена је, без много занимања, гледала телевизију, а Јован је био у својој соби. Како је дошло до препирке, потом и свађе, Милена комшилуку никада није испричала. Оно што се зна јесте да се зачула краткотрајна препирка која је убрзо утихнула, а онда после свега десетак минута зградом су одјекнули старичини јауци. Ишла је ка својој соби када ју је унук, којег је подигла и којем је посветила сву своју љубав и пажњу, удари снажно песницом у леђа. Јаукнула је и изненађена се окренула ка њему, али је онда уследио силовит ударац право у лице. Крв ју је облила, страх ју је преплавио и ни сама не зна како је успела да се да у бег. Кроз главу јој је пролазила мисао да се мора домоћи врата пре њега јер ће је, била је уверена, убити уколико му не побегне. Срећна околност била је и то што је први комшија чуо њене јауке и решио да се не прави глув, изашао је из свог стана у тренутку када је она, обливена крвљу успела да отвори врата и изађе. Повикала је његово име и почела да запомаже тражећи заштиту. За њом се сасвим хладнокрвог израза лица кретао унук, без журбе, али решен да је стигне. Милену је комшијина породица склонила у стан, а комшија је подигао прст ка Јовану и рекао му да стане. Зачудо, послушао га је, рекао да само жели да види како је баба.

- Довољно си учинио, врати се у стан, она више није твоја брига - рекао му је комшија смирено, иако га је призор окрвављене жене коју је познавао од детињства дубоко потресао.

Ствари су даље текле својим током. Стигла је Хитна помоћ, одвела жену у болницу, Јован је побегао у мрак, али се у току ноћи појавио на вратима полицијске станице и предао. Тужилаштво је покренуло поступак, а Милена је, иако је доживела тешко насиље, брзо заборавила страх од смрти који је осетила током напада, заборавила је и крв којом је била обливена, једноставно, превладала је љубав према унуку којег је одгојила и одбила је да га терети. До суда се није стигло, примењено је начело опортунитета, а Јован је обавезан да се лечи. Породица се објединила, престале су свађе.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НА ПРУЖНОМ ПРЕЛАЗУ КОД ''СУНЧАНЕ РЕКЕ'' – Судар воза и аутомобила

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ - Бренд лидер по трећи пут

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (10) - Усамљени и у страху од пљачкаша

Приградска насеља и сеоска домаћинства често су мета пљачкаша, а посебно она у којима живе старије особе, супружници или самци, који немају заштиту млађих сродника. О случајевима пљачке старца или старице, који су успут претрпели и физичко насиље често се може читати у новинама, али било је и оних трагичних, са смртним исходом. Када је реч о породичном насиљу, у полицији кажу је да од почетка ове године смањен број старијих особа које су биле жртве

 Пре четири године у Цикотама жртва провалника био је деведесетогодишњак, којем су разбојници по ноћи упали у кућу, тешко га малтретирали, нанели му ране по лицу и глави и присилили да им да све паре из куће. Причало се да су му насилно узели око три хиљаде евра, али много већу штету и последице од материјалне претрпео је психички јер је био у шоку, понижен и измалтретиран, а опоравак је провео код ћерке, у оближњем Брезјаку. Запамћен је и случај из 2014. године када је на Бадњи дан у центру града, пар стотина метара од зграде Полицијске станице, убијен старац (85).  Пронашао га је син који је после више позива телефоном схватио да нешто није у реду. Сумњало се да је мотив убиства пљачка, а очево беживотно тело пронашао је у локви крви на кревету са којег је све било свучено па се претпостављало да се несрећни старац борио са убицама.

Најчешће се краде новац и злато

Колико често су старе особе на мети насилника и провалника и колико је било пријављено таквих случајева од почетка године, питали смо у лозничкој полицији.

- За првих девет месеци ове године на подручју Полицијске станице Лозница бележимо смањење броја извршених кривичних дела у којима су оштећене старије особе. У прилог томе говоре подаци да су у овој години евидентирана 24 таква дела што је за четири мање у односу на исти период прошле године. Смањење броја оваквих кривичних дела било је и у септембру када су евидентирана четири кривична дела, док су у истом месецу прошле године у шест кривичних дела оштећене старије особе - одговорили су нам у полицији.

Како нам је речено, међу кривичним делима у којима су жртве старији најчешће су тешке крађе и крађе, а углавном се краде новац, злато и техничка роба. У наведеном периоду није било кривичних дела са тешим последицама а као савет како да се старији заштите и како да реагују у таквим ситуацијама из полиције препоручују да, уколико су у могућности, уграде заштитне системе као што су аларми, видео надзор и сигурносне браве. Уколико у кући не бораве извесно време пожељно је да оставе упаљено светло и да замоле комшије или пријатеље да им обилазе кућу.

- Такође им саветујемо да непознате особе не примају у кућу и не верују њиховим причама. Посебно апелујемо на наше суграђане а посебно на старије, да у случају да затекну провалника у кући или стану или буду нападнути на улици никако не пружају отпор како би избегли теже последице по себе и своје здравље. Када примете да неко покушава да им обије стан или кућу одмах треба да позову полицију - саветују.

Насиље треба пријавити

Питали смо колико је било пријављених случајева у којима су старије особе биле жртве породичног насиља и да ли старији пријављују своје сроднике у таквим случајевима?

- Од почетка ове године до краја септембра смањен је број старијих особа које су жртве породичног насиља. Тако је у овој години у кривичним делима насиље у породици оштећено 17 особа старијих од 60 година, док је у истом периоду прошле године било њих 28. С обзиром на то да је држава показала одлучност у борби против породичног насиља, као и да се о насиљу све чешће говори, жртве а тако и старије особе оснажене су да пријаве ову друштвено неприхватљиву појаву. Тако смо имали случајеве да мајка пријављује и ћерку и сина за насиље, отац сина, као и неколико случајева када су бабе пријављивале унуке за насиље. Међутим, имали смо ситуације да након доласка патроле пријавиоци насиља одустају од пријаве, а дешава се и да жртва насиља одустане од пријаве пред

другим надлежним државним органима (судија за прекршаје, Основно јавно тужилаштво, Центар за социјални рад) - објашњавају у полицији.

Следеће наше питање било је каква је процедура у поступању полиције када добије овакву пријаву а речено нам је да се свака пријава насиља у породици одмах евидентира и по њој се одмах поступа.

- На место догађаја се одмах шаље полицијска патрола, која у свом саставу не мора имати сертификованог полицијског службеника, јер је закон прописао да су сви полицијски службеници, укључујући и оне који немају сертификат за ову област, дужни да одмах обавесте надлежног полицијског службеника о сваком насиљу у породици или непосредној опасности од њега. Они, такође, имају право да, сами или на захтев надлежног полицијског службеника, доведу могућег учиниоца у надлежну организациону јединицу полиције, ради вођења поступка. Током поступка у полицији могући учинилац се поучава да може користити услуге браниоца и правне помоћи у складу са Уставом и законима Републике Србије, као и да му се пружи прилика да се изјасни о пријављеном догађају. О сваком догађају са елементима насиља у породици и партнерским односима обавештава се надлежни јавни тужилац, ради евентуалне квалификације постојања елемената кривичног дела насиља у породици или другог кривичног дела, након чега тужилац даље предузима мере и радње из своје надлежности - детаљан је одговор који смо добили, а следеће наше питање било је на какву подршку у таквим случајевима могу да рачунају старије особе, жртве насиља?

Превенција и сузбијање насиља

- Један од приоритета у раду Министарства унутрашњих послова а тиме и Полицијске станице у Лозници је превенција и сузбијање породичног насиља и пружање заштите и помоћи свим жртвама па тако и старијим особама, имајући у виду да је породично насиље један од великих друштвених проблема који захтева ангажовање свих државних институција, али и целокупног друштва. Усвајањем Закона о спречавању насиља у породици, који је почео да се примењује 1. јуна прошле године, држава је послала поруку да ће се још одлучније борити притив оних који чине ово кривично дело. Између осталог, овај закон има и превентивну функцију, а то су нова овлашћења полиције којима се открива да ли прети непосредна опасност од породичног насиља и које се примењују када је та опасност откривена. Акценат је на томе да се спречи да до насиља уопште дође или да се оно не понови - кажу у полицији и додају да када до насиља у породици дође, полиција је ту да са другим надлежним инстутуцијама заштити жртву и пружи јој подршку.

По свакој пријави насиља у породици, полиција одмах излази на лице места како би утврдила све околности догађаја и обезбедила материјалне доказе и евентуалне сведоке, а како нам је речено, рад на сваком конкретном случају наставља се са тужилаштвом и центром за социјални рад. Самим тим што је овај закон предвидео да припадници полиције који поступају у случајевима насиља у породици врше процену ризика и изричу хитне мере у случају када постоји непосредна опасност од насиља у породици, поступа се у складу са начелом хитности и кривична пријава доставља се надлежном тужиоцу у што краћем року како би он, уколико постоје оправдани разлози, поднео предлог за продужење хитних мера. Тужилаштво потом подноси предлог о продужењу хитних мера суду, који ове мере може продужити за још 30 дана.

- Почетком примене овог закона, у Лозници је формиран Тим за координацију и сарадњу, који чине представници полиције, тужилаштва и центра за социјални рад. Овај тим, који се састаје два пута месечно а по потреби и чешће, разматра појединаче случајеве насиља у породици, врши процену ризика и доноси индивидуалне планове заштите и подршке жртви насиља у породици. По потреби, на састанке тима позивају се и представници здравствених установа, локалне самоуправе, образовних установа и других субјеката у локалној заједници. Од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, од 1. јуна прошле године до краја септембра укупно су изречене 292 хитне мере, од тога 86 мера привременог удаљења учиниоца из стана и 206 мера привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој.   

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (9) - Доживотно издржавање - достојанствена брига или манипулација

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (8) - Ништа више није моје

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (5) - Трпе да не брукају децу

- Захваљујући  пре свега, Закону о спречавању насиља у породици, који је ступио на снагу 1. јуна прошле године насиље, над старим особама је постало видљивије јер се све више наших најстаријих суграђана одлучује да насилнике пријави пошто су убеђенији да ће они бити и кажњени. Дешавало се, посебно у сеоским срединама, да насиље не пријављују због, како су говорили, срамоте. Међутим, недавно су нам пријављена три случаја насиља која су, иначе, трајала годинама- каже за ЛН  Мира Лаловић, руководилац Службе за заштиту одраслих и старих лица лозничког Центра за социјални рад,

Како каже, повратника у насиљу увек има, али су они сада и уплашенији због казнених мера које их чекају. Када се, рецимо, изрекне хитна мера забране приласка или исељења из стана и ако се он поново врати а жртва га пријави, може да се изрекне затворска казна. Тога се они и највише боје па испоштују мере, имају свест о томе шта их чека.

Економско насиље стари не препознају

У пракси Центра за социјални рад нису имали случајеве пријављеног економског насиља,  утисак је да жртве донекле немају ни свест о томе шта се под њим подразумева. Не знају да  ускраћивање права да самостално одлучују о својој пензији спада у овај вид насиља. Тога постају свесни тек  кроз разговор са социјалним радником. Они им, како каже Лаловићева, објасне да је економско насиље и  када партнер не даје новац за потребе породице, не дозвољава да имају увид и приступ породичној заради, узима њихову зараду и ограничава потрошњу, тражи да оправда сваку пару, сва имовина која се стиче је на његово име и сл. Жртве, углавном, препознају психолошко и физичко насиље, прошле године било је евидентирано скоро дупло више жртава  психолошког насиља и једно сексуално, а ове године се изједначио њихов број, било је пет пријава психолошког и исто толико физичког насиља над старима.

- Психолошко насиље је сваки облик застрашивања и то је најраспрострањенији вид насиља. Подразумева ситуације вређања, исмевања, критике, оптужбе, називање погрдним именима, понижавање, омаловажавање, прислушкивање, ограничење или онемогућавање комуникације и сл. Често жртве и не знају да се ради о насиљу, просто човек манипулише њиховом психом - каже наша саговорница.

Насиље најчешће пријављују сродници

Насиље над старима се углавном открива када жртва сама пријави полицији или Центру, али најчешће то учини  неко од сродника. Углавним је жртва старо лице у сродству са насилником и  нема снаге да то пријави посебно ако је у питању син или ћкерка  а ако и поднесе пријаву, дешава се  да је после повуку.  Према статистици подносилаца захтева Центру за социјални рад, најчешће друге институције пријаве насиље над старим лицима.

- Полиција је имала седам пријава, од суда имамо једну пријаву о  хитној мери да је потенцијални насилник удаљен из стана, претходно нисмо имали сазнања о томе и имамо две пријаве насиља лично од жртава. Реткост је да се жртва сама обрати Центру, таквих је 20 одсто случајева. Имамо одличну сарадњу са полицијом и инспекторима задуженим за случајеве насиља на нашу пријаву брзо одреагују, дешава се да они кажу да пошаљемо жртву да узму изјаву и онда одмах излазе на терен што је много боље - каже наша саговорница.

Брига само из користи

Од  почетка године евидентирано је пет  пријава старих занемарених особа где је тражено да у Центру поступају  по приоритету један,  односно у року од 24 часа и приоритету два где је рок  72 часа. Под занемаривањем се подразумева  да особе  нису имале одговарајућу бригу, да су били препуштени сами себи, неки до њих нису ни имали сроднике а  дешава се да неки сродници и не желе да о њима преузму бригу.

- Сва лица су адекватно збринута, неке су преузели сродници јер смо им објаснили да су по закону дужни да воде бригу о родитељу, о немоћном лицу и они на крају и пристану на то најчешће због наслеђивања имовине, али ако немају ништа да наследе, бригу о родитељу препусте Центру. То се врло често дешава - истиче Лаловићева.

 Проблеми око смештаја

 У свом раду Служба за зашиту одраслих и старих лица сусреће се са разним  тешкоћама у смислу одсуства ресурса локалне заједнице, непостојања прихватне станице и прихватилишта, непостојања ургентног смештаја у другу породицу за одрасла лица, затим непостојања обезбеђеног места за смештај корисника у болницу ради медицинске обраде за смештај у установу и слично. Како каже Лаловићева, до сада су у Центру за социјални рад на различите начине, пре свега захваљујући  личним контактима и доброј сарадњи са Општом болницом успевали  да социјално угрожена лица сместе на болничко лечење ради обраде за смештај у установу социјалне заштите.

- Међутим, од јуна прошле године, од како је  Управни одбор Опште болнице донео  одлуку о усвајању ценовника  услуга које се не сматрају здравственом заштитом већ се сврставају у нестандардне медицинске услуге, имамо проблем  обезбеђивања  средстава за лица која су социјално и материјално угрожена, а желе да буду смештена у установу социјалне заштите јер обрада за смештај износи око 17.000 динара.   Центар нема планирана средства за те сврхе нити ми знамо колико ће таквих лица бити па да можемо да планирамо. До сада смо плаћали око 5.000 динара за основне налазе и са тиме успевали да сместимо кориснике у установу социјалне заштите. Сналазимо се тако што узимамо од корисникових примања  или тренутне новчане помоћи - напомиње она.

О овом проблему обавештено је и надлежно министарство од којег очекују одговор.

 

ЕЛН

 

 

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НА МАЧКОВОМ КАМЕНУ- Патријарх освештао Спомен цркву

''ЕВРОПСКА НЕДЕЉА МОБИЛНОСТИ'' – Наш град без аутомобила

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (9) - Доживотно издржавање - достојанствена брига или манипулација

Како се помера граница трећег доба, све је више  усамљених људи и старачких домаћинстава и у граду и на селу о чему говори и број уговора о доживотном издржавању који се  значајно повећавају последњих година. Ово тврди Миленко Михајловић, јавни бележник, који у разговору за ЛН каже да се само у његовој канцеларији годишње склопи преко педесет таквих уговора, што значи један недељно

 - За те уговоре је карактеристично да се склапају у врло осетљивом тренутку оног  који своју имовину уступа неком другом да би обезбедио своју сигурну старост.  Када то кажем, мислим на људе који се за то одлучују када су већ заборављени од своје деце, околине, изоловани са својим потребама у својим становима или у својим домаћинствима на селу. Често имамо проблем да успоставимо прави омер истинитости тог уговора - да ли он заиста служи својој сврси да се обезбеди сигурност и нега у старости или се ту ради  о случају у којем је старост искоришћена као моменат за стицање неке имовине или пак да би се заобишао законом утврђен наследни ред - истиче Михајловић.

Брига или пречица до користи

Наглашавајући да имовина обухваћена тим уговором не улази у заоставштину онога који прима издржавање, Михајловић из искуства каже да се, можда, и преко половине уговора сведе на то да се ближњи, неспособни да се сами о себи старају, користе да би се управо остали наследници искључили из деобне имовине која остаје.

- Оно што прво радимо када се појаве старије особе јесте да проверимо да ли је њихова жеља заиста искрена, затим утврђујемо пословну способност у највећем броју случајева тражимо посебан документ, иако сва лица која нису под старатељством Центра за социјални рад имају општеприхватљиву законску претпоставку да су пословно способна, али када посумњамо у то на основу разговора са клијентом или на основу неких других показатеља старости, болести,  упућујемо клијента код неуропсихијатра или судског вештака медицинске струке да потврди да ли су они способни да схвате значај своје одлуке. Други ниво заштите је да их испитамо и упозоримо  да ли постоје и друга лица у кругу сродника  која су дужна да их издржавају, али ми не можемо да спречимо оне који имају пословну способност да закључе уговор који су наумили - каже истичући да је  уговор о доживотном издржавању један је од најјачих уговора који се тешко побија и који има велике последице, закључује се у посебно строгој форми, мора се прочитати странкама и мора се предочити да та имовина не улази у заоставштину, затим, морају се упозорити странке под којим условима се може раскинути и под којим условима неће имати дејство - на пример, уговор не могу да закључе лица која се професионално баве пружањем помоћи тој особи, уколико није претходно прибављена сагласност органа старатељства,  како не би злоупотребила стечено поверење (здравствени радници, запослени у старачким домовима). Поништавање уговора може се тражити и у ситуацијама када уговор не представља неизвесност о трајању када је особа тешко болесна и јасно је да неће дуго живети без обзира на то да ли је она пословно способна или не.

- Ово су двострано теретни уговори што значи да се за услугу добија нешто у надокнаду, не у наслеђе, с тим што се предаја имовине одлаже за тренутак после смрти примаоца издржавања и са те стране неизвесно је колико ће уговор трајати. Уговор се може раскинути, сагласношћу воља, међутим, обично када дође до поремећаја односа, пошто је то однос који подразумева одређени степен блискости па и заједничког живота, који није увек лако организовати, а некада и поднети, раскидање уговора је ствар суда - каже наш саговорник и додаје да је имао један случај када су се обе стране предомислиле дан по закључењу уговора, а да су за протекле четири године само два завршила на суду, један због тога што је прекратко трајао, а други да издржавање није било у складу са потребама.

Опрезно са готовином

На питање да ли има савет за људе који размишљају да своју имовину дају у змену за доживотно издржавање, Миленко Михајловић најпре каже да: “Човек треба благовремено да размишља о својој старости, са ким ће живети, како ће живети, какво им је здравље и да добро размисле о својим потребама, жељама и имовини коју имају јер се често могу десити неугодне ситуације”.

- Овај крај је познат по миграционим кретањима, велики број људи је радио у иностранству и има новац у банци. Тај новац је тешко сачувати ако прималац издржавања да некоме овлашћење да располаже његовим рачуном. Једном када се потроши, не може се више вратити. Друга је ствар са некретнинама оне остају видљиве и ако постану предмет спора не могу бити изгубљене. Дакле, савет је да не дају лако овлашћења за коришћење рачуна, а ако и морају то да учине,  могу се заштитити тако што ће регулисати са банкама о коликим сумама је реч, и о којим потребама - каже.

И као што стари људи треба да буду максимално опрезни када доносе одлуку коме ће и на какав начин поверити своју имовину и живот, тако и они који преузимају ту обавезу морају бити сигурни да ће бити кадри да је испуне на најхуманији могући начин. То, каже наш саговорник, није лако, нарочито када се удруже старост и тешка болест. Иако се уговором давалац издржавања обавезује да ће за особу о којој се стара обезбеђивати уобичајене дневне потребе од хране, лекова, хигијене, неге, прегледа код лекара или смештаја на болничко лечење и по смрти сахрану по верским обичајима, постоји и морална обавеза старања о социјалним и културним потребама и начином живота примаоца издржавања пре закључења уговора. А то је некада и важније јер задире у питање достојанства.

 

Из адвокатске праксе

Адвокатица Биљана  Богићевић  када год је потребно, жртве насиља заступа бесплатно. Посебно је, како каже, осетљива на старе људе који су изложени насиљу од најмилијих, своје деце и унука. Тренутно заступа једну баку (77)  коју је, како каже, упознала када је “имала затворено око од отока после ударца који је добила од сина”.

- Она живи са непокретним  мужем, у истом дворишту су син и његова породица.  Изложени су  најстрашнијем вербалном и физичком малтретирању сваког 25. у месецу  уколико пензију у целости не предају сину и снахи. Дошло је и до кривичне пријаве, тужилаштво је подигло оптужни предлог, али она је молила да га законски не гоне. Говорила је: “Како да сина пошаљем у затвор, молим вас само да га упозорите да нас више не узнемирава. Треба нам само пет хиљада за лекове, толико и за рачуне и још нешто за храну, све остало ћемо њима дати”.  Она  као привилеговани сведок није хтела да да изјаву и поступак је обустављен. Ја сам је тада посаветовала да покренемо парнични поступак у којем ћемо тражити забрану узнемиравања и прилажења и то је у току.

ЕЛН

 ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (8) - Ништа више није моје

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (7) - Свака његова реч је тежа од олова

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (4) - Па шта, само ме ошамарио пар пута

Радом на терену и организовањем психолошких радионица  Црвени крст у Лозници је  утврдио да су у  99 одсто случајева насиља над старима  жртве жене и да се углавном, ради о случајевима психолошког насиља. Насиље се  прикрива због традиционалног мишљења да га је срамота пријавити а највећи разлог је економска немоћ жене, посебно на селу

У оквиру пројекта који је пре пар година урадио Црвени крст Србије „Насиље над старијим особама“,  лознички Црвени крст спровео је анкету у којој су испитаници били анонимни  а која је показала да је насиље међу старима свеприсутно и да се поклапа са ситуацијама које су затицали на терену. Према речима Весне Мелезовић, секретарке ове хуманитарне организације у Лозници, резултати овог истраживања и искуства са терена  у потпуности се  подударају са сличним  истраживањима до којих је дошао нпр. шпански Црвени крст.

- Насиље према старијим особама може бити од сродника, синова према родитељима, али оно што истраживање није показало а запажено је на терену, јесте да има све више случајева  насиља унука над бабама и  дедама. Радећи психолошке радионице на тему насиља у градским и сеоским срединама, мислили смо да је због бржег темпа живота, еманципације жена  коју мушкарци теже прихватају, због жена које имају низ обавеза, насиље више присутно у граду. Међутим, утврдили смо да је насиље и у селима подједнако заступљено  - каже Мелезовићева.

Насиље као нормална појава

Уврежено мишљење и младих и старих у нашој средини је да оно што сврставамо у физичко насиље, шамари, ударци, пљување, штипање уобичајено за мушкарце. Насиље је невидљиво зато што га жене крију, како младе тако и старе, дођу у фазу кад мисле да су оне за нешто криве.

- Такав модел понашања има и интелектуалка и полуписмена жена као: „Па шта, ошамарио ме пар пута”, или “Само ме мало згазио.“ Насиље се  прикрива због традиционалног мишљења да га је срамота пријавити а највећи разлог је економска немоћ жене, посебно на селу.  У потпуној су економској зависности баке на селу које немају ни пензију - истиче наша саговорница.

Физичко насиље је и присиљавање старије особе да остане да лежи у кревету или седи у столици, закључавање у соби, недовољно давање хране и воде, ускраћивање или давање превелике дозе лекова. Радници Црвеног крста на терену  углавном наилазе на случајеве психолошког насиља, тзв. вербалног деликта и у 99 одсто случајева жртве су жене.

Проговоре на радионицама

Насиље се огледа у изјавама као што су „Ти ћути, да нисам чуо од тебе ни реч“ и углавном долази од мужа, сина или унука. Оне о томе проговоре тек у психолошким радионицама.

-  У програму „Брига о старима на селу“ организована је радионица на којој је устала  бака и испричала како је муж туче и злоставља. Док је причала устао је њен муж који је такође био присутан, и непримереним речима напао и своју жену и нас који смо организовали радионицу. После извесног времена  када смо у том селу поново организовали радионицу, опет је дошла та жена, али без мужа, и рекла нам да јој је много лакше што је све то испричала јер су и деца после тога реаговала. На моје питање, да ли га је пријавила полицији, рекла је да није, али  да га се више не плаши - испричала нам је Мелезовићева.

Као пример манипулације типичног насилника навела је пример старца који је често долазио у Црвени крст, плакао и тражио помоћ говорећи да нема шта да једе, жалио се да га злостављају и жена и синови који живе у близини њихове куће. Чак је рекао да је синове тужио зато што га туку.

- Обећали смо да ћемо га посетити да видимо шта се дешава. Отишли смо ненајављени и  затекли  га како огромним коцем јури жену, ситну старицу,  која је наводно безобзирна према њему. Била је то страшна слика. Попричали смо са женом која се отворила и рекла да управо он врши насиље према њој и синовима. Она је својевремено била спремачица у школи и живели су од њене пензије. После овога, старац више никада није дошао у Црвени крст да тражи помоћ - напомиње она.

Насиље код старих људи се, како каже, тешко може препознати. Углавном се повуку у себе, али то је тешко утврдити с обзиром да се стари људи и иначе тако понашају, избегавају дружења, мисле да су бескорисни.

-  Није лако, али ми то утврђујемо кроз рад на терену и  разговор са њима. Када приметимо да има насиља, обавештавамо Центар за социјални рад који је надлежан за такве случајеве. Оснаживање старих настављамо спровођењем  различитих програма и радионица а делујемо и превентивно - каже Мелезовићева.

 

Истраживање

Према истраживању које је 2015. године спроведено у Србији 19,8 одсто старијих особа навело је да је доживело неки облик насиља или злостављања у старијем добу,

док је њих 5,5 одсто доживело вишеструко насиље. Притом, најзаступљенији облик насиља било је финансијско злостављање, које је пријавило 11,5 одсто старијих особа. Једно друго, експлоративно истраживање о финансијском злостављању међу популацијом старијих особа сугерише да чак 40 одсто старијих има текуће

рачуне којима располаже неко треће лице. За финансијским злостављањем следи психичко или вербално злостављање, које је пријавило 7,8 одсто старијих, а потом физичко, које је доживело њих 3,9 одсто. Учесници у истраживању нису били спремни да говоре о сексуалном насиљу, те је чак 50 одсто њих одбило да одговори на питања у вези са овим обликом насиља - наводи се у билтену ЦК “Социјална укљученост старијих особа у Србији”.

Реч омбудсмана

- Званични подаци говоре да је у протеклих годину дана 11 одсто старијих особа у Србији претрпело неки облик насиља, при чему су жртве у веићни случајева старије жене. Држава мора да пружи сву потребну помоæ и подршку онима којима је то најпотребније, како би живели достојанствено - из овогодишњег саопштења Заштитника грађана Зорана  Пашалиæћа, поводом 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијим особама.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

КОВАЧЕВИЋИМА ИЗ ДОЊЕГ ДОБРИЋА - Угинуло 14 оваца и два овна

СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ У СКОПЉУ – Слобода медија је основно људско право

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (8) - Ништа више није моје

Договорили смо се да се у овом тексту он зове Душан. То име му се, каже, свиђа и жао му је што га није дао свом првенцу - “можда би повукао на име, па би му и душа била боља”. То нам је рекао на крају разговора у једном случајном сусрету на лозничком гробљу где је дошао да запали свећу млађем брату. А разговор је почео сасвим безазлено, као и сваки други у таквим околностима, о годинама, времену, а убрзо се претворио у причу о злоуптребљеном уговору о доживотном издржавању

Похвалио се да има  близу деведесет година, не зна тачно када му је рођендан, није тај датум из личне карте, мајка му је причала да је рођен око Митровдана. Цео живот провео је у родном селу које је напуштао само док је служио војску у Нишу, док је ишао својим синовима на заклетву у војне јединице у Билећи и Новом Саду, а једном је био код млађег сина у Београду. И у Лозницу која је близу, иде само када мора.

- Једном сам мислио да идем ту код нас у бању, али жена се разболи, имање велико и ја не одох. Много сам грешио што нисам више пазио и на себе и на њу. Умрла је сиротица, а само је за посао и кућу знала. Дај да урадимо ово, дај да урадимо оно, дај да школујемо децу, да направимо нову шталу, нову кућу, да њима остане више. И живот прође. Стално се бринула да не будемо гладни у старости па ме је терала да уплаћујем за пензију. Ето, све је прошло кроз моје руке, а ништа немам и више сам гладан него сит. Не бих могао ни брату на гроб да дођем да немам бесплатну карту.

Погрешио сам ко нико мој

Наступила је кратка тишина, довољна да се смири, обрише сузе и поврати самоконтролу. На питање са ким живи и има ли пензију, вели: “Имам лепу пензију 11.760 динара, било би то мени довољно, ал’ није моја”.

- Ништа више није моје. Ту сам погрешио ко нико мој, све сам преписао старијем сину. Млађи се није бунио, али није му право. Знам ја, видим по њему, ништа не говори, али све ређе долази. Зато сад и ћутим, не смем да му испричам моју муку да се не завади са братом. Крив сам, нећу да будем још кривљи, али нећу ваљда још дуго. Нико ми у фамилији није оволико дуго живео - каже, отварајући душу пред потпуним незнанцима.

На наш комплимент да одлично изгледа за своје године и жељу да још дуго поживи, каже: “Не ваља то, човек остане сам. Мојих вршњака више нема, ове млађе ништа не занима, они мисле да све знају, а да си ти чим си толико стар, већ излапео и да ништа не знаш“.

- Има једна младица, тамо близу нас. Она ми каже да могу увек да дођем код њих кад ми се пије кафа или ако сам гладан. Донела би она мени нешто, ал’ не сме од мојих. Неће да се замера. Нисам ја њој ништа причао, не жалим се ја никоме, али видела је сама. Кад сам им преписао све, после неколико месеци, чим је прошла слава, они мене иселе у летњу кујну. Каже снаја да лупам вратима и да их будим пре зоре или ноћу кад идем у купатило. После су ме одвојили и од стола, смрдим деци на шталу. А, право да вам кажем и не улази ми се тамо кад где год седнем, сметам. Што год кажем, лупам. Само кад дође млађи син, они сви фини. Седи деда, узми деда... само да нам деда поживи. Срам их било, а кад он оде, иди ти деда у своју кућицу, а ми ћемо кад се смилујемо да ти донесемо нешто. Да имам фрижидер и решо, лако бих. Нешто бих себи спремио са оволиког имања. Свега има и у башчи и у штали, а ја треба да зависим од њихове воље.

Каже да је здрав, само га кости муче. Има вели, гадну костобољу, грчи му прсте, боле га колена и пете. Водио га син у Београд зато што су га “ови” излагали како у Лозници лекари ништа не ваљају и да не знају шта ће са мном, где да ме воде. У Београду су га  прегледали и преписали лекове које мора да пије до краја живота.

- Било ми је много лепо код сина и снаје у Београду. Бог их поживео, свуда су ме водили. Кажу, ето деда требало је да се разболиш па да дођеш. А мене срамота. Огрешио сам се гадно. То што сам лекова донео од њих у кеси и би. Кад сам их попио, кажем снаји, која узима моју пензију, да ми купи друге кад оде у Лозницу. Ништа није на рецепт. Јесте један, али најјефтинији. Оде она и не донесе све. Вели, деда много ти скупи лекови, треба ти четири хиљаде. Велим, могу од моје пензије да купим три пута толико. Она ме гледа у очи и каже: “А ја да те храним и перем, да ти плаћам струју”. Па ваљда и ја нешто привређујем.

У шталу нико не улази осим мене, али то се не рачуна. Ништа се моје не рачуна више - каже.

Само да се деца не заваде

Покушавао је да разговара и са сином о томе. Рекао му је да је грех то што раде, да  се човек и на куче сажали кад га нешто боли, а камоли на оца. Он је после тога отишао и купио лекове. Међутим, деда се пожалио да га боли стомак јер је “озебао”, а снаја је онда утврдила да је то од лекова које пије и да не треба бацати паре више.

- Каже она да ја много кукам, да мора нешто да ме боли када сам једном ногом већ у гробу. Јутрос ми је рекла када сам тражио паре за свећу: “Ето, како те сад ништа не боли кад можеш у Лозницу”. Кажем јој да хоћу да одем док је лепо време, можда ми је последњи пут, а она мени: “Нисмо ми те среће”. Шта год да кажем, она изврне како њој одговара. Кад дође син, она се жали на мене, све лаже, а он јој верује. После ме и он изгрди као да сам ја малоуман. Да сам богдо, па да ништа не видим и не чујем.

Питамо га да ли се коме поверио у селу, да ли неко зна како му је. Објашњавамо да може да се обрати Центру за социјални рад, полицији, Црвеном крсту или доктору када оде. Да они не смеју тако да се понашају, да може да поништи уговор о доживотном издржавању. Наговарамо га да каже поштару да пензију даје само њему у руке, а не снаји...

- Пробао сам, међутим, снаја је убедила поштара да сам ја сенилан да затурим паре и да после не могу да нађу, и ја од бруке више нисам хтео да покушавам. Не интересује то никог у селу, нико то и не види, само она младица, али ни она не зна све. Само наслућује. Бојим се да се не прочује, да се деца не заваде. Када бих могао из почетка, све бих другачије, не бих ником ништа дао за живота. И не бих искобио једно дете и то боље. Сад шта ми је, ту ми је.

Некада је лакше отворити душу потпуном странцу којег никада више нећете срести. Питали смо га да ли смемо његову причу да искористимо за новине да и други чују и извуку неку поуку. Рекао је да може, али да пазимо да га “не завадимо са децом”. Причали смо дуго још и обећао је да ће још једном разговарати са старијим сином и да ће му рећи да ће све испричати млађем.

- Тражите од поштара да Вама на руке даје пензију, немојте то да заборавите, кажемо.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (7) - Свака његова реч је тежа од олова

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (6) - Кад удари онај кога волиш

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (3) - Тежа брука од ударца

Живот старима доноси много потешкоћа, али се разликује по томе да ли се “јесен живота” троши у граду, или на селу. Поред тога, старима у удаљенијим селима, са лошијом инфраструктуром, много је компликованије него онима који су близу градским центрима, или су у већим селима која имају, пре свега, добру здравствену заштиту, односно амбуланте. Осим тога, на селу и данас вреде неке старе вредности па се и о породичним проблемима не говори, или тек када “кап прелије чашу”

У селима мештани, али и председници месних заједница, тврде да нема насиља, односно да не знају за такве примере, а “да их има, сигурно би се сазнало”. Само у једном селу навели су пример, али “не тако свеж”, да је  син малтретирао оца. Кажу, одао се пороцима, волео коју чашицу више па малтретирао оца, умео и руку да подигне на њега. Када је дара прешла меру, у једном од тих налета отац је, бранећи се, мотком ударио сина. После је полицији рекао да није више могао да трпи и замолио их да, уколико могу, омогуће његовом сину стручну помоћ, да га врате на прави пут јер ће тако помоћи и једном и другом.

Овде је то и даље породична ствар

- Старији људе и даље држе много до части, угледа, и не говоре о насиљу, уколико га има. Ћутаће уколико су занемарени, ако живе у лошим условима, а у истом дворишту са децом која се башкаре у кући на спрат. Неће се пожалити ни ако насиље постане физичко јер их више од удараца и понижења боли брука. Неће да она “пукне”, да фамилија изађе на лош глас, да оцрне, осрамоте сина, ћерку, или унучад. Са друге стране, вероватно, не траже заштиту јер немају где из заједнице са насилником, нису довољно ни упознати са својим правима, немају поверења у институције и не желе да оду са свог огњишта у неки старачки дом, или сличну установу. Насиља, неке врсте, могуће је и има, само је питање да ли га стари, пре свега, препознају, или то објашњавају себи на неки други начин правдајући насилнике “своје крви”. Углавном, о томе се, уколико таквих ствари и има, готово никада не прича - објашњава мештанин једног од лозничких села који из личних разлога није желео да му се име уз ову тему појављује у новинама.

А, када смо му предочили да је насилник тај који по закону мора да напусти кућу, а не жртва, рекао је:

- Тек на то не би пристали. То би за њих била велика срамота. Они су куће правили због деце и где да их избаце на улицу. Радије би умрли. Зато су они спремни да оћуте и отрпе све. Међутим, проблем је што то нико други из села не би ни пријавио. Људи мисле да не треба да се мешају у туђи живот. Неће да се заваде са комшијама, а када се деси неко зло, онда сви погну главу - каже он.

Милан Веселиновић, члан Градског већа задужен за месне заједнице, слаже се да ће старије особе зарад чувања угледа и у жељи да им неко не приговори како нису добри домаћини, пре трпети и ћутати, крити шта им се догађа, него се пожалити због насиља и потражити помоћ надлежних служби.

На селу се ради до краја живота

Он истиче да је живот старијих на селу другачији од живота њихових вршњака у градским срединама. Старији људи на селу углавном су много, и дуже, активнији од својих парњака у градовима јер око куће увек има нешто да се ради. Нахране домаће животиње, обиђу башту, оду у њиву, они немају времена за доколицу јер желе, докле год их ноге носе, да буду активни и доприносе напретку свога домаћинства.

- Њима је време испуњено, углавном живе у домаћинствима са децом и унучадима, има неко да их послуша,  помогне шта треба, поразговара. Они имају своју улогу и у здравом домаћинству њихова реч се још увек чује. У селу су људи још блиски, нису отуђени, постоји комшилук. Увек се нађе неко ко старој особи помогне, скува чај, спреми јело, донесе таблету, и тога има у свакоју улици, мали, сокаку. Људи где то треба, осете, сами реагују и то су предности живота на селу, да нема те врсте солидарности, било би јако тешко - каже он.

Наравно, објашњава Веселиновић, има и људи који живе сами јер у борби за егзистенцију, или у потрази за бољим животом млади одлазе па остају домаћинства на плећима старих родитеља.

- Уколико не могу да обезбеде довољно за све, млади људи, уколико треба да бирају између родитеља и своје деце, вероватно пре бирају своје потомство и одлазе са села. Опет, стари не желе да продају земљу у нади да ће се деца једном вратити, а деца би опет желела да њихови родитељи продају њиве и шуме, да их ништа не веже за село. Има зато и оних који су усамљени, поготово ако немају брачног друга. Таквима много значи да их неко обиђе, каже коју реч јер им често највише фали управо разговор, да са неким размене коју. Такви се, и када им неко дође, прво исплачу од среће па онда разговарају. Има и болесних, који сами себе не могу да услуже, и требало би наћи могућност да се таквим особама омогући боравак у некој установи која ће их примити и пружити им неопходну помоћ. Има старачких домаћинстава, нажалост све више, јер млади одлазе за послом - прича Веселиновић који и сам живи на селу.

Стари на селу, још ако су сами, углавном теже стижу до лекара, амбуланте, док они у граду имају могућност да, и ако су сами, позову Хитну помоћ, или такси, могућности друштвеног и културног живота много су веће у граду где и стари могу посетити неку изложбу, погледати позоришну представу, филм, негде изаћи са пријатељима, или се дружити у удружењима пензионера. Све то им је ближе и доступније него њиховим исписницима у селима, посебно у оним удаљенијима где некада сокаке, односно мале, или куће дели и по више стотина метара и није лако “носити” старост поготову када је оптерећена и најтежом недаћом -  страховањем од оних које највише воле.

Радиш и под старе дане

Да су људи на селу активни и кад прође младост потврђује Митар Барбарић из Корените који гази седму деценију и у шуми извлачи дрва.

- Столар сам без посла већ 17 година. Радио сам некада у ПД “Гучево”. Живим са женом, немам пензију, сад гањам да је добијем, ако будем успео. Нико ме није питао шта ћу и  како ћу када сам остао без посла, ни тад, ни сад. О нама маторима нико се не секира, нити га интересује, нити га срце боли. Требало би мало више повести рачуна о нама, да држава пита како живимо. Овако, радим и надам се пензији - каже и као да је много млађи него што јесте носи чекије доказујући да стари на селу, углавном, немају тај луксуз да у доколици играју шах и домине, или шетају, као многи њихови градски вршњаци.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (2) - То се мора брзо кажњавати

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (1) - Кривично дело није породична ствар

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)
 

Колумна

новембар 17, 2018 254

НАШИ СМО - Лудило

Стварно не знам одакле да кренем и како да опишем ово лудило на јавној сцени Србије које улази у фазу хистерије. Као да је цела нација посађена за ријалити сто за којим се надгорњавају најгори и најбучнији, а танки гласови разума не допиру чак ни до оних који…
нов 10, 2018 163

НАШИ СМО - Звездано

 Оно што се десило у уторак вече на Маракани, доказује да су чуда могућа. Када кажем чуда, као “окорели” партизановац (а то сам постао пре више од четири и по деценије сасвим случајно, када ме комшија питао за кога навијам и ја као из топа одговорио “Партизан”, вођен, ваљда, оном логиком да за исти…
нов 03, 2018 253

НАШИ СМО - Овце

Све има своје границе, али је изгледа она нашег срозавања ипак недостижна. Кад год поштен човек помисли нема даље, од овога часа морамо се пренути, подвући црту и почети повратак на колосек нормале, ми још више склизнемо. Велика већина, она што мисли да ништа не може да се поправи па неће ни на…
окт 27, 2018 285

НАШИ СМО - Јавни интерес

Како год да покушате да дефинишете јавни интерес, он се на крају сведе на опште добро. Може се врло лако утврдити шта је јавни интерес у привреди, здравству, култури, спорту, политици, медијима, при чему се треба држати само неколико начела - равноправности, доступности, демократичности,…
окт 20, 2018 476

НАШИ СМО - Диду - лид(л)у - даду

Када бих рекао да сам противник доласка страних инвеститора у Србију, лагао бих, као и да ме не занима шта то нуде светски трговински ланци, произвођачи познатих одевних предмета или обуће, музичких инстумената и технике. То је све ОК и потпуно ми одговара што у пречнику од 300 метара већ имам…

Репортажа

окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"