fbpx

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је основано Планинско бициклистичко друштво “БицикЛО”, а све више љубитеља двоточкаша почело чешће да их користи, рекреативно, али и за лакше обављање послова у градској вреви. Сервисирање бицикала за Милоша Ђуричића (39) била је страст и пре тога, али управо оснивањем удружења и ширењем његових активности на терену, муштерије су почеле све чешће да га посећују

Рад удружења “БицикЛО’, Милош Ђуричић је са својим колегом Зораном Богићевићем базирао на представљању брдско-планинских бициклистичких (МТБ) стаза лозничког краја, али и организовању групних вожњи на Гучеву, Церу, Борањи, Јагодњи, Троношким и шумама Тршића. Поставили су путоказе и израдили мапе свих тих стаза, што је олакшало многим бициклистима да уживају у природи свог завичаја, али и онима који са стране долазе у Подриње, Јадар, Поцерину или Рађевину. Од ситних поправки и комплетног сервисирања бицикала у “Цикло-гаражи”, Милошу се изродила идеја да са супругом Тамаром (31) покрене сасвим нову делатност - репарацију и претварање старих у потпуно нова превозна средства која се покрећу педалама. У малој радионици, у дворишту породичне куће, први бицикл под етикетом “Lucky Wolf Cycles” створен је почетком ове године, а оригинални рад супружника препознат је и у Траг фондацији која им је недавно доделила прву награду на конкурсу “Зелене идеје”.

- Овакви модели “singlespeed” бицикала су популарни у свету, а супруга и ја смо искористили своје способности и склоности ка неким другим занимањима, у односу на оно за које смо се школовали, да створимо нешто слично, али оригинално. Тамара је инжењер заштите животне средине, а ја мастер аналитичар заштите животне средине, тако да обоје имамо звање оних који брину о околини у којој живимо, а бициклизам је само једна карика у њеном очувању. Поправљајући различите моделе, од обичних до изузетно скупих, планинских и тркачких, под руке нам је дошао и један старији модел друмског бицикла. Њега смо потпуно рестаурирали, уникатно обојили и одлучили да се тиме озбиљније бавимо - прича Милош.

Тако су кренули да трагају за квалитетним рамовима, јер они представљају основ сваког бицикла, водећи рачуна да они буду једноставни, од челичне легуре и са класичном геометријом, чврсти, али и удобни.

- Тамару су боје и дизајн одувек привлачили, тако да није било већег убеђивања да офарба један модел који сам с уживањем сервисирао. Тако је све почело. Иначе, процес није кратак и за претварање старог у “нови” бицикл, потребно је неколико дана озбиљног рада - објашњава наш саговорник и додаје да рамови које они “узму у своје руке”, најпре пролази кроз процес потпуног уклањања старе боје.

Следи наношење подлоге, фарбања и лакирања, а како истичу Ђуричићи, ниједан рам обрађен у њиховој радионици није исти као претходни. Комбиновање боја је резултат Тамарине инспирације и сваки обојен рам је уникатан, док Милош наставља процес уградњом нових делова. Све склапају ручно, што њиховим производима даје додатну вредност. Највише се радују када им неко донесе стари бицикл с којим је превалио километре, или га је наследио од некога старијег, а жели да од њега добије нешто сасвим нови и другачије.

- Још када виде неки од модела које смо већ урадили, тешко се одлучују какав би желели за себе. Уз нашу сугестију, увек дођемо до најбољег решења - прича Тамара и додаје да у Србији има људи који се баве репарацијом, углавном тркачких бицикала и њиховим враћањем у првобитно стање, али да су они за сада једини који праве “синглеспеед” бицикле од старих бицикала.

Обоје наглашавају да су најсрећнији када на крају испробају бицикл и “чују његов звук”, као резултат свог труда. У перспективи им је да од “Цикло-гараже” направе предузеће, а кроз удружење остваре циљ да бицикл буде у већој употреби јер представља идеално превозно средство у граду. 

С. П.

Фото: Приватна архива

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ОПШТА БОЛНИЦА – Стигао дигитални рендген апарат

‘’РИО ТИНТО’’ – Одобрено даље финансирање пројекта ‘’Јадар’’

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

У ДВОРИШТУ ПУРИЋА - Родила лешничка банана

Више од три године прошло је откако је породица Пурић из Лешнице у свом дворишту засадила стабло банане, а ових дана обрадовали су их и први плодови. Кишно време и мало сунчаних дана током последњих месеци нису спречили тропску биљку да се одржи и “изнесе” свој род. Пурићи се радују што ће коначно моћи да уберу своје банане, за које тврде да ће бити лепше од оних што стижу из увоза.

- Ето, ово је четврта година како је негујемо, штитимо преко зиме и с нестрпљењем ишчекујемо да угледамо плод. Овај пут се то и остварило, а док у комшилуку уживају у плодовима трешања, јагода, вишања и кајсија, ми се надамо да ћемо их почастити првим домаћим лешничким бананама - каже Милан Пурић.

На брижљиво чуваном стаблу банане нанизало се педесетак плодова, а наш домаћин каже да очекује да их буде барем дупло више и додаје да у дворишту успева и друго медитеранско воће. Мандарина је рађала и прошле године, педесетак плодова, а и киви је добро “бацио”, више од педесет килограма. Плодови су, каже, били крупни, а смоква такође одлично успева и доброг је квалитета.

- Банану је донео отац Драгомир, добио је од колеге, а мислим да је стигла из далеке Индије. Засадили смо је и примила се. Радујемо се и једва чекамо да пробамо њен плод, поделићемо деци по комшилуку јер сви знају да имамо банану али још увек нису видели како изгледа када и роди. Најрадоснији су синови Филип и Петар и ћерка Милица, који већ планирају колико другара ће моћи да почасте - поносан је Милан.

У међувремену су расадили још три стабла банане и, како се надају, за коју годину ће имати довољно да их више неће морати куповати у пиљарама или маркетима. Кажу да се њихова упорност исплатила, али да им приоритет није био материјалне природе. Воле биљке па им је цело двориште уређено као права ботаничка башта. Уживају у томе и поручују да ако желите да имате нешто лепо у дворишту, морате се томе посветити с љубављу и пажњом. Код Пурића су сви ангажовани у одржавању куће и окућнице, па зато ова породица с поносом и показује својим гостима цвеће, уредне стазе, фонтану и воће, какво други у крају немају.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ПОСЛЕ ПОПЛАВА – Вода однела више од 160 милиона динара

ДОМ ЗДРАВЉА ''ДР МИЛЕНКО МАРИН'' – У Тријажну само са одређеним симптомима

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ - Пре 110 година Лозничани дочекали први воз

Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра, књигама, али све чешће и на друштвеним мрежама, веома лако се враћамо у нека прошла времена, присећамо објеката којих више нема, али и сазнајемо занимљиве детаље из историје града.

На једној таквој фотографији приказан је догађај од пре 110 година и њеним трагом Лозничани могу доћи до 18. јула 1910. године и „званичног дочека првог воза“ у свом граду. Управо тако и пише на црно-белом документу једног времена на којем се види мноштво људи, упртог погледа у даљину, свечано обучених и под кишобранима скривених од летњег сунца. Види се и зграда железничке станице која се налазила крај данашњег шабачког пута, у близини, до пре пар година, ФАК-а (Фабрике ауто-тракторских кочница). Тај објекат је један од ретких из тог доба који је преживео све ове године, мада је и он  данас окружен стамбеним зградама и питање је до када ће одолевати „новом времену“. Датум на фотографији није у сагласју са подацима који се бележе као званични, пре свега због старог и новог календара, али њеним трагом долазимо до приче од пре тридесет године када је на дочек првог воза у Лозници подсетио свештеник Милан Поповић који је листајући летописе лозничке цркве у месечној књизи свакодневних служби запазио оловком забележене речи учитеља лозничког Радуловића које гласе: Око три сата 20. маја 1910. године (по старом календару или 2. јуна по новом) дошао је железнички воз у станицу Лозница први пут и довезао ученице седмог и осмог разреда Женске гимназије из Београда.

На интернет форуму „Љубитељи железнице“ могу се наћи и други подаци о прузи Шабац-Бања Ковиљача, од тога да је градња почела 28. августа 1906. године, на стоту годишњицу боја на Мишару полагањем камена темељца железничке станице Шабац, до податка да је изградња трајала три године, да је пруга дуга нешто мање од 60 километара, да је била уског колосека  (76 центиметара) и да је намењена за Подрински округ а да су радове изводила домаћа предузећа. Вредност изградње износила је ондашњих два и по милиона динара и новац је обезбеђен из буџета Краљевине Србије у време министра финансија Лазара Пачуа, најспособнијег српског министра из те области. Тада је динар био јачи од немачке марке за једну петину, а министар Пачу се залагао за подизање модерних железничких станица које би у будућности могле бити и користан стамбени простор. Тако је и било, па су у железничким станицама у Штитару, Липници и Лозници изграђене и стамбене јединице. За протеклих 110 година ратови су пругу уништавали, народ и држава су је поправљали, данас њоме модерни возови превозе путнике и робу између Подриња и Мачве, а фотографија с почетка текста и даље подсећа на протекло време и много тога проживљеног у њему.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ДИСТРИБУТЕРИ НОВИНА - Ноћу раде - дању се одмарају

ОПРЕЗНО ПРЕКО ПАСАРЕЛЕ - Недостају решетке на платформи

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НА ВИДОВДАНСКОМ ВАШАРУ - Корона „оборила“ посету

Одавно Лозничани не памте да је на Видовдан било тако топло и да је дан протеко без кише. Кажу посетиоци, ваљда се испадала прошле седмице, па их сад пустила да мало предахну и уживају у вашарским чаролијама. Да све није како се на први мах некоме може учинити, тврде продавци који кажу да је посета знатно слабија, као и продаја, у односу на прошлу годину. Угоститељи објашњавају да је за слабу продају печења и освежавајућих напитака најкривља корона.

- Све смо ми припремили као и сваки пут, али народа слабо има и мало купује. Ваљда се сви плаше короне па неће у гужву. Ето, прасетина је 1.300 динара по килограму, а јагњетина 1.700, пиће је 200 динара, али пазари су слабији од прошлогодишњих. Редовно идемо по вашарима и процењујемо да је за 50 одсто слабији промет – каже Жељко Петровић из Јадранске Лешнице.

Он додаје да је незадовољство појачано код закупаца простора и због високе цене, која је подигнута на 4.000 динара по дужном метру, а проблеме су имали и родитељи који су повели децу са собом јер су морали више да воде рачуна о свему, да деца не иду у гужву, да проверавају да ли је дезинфиковано седиште на рингишпилу или каруселу и ко је пре њих додиривао неку играчку или гардеробу.

- Да корона није поново почела да прави проблеме, не бисмо се оволико устезали. Дошли смо да видимо шта има, али стално мислимо о томе да негде не покупимо вирус. Зато ћемо се задржати краће него обично – каже брачни пар из Корените.

Необично је и то што под шатрама није било живе музике па се она могла чути само са озвучења. Угоститељи су стрепели од ангажовања музичара јер нико и од њих није био рад да забавља народ док влада корона.

Иако је у понуди било свега, од женског и мушког доњег веша, до плетених баштенских гарнитура, столова и другог покућства и гардеробе, вашар је само подсећао на стара времена, када се трошило и за оно што ти не треба.

Следећи овакав скуп у Лозници се одржава на Велику Госпојину, када ће, како се сви надају, бити боље стање, а корона заборављена.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

У НАРАНЏАСТОМ – Врелина пали аларм

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Параглајдериста се закачио у крошњу

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

ВИДОЈЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ ПОМАЖЕ НА СВОЈ НАЧИН – Прави и поклања визире

Мада није из Лознице, добар део времена проводи овде, радећи као скретничар на железници, а у слободно време помаже Лозничанима. Видоје Веселиновић је из Владимираца, а када није на радном месту, онда, за разлику од многих, не проводи време лешкарећи и гледајући телевизију, већ правећи заштитне визире. Тако он помаже у борби против коронавируса.

Како каже, почео је још у марту када је вирус први пут ударио. Правио је прво маске, а онда се одлучио да ради визире. После две седмице урадио је стотину комада и поделио их бесплатно.  Нису, каже, били баш посебно квалитетни, али су неки од њих и данас у употреби. Откако је вирус поново кренуо у јуриш звала га је нека жена из Лознице заинтересована за визире па се опет латио посла. Чим стигне кући почиње да ради са фолијом, лепљивом траком, ластишем и хефталицом и ето нових визира.

- Урадио сам око 400 визира и све сам поклонио. Дајем запосленима у продавницама, медицинским радницима, полицајцима, данас сам их баш однео у лозничку полицијску станицу, дам их где год се нађем и видим да некоме треба. Моји визири су, осим у Лозницу и Владимирце, стигли и у Шабац, Обреновац и још нека места. Јавио ми се и наш човек са севера Европе, платиће да урадим сто комада и однесем лозничкој болници уз поруку да је од Лозничанина из Норвешке. Хоће да помогне, али да остане анониман. До сада сам их делио, али можда и грешим јер ми се дешавало да поклоним визир некој продавници, прођем после сат, два и видим га баченог у канту. Можда је боље да продајем па и за десет динара, тада ће се теже решити да баце оно што су платили макар и тако мало – каже Веселиновић који се на подршци захваљује фејсбук групи’’Варош Лозница’’ и Марку Марковићу.

Веселиновић каже да њега визир кошта 93 динара, а уложени труд и време не рачуна. Има људи који му плате за неколико, а узми један визир желећи тако да му омогуће набавку материјала за нове количине које поклања. Иначе, материјал купује од своје плате, каже, онако узгред.

- Радићу визире докле год има потребе и људи их траже. Ови визири могу, уз нормално коришћење, дуго да трају. Лагани су и правим их у три варијанте, обичне прозирне, жуте који су погодни приликом вожње аутомобила и црне, затамљене за ношење по сунчаном времену, пошто ублажавају светлост – прича он.

Многима је ношење заштитне маска непријатно, није им лако да дишу, топло им је, а имају утисак и да их други не разумеју док говоре. Визир, односно, провидна, танка закривљена пластична фолија, траком причвршћена за главу, оставља више слободе, могу га носити и они који имају наочаре па се многи одлучују за њих, уместо за хируршке или платнене маске.

Веселиновић је и ових дана правио визире и делио их по Лозници. Каже да свако може да направи визир, фолије има у готово свим књижарама, а доступан је и остали потребан материјал. Може, али не прави. То ради он и радиће докле год корона буде претила.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, ШАБАЦ – За један дан 60 новозаражених у Лозници

МИРОСЛАВ МАТИЋ ОД САДА СУДИЈА У ПРВОЈ ЛИГИ - Велико признање, али и прави почетак

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Седам дана у коми и још четири у буђењу, провео је Лозничанин Дејан Јовичић након што су му немачки лекари саопштили да је заражен коронавирусом и да га само на тај начин могу лечити. Где је “покупио” вирус, није сигуран, али, како каже, сваком ко не верује у постојање ове болести, потврдиће да је преживео “за длаку”

Дејан Јовичић, након одмора у Лозници од 5. до 12. марта, вратио се у Франкфурт, где је на привременом раду, а после неколико дана осетио је прве здравствене промене, не толико озбиљне, али довољне да посумња на грип. Није имао болове, ни температуру, а није ни кашљао. Благу малаксалост је покушао да отклони витаминима и чајевима, али није успевао и побољшања није било. Схватио је да има озбиљнији проблем.

- Из Лознице сам отпутовао авионом са аеродрома у Тузли, а смештен сам у Келстербаху у којем је франкфуртски аеродром. Најчешће питање које сам слушао, а које сам и сам себи постављао протеклих дана, било је - где сам се заразио. То је питање за милион долара и одговор на њега је немогуће знати. Инкубација траје 15 дана, а вирус сам могао покупити у авиону, могло се то десити и на градилишту, где сам радио последња три месеца, тамо су колеге из Бугарске, Румуније, Пољске и бивше Југославије. Довољно је било да неко кине у руке, потом оде до тоалета, а да ја уђем после њега и руком ухватим ручку на вратима, почешем се по носу и то је то - започиње причу наш саговорник.

Први симптоми слични грипу

Присећа се да му је лагана слабост кренула 31. марта, пробијала га је језа па је узео седам дана слободно да се лечи. Мировање није дало ефекта и било му је све лошије.

- Нисам имао класичне симптоме, а и чула мириса и укуса су функционисала нормално. Ипак, 7. априла отишао сам у приватну болницу код докторке нашег порекла. Она је одмах  посумњала на ковид-19 и написала ми упут за Клинички центар. Међутим, одатле су ме скоро отерали, чак ми ни температуру нису измерили. Пошто сам дошао на својим ногама, нису веровали да сам озбиљно болестан. Показао сам упут, али на крају сам морао да се вратим у стан. Са супругом у Лозници сам се редовно чуо телефоном и она је приметила да сам слаб, да отежано дишем и да нешто није у реду. А тачно је да сам већ губио кисеоник и једва дисао. Она је реаговала, позвала брата у Београду, он проналази комшију који живи у Франкфурту, а он, пошто зна немачки језик, позива хитну помоћ на моју адресу. Био је то 8. април, хитна помоћ је стигла, прегледали су ме и питали да ли хоћу у болницу, на шта сам без размишљања пристао, узео документа и телефон, и онако у мајици и папучама пошао с њима. У једном градићу поред Франкфурта већ је била спремна ковид болница, мислим још од момента када се у Кини појавио први случај заразе - објашњава Јовичић и додаје да је изгледала “као васионски брод”.

Срећа у несрећи

Као што само живот може да изрежира, имао је срећу да га ту дочекају “наши људи”, анестезиолог из Сремске Митровице и његова колегиница из Хрватске. Разговор на “домаћем” језику вредео му је, како каже, колико и добар лек.

- Милан и Инес су ме прихватили и, колико се сећам, прво сам био смештен у соби с кисеоником. Тад сам већ био “половичан” па се и не сећам свега најбоље. Снимили су ми плућа, извадили крв и Милан ми је само рекао да ме морају увести у кому како би ме даље лечили. У коми сам био све до 19. априла, пробудио сам се на Васкрс. Тад сам поново знао за себе јер кома је трајала седам дана, а “долазак себи" још четири. После сам од супруге сазнао јер се она свакодневно распитивала за мене, да су ме тих дана по 16 сати држали на леђима, па ме онда вежу и цео кревет ротирају да би ме окренули стомаком ка поду како ми се не би створио едем у плућима. Једна ноћ је била критична, то су ми после рекли, а само танка нит ме одржала међу живима - говори Јовичић с великом “кнедлом у грлу”.

После буђења био је на интензивној нези, а сестре и лекари су били толико љубазни да нема речи којом би то описао и, како наглашава, према сваком пацијенту су били исти.

Тамо није потребна "веза"

- У Немачкој ти веза није потребна, мада сам ја имао подршку неколико људи. И поред свега тога, тврдим да ми никаква веза није била потребна јер су о нама бринули на сваки начин. Спријатељио сам се са медицинском сестром Албанком с Косова, која зна српски језик и то ми је вредело дуката. Мишиће нисам осећао, нити сам могао да се померам па су ми телефон придржавале сестре док сам разговарао са својима - детаљан је Јовичић.

Уз сву негу и болнички третман, постепено је почео да се помера, враћала му се снага, а после седам дана са интензивне неге пребацили су га у друго крило болнице, полуинтензивно одељење где је био сам у соби с купатилом, како каже, као у хотелу.

- Многи другари ми данас кажу да сам имао среће што ме све ово задесило у Немачкој. Овде бих такве услове могао само да сањам. Иначе, по изласку из коме, мучили су ме кошмари, било је страшно, а снови толико јаки да сам био убеђен да сам их стварно преживео. После сам супругу питао за неке ситуације, па ми је она објашњавала шта је истина, а шта сан. Дуго нисам могао нормално да заспим јер чим склопим очи, враћају се ружне слике. Онда су ме почели припремати за одлазак у бању на опоравак и редовно су ми узимали крв на анализу. Радили су ми ултразвук срца и свих органа, толико прегледа нисам имао за цео живот - прича и додаје да су му физиотерапеути помагали да се покрене и помоћу ходалице прошета по соби.

После короне - на бањски третман

Уследио је одлазак у бању Бад Емс на рехабилитацију, у Институт за плућне болести и алергију, где се после два дана споразумевања на енглеском језику појавила жена која му је рекла да ће даље причати “по нашки”.

- Била је то Бранка из Херцег Новог, главна менаџерка бање. Имао сам терапију, масаже, тренинг у теретани и сваки други дан испитивања. Тим лекара се бавио мојим стањем и после два дана ми више нису дали ходалицу. Морао сам да ходам самостално. Пешачио сам 30 минута без ичије помоћи, добио упалу мишића, али је вредело. Ту сам провео 21 дан, упознао Грка који ме бодрио, а током лечења укупно четири пута су ме тестирали на ковид-19. Три пута сам био негативан још у болници и једном у бањи, тако да сад имам антитела. После бање сам се вратио у Лозницу и ту сам неко време на боловању. Потребно је да повећам капацитет плућа, али немам другу терапију. Потребна ми је физичка активност због кондиције и да се плућа рашире. Чујем да многи сумњају у постојање ковида-19, али ја сам се у то уверио на најгори могући начин. Осетио сам како то изгледа у реалности и зато се треба чувати, бринути о себи, али и о другима, а препоруке лекара примењивати. Ово није игра, ово је била борба између живота и смрти. Ето, ја сам преживео - поручује Дејан Јовичић.

Бела плућа

Када је Јовичић примљен у болницу, иако до тада није осећао никакву бол, његова плућа су била у потпуности захваћена вирусом и бела. Нашао се у категорији “тешких случајева”. Сада је здрав и као неко ко је добровољно дао крв више од 50 пута, то је недавно учинио и у Лозници. Хтео је да да и плазму, али му је објашњено да то мора да обави у Београду.

С. Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, ШАБАЦ – Седморо новозаражених у Шапцу

НА ПАРАДИ ПОБЕДЕ У МОСКВИ - Међу гардистима осам Лозничана

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

ПОЛА ВЕКА ЛЕШНИЧКИХ “КОНДОРА” - Били су прозор у нови свет

Ретки су градови, а још ређе варошице у Србији, па и свету, које се могу похвалити рокенрол традицијом дугом пола века. Лешница то с поносом чини захваљујући својим “Кондорима”, групи која је давне 1970. године зачела музичку чаролију којом је генерације даривала, чинила их срећним и створила причу која траје и после пет деценија.

Прошло је тачно десет година од великог “повратничког” концерта у Лешници када су на стадиону ФК “Борац” чланови групе “Кондори”, после неколико година паузе од игранки, успели да окупе више од хиљаду људи, поштовалаца рокенрола и музике која их заједно чини “вечно младима”. Обележавали су тада четири деценије постојања, јубилеј вредан пажње и подсетили да су један од најдуговечнијих састава не само у овом делу Србије. Од тада је, као дланом о длан, пролетело још десет лета, а “Кондори” и даље трају и прича о њима добија нове детаље.

Рођендан на Ивањдан

План је био да пола века “Кондори” обележе, као и увек, 7. јула, на свој рођендан, али због околности насталих услед коронавируса, он је покварен, а “озбиљна прослава” одложена за неке боље дане. Међутим, редовна проба у пола осам, тог дана ипак није отказана.

- Ко би рекао да ће нас после толико година и различитих препрека које смо преживели током пола века свирања, у прослави јубилеја спречити вирус за који нико до сада није знао ни да постоји, а који је толико опасан и односи животе. Наше игранке на Ивањдан нису могли да спрече ни нестанци струје, ни политичке заврзламе, ни ветрови и олује, болест чланова, па ни ратови које смо оставили иза нас, а сада некаква корона то успева. Ипак, ми смо одржали традицију окупљањем у просторији у којој годинама имамо пробе и тај дан обележили скромно, без свирке, коју остављамо за август или септембар, ако све буде како треба - каже гитариста Слободан Маринковић Роки.

Басиста Миленко Шовић и бубњар Драган Симић Шабан преостали су део ове, сада тројке, коју су у међувремену заувек напустили гитариста Слободан Криваја Окац (2016) и перкусиониста Славко Савић Роги (2017). Како кажу, управо због њих и очувања сећања на дане проведене уз музику, наставиће да свирају докле год то буду могли. Музика их је учинила вечним пријатељима, али им је омогућила и да стекну бројне поштоваоце од којих данас неки живе у Београду, Новом Саду, Шапцу, Краљеву и широм планете.

- Желели смо да ове године буде посебно окупљање, сви ти другари из далеких крајева су рекли да ће доћи само због нас и нашег великог јубилеја, али, ето, све се изјаловило и тога, нажалост, нема. Планирали смо и објављивање монографије, али и то смо одложили. Ако нас послужи здравље и ово с короном прође, надамо се да ћемо до краја јубиларне године све планирано постићи - поручује бубњар Драган Симић.

Музичка историја

Лешнички “Кондори”, први наступ су имали 7. јула 1970. године, а на њиховом репертоару биле су песме група “Динамити”, “Црвени кораљи”, “Златни акорди”, “Про арте”, а од страних, хитови “Криденса”, “Битлса” или “Шедоуса”. Њихове игранке за Нову годину или 29. новембар посећивали су млади из Лознице, Бање Ковиљаче, Шапца, али и из Београда, Новог Сада и Сарајева. Многим млађим музичарима су крчили стазу и оставили неизбрисив траг у рокенрол историји Јадра, Подриња и Мачве, овековечени су у књизи “ЛОзнички РОКовник”, а о утицају на његов музички пут писао је и Чедомир Рајичић - Чеда Чворак у својој монографији “Преко трња до звезда”, присећајући се 1977. године и своје прве од уштеђевине купљене електричне гитаре.

- У то време центар свих дешавања у регији одвијао се у варошици Лешници, где су већ много година пре мог “открића” свирали “Кондори”. Били су, на неки начин, моји тадашњи узори и мој прозор у нови свет. И не само мој. Нема тога ко је посећивао те игранке, а да их и данас не носи, као некакво благо, у срцу и памћењу. Музичким очима гледано, они су имали права појачала и гитаре. Окац је имао добру копију “фендер стратокастера” и “хонер” појачало, а Роки “фендер басмена” и “фендер пресижн бас”. Шабан је свирао на добром “аматију”.  Имали су посебно озвучење за вокале - записао је Чеда Чворак уз детаљан опис суботњих игранки “Кондора” и концерата на тадашњи Дан устанка у Србији.

Занимљиво је то да се нико од чланова “Кондора” није професионално бавио музиком, већ су међу њима графички радници, металци, машинци, а једини “факултетлија” био је Окац Криваја. Осамдесетих година су се окренули другој врсти музике и другим пословима, али током деценија постојања група је увек неговала љубав према “забавњацима”. Још увек не одустају од идеје да на некој од наредних свирки окупе све парове који су се упознали баш на њиховим игранкама, а зна се да су они данас расути широм Србије, Европе, Америке и Аустралије.

Нове снаге

У “Кондоровом гнезду”, како каже гитариста Роки, излегли су се птићи, нове групе које настављају путем старијих колега. Лешнички “Кондори” су утицали на настанак прњаворско-лозничке “Свеже крви”, као и млађих лешничких састава “Црна стрела” и “Аполо”.

С. Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

У ТРИЈАЖНОМ ЦЕНТРУ – Није лако онима испред, а ни онима унутра

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

И ЈАДАР ПОДИВЉАО – Набујала река уништила усеве

Киша, која је почела у понедељак, подигла је и ниво Јадра у горњем току, а наставио је да расте и током ноћи. Јутрос (23. јун) око четири сата киша је наставила јаче да пада, што је довело до изливања реке из корита па је обала око моста у Драгинцу брзо прекривена водом. Широки појас поплавног таласа разлио се у њиве, дошао до оближњих кућа, потопио пољоприведно земљиште, а фудбалски терен претворен је поново у огроман базен, слично ситуацији из 2014. године. Како смо сазнали од мештана, критично је било у зору, али вода је продрла само у неколико кућа, док је десетак дворишта потпуно под водом. Преко Великог Села једино је било могуће доћи до центра Брадића јер је правац из Руњана до тог села прекинут код јадарског моста.

- Мислили смо да ће све однети. Ево, и сад је вода велика и брза, али је, ипак, ниво мањи него пре два сата - рекао нам је мештанин Брадића око једанаест пре подне.

Како смо се уверили на лицу места, захваљујући његовом комшији који нас је у пикапу превезао кроз набујали Јадар ближе мосту, под бујицом су уништени сви усеви, кукуруза скоро да нема, а неколико кућа на време је исељено. Вођени искуством од пре шест година, на време су пребацили стоку на безбедно, пољопривредну механизацију претерали код комшија који нису угрожени водом, али током ноћи, ипак, нико није спавао.

- Гледали смо у набујали Јадар и чекали највећи удар, најављиван око десет увече из правца Осечине, где је било критично још јуче поподне. Битно је да нема повређених, сви људи су на безбедном, стока и трактори на сувом, а на пропаст у њивама смо се, нажалост, већ помало и привикли - јада нам се старина док метлом одгурује воду с бетонске стазе испред гараже.

На још неколико места у правцу Горњег Добрића вода је поплавила домаћинства, док су површине њива, највећим делом, биле под водом. На козјачком мосту затекли смо људе како посматрају Јадар и коментаришу да ниво мирује. Неки тврде да је претходне вечери био нижи за чак два-три метра, а други констатују да је на једном месту низводно река прешла из корита, у шта смо се уверили покушавајући да наставимо пречицом кроз поље према Доњем Добрићу, где су њиве на више места такође поплављене. Путничким аутом се до овог села могло једино преко Јадранске Лешнице. Обилазећи терене угрожене Јадром, стигли смо до Јелава, односно моста на самој граници са Лешницом, код скретања за Стражу.

Такве слике није било још од 2014, али је ситуација, ипак, нешто боља захваљујући насипима који су у међувремену изграђени, па су прве куће до реке остале на сувом. Критично је било испод самог моста јер је ниво растао због нанетог шибља и смећа које је на појединим местима правило бране. Саобраћај се на овом делу пута Лозница-Шабац одвијао нешто спорије уз надзор полиције, али није обустављан.

- Ето, овде негде би трабало да прође нови брзи пут, а ми не можемо ни да замислимо како ће то изгледати. Плашимо се да ће неке наше куће остати заглављенеизмеђу два бедема, а да ли ће нас они сачувати од Јадра и Дрине, то ћемо тек видети. Нека нам је бог на помоћи, ако се нешто не измени у пројекту планиране трасе - објашњавају Јелавчани чије се куће налазе у појасу којим је планирана будућа саобраћајна траса до Шапца.

С. Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

МИНИСТАР НЕДИМОВИЋ У ЛОЗНИЦИ – Поплављено 50 кућа и око 250 хектара ораница

ТЕШКА СИТУАЦИЈА У ЉУБОВИЈИ - Бујица носила мостове

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

У ТРИЈАЖНОМ ЦЕНТРУ – Није лако онима испред, а ни онима унутра

Онима који дођу испред Тријажног центра Дома здравља ‘’Др Миленко Марин’’ са високом температуром, кашљем и свим осталим симптомима које им је, можда, донео коронавирус, сигурно није лако. Поготово још ако морају да чекају на ред сатима, на врућини, док се жива пење на тридесет и кусур. Уз сву ту унутрашњу и спољну врелину, муче човека и неизвесност, зебња да ли је позитиван, где ће бити послат и још милион ‘’шта ће бити’’.

Није лако њима, али ни онима унутра који треба да их прегледају и установе да ли су заиста негде ‘’закачили’’ корону, или нису. Да поставе не само тачну дијагнозу него и да ураде и све остало што је предвиђено као део посла медицинских радника откако су изашли на мегдан вирусу са каквим се медицина до сада није срела. Вирусом који се понаша нетипично и хара и током летњих месеци, чини се све јаче. У тријажном центру раде четири медицинске екипе. Када им почне смена морају обући комплетну заштитну опрему,  скафандере, визире, рукавице, маске и од момента када све то ставе на себе све до завршетка смене нема скидања. Они немају паузу ни за шта јер би морали да скину опрему, што је много теже него је облачити пошто је тада већ контаминирана. Сатима се не пије вода, ништа не једе, само се ради док се испод све те заштите човек просто ''кува''. Простор у коме су не сме да буде климатизован. Међутим, све то не сме да утиче на оне који примају потенцијалне ковид пацијенте и морају да их прегледају стрпљиво, пажљиво и свакако професионално. Колики је то посао илуструје податак да је последње седмице свакога дана кроз тријажу прошло више од сто, а у петак рекордна 163 пацијента. Какав је поступак приликом пријема пацијента за портал ЛН објашњава Валентина Петровић, представница за односе са јавношћу Дома здравља.

- Грађани који имају акутне респираторне инфекције јављају се у Тријажни центар где се процењује њихово стање. Први су физикални преглед и мини епидемиолошка анкета, да се процени ризик за инфекцију ковида. На основу тога доктор процењује да ли се раде лабораторијски налази, најчешће да, и снимање плућа. Снимак се електронски шаље пнеумофтизиологу који га очита и затим доставља у тријажу. Тако један пацијент практично има два прегледа, два контакта са доктором због чега цео поступак траје мало дуже, сат, до сат и по. Онда се процењује да ли пацијент иде у самоизолацију, прима терапију. Консултује се инфектолог у случају када пацијент мора у Инфектолошку амбуланту. За све који имају пнеумонију, лекар у разговору са инфектологом и пнеумофтизиолог одлучује каква ће бити терапија и наредни кораци. Тријажни центар ради од 7 до 20 сати, али сви који су ушли у систем се не враћају док се не заврше сви прегледи. Деси се, нарочито у последње време, да медицинске екипе свако вече остају до 22, 23 сата, а у петак су биле до поноћи. За сваки узет брис мора да буде урађена епидемиолошка анкета која подразумева онлајн попуњавање шест страна. После смене ради се целоупна администрација да се тачно евидентира и зна који је пацијент где упућен. Углавном, кући се не одлази док сав посао за тај дан не буде комплетно завршен – дочарава она рад особља тријажног центра.

Улаз у Тријажни центар мора да буде најближи улици што је у Дому здравља испоштовано, да се не улази из унутрашње стране болнице због укрштања такозване ‘’зелене’’ и ‘’црвене’’ зоне. Посао је сложен, одговоран и нимало лак, а из Дома здравља поново апелују на грађане за стрпљење, свесни да није лако ни њима док чекају, али ни лекарима, и да само кроз заједничко разумевање и сарадњу могу помоћи једни другима да све буде урађено на ваљан начин.

Никоме није лако у борби са коронавирусом, људски је бити уплашен, нервозан, нестрпљив, али непријатељ је заједнички. Можда би свима помогло да се повремено сете како је ономе другом, лекари да се ставе у положај пацијената који сатима чекају пуни зебње испред Тријажног центра, а грађани  у кожу лекара који на јулској врелини, раде у скафандерима. Корона се мора победити. Заједнички.

Т.МС

ПРОЧИТАЈТЕ И...

БЕРБА БОРОВНИЦЕ – Одлични и род и цена

У ТРИЈАЖНОЈ АМБУЛАНТИ – Рекордна 163 пацијента

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ПРВА РЕКРЕАТИВНА ШЕТЊА  – Од извора Свете Петке до Скакавца

Прва рекреативна шетња "Упознајте природне атракције Лознице" одржана је јуче (14. јун) у организацији Туристичке организације града Лознице (ТОГЛ) и Планинарског клуба "Гучево". Тридесетак шетача свих генерација, од седам до 77 година, окупило се испред Вуковог дома културе у девет часова и одатле су предвођени водичем, планинаром Бранком Митрићем, кренули у вишечасовну шетњу.

Према речима Снежане Перић, директорке ТОГЛ, ово је прва оваква шетња, а биће их још током  године.

- Жеља нам је да не само туристима него и нашим суграђанима покажемо све што је лепо, а налази се на територији нашег града. Ово је прва шетња до извора Свете Петке и водопада Скакавац, а стаза је блага. Свако ко жели, може да учествује и ужива у природи, а сигурни смо да ће бити интересовања и за све наредне шетње тако да ћемо током године више пута организовати овакве и сличне акције. То јесте у складу са плановима надлежног министарства и Туристичке организације Србије да сви упознају нашу земљу, изаберу своју авантуру, а ми препоручујемо да то буде лозничка авантура – рекла је она пре почетка шетње.

Шетачи су најпре, ходајући кроз шуму дошли до извора Свете Петке, а после краћег предаха наставили даље. После лагане шетње стигло се до Будимлије, а онда продужено до око километар и по удаљеног водопада Скакавац, високог седам метара. Међу шетачима било је и неколико Руса који живе у нашем крају, али и људи са стране. Мобилни телефони послужили су добро па су се сви ’’усликавали’’ поред водопада који, каже народна прича, посећују виле, а парови који се ту састају имају ’’благородан брак’’. После предаха у Будимлији, шетачи су кренули назад, али другом стазом и у повратку посетили извор Свете Тројице за који не зна много људи јер га у шуми, осим ако нисте планинар, није баш лако пронаћи.

Нешто пре 16 сати завршена је прва рекреативна шетња "Упознајте природне атракције Лознице" у којој је, према речима водича, препешачено, око 14, 15 километара, али је субјективни осећај неких од учесника шетње да је то и који километар више. Они који нису леп недељни дан искористили за боравак у природи и учествовање у првој оваквој шетњи, имаће ове године још прилика и требало би бар једну да искористе.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ВИДОВДАНСКИ ТУРНИР, ДРУГИ ДАН – Титуле отишле у Београд

ФК ЛУК, ВОЋЊАК - Циљају прво место

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"
Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

август 01, 2020 262

НАШИ СМО - Мрском Ковиду,

Нормално да нема на почетку, оно класично “драги” јер све јеси, али драг ниси, нити ћеш бити. Појавио си се непозван, дошао на своју руку, онако подмукло, кукавички, да нико нити види, нити чује и онда почео да правиш хаос. Долазили су твоји рођаци и пре,…
јул 25, 2020 1129

НАШИ СМО - Студент

Ако изузмемо страхотне информације о коронавирусу које нас засипају протеклих дана (и месеци) и стварају осећај да сви живимо у једној глобалној болници, једна вест је изазвала велику пажњу нашег грађанства а односи се на председника Србије Александра Вучића којег, узгред буди речено, не гледамо…
јул 18, 2020 1571

НАШИ СМО - Памет у главу

После шест месеци трајања ретко ко се неће сложити да је ову годину дефинитивно требало прескочити, преспавати, било како заобићи јер је, изгледа, збиља решила да нам тотално загорча живот. Ова корончина, невидљива, а немилосрдна, успела је да нас избаци из шина и готово да нема онога што није…
јул 11, 2020 1086

НАШИ СМО - Магла

Док будете читали овај текст, требало би да знате да је писан иза поноћи у уторак и да је у време његовог настајања све било магловито као под сузавцем који је у то време испаљиван испред Скупштине Србије и РТС-а. И као што бива са густом маглом која се полако диже, тако ће и за који сат или дан…
јул 04, 2020 628

НАШИ СМО - Бумеранг

Таман кад смо почели да заборављамо пролећно ванредно стање изазвано ковидом-19, у фасциклу успомена одложили још једно ружно сећање на дане ограниченог кретања и свакодневног извештавања надлежних о броју преминулих у последња 24 сата, сустигле су нас нове недаће. Поплаве су за два дана поново…

Репортажа

јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…
јул 19, 2020

ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ - Пре 110 година Лозничани дочекали први воз

Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра,…
јул 17, 2020

ВИДОЈЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ ПОМАЖЕ НА СВОЈ НАЧИН – Прави и поклања визире

Мада није из Лознице, добар део времена проводи овде, радећи као скретничар на железници,…
јул 14, 2020

ПОЛА ВЕКА ЛЕШНИЧКИХ “КОНДОРА” - Били су прозор у нови свет

Ретки су градови, а још ређе варошице у Србији, па и свету, које се могу похвалити…
јул 11, 2020

У ТРИЈАЖНОМ ЦЕНТРУ – Није лако онима испред, а ни онима унутра

Онима који дођу испред Тријажног центра Дома здравља ‘’Др Миленко Марин’’ са високом…
јун 30, 2020

У ДВОРИШТУ ПУРИЋА - Родила лешничка банана

Више од три године прошло је откако је породица Пурић из Лешнице у свом дворишту засадила…
јун 29, 2020

НА ВИДОВДАНСКОМ ВАШАРУ - Корона „оборила“ посету

Одавно Лозничани не памте да је на Видовдан било тако топло и да је дан протеко без кише.…
јун 24, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Седам дана у коми и још четири у буђењу, провео је Лозничанин Дејан Јовичић након што су…
јун 23, 2020

И ЈАДАР ПОДИВЉАО – Набујала река уништила усеве

Киша, која је почела у понедељак, подигла је и ниво Јадра у горњем току, а наставио је да…
јун 15, 2020

ПРВА РЕКРЕАТИВНА ШЕТЊА  – Од извора Свете Петке до Скакавца

Прва рекреативна шетња "Упознајте природне атракције Лознице" одржана је јуче (14. јун) у…

Грми Ло

јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"