fbpx

Нове технологије донеле и нове начине вређања и омаловажавања - Кикинда: Мали СМС за велике увреде

  (НАПОМЕНА: Имена окривљеног, сведока и локала су измењена) sms01

Откако је пре три године декриминализована клевета, односно изменама ово кривично дело избачено из Кривичног закона, а инкриминисана остала само увреда, мање је посла у Основном суду у Кикинди. Некада су новинари, односно њихови тужиоци, били најзаслужнији за честа рочишта у суду по питању нанете увреде и клевете, те душевне боли, а наша редакција је неколико година била "претплаћена" на овакве случајеве, јер су нас заскочили многи "увређени" и "повређени". И наше пресуде пред међународним судовима, којима смо ослобођени кривице изречене пред домаћим судовима, такође су допринеле да се мање тужака, али и да се унапреди судијска пракса по питању слободе говора и јавне речи. Некада је највећи број осумњичених и осуђених своје увреде пласирао преко медија, најчешће новина, а било је, наравно, и оних који су се засипали увредама "преко плота", односно на улици и јавним местима. Са развојем технологије развио се и начин упућивања ружних речи и омаловажавања, тако да већ годинама уназад на суду заврше и "бљувотине" упућене електронском поштом и телефонским СМС порукама. У овом наставку серијала "Независно новинарство за независно судство" бавићемо се скоро па бизарним случајем увреде преко СМС-а. Бизарним кажемо, јер је оптужени, да постоји кривично дело које инкриминише глупост, заслужио још двапут толику новчану казну која му је пресуђена. Питала за плату, добила буљук псовки Приватну тужбу је пре три године поднела Ђурђина В. из Кикинде, а против Гордана М. предузетника из Кикинде, који се бавио пословима транспорта и имао фирму "Коли-ком плус". Ђурђинин муж, Боро В, био је запослен код Гордана, који му је остао дужан неколико плата. По одласку у иностранство на привремени рад, Боро је супрузи оставио бројеве телефона бившег газде, како би с времена на време проверила да ли ће бити заостале исплате. Тако је она једног дана и упутила Гордану М. СМС поруку са питањем када ће исплатити дуг. Уследио је одговор, нимало џентлменски, штавише, крајње бестијално и увредљиво. - Губо, пуши курац, трљаш пичку по даскама без дана стажа, а мучиш се - писало је у одговору, ако се ово вређање тако може назвати. По сведочењу тужиље, она је остала затечена и када се мало прибрала одговорила је "бизнисмену" да ће га због тих речи пријавити полицији. Он је на то само "зачинио" своју претходну поруку: - Ма сјаши ми и пожури да не закасниш - гласио је нови одговор. Увређена жена је о овом немилом догађају обавестила супруга, а потом се обратила адвокату и поднела приватну тужбу. У законском року заказан је први претрес, али Гордан М. се није појавио. Како тада тако ни у наредне две године: избегавао је пријем судских позива, а више пута је наређивано његово привођење на рочиште, али га полиција није проналазила. Коначно се изволео појавити у септембру прошле године, када је ангажовао и адвоката. "Нисам ја, неко је други с мог броја" У својој одбрани негирао је да је послао увредљиве поруке, већ да је то урадио неко други из фирме, јер су те бројеве и други запослени користили. Предложио је неколико сведока, који су требали да потврде причу о масовном коришћењу његовог броја, али се ниједан од њих није одазвао на суд. С друге стране, Дурђина В. је приложила снимке СМС порука, као и визит-карту оптуженог, на којој је наведен број са којег је послата порука. Да је тај број користио само Гордан М. потврдили су и Ђурђинин супруг, као и сведок Мајкић Б. који је такође био запослен у фирми оптуженог. Прибављени су и рачуни за бројеве телефона које је користио Гордан М. и који су плаћани преко фирме, као и фотокопија огласа у којем се рекламира ова фирма са истоветним бројем телефона. Сагледавајући све изнето, суткиња Смиља Сарић - Радин донела је пресуду у којем је Гордана М. прогласила кривим, јер је учинио кривично дело увреде, из члана 170 став 1 Кривичног закона. Она у образложењу наводи да је окривљени у време извршења кривичног дела био урачунљив, то јест, био је способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима. По суткињи, окривљени је био свестан да је тужиљи упутио речи које би за сваког просечног човека представљале увреду, а упутио их је знајући да ће овакве речи тужиљу као жену увредити, што је и хтео. Утврђено је и да је окривљени као директор фирме користио број телефона са којег је упућена увредљива порука, на том броју је стално био доступан, тако да су његови радници и возачи, међу којима су били и сведоци Боро В. и Мајкић Б, управо на том броју могли да га добију за случај потребе. Зато је тај и још један број Боро В. дао својој супрузи, како би звала Гордана Б. и распитивала се о заосталим платама. С друге стране, суду нису потврђене тврдње окривљеног да је неко други послао поруке са његовог броја, јер нико од сведока које је окривљени предложио није дошао на суд, иако је због њих заказано неколико претреса, па је закључено да њихово појављивање ни самом окривљеном није било у интересу. Иако окривљени тврди да поруке није послао, јер су његов телефон са овим бројевима, по његовој тврдњи, користила и друга лица, у вези ове своје тврдње окривљени не прилаже никакве доказе. Окривљени је предлагао сведоке који би требали да потврде његову одбрану и који су уредно позвани на главни претрес, па је један главни претрес одложен из разлога што окривљени није хтео да се исти одржи без његовог браниоца, а на следећи главни претрес нису дошли ни сведоци, нити сам окривљени, па ни бранилац, иако су били уредно позвани. Због тога суд није могао проверити тврдње окривљеног кроз изјаве сведока који, иако уредно позвани, нису дошли на главни претрес на ком су требали бити разматрани његови доказни предлози. Суд је с тога закључио да ни самом окривљеном то није било у интересу. Суд је констатовао и да окривљени не болује од душевне болести, привремене душевне поремећености, заосталог душевног развоја или друге теже душевне поремећености. Папрено плаћено избегавање суда Због учињеног кривичног дела окривљени је кажњен са 60.000 динара, а суд је имао у виду да је до сада неосуђиван и да је слабих материјалних примања након што му је фирма отишла у стечај. Иако се поступак био одужио, управо захваљујући опструкцији окривљеног и његовог браниоца, суткиња је због слабе материјалне ситуираности окривљеног одредила само плаћање судског паушала у износу од 5.000 динара. А на ову благонаклоност суткиње утицала је и цифра коју је на крају Гордан М. морао да плати на основу сношења трошкова кривичног поступка, које су имали приватна тужиља и њен ангажовани пуномоћник. Наиме, по важећој адвокатској тарифи за сваки неодржани претрес следи 9.000 динара, а таквих је у овом случају било 13, што је укупно 117.000 динара, а за сваки одржани, а било их је пет, по 18.000 динара, што је укупно 90.000, плус сачињавање приватне тужбе за 16.500 динара, такса на тужбу и пресуду за 1.960, и образложени поднесак за 16.500, што све изађе 241.960 динара! Све скоро настало из замисли окривљеног да ће одуговлачењем изврдати суд и да ће се, некако, све само од себе решити. Крајем прошле године, Гордан М. је уложио жалбу другостепеном суду - Вишем суду у Зрењанину, који је у фебруару потврдио првостепену пресуду. Потом је окривљени искористио и последњу шансу - уложио је захтев за понављења кривичног поступка, али је друга суткиња Основног суда у Кикинди недавно овај захтев одбацила.   Без медијације Како су нам објаснили у кикиндском суду, рочиште за медитацију није одржано у овом случају, што није никаква посебност, јер једноставно Виши суд у Зрењанину, под којим је и Основни суд у Кикинди, већ неколико година - нема медијатора.   Мирослав Драгин и Мирослав Панић     EU zastavaЧланак је објављен у оквиру пројекта Независно новинарство за независно судство који финансира Европска унија (преко Делегације ЕУ у Србији) у оквиру Медијског програма 2014. Објављивање овог чланка омогућено је уз финансијску помоћ Европске уније. Садржај овог текста и ставови изнети у њему су искључива одговорност недељника Врањске, Полимље, Кикиндске, Лозничке и YУЦОМ-а и не одражавају мишљења и ставове Европске уније.

Напишите коментар (0 Коментари)

АЗИЛАНТИ УГОВОРИЛИ  КРИЈУМЧАРЕЊЕ ЉУДИ - ПОЛИЦИЈА ОСУЈЕТИЛА ДВЕ  АКЦИЈЕ

M.C. KRIJUNCARENJE LJUDI FINIŠ (1)

Окривљени Пакистанци  су  време проводили у кафићима Лазаревца у дружењу са мештанима. Истрага је показала да су били у вези и са „неким лицима и групама“ ван Србије.

Прва акција окривљених за недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи,  била је 29.јуна. Тада је у Лазаревцу, „пао“ договор  Самија Улхага са двојицом мештана, Б.А. и Ћ.Д., да за његов рачун транспортују илегалне имигранте из Пакистана и других земаља, за шта им је понудио новчану надокнаду од по 100 еура. Крајње одредиште био је Лазаревац, тачније Боговађа, место у ком се налазио центар за смештај имиграната.Половину суме су добили одмах, након чега су кренули  пут Гостуна. У том науму их је спречила патрола Регионалног центра граничне полиције према Црној Гори и то у баш тренутку када је, на заказаном месту, требало да  приме неколико имиграната.

Десетак дана након ове неуспешне акције, 9. јула, уследили су нови договори. Овога пута учествовали су нови наручиоци посла, Фијаз Ахмед и Ноуман Сагхер, и нови извршиоци. Порасла је и цена новчане надокнаде са 100 на 150 евра али и  број имиграната. Четворица Лазаревчана, Б.Д., Ђ.А., Р.А.и Н.А. требало је да  са истог граничног прелаза  тренспортују укупно 22 имигранта до сабирног центра Боговађа. Они су успели да у своја возила приме, неко пет, неко седам, имиграната из Пакистана и Мијанмара и да се упуте ка Лазаревцу, али их је надомак Гостуна поново зауставила патрола граничне полиције и још једном онемогућила у недозвољеном транзиту лица без личне и документације за прелазак државне границе.

АЗИЛАНТСКА    „ДРУЖБА“

У истрази је утврђено да су окривљени Пакистанци били смештени у Боговађи код Лајковца, у Центру за боравак азиланата без докумената. Током боравка они су интегрисали у заједницу и склопили низ пријатељстава са мештанима околних насеља и таксистима  који су их превозили  до Лазаревца и назад. Доста времена су  проводили у кафићима Лазаревца у којима су се такође дружили са житељима. Из истраге се видело да су били у вези и са „неким лицима и групама“ ван Србије . Свих шест  окривљених мештана признали су да су се са Пакистанцима договарали о транзиту азиланата али су у својим одбранама, датим истражном судији у Пријепољу,  изјавили да нису знали да је то противзаконито и да чине елементе кривичног дела. С друге стране окривљени Сами Улхаг,  Фијаз Ахмед  и Ноуман Сагхер, који су саслушани уз помоћ преводиоца за енглески језик, изјавили су да нису извршили кривична дела која им се стављају на терет, да се нису договарали са окривљенима и да не познају ни једног од њих. Окривљенима су привремено одузети мобилини телефони и један лап топ а „превозницима“ додатно и саобраћајне дозволе и путничка моторна возила, о чему је уредно састављен записник. Захтеве за враћање привремено одузетих предмета суд је  касније одбио као неосноване уз образложење да су коришћена у сврху извршења кривичног дела и да је у том случају закон прописао њихово одузимање.

Истргом су била обухваћена још два лица која су била „упетљана“ у кривично дело  недозвољеног преласка државне границе и кријумчарења људи у покушају. Реч је о једној жени М.С. из Лазаревца и пријепољском таксисти С.К. за које се сумњало да су помагали у извршењу дела. Јавни тружилац је ипак, по завршеној истрази, одустао од њиховог кривичног гоњења те је истражни судија донео решење којим је против њих обустављена истрага.

Млади Пакистанци, Сами Улхаг, (1990) Фијаз Ахмед (1993) и Ноуман Сагхер(1994)  окривљени  су за кривично дело недозвољеног преласка државне границе и кријумчарења људи у подстрекивању. Веће првостепеног суда оценило је да постоје разлози за притвор који им је  одређен 12. јула 2013. године и који је потом, одговарајућим решењима Основног суда, три пута продужаван по месец дана.  Апелациони суд у Крагујевцу је  одбио,  као неосноване,  све жалбе бранилаца на таква судска решење  уз образложење да постоји опасност да ће се окривљени крити и побећи уколико би остали на слободи:

„ Веће првостепеног суда правилно је оценило разлоге продужења притвора према окривљенима  јер се ради се о лицима смештеним у Центру за имигранте у Боговађи,  који су страни држављани, без икаквих личних докумената и која су у Србију дошла из Пакистана у намери да оду у Италију или Француску. Током одбране су изнели да ће покушати да до тих земаља дођу чим им се пружи прилика, каже се у образложењу Апелационог суда.

Мада за њих није одређен притвор, оптужницом Основног јавног тужилаштва из Пријепоља, окривљено је још шест лица, сви житељи општине Лазаревац, махом возачи. Двојица из прве акције од 9. јуна  су окривљена  за недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи у покушају док су остала четворица окривљена такође, за недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи.

 ЧЕТИРИ МЕСЕЦА  ИЗА РЕШЕТАКА

После нешто више од четири месеца проведених у притвору у Окружном  затвору Ужице, три пакистанска држављанина, нашла су се коначно с ове стране  решетки. Али не и на слободи, јер је суђење тек требало да почне. Притвор,  са којим је било сагласно и ОЈТ које је 25. јула подигло оптужницу притив окривљених,  укунут им је решењем Основног суда у Пријепољу од 19. новембра 2013. године. Доносећи овакво решење Судско веће, које се састало по службеној дужности, имало је  у виду и допис Граничне полиције у коме се наводи да ће њихови службеници  окривљенe, након укидања притвора, преузети и  сместити у прихватилиште за странце у Падинској скели.

Неколико дана пре него што су окривљени држављани Пакистана пуштени из затвора, 14. новембра 2013.,  био је заказан главни претрес на који су уредно позвани сви учесници у поступку. Из списа предмета се не види да ли је заиста и одржан али постоји обавештење упућено ОЈТ да се главни претрес који је био заказан 9. децембра исте године одлаже јер су двојица окривљених Н.А. и Б.А. отказали пуномоћје адвокату који их је бранио. Наводи се да ће наредни главни претрес бити накнадно заказан.

Овај кривични поступак међутим, није добио епилог пред  нашим судом. Наиме, судија појединац Основног суда у Пријепољу поднео је 17. марта Врховном касационом суду образложени предлог  да се  као месно надлежан одреди други суд. Као непобитне чињенице да ће се овај кривични поступак лакше спровести пред другим стварно надлежним судом, судија је навео  да су окривљени држављани Србије из Лазаревца а да се окривљени држављани Пакистана налазе у прихватном центру за странце у Падинској скели. Образложио је, такође, да су од стране истражног судије у Пријепољу саслушани сви сведоци и да се изведени докази већ се налазе у списима предмета. То је било довољно да крајем марта  Врховни  касациони суд у Београду донесе решење којим се овај кривични поступак је преноси  у надлежност   Основног суда у Лазаревцу.

ОКРИВЉЕНИ ЈОШ УВЕК НА СЛОБОДИ

Да су кријумчари људи, три ипо године након почињеног кривичног дела, и даље на слободи сазнали смо захваљујући изузетној професионалности и љубазности председника и секретара суда у Лазаревцу.На наш упит одмах је стигла  писана информација да пред овим судом није окончан  кривични поступак против наведених лица. Списи предмета  налазе се у лазаревачком суду од 5. маја 2014. године а поступак је у току јер су окривљени држављани Пакистана недоступни суду.“Како би се овај кривични поступак даље водио неопходно је донети решење о суђењу у одсуству, о чему одлуку доноси веће на предлог тужиоца“, каже се у инфомацији из Основног суда Лазаревац. А судска правила налажу да се поступак не може водити ни према окривљенима који су „доступни“ јер је  оптужница обједињена за све учеснике у кривичном делу недозвољени прелазак државне границе и кријумчарење људи из члана 350 КЗ. Оптужница се може раздвојити али је за то потребно одговарајуће судско решење.

Мемнуна Цмиљановић

Индира Хаџагић

 

eu

Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.

Напишите коментар (0 Коментари)

Независно новинарство за независно судство  - ОКРУГЛИ СТО УКИКИНДИ - СВЕ МАЊЕ ИЛЕГАЛНИХ ПРЕЛАЗАКА И КРИЈУМЧАРЕЊА ЉУДИ ПРЕКО ГРАНИЦЕ

Улога медија је важна, пре свега због одговорног извештавања, уз поштовање професионалних и етичких принципа, тако да се ни на који начин не угрози кривични поступак, нити претпоставка невиности осумњичених и оптужених

 Округли сто “Недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи - кривично дело кроз све етапе и медијско извештавање” одржан у “Кући идеја” (Терра Паноница - Мокрин хоусе) у Мокрину,  четврти је по реду који је организован у оквиру пројекта “Независно новинарство за независно судство” подржан од стране Делегације Европске уније у оквиру Медијског програма, који реализује недељник “Врањске”, уз учешће “Лозничких новости”, “Полимља” из Пријепоља и “Кикиндских”.

Тема дискусије биле су различите фазе кривичног поступка сагледане из угла надлежних институција, у циљу боље информисаности грађана о значају владавине права у правосудном систему и бољем разумевању његовог функционисања.

Учесници округлог стола били су судија Основног суда у Кикинди Душица Вукашиновић заменик јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Кикинди Марко Миљановић, адвокат Драган Тодоровић, као и уредници новина које реализују овај пројекат - Никола Лазић, Зорица Вишњић, Мухарем Мутабџија и Жељко Бодрожић и Милена Васић, адвокатица из Комитета правника за људска права (ЈУКОМ) из Београда, организације која је укључена као саветодавна и контролна подршка пројекту.

Пооштрити казнену политику

Заменик тужиоца Марко Миљановић је истакао да кикиндска полиција покрива 116 километара државне границе, од чега граница са Мађарском, којој мигранти стреме, износи око 15 километара. Он је додао да је најчешћи облик овог кривичног дела омогућавање преласка државне границе у намери да се себи или другоме прибави корист.

- У периоду од 2010. до 2016. године Основно јавно тужилаштво у Кикинди имало је пријављених 68 лица за ово кривично дело, од којих је 13 имало одбачај кривичне пријаве. Против три лица истраге су обустављене, док је 52 лица оптужено. Од тог броја одустало се од једне пријаве, а остали су правоснажно осуђени. Њих 29 осуђено је на казну затвора која се кретала у распону од три месеца до две године, а 22 на условне казне. Мањи број кривичних дела односио се на недозвољен прелазак државне границе пет или више особа, где имамо строжије кривичне санкције -изнео је Миљановић.

Извршиоци овог кривичног дела махом су становници пограничних места, најчешће према Мађарској, чију границу мигранти желе да пређу, попут Ђале и Српског Крстура. Њима је то било у једном периоду озбиљан извор прихода, нагласио је Миљановић, указавши да број пријава за ово кривично дело у последњих пар година опада, иако је мигрантска криза на врхунцу. Како је рекао, ОЈТ у Кикинди залаже се за што оштрију казнену политику због овог кривичног дела, што захтевају више инстанце и на крају је изразио жаљење због одсуства представника полиције, који је требало да објасни како се ова кривична дела покривају, те како се поступак започиње.

Судија Душица Вукашинови је објаснила да је од доношења новог Законика о кривичном поступку, од октобра 2013. до данас Основни суд у Кикинди пресудио 14 предмета, где су преовладавале условне осуде.

Адвокат Драган Тодоровић истакао је да основни интерес који адвокатура има, када је у питању ово кривично дело, уједначена примена кривичних санкција према свим извршиоцима.

- Из праксе, како своје, тако и колега, као и на основу начина поступања судова, долазимо до ситуације да се из овог кривичног дела остварује различита казнена политика, а због чега је то тако, ја не могу да одгонетнем. Не мислим ту само на суд у Кикинди, него и на остале који се баве овом проблематиком - приметио је Тодоровић и нагласио да се особе која се пребацују преко границе могу сматрати лицима која нису жртве овог кривичног дела, што по његовом мишљењу није логично, с обзиром на начин извршења.

- У ставу 3 овог члана се каже да ће се посебно казнити онај ко врши пребацивање лица преко границе и тиме угрози здравље и животе тих лица. Свако има право на надокнаду штете за претрпљени страх, међутим овим кривичним делом се то не омогућује лицима која се пребацују преко границе. Такав недостатак је озбиљан и то спречава доказивање. Ако би овде жртве имале могућност надокнаде, сигурно би много боље сарађивале са органима гоњења, пре свега са тужилаштвом, у смислу пружања адекватних, квалитетних доказа за откривање овог кривичног дела - објаснио је Тодоровић и додао да ће ускоро, након одређених измена кривичног законика, бити измењени и делови члана 350, што ће значити веће запрећене казне за ова кривична дела.

Докази - велики проблем

Прикупљање доказа за ово кривично дела представља велик проблем, будући да сведоци најчешће пре истраге напусте земљу, а заменик тужиоца Миљановић је објаснио да је стари Законик о кривичном поступку предвиђао могуност да се пред судијом изврши саслушање сведока, особа која се илегално преводе преко границе, док још увек нема осумњиченог, а ти искази могли су да се користе у кривичном поступку када се извршилац открије.

- У новом Законику о кривичном поступку таква могућност не постоји, што је озбиљан проблем у прикупљању доказа, па се сада иде на обезбеђивање осумњичених што пре, како би имали браниоца и како би те мигранте могли да саслушамо док су још увек у Србији, па се довијамо на све могуће начине да их задржимо ту што дуже. Искористимо и то време што проведу у затвору због прекршаја да их саслушамо о кривичном поступку - истакао је Миљановић.

Суткиња Вукашиновић се надовезала на искуства тужилаштва, рекавши да је сада улога суда лакша, јер док предмет стигне на суд, докази су прибављени.

- Раније се спроводио и поступак у коме су прибављани докази, односно искази тих лица. Дакле, кад код нас дође предмет, ми већ имамо прибављен доказ, а странке, тужилаштво и одбрана, уважавајући све ове тешкоће које је колега Миљановић изнео, су сагласне да се ти искази читају, јер сви знамо да тих људи више нема овде -  додала је Вукашиновић. 

Уредник “Кикиндских” Жељко Бодрожић је, из угла новинара, потврдио да и ова, попут осталих кривичних дела, често служе за подизање тиража и гледаности, и многи медији немају сензибилитета ни према жртвама. 

- Имамо прилику да у таблоидима видимо кратко, бомбастично и у суштини нејасно извештавање на ову тему. У данашње време, када тражимо већа права, када од државних органа захтевамо доступност информација од јавног значаја, истовремено све више наших колега, ако их тако можемо назвати, злоупотребљава простор слободе који добија. Дакле, и ова кривична дела налазе се на страницама новина као површно обрађена тема и једноставно наше колеге интересује кривично дело до те мере да виде ко је оптужен и да ли се ту неко може провући кроз блато. Због тога се државни органи у малим срединама све више затварају и то нам доноси тешкоће у раду - изјавио је Бодрожић и додао да је улога медија важна, пре свега због одговорног извештавања, уз поштовање професионалних и етичких принципа, тако да се ни на који начин не угрози кривични поступак, нити претпоставка невиности осумњичених и оптужених.

Менаџерка пројекта Милица Милић објаснила је да је пројекат осмишљен и спроводи се како би се остварила боља сарадња медија и институција када је реч о извештавању о кривичним поступцима. Циљ је да се и једна и друга професија заштите, а да истовремено јавност добије релевантну информацију. 

Учесници су покушали и да одгонетну зашто је и поред разбуктавања мигрантске кризе број ових кривичних дела у опадању, а по ономе што се чуло може се закључити да у последње две године са Блиског истока бежи сиротиња која нема новца за подмићивање кријумчара, као и да је и жица, коју је поставила мађарска власт скоро целом дужином границе између Србије и Мађарске, одвратила неке од илегалног преласка, али у много мањој мери него што би то желеле да представе мађарске власти.

Феномен “тамних бројки”

Правничка струка истиче да се недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи налази у зони тзв. тамних бројки.

- Ово кривично дело је од оних кривичних дела који има феномен тзв. тамних бројки, односно феномен “ледене коцке”. Види се само оно што се открије, а по неким проценама две трећине кривичних дела никада не буде откривено нити процесуирано - изјавио је адвокат Драган Тодоровић.

Изостали представници кикиндске полиције

До сада су одржана три округла стола у оквиру овог пројекта, у Врању, Пријепољу и Лозници, и на свим су били присутни челни људи локалног суда, тужилаштва и полиције. Било је предвиђено да и у дискусији у Мокрину учествују представници кикиндске Полицијске управе, али нажалост, они се нису појавили, пошто нису добили дозволу из Министарства унутрашњих послова?!

 

Е. К.

 

EU zastava Članak je objavljen u okviru projekta Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo koji finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) u okviru Medijskog programa 2014. Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

 

Напишите коментар (0 Коментари)

КРИВИЧНО ДЕЛО НЕДОЗВОЉЕН ПРЕЛАЗАК ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ И КРИЈУМЧАРЕЊЕ ЉУДИ - Преко Дрине па за Сарајево

DSCF2880

Да би га илегално превезао чамцем преко Дрине на другу обалу Сенад, држављани БиХ, од Фарука с Косова тражио је сто евра. Међутим, у томе га  је осујетила полицијска патрола која их је зауставила на само сто метара од чамца

НАПОМЕНА:  Имена су промењена за потребе текста

“Због тога што постоји оправдана сумња да је 27. новембра 2013. године око 13 сати и 45 минута  у Лешници у Жичком пољу, у урачунљивом стању, Сенад Туфегџић, држављанин БиХ, покушао да омогући другом недозвољени прелаз државне границе Србије у намери да себи прибави корист од 100 евра,  иако је био свестан да је то забрањено. Он се претходно путем телефона договорио са Фаруком Бећиријем, из Призрена да га пребаци чемцем преко Дрине у БиХ који га је по ранијем договору сачекао на једној бензинској пумпи у Лешници. Заједно су пешице пошли према реци Дрини где је на месту званом Аземова бара био чамац са мотором осумњиченог  да би га њиме пребацио у БиХ, али их је у томе спречила  погранична полиција. На тај начин извршено је кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у покушају” - овако гласи  оптужни предлог Основног јавног тужиоца у Лозници којем је од стране Дирекције полицијске управе граничне полиције МУП-а Србије поднета кривична пријава против Туфегџића уз коју је достављена и потврда о привремено одузетим предметима, мобилни телефони, ванбродски мотор, резервоар за гориво и дрвено весло. Основни јавни тужилац му је одредио задржавање од 48 сати у КПЗ Шабац. По решењу Основног суда у Лозници одређен му је притвор од 30 дана почев од дана лишења слободе. На основу увида у наведене доказе судија је утвдио да постоји основана сумња да је осумњичени извршио кривично дело на начин како је наведено у предлогу ОЈТ за одређивање притвора. Судија је сматрао да постоје околности које указују на опасност од бекства  с обзиром да је осумњичени држављанин БиХ.

Приликом саслушања Туфегџић је изјавио: “Од познаника из Сарајева био сам замољен да пребацим лице с Косова са којим сам се преко порука договорио да дође аутобусом из Београда до Лознице. Када је стигао послао ми је поруку. Дошао је таксијем до бензинске пумпе на којој сам га чекао и тада сам га први пут и видео. Када је дошао кренули смо пешке према Дрини  на чијој је десној страни  остао мој чамац, имао сам намеру да га пребацим у БиХ а он би касније наставио за Сарајево. Док смо ишли, зауставила нас је патрола полиције и касније нас привела”.

У свом сведочењу Фарук Бећири је изјавио да је хтео да иде у Сарајево код своје  тетке и тече који тамо имају пекару. Пошто је пекар по занимању хтео је да ради код њих. Његов   пријатељ који има пекару на Косову, радио је раније у Сарајеву и илегално прелазио границу узмеђу Србије и БиХ па му је он и дао број телефона човека који ће га пребацити.

Бећири је у раним јутарњим сатима стигао у Београд а одатле му је телефоном тај човек, Сенад Туфегџић, рекао да аутобусом дође у Лозницу у одређени кафе-бар а касније се, по упутству Сенада, таксијем одвезао до бензинске пумпе где га је он и чекао.

- Возач таксија је зауставио возило, ја сам му платио 600 динара. После тога ме је Туфегџиц повео кроз снег, преко неког моста, па кроз шуму. Раније путем телефона смо се договорили да му  платим 100 евра за пребацивање преко Дрине и државне границе из Србије и БиХ. Након тога у шуми нас је зауставила патрола полиције. Изјављујем да ми није први пут да идем илегално у Би Х, раније сам ишао преко Црне Горе - изјавио је Бећири.

Сенаду Туфегџићу је предочена и поука о правима осумњиченог лица - да има право да у  најкраћем року  а пре првог саслушања,  подробно и на језику који разуме,  буде обавештен о делу које му се ставља на терет о природи и разлозима оптужбе и права која му припадају. У записнику о саслушању  окривљени, односно осумњичени, Сенад је изјавио да неће ангажовати браниоца и да ће се бранити сам.

Као доказ послужио је записник о испитивању сведока Фарука Бећирија чији исказ доказује чињеницу да је окривљени покушао да га пребаци чамцем преко Дрине  у БиХ, као и документ о уласку и изласку сведока  Ф. Б. који доказује да је између њих двојице постојао договор и да је сведок прешао границу 27. 11. на граничном прелазу Мердаре. Доказ су и потврде  о привремено одузетим документима од сведока и осумњиченог који такође доказују да је између њих постојала комуникација и договор у вези са преласком државне границе. Предложено је да се окривљени и даље задржи у притвору.

На главном претресу одржаном 2. децембра 2013. године оптужени је изјавио да признаје извршење кривичног дела. Он и његов бранилац који је одређен по службеној дужности, одустају од предлога да се оптуженом одреди јемство и предлаже да се укине притвор. Основни јавни тужилац изјављује да је сагласан да му се укине притвор јер су престали разлози који постоје у моменту одређивања притвора.

На крају претреса суд је донео пресуду  да је оптужени крив што је 27. новембра 2013. године, покушао да омогући другом недозвољени прелаз преко границе Србије у намери да себи прибави корист у износу од сто евра чиме је извршио кривично дело. Донета је условна осуда за извршено кривично дело недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи и утврђена  казна затвора у трајању од шест месеци. Истовремено је одређено да се она неће извршити  под условом да оптужени у року од две године по правоснажности пресуде не учини ново кривично дело. Уколико дође до опозивања условне осуде, оптуженом ће се у казну затвора урачунати време проведено у притвору од 27. новемра до 2. децембра  2013. године. Као мера безбедности, оптуженом су трајно одузети  предмети обухваћени потврдом о привременом одузимању и они су предати Дирекцији за управљање одузетим предметима  у Београду.

Сви присутни су сагласно изјавили да су задовољни одлуком суда и да се одричу права жалбе. Издато је и решење о укидању притвора оптуженом и он је одмах пуштен на слободу.

Верица Мићић

Небојша Трифуновић

 

eu

Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.

Напишите коментар (0 Коментари)

Породично насиље: Вишеструко осуђиван за насиље над породицом - „ЖЕЉА МИ ЈЕ ДА ВАС ПОКОЉЕМ“

Ih Nasilje u porodici 1

Лечени алкохоличар (61),  који се упознао са супругом (41) на психијатријском одељењу и са којом има сина (19 година) за три године више пута кажњаван прекршајно због ремећења јавог реда и мира, пуномоћно условно осуђен због кривичног дела ометање службеног лица у обављању дужности, док се водио поступак за кривично дело насиље у породици,  због чега је Центар за социјални рад наложио да живе у одвојеним деловима куће, трезан насрнуо на жену, тешко покретну мајку(83) и сина, а онда позвао полицију да њих пријави за насиље

Био је јун 2015.године када је у 7 сати ујутру почела још једна драма у породичној кући у којој је М.П. живео са супругом, сином и мајком.  Овога пута повод је био шпорет.  Док је супруга била у кухињи да “пригледа” млеко, њен муж је склонио шерпу да би ставио џезву себи за кафу.  Супруга Д.питала:“Што скиде шерпу“? Довољно да се М.П. разјари, обори је на под и почне ударати песницама по лицу. Његова тешко покретна мајка М.Б.  се умешала, повикавши:“Што то уради, бедињо“ али ју је син ухватио за нос и тако вукао по соби, вичући:“Немој и тебе и њу да закољем. Жеља ми је да вас покољем, па нека идем на робију“.  М.П. је потом изашао и отишао на ливаду да коси.

Било је поподне, негде око 15 сати, кад се вратио. Ушао је у собу где су биле његова мајка и супруга и почео да виче. Својој супрузи упутио је увреде и псовке:“Јеботе син, иди одавде, курво једна, немаш ти овде ништа“, а онда је почео дрветом да је удара по глави, а песницама по лицу. Запомагање и крике чуо је син који је напољу брао трешње. Утрчао је у кућу, изгурао оца из собе  али се овај вратио са половином цигле и гађао сина говорећи:“Ископаћу ти очи и слепог ћу те одвести циганима да просиш“. Син је успео да избегне ударац, отац се поново запутио ка жени која је крварила, а син је изашао, дограбио камење и погодио га у дебело месо. Потом се са баком и мајком затворио у собу како би спречили М.П. да их даље злоставља али је он позвао полицију.

ПОЛИЦИЈА И ХИТНА ПОМОЋ

Полиција је стигла на позив М.П. који је саопштио да га је син напао и повредио и да га боли бубрег, а да га је жена гребала.  Према службеној  белешци, полиција је  током поступања сазнала да је  дошло до насиља у породици из члана 194, став 1. КЗС и сачинила извештај саслушавши све актере,а о догађају обавестила одмах јавног тужиоца. Заменик јавног тужиоца је потврдио да се ради о насиљу у поридици и М.П. одредио  меру задржавања од 48 сати, те га је полиција и спровела најпре у просторије  Полицијске станице, а потом и у Хитну службу  Дома здравља јер се жалио да је повређен. Лекар је утврдио да има лаке повреде, огреботине у пределу ушне шкољке и огреботину  око слабине али да нема других повреда.  Његовој супрузи дежурни лекар у Хитној служби констатовао је лаке телесне повреде: подлив десног ока, оток и обилно крварење из носа, оток на темену величине лешника, нанете тупим предметом или песницама. Обавештен је социјлани радник, а М.П. је саслушан у присуству адвоката. Он је  негирао све наводе својих укућана и пред полицијом и пред замеником јавног тужиоца, наводећи да никога није тукао, да никоме није претио  већ је њега „син тукао, а жена гребала“.

Заменик јавног тужиоца саслушао је супругу М.П.његову мајку и сина.

Супруга М.Д. (41) је упознала  М.П. (61) док су обоје били на психијатријском лечењу.  У браку су добили сина који је 1996.годиште. После описивања догађаја који су проузроковали насиље тог 22.јуна, М.Д. је пред замеником јавног тужиоца навела да са супругом није имала проблема док није почео да пије, али од тадасвакодневно малтретира и њу и породицу. Била је принуђена да насиље  више пута пријављује полицији, обавештен је Центар за социјални рад, а  у току је судски поступак који се води против њеног супруга због насиља у породици из 2013.године.

„Осећам психичку и физичку несигурност, срахујем за своју и безбедност свога сина јер нам од њега прети опасност. Молим државне органе да нам помогну како би водили нормалан живот”, казала је.

Тешко покретна М.Б.(83) неписмена мајка М.П. палцем је потписала изјаву коју је прибележио адвокат да је њен син поступао како је наведено,  да је претио да ће их све поклати.

-Као мали имао је операцију главе и од тада има проблеме у понашању. Увек је нервозан, никад му није по вољи, ни кад је трезан, ни кад је пијан. Сина вређа, а жену тера из куће. Сину је тог дана говорио:“ Згучо, ћоро, кило, никад се нећеш оженити“, казала је старица.

Син М.С. (19) је испричао како од смрти деде 2012.године  сви у кући имају проблема.Најпре отац вербално напада , а онда постаје физички насилан према мајци и њему али и према баби.

-Због сличног напада већ му се суди јер је мајку ударио дрвеним штапом у главу и расекао је. Проблем настаје кад попије, кад нема цигарете али и кад је трезан. Тога дана је мајку псовао:“Иди у своје село, тамо ти је очевина, води и њега“. Мени је рекао да ће ми очи ископати, да ће ме одвести циганима да просим. Ми смо се уплашили, склонили од њега у собу јер он није нормалан човек.  Молим надлежне да предузму све јер сам се за ових 20 година много пута у животу нагледао и крви и ножева и секира од стране мог оца и више то не могу да гледам“. Он се придружио кривичном гоњењу истичући имовинско-правни захтев. Основни суд у Пријепољу  одредио је  24. јуна  2015. притвор за М.П. и упућен је у Окружни затвор у Ужице.

ГОДИНА ДАНА ЗАТВОРА

Општинско јавно тужилаштво у Пријепољу поднело  је оптужни предлог против М.П. рођеног 1954.године , сиромашног имовинског стања са завршеном основном школом  у коме се наводи да је Основни суд у Пријепољу  донео пресуду  у априлу 2015.године којом је проглашен кривим  због кривичног дела  ометања службеног лица  у обављању послова  безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23. став 1 Закона о јавном реду и миру.  Осуђен је на условну казну  затвора од 6 месеци која се неће извршити уколико у року од две године не понови дело.  Осуђиван је  у више наврата код Прекршајног суда, такође на основу Закона о јавном реду и миру ( члан 6, став 3.) и то на новчане и казне затвора од 25 и 40 дана, током 2012, 2013 и 2014.године.

Пошто је вишеструко прекршајно осуђиван, а поновио је кривично дело иако је у априлу осуђен на условну казну,  ОЈТ је предложило да му се продужи притвор и да траје док се не упути на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишавању слободе, имајући у виду  да постоје особите околности  прописане  чланом 211 које указују да ће окривљени поновити кривично дело којим прети. Основаност предлога за продужење притвора представљају и чињенице да се већ пред Основним судом у Пријепољу води кривични поступак против окривљеног по оптужном предлогу овог тужилаштва због радњи које је предузео према истим оштећеним и да је упутио озбиљну претњу „све ћу да вас  покољем на спавању ножем и секиром“. Тужилаштво је предложило да се изрекне обједињена казна затвора за М.П.

Пошто му је Основни суд у Пријепољу продужио притвор 10.јула на 30 дана, адвокат је упутио жалбу Вишем суду у Ужицу са предлогом да се омогући  окривљеном да се брани са слободе али је Виши суд жалбу одбио као неосновану наводећи да је Основни суд у Пријеполку правилно поступио  одлучујући у смислу одредбе  216 и 211  ЗКП јер постоји  опасност да ће исти поновити кривично дело у кратком временском периоду.На терет му се ставља  и извршење кривичног дела насиље у породици  члан 194 уз оправдану сумњу  да га је извршио 22.јуна  дакле у кратком временском року после  пресуде  која је постала правоснажна 1.јуна 2015.  А већ се води поступак  због кривичног дела насиље у породици према оптужном предлогу из 2013.године. Такође је вишеструко  осуђивано за дела са елементима насиља.

Главни претрес заказан је  20.јула 2015.године. Адвокат окривљеног је предлагао психијатријско вештачење али је одбијено  јер је окривљени био трезан 22.јуна, није пио од априла те године, а иначе се већ лечио на психијатријском одељењу због алкохолизма.  На главном претресу  ОЈТ је приложило и налазе здравственог вештака којим су потврђене повреде супруге М.П. Како се наводи у пресуди, окривљени је  на главном претресу практично признао  извршење кривичног дела али је признање оправдао  позивајући се на нужну одбрану, те да је супругу истеривао из собе мислећи на то да је социјални радник одредио да док траје претходни  судски поступак  он и мајка бораве у приземљу, а супруга са сином у поткровљу куће и да се међусобно не мешају.  Али изведеним доказима, утврђено је да је иницијатор  кривичног дела био управо окривљени и да нема нужне одбране.

Основни суд у Пријепољу  због кривичног дела  насиље у породици  из члана 194. став 2 у вези става 1 КЗ  по оптужном предлогу Основног јавног тужилаштва донео је пресуду  да је М.П. крив  што је 22.јуна 2015. у урачунљивом стању применом насиља , претњом да ће напасти  на живот и тело , дрским и безобзирним понашањем угрозио спокојство, телесни интегритет и душевно стање  своје породице , супруге, сина и мајке, да је потом понављајући више пута повишеним тоном  упутио претње  да ће их „ све поклати на спавању ножем и секиром“. Тиме је  извршио кривично дело насиље у породици.  Суд је окривљеном,  на основу члана 67 став 2 КЗ опозвао  условну осуду  изречену пресудом  овог суда  2.априла 2015.  и казну затвора од 6 месеци узео као утврђену. За кривично дело  насиље у породици  применом наведеног прописа и чланова 4,42,45,54 и 60 КЗ,  те члана 424 ЗКП.утврђена је  казна затвора  у трајању од 7 месеци.  Применом члана 60 став 2 ЗКП  М.П. је осуђен на јединствену казну  затвора у трајању од  једне године.

ИЗ ЗАТВОРА У ЗАТВОР

М.П. је изашао из затвора у јуну 2016.године и после месец дана поново је насрнуо на чланове породице. Пошто је приведен, са ОЈТ закључио је споразум о признању кривичног дела и осуђен је поново, овај пут на годину и два месеца затворске казне и одмах упућен на издржавање у Забелу. Казна је обједињена за кривично дело насиље у породици из члана 194. по оптужном предлогу који је ОЈТ подигнуло 2013.године и исто кривично дело које је поновио 2016.

Индира Хаџагић

Мемнуна Цмиљановић

eu

Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.

Напишите коментар (0 Коментари)

КУЋНИ ЗАТВОР ЗА КРИЈУМЧАРА ЉУДИ - Заседа код Превалца

 

krijumcarenje 1

Страном држављанину Ј.З. смо нас двадесет петоро у Македонији, за транзит преко Србије, платили по 500 евра. Он је био са нама док нисмо илегално прешли у Србију, па се вратио у Македонију. Само нам је показао комби возило које ?е нас превести даље, а за ?ијим је воланом седео Б.О.

Б.О. из једног града у централној Србији осуђен је у Основном суду у Врању на затворску казну у трајању од једне године, јер је у судском поступку доказано да је у јуну 2013. године омогућио недозвољени транзит за двадесет петоро миграната кроз територију Србије.

Суткиња Анкица Ђорђевић, објављујући пресуду у предмету К.бр.1097/13, истовремено је одредила да ће се једногодишња казна затвора спровести у дело "тако што ће је окривљени издржавати у просторијама у којима станује", као и да своју кућу не сме напуштати, осим у случајевима које предвиђа закон. У пресуди је појашњено да ће, уколико окривљени једном у трајању од преко шест часова или два пута у трајању до шест часова "самовољно напусти просторије у којима станује, суд одредити да остатак казне издржи у заводу за извршење кривичних санкција".

ПОНОЋНИ ЕКСПРЕС

У образложењу пресуде наведено је да је окривљени, 11. јуна 2013. године одмах после поноћи, на аутопуту од Врања ка Београду, у путничком комбију "фиат дукато" превозио групу страних држављана-миграната из Пакистана, Малија и Сомалије, омогућивши им незаконит транзит јер нису поседовали никакву документацију за кретање, па ни за боравак у нашој држави. Наводно је крајња дестинација групе афро-азијата била Аустрија. Овај илегални транспорт прекинула је полиција  која је зауставила комби код села Превалац, након чега је окривљени, заједно са мигрантима приведен у Полицијску управу у Врању.

Убрзо потом, 26. јуна 2013. године, Основно јавно тужилаштво (ОЈТ) у Врању подигло је оптужницу против Б.О. под ознаком Кт.бр.1958/13, због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, из члана 350, став 3, у вези са ставом 2 Кривичног законика. ОЈТ је предложило да се окривљени огласи кривим и казни по закону, те да се према њему изрекне мера безбедности у виду одузимања предмета извршења кривичног дела (возило, мобилни телефони итд), што је и учињено.

Окривљени је на почетку суђења негирао извршење кривичног дела за које је оптужен. Навео је пред судијом да га је два дана пре хапшења ангажовао човек из једног села у западној Србији, наводно власник грађевинске фирме, да превезе његове раднике од Врања до Београда ради неког грађевинског посла. Објаснио је да је од раније познавао подручје Врања, јер је својевремено служио војни рок у овдашњем гарнизону.

- О новчаној накнади се нисмо одмах договорили, већ је то остављено за касније, када те људе превезем. Дошао сам у Врање у току ноћи, комбијем који сам позајмио од свог кума. Стао сам на првом стајалишту изнад бензинске пумпе на улазу у град, ту примио путнике. Журно су ушли у комби. Мислио сам да су то радници, нисам обраћао посебну пажњу. Били су црне пути и говорили енглески. Нисам посумњао да се не ради о радницима, јер знам да код газде који ме ангажовао раде Румуни, Бугари и други странци - казао је Б.О. на суђењу.

ДОГОВОР ИЗ КАФАНЕ

Он је додао да је по пријему путника кренуо у смеру Београда, али га је након десетак минута зауставила полиција и привела заједно са осталим путницима.

- Током тог кратког путовања, нисам разговарао са тим људима. Чак се нисам ни чуо са човеком који ме ангажовао за превоз, рачунајући да је све договорено и да нема потребе за додатним појашњењима. Не знам тачно за колико је особа регистрован комби који сам позајмио од кума - казао је окривљени на главном претресу одговарајући на реторичко питање суткиње, имајући у виду да је у мањем комбију превозио 25 људи.

Како би проверио овакве наводе Б.О, суд је током доказног поступка у својству сведока саслушао С.Ц. из једног места у Шумадији. Он је изјавио да познаје окривљеног од раније, да су се често виђали у једној кафани, те да је почетком јуна 2013. године присуствовао разговору окривљеног и предузимача који га је ангажовао "за превоз радника са Косова".

- Разумео сам да је овај у претходном периоду остао без неких грађевинских радника који су га напустили, па је хтео да ангажује друге раднике. Касније сам чуо да је Б.О. ухапшен, а особу која га је ангажовала од тада више нисам виђао. Не знам шта је евентуално и за колико новац Б.О. требало да учини - казао је сведок С.Ц, али суд његов исказ није прихватио, процењујући да је дат с циљем избегавања или умањења кривичне одговорности окривљеног.

Двојица миграната испричала су на суђењу да је група у којој су се налазили илегално ушла у Србију из Републике Македоније. Наводно су у суседној држави, у пограничном подручју, упознали странца из Азије Ј.З. коме је свако од њих двадесет петоро за транзит кроз Србију платио по 500 евра.

- Дали смо му новац и он је био са нама док нисмо илегално прешли у Србију, па се вратио у Македонију. Само нам је показао комби возило које ће нас превести даље кроз Србију, а за чијим је воланом седео Б.О. Нисмо видели да ли је он лично примио неки новац како би нас превезао даље. Сви смо ушли у возило и он нас је возио до места где нас је полиција ухапсила - посведочио је током главног судског претреса један од ухапшених миграната.

Суд се у доказном поступку највише бавио тиме да ли је окривљени Б.О, у ноћи извршења кривичног дела, могао да примети да су особе које су ушле у комби на паркингу између села Павловац и Давидовац страни држављани који су илегално ушли на територију Србије. На његову умешаност у целу ствар указало је сведочење самих миграната коме је суд "поклонио пуну веру", јер су они испричали да су за превоз дали новац и да их је, у склопу организованог ланца, чекало комби возило у које су ушли, а за чијим се воланом налазио управо Б.О. За суд је био неприхватљив начин на који се окривљени бранио, уз образложење да би било "нелогично да неко у возило прима њему непозната лица у већем броју, особе са којима не може да успостави никакав контакт и да се све то дешава под окриљем ноћи".

ДОЈАВА

У прилог овој тези ишло је сведочење петорице полицајаца који су наведене ноћи били у патроли у околини Врања и зауставили возило у коме су пронашли мигранте.

- Добили смо од дежурне службе дојаву за праћење возила којим је требало да буду довежени илегални мигранти. Сви су затечени у возилу којим је управљао Б.О - полицијска је верзија овог догађаја.

Суд је на крају образложења пресуде закључио да је Б.О. кривично дело починио са тзв. "директним умишљајем" (био свестан да чини кривично дело и хтео његово извршење). Од отежавајућих околности, суд у радњама и личном статусу окривљеног није нашао ниједну. Није му чак узето за зло што је раније у више наврата осуђиван, имајући у виду да је од тих пресуда прошло много година. Као олакшавајуће околности приликом изрицања једногодишње казне кућног затвора, суд је навео чињеницу да је Б.О. породичан човек, да има малолетно дете, узео у обзир његов социјални и имовински сатус. На име судског паушала, морао је да плати 5.000 динара. Оваква пресуда потврђена је на вишој судској инстанци.

Пресудама Прекршајног суда у Врању, сви мигранти осуђени су по Закону о заштити државне границе на новчане казне и изречена им је мера удаљења са територије Србије. Како нису имали новац, новчане казне замењене су затворским.

(иницијали у тексту су промењени)

КАЗНА ИСПОД ЗАКОНСКОГ МИНИМУМА

У члану 350 Кривичног законика, најпре у ставу 2 пише да онај "ко у намери да себи или другом прибави какву корист, омогућава другом недозвољени прелаз границе Србије или недозвољени боравак или транзит кроз Србију, казниће се затвором од једне до осам година.

У ставу 3, за чију је повреду Б.О. био оптужен, прецизира се да "ако је дело из става 2 овог члана учињено од стране групе, злоупотребом службеног положаја, или на начин којим се угрожава живот или здравље лица чији се недозвољени прелаз границе Србије, боравак или транзит омогућава или је кријумчарен већи број лица, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година".

Дејан ДИМИЋ

Никола ЛАЗИЋ

 

eu

Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.

Напишите коментар (0 Коментари)

НЕДОЗВОЉЕН ПРЕЛАЗ ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ И КРИЈУМЧАРЕЊЕ ЉУДИ - Авганистанци у помоћној згради

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

НАПОМЕНА: Имена су измењена за потребе текста

У помоћној згради једног домаћинства у Бањи Ковиљачи полиција је пре годину дана затекла групу илегалних миграната па су и они и власник куће на крају завршили на суду

Поступајући по наређењу судије за претходни поступак Основног суда у Лозници припадници криминалистичке полиције и Одсека пограничне полиције за странце, сузбијање илегалних миграција и трговине људима закуцали су 22. јануара прошле године, 40 минута после десет сати ујутру, на врата Димитрија Ђокића у Бањи Ковиљачи. Полицајац је уручио наредбу за претрес стана и других просторија и позвао га да добровољно преда лица, односно предмете који се траже и подучио га да има право да узме браниоца који ће присуствовати претресу. Пошто се Ђокић изјаснио да не жели браниоца, у његовом и присуству два пунолетна грађанина у својству сведока полицајци отпочињу претрес.

Триста динара за ноћ

Када су припадници МУП-а отворили врата помоћне зграде двадесетак метара даље од породичне куће Ђокића, угледали су групу људи тамније пути, затекли су девет странаца, по свој прилици Авганистанаца, од 1991. до 1997. годишта. Ниједан од њих није код себе имао никакве исправе па су сви приведени у Полицијску станицу у Лозници. Поред Ђокића, кривичне пријаве поднете су и против двојице из групе затечених илегалних миграната и то Дауда Ганија и Халеда Кармала због, како је наведено у пријави, постојања оправдане сумње да су “у намери да себи прибаве какву корист омогућили другом недозвољен боравак у Србији”. У пријави против Ђокића стоји да је од неутврђеног датума крајем децембра 2015. године до 21. јануара 2016. у урачунљивом стању са умишљајем илегалним мигрантима Ганију и Кармалу издао помоћну кућу у којој су били смештена и друга лица из Авганистана која нису имала пријављено боравиште ни пребивалиште. Они, такође, нису били у Центру за азил у Бањи Ковиљачи уписани као тражиоци азила, код себе нису имали документа, а Ђокић им је, према наводима из кривичне пријаве, наплаћивао 300 динара за ноћ по особи при чему је био свестан да је његово дело забрањено.

У складу са законом, полиција је о ономе што је открила у Ковиљачи обавестила заменика јавног тужиоца, а он јој је поверио саслушање.

- Крајем децембра почео сам, уз новчану накнаду, да пружам услуге смештаја страним држављанима у својој породичној кући и то, највероватније, Авганистанцима које одраније нисам познавао. Тада сам пружио услуге двојици Авганистанаца који су затечени код мене приликом претреса и лично сам од сваког наплаћивао преноћиште 300 динара по особи за ноћ, а нисам тражио документа на увид. Било ми је познато да се неће задржавати на територији Србије и да желе да оду у неку од земаља Европске уније. Њихов боравак нисам пријавио надлежнима зато што сам знао да их је забрањено примати на смештај. Напомињем да сам два странца лично примио, а осталих седам је највероватније дошло у току ноћи - изјавио је Ђокић полицији.

У изјави коју је касније дао заменику јавног тужиоца навео је и како је до свега дошло. Према његовом исказу, када су му на врата закуцала два млађа мушкарца тражећи смештај, при чему је један помало причао српски, прихватио их је најпре из хуманих разлога, а потом и из економских јер се, како је рекао, налази у тешкој материјалној ситуацији.

- Остао сам без посла, син и снаја су такође незапослени, а она има и здравствених проблема и то је искључиви разлог због којег сам одлучио да дођем до додатне зараде. Прихватам могућност одлагања кривичног поступка, уколико одређени износ уплатим у хуманитарне сврхе, с тим што молим да се има у виду моја материјална ситуација - рекао је окривљени.

Заменик јавног тужиоца сматрао је целисходним да се примени начело опортунитета и одредио је да осумњичени у року од шест месеци од пријема наредбе о одлагању кривичног поступка уплати 70 хиљада динара и ОЈТ достави доказ о уплати, а у супротном ће се кривични поступак против њега наставити.

Међутим, након саслушања двојице осумњичених Авганистанаца, имајући у виду разлике у исказима, указала се неопходност да се спроведе јединствени поступак за сва три лица, тако да ће он према свима бити спроведен према правилима редовног кривичног поступка и начело опортунитета се према Ђокићу неће применити, одлучио је заменик ОЈТ.

Хиљаду евра за помоћ

Осумњичени Авганистанци саслушани су у присуству преводиоца при чему су одбацили све оптужбе да су организовали недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи, а на поступање полиције према њима нису имали никакве примедбе као ни на записник.

Саслушани су и други Авганистанци затечени у кући у Ковиљачи, а њихове приче осветљавају мигрантски пут, али су, исто тако, расветлиле и улогу Ганија и Кармала.

- Када смо из Турске стигли у Грчку, у парку нам је пришао неки човек и питао да ли нам је потребна помоћ да дођемо до Немачке, а када смо то потврдили, казао је да ће нам помоћи у замену за хиљаду евра. Дао је свој број телефона мом пријатељу који је био задужен за контакт са њим, уколико наиђемо на проблеме. Кренули смо са избеглицама преко Македоније и у Србију стигли 15. јануара. Након регистрације у Прешеву, одвојили смо се од избеглица, узели такси да нас одвезе до Шида, а на граници нас је хрватска полиција вратила зато што не говоримо арапски и фарси. Тада је мој пријатељ позвао оног човека, а он му је рекао да одемо у Београд где ће нас контактирати особа која ће нам помоћи да одемо до Аустрије. У Београду смо били два дана када нам се представио Дауд и одвео нас аутобусом у Бању Ковиљачу где нас је сместио у кућу неког човека. Када смо преспавали, Дауд је тражио хиљаду евра од нас. Четири дана смо боравили ту чекајући да нас пребаци преко границе, а онда нас је преместио у кућу другог човека где смо били смештени са још четворицом. Ту смо били два дана, онда је почео да нас удара и да тражи две и по хиљаде евра, али нико од нас не зна зашто је тражио толике паре. Видели смо током тих дана да су Дауд и Халед пријатељи пошто су стално долазили и одлазили заједно. Онда је дошла полиција и одвела нас у станицу - причали су приведени мигранти.

Судија за претходни поступак Ганију и Кармалу одредио је притвор у трајању до месец дана, а у изјави заменику јавног тужиоца они су одбацили тврдње да су организовали кријумчарење људи и недозвољен прелаз државне границе и тврдили су да су само чекали да им стигне новац од куће како би могли наставити пут за Немачку. Полиција је, међутим, поседовала и изјаву извесног мештанина Ковиљаче који је раније заједно са мајком био кривично процесуиран због давања смештаја илегалним мигрантима. Он је исказ поновио и пред замеником ОЈТ и, према његовим речима, 18. јануара код њега је дошла група страних држављана, а Гани је тражио да их прими на смештај, што је одбио. Касније га је Гани више пута телефоном наговарао да прихвати Авганистанце, али безуспешно. Три дана касније Гани се са још једним странцем појавио на његовим вратима са истим захтевом и понудом да ће платити колико год тражи, али му је рекао да то више не ради. Овај сведок потврдио је да Гани и још један Авганистанац у Ковиљачи обезбеђују смештај илегалним мигрантима, али да не зна за колико новца то раде. Његову кућу полиција је такође претресла 22. јануара, али тамо није пронашла мигранте.

Деветог фебруара се за 18. заказује главни претрес, а суд наређује довођење оптужених Авганистанаца из притвора у Шапцу. Главном претресу присуствовали су тужилац, сви оптужени, бранилац по службеној дужности двојице странаца, Ђокић се определио да заступа сам себе, а сведок из Ковиљаче и преводилац из Београда нису дошли. Како су оптужени разумели енглески језик и сагласили се са превођењем на њега, позван је судски тумач за енглески.

Шест месеци на годину дана

Сва тројица оптужених рекли су да разумеју оптужницу и да се изјашњавању кривима у потпуности па су прочитани записници са саслушања као и онај са претреса стана, а оптужени Ђокић није имао ништа да дода док су Авганистанци рекли да је тачно да су странце доводили из Београда у Ковиљачу. Тужилац је остао при оптужници и затражио да се Авганистанцима уз осуду изрекне и заштитна мера протеривање странаца. Није од њих тражио накнаду трошкова поступка. Бранилац се сложио са предлогом, али се успротивио протеривању зато што “оба странца имају намеру да се пријаве Центру за азил по завршетку судског поступка” и њихово протеривање не би било хумано.

Окривљени Ђокић, Гани и Кармал проглашени су кривим и изречена им је казна затвора у трајању од по шест месеци и истовремено одређено да она неће бити извршена уколико током годину дана не почине ново кривично дело. Авганистанци су ослобођени од плаћања накнада за судске трошкове, а Ђокићу је наређено да плати две хиљаде динара у року од 15 дана. Суд их је упозорио на значај пресуде и обавезу да је се придржавају, а како су се сви одрекли права на жалбу, пресуда је истог часа постала и правоснажна. Казнено-поправном заводу у Шапцу наложено је да двојицу Авганистанаца одмах ослободи.

Прекршајни суд “удаљио” мигранте

Авганистанци који су затечени приликом претреса Ђокићеве куће истог дана нашли су се пред Прекршајним судом у Лозници. Имајући у виду да они нису раније прекршајно кажњавани и да су због тога што су месец дана на путу остали без новца, Прекршајни суд им је изрекао само меру удаљења са територије Србије у трајању од једне године због кршења Закона о странцима и незаконитог боравка у нашој земљи.

Небојша Трифуновић

Верица Мићић

eu

Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.

Напишите коментар (0 Коментари)

КАКО ЈЕ ВЛАСНИК И ДИРЕКТОР ПРОДАВАО СТАНОВЕ И УЗИМАО КЕШ - Исисавање пара из пропале фирме

 

flat-interior-1

(Напомена: Имена и презимена актера случаја и фирме су измењена)

Некад успешна грађевинска фирма недавно је избрисана из регистра привредних друштава након неколико година проведених у стечају и ликвидацији, а већински власник и директор је пре две године осуђен на условну казну затвора јер је продајом станова и пословног простора предузећа прибавио имовинску корист себи и члановима своје породице

Грађевинска фирма "Трудбеник" била је међу мањим у овој бранши, али довољно велика да у старо доба запошљава стотинак радника и још толико сезонаца, и успешно пословала на територији округа. Приватизована је 2002. године и две трећине акција на јавној лицитацији купио је дотадашњи директор Владислав Трунић, док је остатак остао у власништву запослених и бивших радника. Првих година по приватизацији фирма је опстајала на тржишту и запошљавала око 50 радника, али је с продубљивањем кризе почела да пропада и отпушта раднике, да би 2010. ушла у стечај, а недавно је коначно ликвидирана и брисана из регистра АПР-а. Али, док је пропадала, власник и директор Трунић кренуо је да испумпава капитал из фирме, што је запало за око полицији па је случај отворен 2009. године.

У јесен те године полиција је саопштила да је против Трунића поднела кривичне пријаве због основане сумње да је починио више кривичних дела злоупотребе службеног положаја, те да је оштетио "Трудбеник" за више милиона динара. Осумњичен је да је искоришћавањем службеног положаја продао основна средства фирмепо цени мањој од тржишне и књиговодствене вредности, да је грађевински материјал фирме искористио за своје потребе и није га платио, те да је присвојио део новчаних средстава од продаје станова и пословног простора и наплате трошкова грејања у готовом новцу власницима станова у згради која је делом била у власништво "Трудбеника".

А на суду су завршиле Трунићеве "трансакције" са становима, пословним простором и грејањем, пошто је Тужилаштво у децембру 2010. године поднело оптужницу у којој су теретили власника и директора за злоупотребу службеног положаја из члана 359 став 1 и 2 Кривичног закона, укупно шест кривичних дела. Међутим, у току поступка Основно јавно тужилаштво је изменило назив оптужног акта, а пре окончања главног претреса је изменило и чињенично стање поднетих оптужних аката, мењајући и правну квалификацију дела стављајући окривљеном на терет кривично дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став. 2 у вези става 1. КЗ-а и то два кривична дела, а такође је и одустало од појединих кривичних дела.

На почетку је, као што смо рекли, Трунић био оптужен за шест кривичних дела, односно за случајева у којима је узимао новац на руке за станове, пословни простор и трошкове грејања и уместо да га уплати на рачун предузећа - задржавао га је за себе. У операцији су учествовали и чланови Трнићеве породице, који су се појављивали у улогама купаца, но против њих није вођен поступак.

Судиница кикиндског суда Смиља Сарић - Радин је испитала неколико сведока, купаца и радника "Трудбеника", прибавила мишљење вештака економске и грађевинске струке, извршила увид у бројна документа - уговоре о продаји и позајмицама, изводе са рачуна и записнике... Саслушан је више пута и окривљени, који је углавном признавао кривицу и тиме олакшао посао суду.

На крају је у фебруару 2014. године донета пресуда којом је Трмбић проглашен кривим за два кривична дела, а ослобођен је оптужбе за три дела, јер је ОЈТ одустало од оптужбе пре завршетка главног претреса. Трунић је осуђен за кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 2 у вези става 1 КЗ, као и за кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица у продужењу из члана 234 став 2 у вези члана 61 КЗ-а.

У првом случају је утврђено да је Трунић у својству директора прибавио себи противправну имовинску корист, тако што је од Косанке Дудић, која је купила стан у згради "Трудбеника", примио најпре 18.000 евра, од којих је тек половину уплатио на рачун предузећа, а касније је примио још 1.500 евра које је задржао.

У другом случају купац је била Трунићева супруга, а радило се о стану и пословном простору, који су по пресуди продати испод тржишне вредности и тако је директор, мишљења је био суд, прибавио имовинску корист својој супрузи. Она је касније продала те станове трећој особи и то по тржишној цени.

Уз то, суд је осудио власника и директора "Трудбеника" и што је пуне три године од станара наплаћивао у кешу утрошени гас, пошто је био бележен преко заједничког гасомера, али никада није ни динар уплатио на рачун фирме.

Како је Тужилаштво било одустало од оптужбе за три кривична дела, судиница није имала куд него да ослободи Трунића од сумњи да је у тим случајевима продаје станова присвојио преко 10.000 евра.

Како смо рекли, окривљени је признао извршење дела за које је осуђен, односно да је он као директор договарао са купцима начин исплате, те правио уговоре у које је унет само део од укупно уговорене цене, а остало је купац њему исплаћивао на руке, што, признаје, није уплатио на рачун предузећа. Признао је и да је лично радио обрачун утрошка гаса за сваки стан, а власници су му на руке плаћали износ за грејање о чему је он издавао признанице, али да тај новац није уплаћивао на рачун предузећа.

Његово признање је потврђено приложеним писменим доказима, као и изјавама саслушаних сведока у току поступка и мишљењем вештака.

Све у свему, Трунић је за прво почињено кривично дело осуђен на шест месеци затвора, а за друго на 14 месеци. Но, на основу члана 60 и чланова 64, 65 и 66 Кривичног законика, суд је потом утврдио јединствену казну затвора у трајању од једне године, условно на три године.

У образложењу се каже да је суд приликом одмеравања врсте и висине кривичне санкције ценио да ће и претња казном бити довољна да утиче на Трунића да не чини нова кривична дела, а као олакшавајуће околности суд је нашао и ценио Трунићеве личне прилике, јер је до тада био неосуђиван, да је без имовине и да је признао кривична дела.

Осуђеном је остало да плати судски паушал од 2.000 динара, као и трошак кривичног поступка од 49.200 динара, и да пази да убудуће не чини нова привредна недела. А "Трудбеник" је неславно пропао, остајући дужан многим радницима и повереоцима, а и она трећина власништва коју је имало неколико десетина акционара је претворена у једно - велико ништа.

Жељко Бодрожић и Мирослав Драгин

 

eu

Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.

Напишите коментар (0 Коментари)

ГОДИНУ ДАНА ЗАТВОРА ЗА КРИЈУМЧАРА МИГРАНАТА - Истанбулска веза

presuda 1

Нисмо имали путне исправе, па смо македонско-српску, као и неколико претходних граница, прешли на илегалан начин. Приликом преласка смо се руководили инструкцијама особе која нам се представила као „Абдул“. Њега сам раније упознао у Истанбулу и обећао је да ће мени и сапутницима осигурати пут до Француске ако му дамо по 1.500 евра

Земунац П.П. осуђен је пред кривичним већем Основног суда у Врању на ефективну затворску казну у трајању од годину дана, јер је у судском поступку доказано да је у октобру 2013. године омогућио десторици илегалних миграната да без папира, на незаконит начин, путују кроз Републику Србију и бораве у нашој земљи.

Суткиња Љиљана Николић је 17. септембра 2014. године, објављујући пресуду, образложила да је окривљени (човек сиромашног имовног стања, ожењен, отац малолетног детета), дана 11. октобра 2013. године, по претходном договору са Н.К. из Београда, покушао да превезе групу илегалних миграната из афроазијских земаља кроз Србију и да од тог „транспорта“ приходује 500 евра. Он се, како пише у пресуди, у моменту хапшења кретао регионалним путем од границе према Врању, а у аутомобилу је превозио илегалце из Сенегала, Малија, Ирана и Авганистана. Они су претходно, без валидних папира, прешли македонско-српску границу, кретавши се из смера Македоније ка Србији. Примио их је у путничко возило марке „рено лагуна“, београдских регистарских ознака, у власништву његовог оца, а крајња дестинација, према његовој верзији догађаја, била му је паркинг код „Сава центра“ у Београду.

ПРИЗНАЊЕ

Основно јавно тужилаштво (ОЈТ) у Врању подигло је оптужницу (под ознаком Кт.бр.3334/13) против П.П. три и по месеца након хапшења, 23. јануара 2014. године, теретећи га за кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, и то у саизвршилаштву, из члана 350, став 3, у вези са ставом 2 Кривичног законика (запрећена затворска казна од једне до десет година затвора). Тужилаштво је одмах, на првом јавном и главном претресу, предложило да се П.П. „огласи кривим и осуди на казну по закону“, а да му се у складу са законским одредбама одузму покретне ствари и предмети које је користио приликом извршења кривичног дела. То се и догодило, па је остао без аутомобила „рено лагуна“ и мобилног телефона.

Он је, неочекивано, већ на првом главном претресу пред судом признао кривицу у потпуности, не кријући ни у једном моменту да лично стоји иза извршења кривичног дела за које је оптужен.

- Знам да је то што сам урадио незаконито, али очајнички ми је био потребан новац. На позив Н.К. из Београда пристао сам да за накнаду од 500 евра превезем те мигранте до престонице. Наведеног дана, око поноћи, преузео сам десетак страних држављана негде код Прешева. По претходном договору са Н.К, зауставио сам возило, отворио пртљажник и задња врата. У возило је ушао већи број миграната. Кренули смо према Београду - испричао је П.П. пред већем судија.

Пола сата после поноћи, код села Павловац у околини Врања, њихово кратко путовање прекинула је полицијска патрола.

- Возио сам очев ауто у смеру Врања. Ухватили су ме. Супруга ми је тада била у другом стању, морао сам на неки начин да дођем до новца - изјавио је П.П, признајући у потпуности наводе из оптужнице.

БЛОКАДА ПУТА

Двојица полицајаца, припадника граничне полиције, потврдила су овакву верзију догађаја.

- Били смо тог дана у заседи, јер смо имали информацију о илегалном кретању групе страних држављана из смера Македоније ка Београду. Поставили смо блокаду за сваки случај и код села Павловац зауставили „рено лагуну“ за чијим је воланом седео окривљени. Са њим смо у возилу затекли десет миграната. Део њих седео је на задњем седишту, а остали у пртљажнику аутомобила. Код себе нису имали никакву личну документацију - испричао је на суду један од полицајаца.

Пред већем Основног суда у Врању појавила су се четворица миграната у улози сведока. Они су, по мишљењу суда, „врло убедљиво, сагласно и логично сведочили да су критичном приликом били у возилу окривљеног“.

- Циљ нам је био да идемо ка Немачкој и Француској. Нисмо имали путне исправе, па смо македонско-српску, као и неколико претходних граница, прешли на илегалан начин, по инструкцијама особе која нам се представила као „Абдул“. Раније сам Абдула упознао у Истанбулу и он ми је обећао да ће мени и осталима који су заинтересовани осигурати пут до Француске ако платимо по 1.500 евра. Инструкције за прелазак преко границе даване су нам преко мобилног телефона - рекао је један од миграната на главном судском претресу.

Други мигрант испричао је да их је окривљени, наводно, требао превести до границе са Мађарском.

- Контакт са нашим возачем кроз Србију направили смо преко мобилног телефона. Договор је био да га чекамо у близини границе, код једног села у близини Прешева чијег се имена не сећам. Он је дошао по нас око поноћи, повезао нас, а након пола сата вожње зауставила нас је полиција – испричао је овај мигрант.

ПОКАЈАЊЕ

Суд је ова сведочења оценио као „логична, доследна и сагласна“.

- Они нису имали разлог да неосновано терете окривљеног, па је суд несумњиво утврдио да је П.П. био свестан свега, као и да је знао да се ради о страним држављанима које превози, да желе да иду у ЕУ са намером да потраже азил, а да им је за одлазак тамо био потребан неко ко ће их транспортовати кроз Србију. Окривљени је дело учинио са намером да илегалним мигрантима омогући корист у виду недозвољеног проласка кроз Србију, путем недозвољеног боравка и транзита - резоновало је судско веће.

Приликом одлучивања о врсти и висини санкције, суд је, полазећи од опште сврхе кажњавања, имао посебно у виду олакшавајуће околности на страни окривљеног. Узето је у обзир да његове породичне, социјалне и имовинске прилике нису нимало идиличне, да је реч о породичном човеку који издржава породицу и оцу малолетног детета. Цењено је и његово коректно држање пред судским већем, покајничко понашање, као и то што није изврдавао правди. Казну му је умањила и чињеница да вредност имовинске користи коју је намеравао да оствари није превелика. Ниједна отежавајућа околност није пронађена, а констатовано је у пресуди и да окривљени никада пре није осуђиван.

- Суд је оценио да се сврха кажњавања може постићи и најмањом прописаном санкцијом за ово дело, па је применом законских прописа окривљеног осудио на једногодишњу затворску казну у коју му се има урачунати и скоро месец и по дана које је након хапшења провео у притвору – наведено је у образложењу пресуде.

УМЕСТО 500 ЕВРА ЗАРАДЕ, 800 ИЗ ЏЕПА

У погледу тзв. „виности“ (психички однос починиоца према учињеном делу, изражен кроз свест и вољу), суд је дошао до закључка да је окривљени починио кривично дело са „директним умишљајем“, што значи да је био свестан дела које чини и последица, као и да је хтео његово извршење.

Окривљеном је, имајући у виду трајање и сложеност поступка, и сразмерно имовном стању, наметнута обавеза плаћања судског паушала (трошкова суда) у износу од 3.000 динара, а још 88.620 динара морао је да плати на име укупних трошкова поступка. Највећи део тог износа отишао је за ангажовање адвоката-браниоца који му је додељен по службеној дужности. Овај износ П.П. је морао платити у року од петнаест дана од момента када је пресуда постала правноснажна.

(иницијали и надимци у тексту су промењени)

Дејан ДИМИЋ

Никола ЛАЗИЋ

 

eu

Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.

Напишите коментар (0 Коментари)

КИКИНДА: ПАЗАР "НА СВЕСКУ" НА ТЕКСТИЛНОМ ОДЕЉЕЊУ ТРЖНОГ ЦЕНТРА

 

nnns_slucaj-5_zloupotreba-sluzbenog-polozaja-1_kikindske_ilustracija

Прво је отворена истрага против шефице Тржног центра и три продавачице, због уношења и продаје робе, али се онда сазнало да је шефица своје и дугове колегиница за узето робу са текстилног одељења покрила и са гратис робом, коју добављачи редовно испоручују, а да јој је дозволу да наручи ту гратис робу дала помоћница директорке "Грандпрома". А онда се сазнало да та помоћница, која је формацијски задужена за контролу рада малопродајних објаката па и Тржног центра, контролише и поруџбине гратис робе. Сазнало се и да она највише пазари "на свеску", а шефица је полицији рекла да су она и њена претходница на радном месту пословође објекта, годинама уназад покривале те дугове са гратис робом, и тако се истрага окренула против помоћнице директорке ове велике трговинске куће

(Напомена: Имена и презимена актера случаја и фирми су измењена)

Трговинска кућа "Грандпром" годинама се дичила својом Робном кућом у центру града, како текстилним одељењем тако и парфимеријом, и не само због широког асортимана квалитетне робе, уредног ентеријера и прегледних одељака, већ и због радне снаге - обучених и предусретљивих продавачица. Доласком новог власника и тај тржни центар, као и цела фирма, је процветао и чинило се да ће се у будућности о њему причати само у суперлативима, јер све је више било робе и купаца, а и запослени су били задовољни.

Но, пре пет година пукла је брука: чуло се да је полиција ушла у фирму и да је на основу пријава откривено да су поједине руководитељке фирме и самог Тржног центра узимале одевне предмете без плаћања, а после разним "акробацијама" кроз пријем робе а и уношењем своје робе, те дугове покривале.

Прво су под истрагу дошле шефица Тржног центра и три продавачице, а потом и помоћница директорке фирме. И док је шефица Хелга Л. осуђена и изгубила посао, а три продавачице саме дале отказ и избегле кривично гоњење од стране фирме, помоћница директорке Мишка Славић је успела након више од три године суђења и поновљеног поступка да буде ослобођена свих оптужби.

А њен случај је отворен у јуну 2011. године, када започињу истражне радње, да би годину дана касније био подигнут оптужни предлог, а у јулу 2012. одржан и први главни претрес. Пре свега тога, у мају 2011. године, након што су обављене истражње радње, проглашена је технолошким вишком у фирми и добила је отказ.

Она је била окривљена да је починила кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 1 Кривичног законика, односно да је "од јануара 2010. до фебруара 2011. године, искоришћавањем свог положаја, прибавила себи противправну имовинску корист, тако што је као одговорно лице - помоћник директора Грандпрома у више наврата наложила пословођи Тржног центра Хелги Л, да јој без плаћања преда различиту текстилну робу коју је искористила за своје потребе и потребе своје породице,а ову робу у укупној вредности од 73.852 динара никада није платила, већ је пословођи наложила да преузету робу надокнади путем гратис робе од једног од добављача".

Мишка Славнић је, наравно, изјавила да апсолутно није злоупотребила свој службени положај, јер је сву робу коју је узимала, то јест куповала, плаћала одмах, или, ако је робу и узела без плаћања, скидала је етикете са робе и пријављивала, да би је платила кроз неколико дана.

- Робу сам куповала тако што сам скидала етикету са бар кодом и исту давала радници да упише у свеску. Сву робу коју сам узела из тржног центра, ја сам и платила. Ја сам по функцији вршила послове комерцијалног директора, као и део посла комерцијале за текстилну робу, те сам сваки рачун за робу потписивала. Никада туђу робу нисам уносила ради замене за робу своје фирме и никада нисам тражила гратис робу од добављача, само сам једном један црвени кофер добила на поклон, о чему сам обавестила колегинице, коју су такође добиле такав поклон - објаснила је окривљена.

Она је навела и да ју је претходне године пословођа питала да ли и она може да контактира добављаче да јој дају гратис робу, како би се покрио мањак због крађа од стране потрошача, што јој је она одобрила, али колико и шта од робе је испоручено сазнала је тек два месеца пре саслушања.

Током поступка се могло чути да је у "Грандпрому", односно у Тржном центру, била "јавна тајна" да се роба даје чак родбини или познатим особама на вересију, с тим што су продавци били дужни да издату робу записују у обичну свеску (биле су две свеске, по једна на текстилном одељењу и парфимерији), тако што би уписивали бар-код или шифру, као и вредност дате робе. Званично писмено одобрење за продају робе на овај начин није постојало у "Грандпромовом" центру, али да су сви радници на овај начин узимали робу и временом, како ко, отплаћивали дуг, а пословодство фирме је вођено у посебним свескама које су се налазиле код пословође Тржног центра. Но, полиција је имала сазнања да поједине запослене своје дугове "пребијају" преко "гратис робе" добављача, која се иначе редовно испоручује, јер се у трговини увек урачунава губитак од крађе са рафова и офингера.

- Ја не знам да ли је директорица Дуда Мирковић била упозната са оваквим начином продаје, али знам да је обавеза пословође била да прати да ли је овако издата роба и наплаћена. Када сам ја на овај начин узимала робу никада ни радницама ни пословођи нисам наложила да се у свесци не запише та роба - препричавала је током поступка Мишка Славић.

А све је то функционисало до краја 2010. када се очигледно појавио мањак, па је пословођа замолила помоћницу директора да она договара "гратис робу" не би ли се извукли из минуса, који је, по њима, и био последица крађе посетилаца. Већ се у кулоарима фирме, тврдили су на почетку истраге полицајци, знало да помоћница директора преко те "гратис робе" покрива своје дугове за узето робу из малопродаје, па је то био принцип рада и пословође Хелге. Али, прича се ускоро раширила између рафова, па до централе фирме и уследили су ванредни инвентари, отпуштања и кривичне пријаве. Утом је дошла и полиција и све потом редом како већ иде код оваквих ствари.

Почело је пребројавање и све "гратис робе" која је од многих добављача добијана претходних година, затражени су и извештаји свих добављача, не би ли се видело отприлике колика је могућа штета нанета фирме у том периоду, а радило се о милиона динара.

Да се вратимо на судски поступак, који је вођен по старом Закону о кривичном поступку. Мишка Славнић је упорно одбацивала оптужбе, тврдећи да је сву робу коју је узимала свих претходних година на крају уредно платила, али пословођа Хелга и друге продавачице у својим сведочењима говориле су супротно, тј. да је помоћница директорица своје дугове брисала из свеске уз помоћ пословођа и другу робу уносила у Тржни центар и тако "пеглала" цифре укупног инвентара.

Судиница Душица Вукашиновић је крајем октобра 2012. године, након одржана три главна претреса, донела пресуду у којој се окривљена проглашава кривим и осуђује на шест месеци условно на годину дана. Утврђена је и висина штете за "Грандпром" и то у висини од 64.000 динара,а коју је осуђена била дужна исплати.

У образложењу се каже да је поклоњено поверење исказима шефице Тржног центра и четири продавачице, насупрот одбрани окривљене, која је тврдила да је сву робу коју је узимала на одложено плаћање свих претходних година на крају уредно платила.

А шефица Хелга Л. је пред судом изјавила да јој је приликом преузимања дужности пословође објекта, њена претходница Анђелка Т. објаснила да сви запослени могу да пазаре "на свеску", као и да постоји посебна свеска за неколико људи из пословодство фирме, а посебно је нагласила да се помоћници директорке ништа не наплаћује, већ да се у договору са њом та роба замени са гратис робом коју добављачи редовно испоручују, како би и они сносили део штете настале због редовних крађа.

- Она је долазила отприлике једном недељно и узимала робу за себе и чланове своје породице -  кошуље, сукње, панталоне, тренерке, костиме... Ја бих после сву ту робу надоместила са гратис робом и онда та дуговања Мишке Славић прешкрабала у свесци - изјавила је Хелга Л.

По њеним речима, шифре које су скидане са артикала које је "пазарила" помоћнице директорке, она је касније стављала на приспелу гратис робу и тако је приликом инвентара стање било сравњено.

Продавачице које су сведочиле у овом поступку тврдиле су да су много пута асистирале помоћници директорке при куповини, а да је у већини случајева ту била и шефица, до 2010. године Анђелка Т, а помом Хелга Л, и да ниједна од њих никада није ту робу уписивала у свеску, већ су то чиниле шефице у посебној свесци за пословодство.

- Откако радим у Тржном центру, а то је седам година, помоћница директора је редовно долазила и преузимала робу за себе, супруга и децу. Често је долазила у друштву пословођа, које су јој помагале у избору. Након што би изабрала робу ја сам записивала на парчету папира бројеве шифри са декларације и то касније односила пословођи. Углавном, мени Мишка Славић никада није платила преузету робу на каси, а нисам проверавала да ли је она накнадно то плаћала јер сам сматрала да то није моја обавеза. Дешавало се и да пословођа Хелга Л. донесе неку робу да је ставимо у продају, уз објашњење да је ту робу Мишка Славић добила од добављача, али јој се не свиђа, па ће у вредности те робе њој бити отписан постојећи дуг - сведочила је продавачица Шана Зорић.

Бивша шефица Тржног центра Анђелка Т. негирала је наводе њене наследнице како јој је рекла да помоћница директорке не треба да плаћа преузету робу, односно да се та роба покрива гратис робом.

- Приликом примопредаје дужности ја сам Хелгу упознала са могућношћу да наши запослени узимају робу на одложено плаћање и да се та задужења воде у посебној свесци. Док сам ја била пословођа дуг се морао платити у року од месец дана, највише два, и сви запослени су то поштовали. И помоћница директорке је све своје дугове уредно плаћала и док сам била пословођа није постојала пракса да се мањкови надокнађују из гратис робе - рекла је пред судом бивша шефица.

Но, ни то није помогло окривљеној да избегне осуђујућу пресуду у првостепеном поступку. Како за претходне године није било материјалних доказа да је Мишка Славић оштетила своју фирму, суд је штету проценио на основу свеске из 2010. године, коју је водила шефица Хелга, и којој је остало непрешкрабано робе у вредности, по процени суда, од 64.000 динара.

Уследила је половином новембра 2012. године жалба осуђене, коју је Апелациони суд у Новом Саду уважио и у септембру 2013. укинуо пресуду и вратио предмет првостепеном суду на поновно суђење. Браниоци Мишке Славић су навели да суд није утврдио својство окривљене као одговорног лица и да ли је она у оквиру својих права, обавеза и одговорности по основу рада, а сходно наведеном уговору о раду имала ово својство или је поступала као физичко лице, с обзиром да је узимала робу са одложеним роком плаћања као и остали запослени, што је Апелациони суд и уважио и наложио првостепеном суду да у новом поступку утврди да ли је окривљена критичном приликом имала својство одговорног лица или је то чинила као физичко лице.

Уследио је поновљени поступак, али како је у међувремену ступио на снагу нови Закон о кривичном поступку, и овај поступак је морао да буде спроведен по новим одредбама. Судиница Душица Вукашиновић одржала је два претреса у јуну 2014. године на којима су, по налогу Апелационог суда, сведочиле окривљена, сведокиња Хелга Л. и руководиоци "Грандпрома". А онда је након другог претреса, 16. јуна, донела ослобађајућу пресуду.

Тужилаштво је потом, некако написало жалбу и упутило Вишем суду у Зрењанину, али је она одбијена у децембру 2014. године и случај је закључен, а Мишка Славић ослобођена свих оптужби.

А из образложења пресуде може се закључити да Тужилаштво није учинило напор да потврди чињенице из првобитне пресуде, а судиница подсећа да у складу са одредбама новог Законика о кривичном поступку, "тужилац је обавезан да докаже своју оптужбу, и самим тим сноси ризик недоказаности, а суд мора контрадикторно ценити изведене доказе, те своје закључке темељити једино на чињеницама у погледу којих сматра да извесно постоје, дакле мора се радити о чињеницама које суд сматра истинитим".

- Суд је извео низ доказа у настојању да провери одбрану окривљене, као и да провери основаност навода оптужног предлога, те да утврди такво чињенично стање које ће бити засновано на изведеним доказима, при чему се суд руководио начелом "у сумњи у корист окривљеног", а при томе одлучне чињенице које падају на терет окривљеног суд узима као утврђене само онда ако су са пуном извесношћу доказане, но, уколико се појаве као могуће односно сумњиве суд узима да такве чињенице уопште не постоје. При томе, суд није смео да занемари један од основних принципа кривичног поступка, према коме свака сумња у погледу одлучних чињеница мора да се одрази у корист окривљеног. У светлу тога, само оне одлучне чињенице које представљају биће кривичног дела у објективно-субјективном смислу, а које су утврђене са пуном извесношћу, не само са вероватноћом, могу представљати у квалитативном смислу основ за доношење осуђујуће пресуде. У конкретном случају, у погледу окривљене Мишке Славић, суд налази да одлучне чињенице нису доказане са пуном извесношћу, а у сумњи повољније за окривљеног - пише, између осталог у образложењу.

Суд је стао на становишту да је Мишка Славић, без обзира што је била помоћница директорке, поступала као физичко лице, а базирајући се на чињеници да она није била задужена робом, већ да је робно задужење имала тадашња пословођа Хелга Л.

Апелациони суд је упутио првостепени суд и на наводе жалбе одбране на исказ сведокиње Хелге, и након новог поступка истинитост исказа ове сведокиње доведео у сумњу, јер њене тврдње нису подупрте других доказима.

- Посебну сенку на исказ сведокиње Хелге Л. баца управо ова околност да ни након што су њене радње откривене, она није фирми ставила на располагање документацију коју је имала (свеске), шта више, свеске је хтела да сакрије... Имајући у виду природу незаконитог рада Хелге Л. тј. уношење туђе робе у објекат и стављање других шифри на ту робу, као и чињеницу да је она била робно задужена, суд ове писмене доказе цени тако да они немају доказну снагу у том правцу да је управо овом гратис робом надомештен дуг окривљене, већ да је овом гратис робом надомештаван мањак настао крађама потрошача или мањак настао у вези са незаконитим радом управо Хелге Л. - пише у образложењу пресуде и додаје да је држећи ових параметара суд нашао да је исказ сведокиње Хелге доведен у сумњу, а то "руши концепцију оптужног предлога и разбија мозаик доказа на које се позвао заступник јавне тужбе у завршној речи".

Дакле, тужилаштво није доказало да је код окривљене Мишка Славић постојала свест да злоупотребљава положај помоћника директора, нити да поступа као одговорно лице приликом узимања робе на одложено плаћање, нити да злоупотребом прибавља себи противправну имовинску корист. тј. корист на коју нема право. Значи, како није доказано да је окривљена предузела радњу извршења кривичног дела за које се терети, утолико више није доказано да је она имала свест и вољу да кривично дело на штету оштећеног изврши.

На крају судиница подсећа даје доношењем новог ЗКП-а напуштено начело материјалне истине, тако да је тужилац, као носилац терета доказивања, дужан да увери суд у извесност навода оптужбе, а у противном суд поступа ин фаворем дефенсионис и пресуђује у корист окривљеног.

Тиме је закључен случај помоћнице директорке "Грандпрома". За разлику од ње, шефица Хелга Л. је осуђена на условну казну и изгубила је посао, а против три продавачице - Биљане Р, Татјане Н. и Петре Н. - фирма је повукла кривичне пријаве након што су саме дале отказе.

Жељко Бодрожић и Мирослав Панић

 

eu

Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

фебруар 15, 2020 410

НАШИ СМО - Контузија

Избори само што нису, а осим што се зна победник, све друго је на нивоу одлуке најутицајнијег дела опозиције о бојкоту. Конфузно, ризично и без јасне перспективе. И док се још не зна, а све више слути да би бојкот могао остати само неуспели покушај који би…
феб 08, 2020 583

НАШИ СМО - Печалбари

Две трећине Срба живи у стресу... Остали су у иностранству! Ове две реченице са друштвених мрежа би требало да звуче духовито, шаљиво, баш као и у милион других случајева када сами себе исмевамо, збијамо шале на свој рачун, а склони смо вицевима у којима се спрдамо са стварношћу у којој живимо,…
феб 01, 2020 739

НАШИ СМО - Апокалипса

Боље је ономе што “незна” него ономе што “не зна”. Ово прочитах негде пре неколико дана и та тврдња, може се ставити у раван са оним “благо глувима”, или “благо глупима”. Нажалост, дошла су времена када је за миран живот и очување личног нервног система изгледа добро што мање знати, чути или…
јан 25, 2020 714

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом здрављу убеђени да ће им разне маске преко…
јан 18, 2020 1129

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са представником ЦЕСИД-а да је “та одлука у…

Репортажа

феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…
феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…

Грми Ло

феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"