fbpx

АЛЕКСАНДАР ПАНТЕЛИЋ ПАНТО - Спојио рокенрол и духовност

На текстове оца Арсенија Јовановића лознички рок музичар Александар Пантелић Панто направио је две песме, најпре “Најстрашнија помисао”, а недавно и “Боже”, за обе је урадио музику и аранжман. Сматрам да је и данас могуће свирати и стварати квалитетну музику, ако је  нешто квалитетно мислим да ће људи обратити пажњу на то па ће на њих можда и утицати позитивно

На први поглед можда рокенрол и духовност, односно православље, немају везе, али да то није тачно показао је Александар Пантелић Панто, оснивач, певач, текстописац, композитор и фронтмен лозничког култног рок бенда “Зид плача”. На текстове оца Арсенија Јовановића, аутора књиге “Бог и рокенрол”, он је направио две песме, најпре “Најстрашнија помисао”, а недавно и “Боже”, за обе је урадио музику и аранжман, а могу се чути на Јутјубу.

Док је прву, урађену као баладу отпевао уз гитару, друга је нешто бржа и звучи рокерскије, онако како су они који прате Пантин дугогодишњи рад и навикли од њега. Како каже, овим песмама желео је да укаже да постоји и нека друга врста музике осим оне која је данас најзаступљенија и да је могуће стварати “музику душе”.

- Подстакнут текстовима оца Арсенија, урадио сам ове песме и стало ми је да се чују, да допру до што више људи. Ово је покушај да спојим православље са рокенролом који свакако има места у култури. Његови текстови су ме дотакли, пронашао сам се у њима, а за та два сам добио инспирацију, пронашао сам у томе на неки начин неку своју прошлост и зато сам их компоновао на свој начин. Нашао сам неке сличности између њега и себе, његов животопис ми је близак, јер сам увек свим срцем био у роренролу и живео тим животом. За компоновање ове две песме добио сам сагласност оца Арсенија који је био одушевљен када их је чуо. Реакције на ове песме су одличне, на овај начин то сигурно нико није радио у Лозници, али ни много шире. Сматрам да је и данас могуће свирати и стварати квалитетну музику, без обзира на то што делује да нису ни време ни клима за тако нешто. Ако је нешто квалитетно, мислим да ће људи обратити пажњу на то па ће на њих можда и утицати позитивно. Немам тренутно визују да ћу направити албум оваквих песама, отац Арсеније има много текстова и све зависи од моје инспирације - објашњава Панто за ЛН.

Како каже, отац Арсеније је веома поштован, “вансеријски је беседник”, харизматична личност и част му је што  га познаје и учествује у програмима које он приређује. Незаобилазан део приче са Пантом је Зид плача. Како каже, они увек “нешто раде” само што нису концетртно активни. Бенд има неких десетак нових песама па је могуће да ускоро уследи и нов албум на радост поштовалаца њиховог рада. У плану је неки  краћи концерт у пригодном простору да се “огласе”, подсете на старе и представе и неке нове песме које је створио овај рокенрол трио.

- У музику сам ушао из љубави, не због пара као што је данас, углавном, мотив. Ово што радим волим, треба разликовати занатски део музике од уметничког, а стваралаштво је већ други, много виши ниво. Важно је да човек воли оно што ради, да доноси добру, позитивну енергију, а музика је одличан начин за тако нешто - каже Панто који је непоколебљиво на путу рок музике и који је својим ауторским радом сада нашао начин да је споји и са духовношћу.

Отац Арсеније Јовановић се налази у Манастиру “Светих апостола Петра и Павла” познатијем као “Рибница” код Мионице. Пре него што се замонашио, завршио је стоматологију, живео је седам година у Њујорку, у младости се дружио са члановима рок бендова “Екатарина Велика”, “Идоли”, “Електрични оргазам” и био велики љубитељ рокенрола и пријатељ Милана Младеновића. Аутор је књиге “Бог и рокенрол”. 

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ВЕЧЕРАС У БЕОГРАДУ - Изложба слика, цртежа и фотографија

Сликар Драган Бартула представиће се вечерас у Београду на заједничкој изложби „Слике – цртежи - фотографије“, на којој ће бити изложена и дела сликара Момчила Моме Антоновића и фотографа Рајка Каришића.

Поставку ће у седам сати отворити историчар уметности Душан Миловановић у галерији Куће Ђуре Јакшића, у Скадарској улици, а посетиоци је могу погледати до 3. октобра.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ОД ДАНАС У МЛАДЕНОВЦУ - Изложба слика Миће Поповића

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

У ГОДИНИ ЈУБИЛЕЈА КУД „КАРАЏИЋ“ - Уписују младе глумце

Основци и средњошколци заинтересовани за школу глуме, могу се пријавити на аудицију коју ће 1. и 2. октобра организовати позориште КУД „Караџић“.

Школа глуме састоји се из интезивног рада на сценском покрету, дикцији, техници гласа, сценским борбама и глуми, а на крају сваког триместра се полаже завршни испит у виду колажног перформанса или представе. У случају да полазник задовољава опште критеријуме, прелази у идући степен.

- Школу глуме водиће дипломирани глумац Борислав Матовић и она за циљ има да поред образовног и културног, допринесе социјалном и друштвеном развоју полазника, те да кроз вежбе ослобађања и реласакције створи самопоуздање и сигурност код младих. Током наставе, полазници ће имати прилику да буду део перформанаса, вођења програма и представа у склопу нашег позоришта – поручују из КУД „Караџић“.

Оба дана аудиција ће бити одржана од шест увече у просторијама Вуковог дома културе, а кандидати треба да припреме рецитацију, или имитацију по свом избору.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

У ТРШИЋУ - Одржано „Слово на Вуковом прагу“

НАШИ СМО - Година

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ОД ДАНАС У МЛАДЕНОВЦУ - Изложба слика Миће Поповића

Седамнаест слика, два цртежа и осамнаест графика Миће Поповића из Сталне поставке у Лозници биће од данас изложене у галерији „Фоаје“ у Младеновцу.

Отварање изложбе је у седам увече, а посетиоци младеновачке галерије моћи ће да виде поставку до 10. октобра, потврдили су из Центра за културу „Вук Караџић“, који се, иначе, стара о Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић.

С.П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

У ТРШИЋУ - Одржано „Слово на Вуковом прагу“

Чланови књижевног клуба КУД „Караџић“, двадесету годину заредом, организовали су данас у Тршићу песничку манифестацију „Слово на Вуковом прагу“, посвећену Вуку Караџићу, а овај пут и 170. годишњици постојања Друштва.

Јубиларни сусрет песника Јадра прилагођен је тренутној епидемиолошкој ситуацији, па су са ове песничке светковине изостали аутори из Семберије, који су били чести гости родног села реформатора српског језика. Књижевник Љубомир Ћорилић подсетио је да је овај програм деценију и по организован као део београдске манифестације Међународни сусрети писаца, а да су Тршић посећивали писци из целог света.

- Многи су тих година волели да дођу баш у Тршић, како би се додатно упознали са делом славног Вука Караџића. Било је то добро и за Тршић и за промоцију нашег града, али и стваралаца из нашег краја. Тако је било петнаест година, а онда је због материјалних оскудица то прекинуто и нисмо више били у могућности да их угостимо два или три дана у нашем граду, колико је трајала манифестација. Зато смо и програм са међународног пресловили на Сусрет писаца Јадра. Ове године нас је снашла и пандемија коронавируса па смо се и ми томе прилагодили и нема нас у већем броју. Нама је циљ да одржимо традицију окупљана у част нашег великана, макар и на овако скроман начин – рекао је Љубомир Чорилић и изразио наду да ће млађи ствараоци наставити ту праксу како би се одржало памћење на дело знаменитог Јадранина.

О Вуку је говорила Ана Чугуровић, кустоскиња Центра за културу „Вук Караџић“, који се стара о знаменитом месту и спомен-кући поред Жеравије, а, по старом обичају, песници су пре уласка у њу, уместо улазнице казивали стихове својих песама.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Година

КЈП “НАШ ДОМ” - Азил стално пун напуштених паса

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

У ЧОКЕШИНИ - Два века манастира

Манастир Чокешина обележио је данас два века постојања и своју крсну славу Рођење Пресвете Богородице, Малу Госпојину. Литургију је служио владика Лаврентије у присуству свештеника Шабачке епархије, бројних верника из Јадра и Подриња, као и гостију из Шапца, Београда и других места Србије.

Владика Лаврентије поручио је да Чокешина никада није „седела беспослена“ и да је „у свакој епохи била видљива, као и њен рад.

- Ова светиња два века заклања и штити душе своје деце од сваког зла, као квочка пилиће и као свака мајка своје дете. Част ми је припала да служим литургију на овом месту. Када би ово камење могло да проговори и исприча ко је све по њему газио пре нас, колико је овде крви проливено за време ослободилачких ратова, од Турака па до наших дана, ми то не бисмо могли прихватити у своје схватање. Овде смо међу чокешинским мученицима, а манастир је и подигнут у спомен предака и јунака изгинулих у свим протеклим ратовима за слободу и нашу веру – рекао је владика Лаврентије.

У име градске управе, славу манастиру, игуманији Ани и њеном сестринству, као и свим верницима, честитао је Љубинко Ђокић, помоћник градоначелника Лознице. Он је подсетио да је Манастир Чокешина подигнут пре 200 година као задужбина кнеза Милоша, а да је пре три године обележено и седам векова Манастрира Троноша.

- Прошле године смо обележили и осам векова самосталности српске цркве, а на овом месту, 16 година пре градње манастира, 1804. десио се Бој на Чокешини, где су српски борци извојевали победу коју нису видели. Више од три стотине њих је изгубило живот, а Леополд Ранке, немачки историчар, ово место је назвао српским Термопилима. Манастир је бомбардован 1941. године, непријатељ је разносио реликвије, али је он 1962. обновљен. Сви манастири и наше цркве нам показују да достојанство треба да буде путоказ каква Србије треба да буде јер народ који не поштује претке, не мисли добро потомцима. Град има добру сарадњу са црквама и у оквиру буџета помаже њихову изградњу, обнову и одржавање као и све верске манифестације – казао је Ђокић.

За све госте уприличен је и славски ручак, уз поштовање предложених превентивних мера за заштиту од ширења заразе вирусом ковид-19.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ОПШТА БОЛНИЦА И ДОМ ЗДРАВЉА - Четири нове упале плућа

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, ШАБАЦ – Новозаражени у Љубовији

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ДАНАС У ТРШИЋУ - Сабор писаца на Вуковом прагу

Песничка манифестација „Слово на Вуковом прагу“, биће одржана данас (26.септембар) у Тршићу, испред спомен-куће Вука Караџића. Двадесету годину за редом окупиће се песници, овај пут само аутори из Јадра, чланови књижевног клуба КУД „Караџић“, јер због епидемиолошке ситуације није упућен позив колегама из Семберије, који су такође били чести гости Вуковог завичаја.

Окупљање је тачно у подне, а по старом обичају нико од песника неће прећи преко прага Вукове куће док претходно не изговори стихове неке од својих песама.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ОТВОРЕН САЈАМ МЕДА У ЛОЗНИЦИ – Киша смањила број излагача

КЈП “НАШ ДОМ” - Азил стално пун напуштених паса

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ЗАВРШЕН 87. ВУКОВ САБОР - Вуков је завичај - српски језик

Завршном свечаношћу у Тршићу данас је затворен вишедневни програм 87. Вуковог сабора, манифестације посвећене Вуку Стефановићу Караџићу. У амфитеатру на саборишту, поштоваоце Вуковог дела поздравио је градоначелник Видоје Петровић, а саборску беседу одржао је књижевник Јанко Вујиновић. Изведена је и позоришна представа „Доситејев пут знања“, у част Доситеја Обрадовића, којем је посвећен део саборских програма

Вишедновно саборовање у част Вука Караџића завршено је данас у Тршићу, а пре завршне свечаности на саборишту у Научно-образовно-културном центру који носи Вуково име отворена је изложба „Доситејев пут знања“, којом је представљена Задужбина „Доситеј Обрадовић“ из Београда. Уз подизање саборске заставе, Мокрањчеву „Химну Вуку“ отпевала је група певача КУД „Караџић“, а поздравну реч посетиоцима 87. Вуковог сабора упутио је градоначелник Видоје Петровић.

- Ретке су манифестације које у следу времена дугом скоро девет деценија на тако аутентичном и знаменитом месту окупљају најинтелектуалнији слој једног доба, али и људе из народа. Овде, и са овог места, у Вуковим данима, поред државника, шефова влада, академика и духовника, престижних редитеља и глумаца, оглашавали су се најпознатији писци као што су нобеловац Иво Андрић, Добрица Ћосић, Васко Попа, Десанка Максимовић, Антоније Исаковић, Бранко Ћопић и још више, како из земље, тако и иностранства. Сви су, на Вуковој платформи језика, дајући му научни значај, раширили мит о организованом знању које се у сваком друштву бори да се не пробуди тама. Вук је знао да је знање моћ, али је истовремено сматрао да незнање и нерад, на жалост, не значе „немоћ“. Напротив, говорио је да је „живот кратак, али да његов траг уме дуго трајати“. Са овог места простире се смели наум Вука Караџића о знању. Знање је понајпре у људима и језику, а потом у школама. Наука је у књигама и личном самосталном раду на стицању знања из књига, сматрао је наш реформатор – рекао је Петровић.

Он је поручио да је Вуков „Рјечник“ најзначајнија српска књига у новијој историји и да се она „чита  модернистички и као књижевно дело јер је то прича о самом народу“. 

- Свесни, да је заборав највећи непријатељ напретка прилазимо стварању историјског архива Јадра, затим Иновационог центра за младе, дакле, нове Велике школе, према идејама и Доситеја и Вука. Узори, попут Научно-образовног центра који смо подигли пре три године, опет  нас инспиришу, јер сами не можемо доћи на нека места. Вуков сабор у Тршићу је зато наш велики празник. Место где, упркос свакој пошасти или кризи,  увек радо долазимо. Зато нам Вук даје и враћа – поручио је градоначелник.

Саборску беседу изговорио је књижевник Јанко Вујиновић, пореклом из Вуковог завичаја, који је рекао да се свака реч изговорена са тог места, одакле је Вук потекао, „удваја и утраја, далеко одјекујући и све јасније чује, важе, пресеца и одмерава!“

 - Одзвања преко ових удолина и брежја, па је, уверени смо, чујна и у свим крајевима где се Вуков језик збори. А ти данас зашестари по овој балканској ветрометини и видећеш која су то пространства где се говори језик који нам је, понекад помислим, незаслужено дат. Уступљен на чување и обделавање, као јединствени језички виноград. Како ли га ми то чувамо? Чини се да одавно већ свако закида лојзе тог виногорја? Језик није алајбегова слама. Језик је наша ужа и шира отаџбина. Мајчевина и очевина. Дедовина и пра-прађедовина. На језику наученом у овим питомим забрежјима и дољама говорило се на кућном прагу, у Брадићу, одавде, преко Крста, сат и по лаганог мушког `ода. Срећом па и усудним одређењем, боравило се и зборило овим језиком на књижевним, предавачким па и новинарским походима у Дортмунду и Сиднеју, Мостару и Берлину, Билећи и Темишвару, Охриду и Гдањску, Херцег-Новом, Лођу и Диселдорфу, Требињу и Луков-долу, Неготину, Варшави и Сарајеву, Познању и Бањалуци, на Шар-планини, Призрену и Никшићу. Немој ми ти Никшић заобилазити! Треб`о си од Никшића, и кренут! Али, пре свега и изнад свега глагољало се овим језиком у Троноши и Тршићу – казао је Вујиновић.

Он је истакао да наша вуковска реч нема границе „без обзира на то како тај језик тамо именују!“ - А језик, давно је речено, формира нашу свест. Иако је записао да се у Тршићу родио и узрастао те мисли да на свијету нема љепшега мјеста од Тршића, нити љепше земље од Србије, Вуков завичај је далеко шири од Јадра и Подриња, па и од Србије у ондашњим па и садашњим границама. Вуков је завичај – српски језик. Свугде где се кретао и сакупљао грађу за своје драгоцене књиге. Посебно за Рјечник, јер пре Вуковог дела та област бејаше необделана, запарложена њива – рекао је у својој беседи признати књижевник и додао да је Вуково дело несамерљиво и непоновљиво.

Још је рекaо да је немерљиво Вуково и Доситејево дело за излазак Србије „на европску сцену, или, такорећи, повратак на њу после средњег века“ и поред тога што то данас неки желе да оспоре и умање. 

- Увек је било оних који све поричу. Негирају. Ричу, поричу и самопоричу. Дух самопорицања је, изгледа, трајан. Интензитет се мења, али је увек ту, тињајући. Последњи месец-два као да поприма обрисе пандемије. Мало нам ковид па би и они да мало заковиде! Самопорицатељи су, поштујући налог налогодаваца да Вуков народ треба прошлост што више да поборави и заметне, покушали ђачку лектиру очистити таквих садржаја. Просто, као да метлом помету. Метла је у њиховој, али држалица у руци далеко од Србије. На ред је дошла најостваренија збирка Десанке Максимовић – Тражим помиловање. Само захваљујући побуни књижевно-читалачке јавности, ова бисер-књига остаде у гимназијском програму... Њима, сем Десанке, сметају још многи – Његош, Кочић, па и Десница! Посебно Десница, као писац једног од најостваренијих српских романа 20. века, не само због етничке припадности (Срб, па још и племић) већ и зарад широких далматинско-крајишких земаља на којима је деловао, а одакле је пре четврт-века успешно протерана-проћерана већина његових сународника... Уверен сам да је овдашњој већини част што припада изагнаном народу, а не оном који некога изгони са огњишта. Самопорицатељи ових недеља као из осињега гнезда сипају отрове што се, ето, усред стоног Белог града подиже споменик Стефану Немањи. И што је виши од 20 метара. Они би га, некако, под земљу.  Негатори би дали све што није њихово, поделили и распарчали. Они се и доказују, поричући – поручио је беседник.

Пред саборском публиком потом је изведена представа „Доситеј у Србији“, настала по тексту Милована Витезовића, у режији Марка Станића, а играли су глумци Александар Срећковић Кубура, Ненад Ћирић, Иван Јевтовић, Небојша Љубишић и Јоаким Тасић, уз пратњу вокалног ансамбла „Ноктурно“.

С. Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ЕД ЛОЗНИЦА – Шест сати без струје

ФУТСАЛ: ДРУГА ЛИГА - Спремни за јуриш на врх

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

ОТВОРЕН КОНКУРС - Шанса за младе песнике

ОШ „14. октобар“ у Драгинцу и Град Лозница упутили су позив основцима из Србије, Црне Горе и Републике Српске да до 5. октобра пошаљу своје радова за учешће на 35. литерарном конкурсу „Дани дечје поезије и прозе“.

Овај конкурс се организује у знак сећања на страдање цивила у Драгинцу у Другом светском рату. Учесници треба да пошаљу оригиналне, до сада необјављене радове, са називом песме или приче, потписане пуним именом и презименом ученика, његовом адресом и телефонским бројем школе коју похађа.

Програмски одбор манифестације саопштио је да ће жири доделити прве три награде за најбољу песму и причу, као и похвале за десет аутора и најуспешнијих школа чији ученици буду учествовали на конкурсу.

Радове треба послати на адресу ОШ „14. октобар“, 15311 Драгинац са назнаком „Дани дечје поезије и прозе“, а све неопходне, додатне информације могу се добити и путем телефона 015/ 854-042 или 854-112.

Због епидемиолошке ситуације и забране окупљања и организовања приредби и манифестација, награде ће свим награђеним ученицима бити послате на кућну адресу.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

СУБНОР ЛОЗНИЦЕ - Обележена 76. годишњица ослобођења

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, ШАБАЦ – Још четворо инфицирано

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НА САБОРОВАЊУ У ТРШИЋУ – Одржан округли сто у част Миодрагу Матицком

Међународни славистички центар представљен је јуче у Тршићу, а повод је било пола века његовог постојања.

Поред овог скупа, организованог у оквиру саборских дана, у Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић“, одржан је и округли сто „Др Миодраг Матицки и Вуковска упоришта“, посвећен недавно преминулом Миодрагу Матицком, дугогодишњем председнику Скупштине Вукове задужбине и једном од редовних посетилаца и учесника у програмима Вуковог сабора. О њему је говорио др Бошко Сувајџић, председник Управног одбора Вукове задужбине, који је истакао да су важне тачке у деловању Матицког биле и Вуков сабор, Вуков Тршић и град Лозница, у које је улагао много љубави, труда и енергије.

- Својим животом и делом остварио је изузетно плодну научну биографију. Представљао је несвакидашњу појаву у нашој науци и културном животу. Као један од најуспешнијих директора Института за књижевност и уметност у Београду (1977–2006) у великој мери је допринео јачању угледа и репутације ове престижне научне институције – рекао је Сувајџић.

Он је подсетио да се у низу друштвених ангажмана издваја допринос Матицког у раду најзначајнијих националних културних установа, од Матице српске, где је био вишегодишњи члан Књижевног одељења и Управног одбора, а од 2012. године у два мандата и њен потпредседник, до Вукове задужбине у Београду, где је од 1995. до 2007. године био председник Управног одбора, а од 2008. до смрти председник Скупштине.

- На Вуковом трагу, Матицки је, својим свестраним научним и књижевним делом, као и свеукупним друштвеним и интелектуалним ангажманом, показао да је могуће баштинити традицију у контексту епохе, али и тумачити епоху са становишта иновативности традиције. Као истински и прави вуковац, целога живота је делао са уверењем да највећу задужбину представљају људи посвећени своме народу и његовој култури. Том уверењу је несебично посветио свој живот. До краја живота је радио на пословима Вукове задужбине, спремао је округли сто посвећен Вуковом језикотворству и за овај Вуков сабор. Недостајаће нам онај зрели, мудри, учени Матицки кога ћемо помињати у свим нашим садашњим и будућим пословима, за које нам је управо он дао снаге и ударио темеље – поручио је Сувајџић.

Миодраг Матицки је рођен 1. новембра 1940. године у Великом Средишту код Вршца. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1963, магистрирао 1965. и докторирао 1972. године. У плодном научном раду, објавио је десетак научних монографија и низ приређених капиталних научних и критичких издања. Посебно се издвајају књиге посвећене Вуковом језикотворству и приповедачком умећу (Вукове народне приповетке и Вукове мале приче). Био је покретач и главни и одговорни уредник годишњака Даница (1994–2020) руководећи се идејом о потреби, па и о неопходности стварања једне савремене „националне читанке“, упућене широком кругу читалачке публике. Од 1964. Матицки је објављивао песме, приповетке и романе, остваривши завидан књижевни опус. Преминуо је 7. јула ове године.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

У ТРШИЋУ – Завршна свечаност Вуковог сабора

НАШИ СМО - 'Леба и масти

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

септембар 26, 2020 583

НАШИ СМО - Година

Јуче је био први 25. септембар после прошлогодињег који је у нашем малом колективу оставио белег какав остаје само после одласка некога ко ти много значи, ко чини део духа твоје екипе, без кога више ништа није исто нити може бити икада. Датум који остаје као…
сеп 19, 2020 829

НАШИ СМО - 'Леба и масти

Каже народ - “свакоме је његова мука највећа”, а народ не греши. Загледани у своје новчанике и тањире себично мислимо да је нама најгоре, али није. Знате оно “И богати плачу, зар не?”, потврдило се ових дана и “дубоко” ме гануло. Скоро да сам поцрвенео због свог и нашег себичлука, само мислимо на…
сеп 12, 2020 260

НАШИ СМО - Лекција

Седмицу за нама обележила су два догађаја током викенда. Један у Вашингтону, други у Њујорку. Нисмо успели да докучимо шта се заправо догодило у Вашингтону у петак, шта је председник Србије потписао на шта смо се обавезали и колико ће све то да нас кошта, а већ у недељу догодио се пех Новаку…
сеп 05, 2020 309

НАШИ СМО - Свитање

Турбулентне године и деценије у Црној Гори од недеље би требало да буду део прошлости у тој држави - бар тако су се понадали многи у слављеничкој ноћи. У недељу је на изборима изгласано поверење опозицији и, неки би рекли, стекао услов да се први стих незваничне црногорске химне “Још не свиће рујна…
авг 29, 2020 839

НАШИ СМО - Обична прича

Препричаћу вам један догађај чији сам била сведок, готово неми посматрач. Прича почиње у чекаоници у којој сам само пратња. Ништа посебно, ни гужва није велика, људи улазе и излазе, зачудо - сви носе маске. Лево од мене седи човек и чита “Курир”, то сам касније, посредно, открила. Поред њега младић…

Репортажа

сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…
јул 19, 2020

ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ - Пре 110 година Лозничани дочекали први воз

Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра,…

Грми Ло

сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"