fbpx

ЗБОГ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ СТАРОГ МОСТА - Отежано пословање у Малом Зворнику

Због радова на Мосту краља Александра Првог Карађорђевића на Дрини између Малог Зворника и Зворника, знатно је отежано пословање у радњама које се налазе у његовој близини. Мост би могао бити ускоро отворен за пешаке, што је најављивано и за крај прошле године, али да ли ће се то и десити, одлучиће надлежни за његову реконструкцију

О овом проблему било је речи на прошлонедељном састанку у Малом Зворнику који је локална самоуправа организовала на захтев привредника чије се радње налазе у близини граничног прелаза “Стари мост”, а који због његовог затварања трпе знатне губитке. Том састанку су присуствовали представници обе општине, као и извођача радова, а основно питање било је када ће мост бити отворен за пешаке. Председник малозворничке општине Зоран Јевтић потврдио је да је упутио молбу извођачима радова да се мост што пре отвори за прелаз пешака иако је уговором предвиђен 27. август као крајњи рок за завршетак реконструкције.

- Ми не можемо утицати на такве ствари, али општина ће размотрити могућност да ослободи предузетнике плаћања једног дела обавеза које имају, а за ђаке и пензионере ћемо и даље организовати бесплатан превоз до прелаза Каракај. Првобитно је било најављено да ће стари мост бити отворен за прелаз пешака до Нове године, али то се није десило и зато је незадовољство привредника сада појачано - рекао је Јевтић.

Градоначелник Зворника Зоран Стевановић је објаснио да се радови одвијају планираном динамиком и у складу са уговором, а да је забуну проузроковала ранија исхитрена најава да ће за пешаке мост бити отворен три месеца после почетка реконструкције.

- Међународни тендер је трајао 45 дана и изабран је једини заинтересовани извођач са којим је уговор потписан 30. јула 2019. године. Посао је започет 27. августа и рок за завршетак је годину дана. Уз разумевање грађана са обе стране Дрине и привредници су се надали да ће пре тог рока бити завршен део радова који ће омогућити људима да пешке прелазе мост. То није било могуће до сада спровести у дело. Надзорни орган тврди да све иде по плану и зато не смемо никога форсирати да ради нешто што би угрозило безбедност. Сада је тешко планирати и рећи када ће и да ли ће мост моћи да користе пешаци и док реконструкција буде још трајала - објаснио је он.

Мирослав Лазаревић, директор “Еникон градње”, фирме која је задужена за радове на старом мосту, истакао је да је на доњем појасу остало још десет одсто радова, после којих би мост отворили за пешачки саобраћај. Да би се завршио тај посао, потребно је још три недеље лепог времена, истакао је уз објашњење да је у међувремену било измена пројекта што је такође утицало на ток послова.

- Планирали смо да убрзамо радове у доњем појасу моста, али време  нам то не дозвољава. Технички ћемо довести мост у стање да се преко њега хода, али надлежни морају одлучити да ли ће то допустити - казао је Лазаревић.

Привредници истичу да су били спремни на то да три месеца отежано послују, али све то је условило и отпуштање једног броја радника, док су потешкоће у пословању све веће. Они наводе потраживања банака и Управе прихода као само једне од њих.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

КАРАТЕ: ''ГРАН-ПРИ КРОАЦИЈА 2020'' – Бронза Василићу

НА ЗВОРНИЧКОМ ЈЕЗЕРУ – Часни крст Марковићу

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

РАСПИСАН КОНКУРС ЗА КУПОВИНУ ТРАКТОРА - Пола плаћа држава

Према статистичким подацима, у Србији има 400 хиљада двоосовинских трактора од којих је 90 одсто старије од 15 година. И поред државних подстицаја, за десет година пољопривредници су купили само 20 хиљада трактора чиме је обновљено тек пет одсто погонске пољопривредне механизације. Првог радног дана у овој години Управа за аграрна плаћања Министарства пољопривреде објавила је правилник и јавни позив за субвенције за набавку новог трактора снаге мотора до 60 киловата, са стандардним деловима, уређајима и опремом укључујући припадајућу тракторску кабину, који се први пут употребљава за извођење пољопривредних радова у примарној биљној и сточарској производњи. Понуда се односи на тракторе који су произведени, или се склапају у Србији.

Овај подстицај могу остварити власници регистрованих пољопривредних газдинстава и то: физичка лица, предузетници, привредна друштва, регистроване земљорадничке задруге које имају најмање пет чланова.

Поред ових општих услова, како се наводи у правилнику, неопходно је да у Регистру пољопривредних газдинстава буду уписане површине земљишта под производњом одговарајућих врста биљних култура и то: до пола хектара поврћа, воћа и цвећа у заштићеном простору, до 2 ха јагодичастог воћа, односно до 5 ха осталог воћа; до 2 ха винограда, до 3 ха поврћа на отвореном пољу; до 50 ха цвећа, колико и  ароматичног и лековитог биља, и до 2 ха житарица, индустријског и крмног биља.

У зависности од врсте сточарства, треба да има до највише 19 млечних крава или до 149 оваца и коза, 29 крмача, односно 99 товних свиња по турнусу, или до највише 3.999 бројлера по турнусу, 399 товних ћурки по турнусу.

У складу са уредбом којом се уређује расподела подстицаја у пољопривреди и руралном развоју, подстицаји се утврђују у износу од 50 одсто од вредности трактора умањене за износ средстава на име пореза на додату вредност, односно у износу од 65 одсто од ове вредности у подручју са отежаним условима рада у пољопривреди.

Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари за једну календарску годину је 800 хиљада динара.

Подстицајима се не надокнађују порези, укључујући и порез на додату вредност; царинске, увозне и остале административне таксе, трошкови банкарске провизије, осигурања и регистрације трактора, набавка прикључка за извожење радова.

ЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

РЕАГОВАЊЕ САВЕТА ЗА ШТАМПУ – Осуда најгрубљег кршења достојанства жртве

ПОСЛЕ СЛАВЉА - Обавезно очистите организам

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

ЈП “ТОПЛАНА” у 2020. - На реду је изградња радионице

Зима још није баш сасвим показала зубе, али су у лозничком ЈП “Топлана”, како кажу, спремни и за озбиљне температурне минусе. Захваљујући добрим летошњим припремама сезона протиче стабилно, без проблема, иако временске прилике на самом старту па и  током новембра нису ишле наруку предузећу због високих температура. Проблем је, каже директор Миодраг Дишић, у томе што су дневно имали два паљења и гашења система, у јутарњим и вечерњим часовима, што неповољно утиче јер је најлакше када опрема ради у пуном капацитету.

План пословања за ову годину је усвојен, а  што се тиче капиталних улагања највредније треба да буде изградња новог пословног објекта  радионице са пратећим садржајима поред нове топлане на Градилишту. За њега је потребно двадесет милиона динара.

- Овај објекат планиран је за 2019, али нисмо били у могућности да га урадимо. Имали смо два неуспела јавна позива прошле године, али се од инвестиције одустало јер је на први стигла једна неодговарајућа понуда, а други је објављен и из оправданих разлога заустављен у складу са процедуром.  Спремили смо се за најављени инвестициони пројекат државе и имамо готов пројекат уградње трећег котла са когенерацијом (комбинована производња електричне и топлотне енергије) на новој топлани. Тиме ћемо конкурисати за евентуална средства која држава буде предвидела за област енергетике и енергетске ефикасности. Бићемо укључени и у посао који град планира да уради са 50 милиона динара на одржавању стамбених објеката, улагању у фасаде зграда и повећања енергетске ефикасности. Ту је и суфинансирање даље уградње дељитеља, а лозничка топлана једна је од ретких која већ неколико година мери испоручену топлотну енергију и по томе наплаћује услугу - каже Дишић.

У лозничкој Општој болници биће изграђена котларница која ће бити предата на управљање “Топлани”. Он објашњава да то  захтева додатни посао и пријем одређеног броја запослених због специфичности рада те котларнице који је двадесетчетворочасовни. За нова прикључења на систем “Топлане” има интересовања инвеститора, заинтересовани су и они у  индустријској зони, а у предузећу кажу да су на располагању за договоре.  Грејна сезона 2019/20. седма је по истој цени,   локална самоуправа текућим субвенцијама покрива разлику до комерцијалне цене, а оне су за ову годину 14 милиона динара. Дишић каже да су град и “Топлана” на становишту да  економска ситуација још није таква да се може ићи са комерцијалном ценом грејања и да само њено повећање не би водило нигде.

Цена се неће мењати до почетка сезоне 2020/2021, каже директор и истиче да је проблем предузећа радна снага пошто је у последње четири године десет људи отишло у пензију.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Распродаја

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десет младих на јавном часу глуме

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА “БАЊА КОВИЉАЧА” - Време је за проширење капацитета

У Специјалној болници се надају да ће уз помоћ државе завршити реновирање виле “Босна”, за коју је комплетан пројекат већ урађен и добијене све дозволе и вилу “Ковиљача” за коју пројекат тек треба да се уради чиме се добија још око сто постеља. Такође, урађен је и пројекат за проширење велнес-центра и блатног купатила чиме ће се добити нових педесет постеља

Као и  последњих пет година и од самог почетка 2019. године у Специјалној болници за рехабилитацију „Бања Ковиљача“ забележен је већи је број пацијената и услуга у амбулантама, више дијагностичких процедура  као и услуга у велнес-центру „Ковиље“. Према речима прим. др Александра Јокића, в. д. директора ове установе, већ од раног пролећа наредне године све собе су резервисане а за најбоље апартмане су  две године унапред  уплаћени аванси.

- Надлежнима стално причамо да је сада право време за улагање, за проширење капацитета. Већ имамо готов пројекат за проширење велнес-центра где ће бити и смештајни капацитети и сауне, каде, све оно што модеран велнес треба да има. Без проширења не можемо даље, за Нову годину све кабине ће бити заузете од јутра до вечери што се никада није десило. Имамо велику потражњу а не можемо да примимо све оне који то желе - каже Јокић.

Како каже, чињеница да су за новогодишње празнике још у новембру сва места у болници и термини у велнес-центру били попуњени а улазница за дочек Нове године  у Кур-салону се тешко могла наћи, најбоље говори колико је пословање у 2019. години било успешно.

Велико интересовање укинуло попусте

Подсећа да су ранијих година за новогодишње празнике  у циљу привлачења гостију одобравани попусти најпре од 50 одсто, затим од 30 одсто, да би пре две године попусти  укинути.

- Прошле године цене за празнике су повећане за десет одсто, а  догодине ће бити још више јер не можемо да примимо све оне који желе да дођу у ово доба године. Последњих  пет година пословања свака је била успешнија од претходне, што је доказ да смо на правом путу. Још увек чекамо одговор пензионог фонда Аустрије код којег смо конкурисали да лечимо пацијенте који су њихови осигураници. На моје изненађење, за те намене у комерцијалном делу нисмо могли да издвојимо више од пет соба. Важно је да уђемо у ту причу јер ће то будућим генерацијама доносити много више посла а цена коју овај фонд плаћа је врло повољна - истиче Јокић.

Напомиње да и сада има доста гостију из Аустрије који се овде лече о свом трошку, али када би њихов фонд покривао трошкове рехабилитације, више новца би трошили за коришћење других садржаја. У ову установу долазе и пацијенти из Америке, Аустралије, Русије, а предност је што за исту услугу дају мање новца него што би то било у неким европским бањама.

- То је наша предност, имамо добар квалитет услуга и још увек ниску цену, између 50 до 60 евра на дан, а на западу је од 170 до 400 евра по дану. Не треба заборавити ни уговоре које већ четири године имамо са министарствима туризма Кантона Тузла и Републике Српске.  Повећао се и број људи који долазе из тих крајева а план нам је да привучемо и људе из Сарајева, Брчког  - истиче наш саговорник.

Потребна помоћ државе

Од укупно 420, 200 постеља је више од деценије уговорено са РФЗО а  осталих 220  су на слободном тржишту и ту се примају пацијенти који долазе да се лече о свом трошку.

За проширење капацитета потребна је и помоћ државе коју су, како каже, и до сада имали јер су надлежни схватили да је бањски туризам у успону у целом свету, али тренутно највише у Србији. Како каже Јокић, надају се да ће уз помоћ државе завршити реновирање виле “Босна”, за коју је комплетан пројекат већ урађен и добијене све дозволе и вилу “Ковиљача” за коју пројекат тек треба да се уради чиме се добија још око сто постеља. Такође, урађен је и пројекат за проширење велнес-центра и блатног купатила чиме ће се добити нових педесет постеља.

- Свако проширење капацитета повлачи и запошљавање већег броја радника. Задовољни смо и што се тиче кадрова, читамо у штампи да све више младих одлази у иностранство, код нас нема таквих случајева, девет наших сестара уписало је, не курс немачког да би отишли, већ вишу школу како би се усавршили и себи овде осигурали будућност - каже Јокић.

Добили „Оскар квалитета“

Ове године Специјална болница добила је и доста награда, а врхунац  је „Оскар квалитета“ за комплетан квалитет услуга које пружају у свих девет категорија. Оцењиван је сваки сегмент  рада тако да је то награда свих запослених. На другом месту се нашао аеродром „Никола Тесла“ што, како каже Јокић, довољно говори о квалитету њихових услуга. Добили су позив да следеће године, када се буде додељивала ова награда, одрже предавање и представе своја искуства како би и други могли да уче на њиховом примеру. Награда обавезује да се стално ради на очувању и подизању квалитета тако да се већ за наредну годину планира прелазак на нове стандарде.

- Поред улагања у проширење пословања и у квалитет услуга, треба улагати и у културне садржаје јер људи долазе овде не само да поправе своје здравље већ и да се опусте. Много смо добили реновирањем ресторана Кур-салон, у којем смо за шест месеци могли да чујемо концерте Београдске филхармоније, оперу, Филхармонију младих, балет - каже Јокић и додаје да не треба сметнути с ума да је задовољан гост најбоља реклама.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

У ЛОЗНИЦИ – Прва беба дечак

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

У ГРАДСКОЈ УПРАВИ – Одржана јавна седница о ’’Јадру’’

Јавна седница Комисије за јавни увид одржана је данас (13. јануар) у скупштинској сали у присуству представника локалне самоуправе, грађана  и правних лица која су за време трајања јавног увида поднела примедбе у писаном облику. Подносиоци примедби данас су чули одговоре обрађивача, да ли су оне прихваћене, делимично прихваћене, или одбијене, а у писаној форми одговори ће бити достављени и градској управи.

- Јавна седница Комисије за планове ресорног министарства  одржава се поводом Нацрта просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита ''Јадар''. У току јавног увида имали смо шест примедби које је обрађивач плана разматрао и сада даје одговоре. Грађани су врло заинтересовани и добиће усмени и писани одговор на сваку достављену примедбу и постављено питање. Када план добије потврдан став Комисије иде на усвајање у надлежно министарство – рекао је данас Владан Трипковић, начелник Одељења за урбанизам у градској управи Лознице.

Посетимо, прелиминарном границом Просторног плана подручја посебне намене за реализацију  пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита “Јадар” обухваћено је у целини или у делу 17 катастарских општина  Лознице као и у целини пет катастарских општина Крупња, укупне површине око 294 км2. На јавној презентацији одржаној пре око месец дана известици су рекли да се руда налази на дубини од 300 до 700 метара и преко одређених система обављаће се њена експлоатација, извлачење на површину и прерада. Отварање будућег рудника изискује измештање дела деонице планиране железничке пруге Ваљево–Лозница које је непоходно како би се избегао њен прелазак преко рудног тела. Дужина измештене трасе пруге је око девет километара, њен почетак је непосредно иза станице Драгинац,  иде долином Јадра и њених притока, обилази планирану депонију сувог отпада на потребном заштитном одстојању и формира нови правац за нову железничку станицу Јадар, у долини реке Корените, од које се одваја индустријски колосек за комплекс посебне намене. Следи и изградња нове саобраћајне везе, односно нове деонице државног пута Ваљево-Лозница у дужини од око 14 километара  као везе са деоницом Шабац-Лозница, односно будуће шире обилазнице.

Нацрт Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита “Јадар” и Извештај о стратешкој процени његовог утицаја на животну средину били су од 25. новембра до 24. децембра на јавном увиду. Иначе, lежишта литијум-бората светске класе до тада непознатог минерала јадарит (LiNaSiB3O7(OH)) компанија “Рио Тинто” открила је код Лознице 2004. Године.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ОПШТИНА ЉУБОВИЈА - Буџет развојни и социјални

КОД СТАРЕ ЦРКВЕ – Дочек Српске нове године

 

 

 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

ЈП “ТОПЛАНА”  - Топло за празнике

Као и претходних година,  ЈКП “Топлана” грејаће продужено за предстојеће новогодишње и божићне празнике.

Радијатори ће бити непрекидно топли током “најлуђе ноћи”, уторак на среду, као  и 1. јануара до поноћи, рекао је директор Миодраг Дишић. Грејање ће бити дуже и за божићне празнике. Радијатори се неће гасити  у понедељак, шести  на седми јануар, а на Божић ће грејање трајати до поноћи.

Иначе, испорука топлотне енергије је редовна, и из локалних котларница и са нове топлане, и ова грејна сезона до сада протиче у најбољем реду.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

У ЈЕЛАВУ – Крава отелила тројке

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

У ГРАДСКОЈ УПРАВИ  – Јавна седница о ‘’Јадру’’

Јавна седница Комисије за јавни увид биће одржана сутра, (13. јануар), са почетком у 11.00 часова, у великој сали Скупштине града Лознице. Физичка и представници правних лица која су у току трајања јавног увида поднела примедбе у писаном облику могу присуствовати седници и усмено их образложити. О свакој примедби обрађивач планског документа јавно износи свој став.

Посетимо, Нацрт просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита ''Јадар'' и Извештај о стратешкој процени његовог утицаја на животну средину били су  од 25. новембра до 24. децембра прошле године на јавном увиду. У скупштинској сали је 11. децембра одржана њихова јавна презентација на којој са заинтересовани грађани и представници институција сазнали више детаља  о овом планском документу. Обухват Просторног плана одређен је прелиминарно, у консултацији са ресорним министарством, а на основу координата истражног простора “Јадар” у складу са решењем за извођење геолошких истраживања. Прелиминарном границом Просторног плана подручја посебне намене за реализацију  пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита “Јадар” обухваћено је у целини или у делу 17 катастарских општина  Лознице: Липнички Шор, Липница, Руњани, Грнчара, Брадић, Брњац, Доње Недељице, Горње Недељице, Велико Село, Јаребице, Слатина, Драгинац, Симино Брдо, Коренита, Ступница, Шурице и Цикоте као и у целини пет катастарских општина Крупња: Костајник, Дворска, Церова, Красава и Брезовице, укупне површине око 294 км2.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НА ГОДИШЊЕМ КОНЦЕРТУ - КУД „Фрула“ у пуном сјају

ОПШТИНА КРУПАЊ - Изградња инфраструктуре приоритет

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАЦРТ ПЛАНА ДРЖАВНОГ ПУТА КРОЗ ЛОЗНИЦУ  – Од данас на јавном увиду

Нацрт плана детаљне регулације инфраструктурног коридора државног пута првог-Б реда број 26 на административној територији Града Лознице Одељење за планирање и изградњу ставило је од данас  (26. децембaр) на јавни увид сваког радног дана у згради Скупштине града Лознице.  Увид траје до 24. јануара, а јавна презентација и јавна расправа поводом Нацрта плана биће одржана десет дана раније, 14. јануара, у великој сали градске управе, у 11 часова.

Физичка и правна лица примедбе на Нацрт плана могу доставити у писаној форми градској управи Лознице, Одељењу за планирање и изградњу, закључно са 24. јануаром, док ће четири дана касније бити одржана јавна седница Комисије за планове у скупштинској сали. Физичка и правна лица која су током јавног увида поднела примедбе, односно мишљења у писаном облику, могу присуствовати јавној седници и усмено их образложити.

Изградња државног пута првог-Б реда Шабац-Лозница и Слепчевић-гранични прелаз Бадовинци требало би да допринесе бржем развоју локалних самоуправа које се непосредно везују за овај коридор, у првом реду њиховој саобраћајној и привредној интеграцији са коридором 10 и мрежом ауто-путева у Србији, односно Војводином и Босном и Херцеговином (Републиком Српском). Нацртом плана обухваћен је део територије града Лознице, у катастарским општинама Ново Село, Лешница, Јелав, Липнички Шор и Лозница.

Брза саобраћајница Шабац-Лозница имаће укупну дужину 54,58 километара, а дужина планираног пута кроз територију Лознице је 22,40 километара. Како је најављено, брза саобраћајница Шабац–Лозница требало би да буде завршена пре краја 2023. година.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

У СУСРЕТ ПРАЗНИЦИМА – Опрезно с петардама

ЛОЗНИЧКА ПРИВРЕДА И ИЗВОЗ - Деветсто евра по глави, али...

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ЈП “ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА” - Када ће бити замењена азбестна мрежа?

До краја осамдесетих година прошлог века при изградњи водоводних мрежа широм Србије најчешће су се  користиле азбестно-цементне цеви па је тако рађено и у Лозници.

Према речима Милана Раднића, директора лозничког “Водовода”, у водоводној мрежи има тридесетак километара азбестне мреже, она иде од градског прстена према Новом Селу, то је магистрални цевовод пречника 400 мм, а и по самом по граду има мањих делова који су од азбеста и они би требало да буду избачени из употребе.

- Сада се ради на пројектној документацији с обзиром на препоруку да се замени азбестно-цементни цевовод и то се финансира преко Канцеларије за управљање јавним улагањима, тако да то држава финансира. Вредност посла ће бити позната после израде пројектне документације, када ћемо знати више детаља. Иначе, наше азбестне цеви старе су више од три деценије и са унутрашње стране цевовода временом се створио каменац тако да су безбедне и вода нема додир са азбестом, али их треба заменити - каже он.

Раднић оцењује да ће то бити велики посао који ће потрајати јер до Новог Села има двадесетак километара, као и да је то веома значајна инвестиција за предузеће, град и, свакако, кориснике.

Подсетимо, у Лозници је водоводна мрежа дугачка 840 километара, на њу је инсталирано око 31.000 прикључака и око 92 одсто становништва има воду из градског водовода.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Обећања

ИЗ АЛСУ - На продају земљиште „Целулозе“

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

“МИЛЕ ПРОМ” ОБЕЛЕЖИО ЧЕТВРТ ВЕКА ПОСТОЈАЊА - Године развоја и успеха

Лознички трговински ланац “Миле пром” обележио је јуче (22. децембар) 25 година постојања и успешног рада. У присуству великог броја пословних пријатеља, сарадника и других гостију на пригодној свечаности приказан је филм о развојном путу овог предузећа, као и фабрици кондиторских производа “Нели” која је “изникла” из “Миле прома”. Најбољим радницима, као и запосленима са десет година стажа у овој фирми  уручене су захвалнице и пригодни поколони.

Иначе, “Миле пром” су 22. децембра 1994. године основали Тодор и син Митар Обрадовић и од тада се ова фирма непрестано развија и шири. Кренули су са једном продавницом, а сада их имају шест, од тога два мега маркета (на Лагатору и на Шабачком путу) и хипер маркет у кругу Компаније “Нели”. У саставу предузећа је и велепродаја, као и дистрибутивни центар пића за кафиће, ресторане, хотеле и друге велике купце.

Митар Обрадовић је 2007. године основао Компанију “Нели” за производњу кондитрорских производа. Кренули су са осам радника, пет производа и производњом од десет тона месечно. У протеклих 12 година производња је повећана неколико пута, а фабрика је опремљена најсавременијом опремом за производњу чоколаде. Прошле године у Кнез Михаиловој улици у Београду отворена је ''Чоколадна кућа'' ове компаније.

- Почели смо са осам радника, а сада их је три стотине. Производили смо стотину тона годишње, а сада 2.400 тона. Имали смо осам артикала, а сада их је 98 и не намеравамо да станемо. Планови су велики и желимо да се и даље ширимо и напредујемо. Продали смо комплетну производњу у три смене и немамо довољно чоколаде, колика је потражња. У наредних четири-пет месеци требало би да инсталирамо нову опрему, а то значи повећање производње, продор на нова тржишта, али и запошљавање нових радника - рекао је Обрадовић, поздрављајући присутне на свечаности.

Нагласио је да је у наредној години циљ повећање производње за 25 одсто, односно са 2.400 на три хиљаде тона годишње. Подсетио је и да “Нели” извози своје производе у земље у окружењу, али и у Ирак, Кину, Шпанију, Шведску, Румунију, Израел, Аустралију и друге земље.

В. Ст.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ЛОЗНИЧКА ПРИВРЕДА И ИЗВОЗ - Деветсто евра по глави, али...

ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА - Недовољно искоришћене могућности

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

јануар 18, 2020 323

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са…
јан 11, 2020 373

НАШИ СМО - Обећања

Време око Нове године вероватно је период када људи дају највише обећања, себи или другима. Тада се обично зарекнемо да од почетка нове више нећемо пушити, пити, лагати, варати, превише јести, смршати... (попунити по жељи) и слично. Или нам други обећавају, најчешће политичари, шта нас чека у…
дец 28, 2019 1083

НАШИ СМО - Гнездо

Дачић је понудио Вучићу да заједно иду на изборе и то је било сасвим очекивано. Инфериорност СПС-а у том односу видљива од самог почетка, ако изузмемо критичке изјаве Бранка Ружића, пре него што је постао министар, водила је управо ка овоме - да некада најмоћнија странка у држави сада стоји у реду…
дец 21, 2019 711

НАШИ СМО - Икебана

Слика коју често можемо видети на ТВ екранима када се обраћају политичари износећи најновије информације, објашњена или ставове странке којој припадају је она на којој иза њихових леђа стоји читава свита насмејаних или забринутих лица, партијских сабораца који су ту да попут сенке и живог зида…
дец 14, 2019 917

НАШИ СМО - Стварно никадa

Живот нема репризу, мада се већина нас понаша као да је има. Време је немогуће вратити, а ипак га трошимо бахато као да можемо дане и године премотати у рикверц. Цуре нам деценије неповратно, стиже будућност о којој, чини се, мало ко размишља, а утисак је да оне које који о томе мисле нико не узима…

Репортажа

јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…

Грми Ло

јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"