НОВИНЕ У УТВРЂИВАЊУ ПРОФЕСИОНАЛНИХ БОЛЕСТИ - Додато девет нових обољења

Нови Правилник о утврђивању професионалних болести на основу којих се добија инвалидска пензија предвиђа девет нових обољења као што су оштећење слуха изазвано буком, тровање талијумом, тетанус. Претходни  правилник донет је 2003. године и садржи листу од 56 професионалних обољења међу којима и обољења до којих долази у професијама које одумиру

Ради што прецизнијег утврђивања професионалних болести на основу којих се добија инвалидска пензија, недавно је израђен нови правилник који садржи листу од 65 болести уместо досадашњих 56 и она је усклађена са листом Међународне организације рада. Претходни правилник донет је 2003. године, а листа коју он садржи не само да има мали број обољења, већ је и застарела, јер на њој нема многих болести које  собом носе модерне професије као што је целодневни рад за рачунаром. Такође, на листи се налазе и обољења до којих долази у професијама које одумиру.

Правилник је завршен и упућен Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања из којег саопштавају да су новим правилником у делу који се односи на болести проузроковане хемијским дејством, додате три нове професионалне болести: тровање талијумом, затим, платином и осмијумом или њиховим једињењима.

У делу који утврђује болести проузроковане физичким дејством, листа је допуњена болестима: оштећење слуха изазвано буком и обољења изазвана вибрацијама које се преносе на руке или на цело тело. Међу болестима проузрокованим биолошким фактором унете су: тетанус и обољења проузрокована директним контактом са другим биолошким агенсима на раду за које постоје научни докази или докази из практичних искустава. Такође, у делу који се односи на болести плућа, унете су четири нове професионалне болести: пнеумокониозе узроковане нефиброзогеном прашином, односно влакнима, бисиноза плућа, канабиоза, багасоза, бронхијална астма и обољење горњих дисајних путева. Допуњени су и поједини постојећи описи послова и радних места на којима се појављује професионална болест, као и услови за признавање болести као професионалне.

Иначе, наша листа професионалних обољења много је краћа од европске. У Институту за медицину рада у Београду дијагностикује се само пет до седам случајева годишње а у Немачкој, на хиљаде.

Нови правилник о утврђивању порофесионалних болести  требало би ових дана да усвоји Влада Србије.

В. М.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

РУКОТВОРИНЕ РУСКИЊЕ ПАУЛИНЕ ТИТОВЕ - Сатенске руже из Санкт Петербурга

Њени цветни украси и бидермајери препуни су сјајних ружа, и, мада изгледају као праве,  оне не миришу, али и не вену, пошто су урађене од сатена. Вешто је сваку направила млада Рускиња Паулина Титова која је вишемилионски родни Санкт Петербург заменила Клупцима где живи последњих годину дана и прави цветне аранжмане, топаириј - дрво среће од цвећа и кафе, а ради и слике од зрна кафе. Како каже, ужива док ствара и сваки предмет је не само леп украс, него и уникат.

- Волим да правим ове предмете. За руже користим сатенске траке и лепак. Пре него што почнем да радим, знам шта желим и колико ружа је потребно да направим. У овом овде украсу има их 60, а сваку правим посебно и буде их у више боја. Правим бидермајере који су не само лепи, него и трајни као и разне украсе од таквих ружа за које ми треба око пет сати да их урадим. Сваки предмет је јединствен, а инспирације имам стално. Радим за кухињским столом, а користим и силиконски лепак, “пиштољ” за силикон и лоптице од стиропора. Правим и слике од кафе тако што урадим скицу, а онда лепим зрно по зрно кафе и по потреби додам и зрна белог пасуља. За ову сову требало ми је два дана рада - прича Титова док показује како настају неки од њених украса.

Мада је кратко у Србији, српски говори сасвим солидно, а у савладавању језика помаже јој другарица Анастасија Лазић која је пет година српска снајка и живи у Лозници. Иначе, њих две су из Санкт Петербурга, а упознале су се преко интернета и почеле да се друже тек пошто је Титова дошла у лознички крај. Паулина каже да је у Русији завршила уметничку школу, а радила је и као цвећарка па је те две ствари ујединиле у свом раду.  Дипломирала је на факултету туризма у Летонији, путовала по Европи, а онда решила да дође у овај део Србије. На сајту за некретнине сазнала је за продају куће у Клупцима, а пошто је видела много фотографија Лознице, одлучила је да јој нова адреса буде баш овде.

- Свиђа ми се Лозница, много више од Београда, ово је баш пријатан мали град који ми сасвим одговара јер нема гужве, мирно је и лепо, а Санкт Петербург има неколико милиона становника. Људи су веома пријатни, воле да се веселе, дружељубиви су, а храна је веома укусна. Комшије ме свакога дана зову на кафу, воле много да причају па ми то користи у учењу језика. Планирам овде да останем, а на лето треба да дођу и моји родитељи и млађи брат  који ће од септембра ићи у неку од лозничких средњих школа - каже млада Рускиња.

Намерава да у Лозници отвори  радњу за декор где би заинтересованима нудила своје радове и да јој Србија постане друга домовина. Кажу да је мештани питају откуд да је дошла баш у Лозницу, а она им одговара да је то оно што је желела и да је овде пронашла себе.

Шта Паулина ради, могу се уверити Лозничани на овогодишњем осмомартовском базару  где је свој штанд имала и Рускиња која  је из Санкт Петербурга донела свој таленат и сатенске руже које никада не вену.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ТАКО БЛИЗУ, А ТАКО ДАЛЕКО - Годинама без аутобуса до Бијељине

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НА 15. ГОДИШЊИЦУ МАРТОВСКОГ ПОГРОМА НАД СРБИМА НА КИМ – Деци из енкалава дарови из Лознице

Деци из српских енклава на Косову и Метохији јуче (17. март) је, на 15. годишњицу мартовског погрома над Србима, Марко Јовановић, одборник Скупштине града, уручио поклоне из Лознице. Дарове које су спремили Библиотека Вуковог завичаја, Туристичка организација града Лознице, Канцеларија за младе, Боксерски клуб Лозница, и више привредника Јовановић је уручио малишанима у Ораховцу и Великој Хочи. Поред ових места Јовановић је посетио и преостале Србе и монаштво у Призрену и околини, као и у Пећи, Пећкој патријаршији, Вучитрну, Ђаковици, Високим Дечанима и другим манастирима Косова и Метохије.

– Обрадовали смо малишане који живе у изузетно тешким условима, у непријатељском окружењу, па им овакве посете много значе да им покажу да нису заборављени. Они се, како су рекли, уздају у нашу државу и надају се најбољем – каже Јовановић подсећајући да је Град за новогодишње празнике обезбедио новчану помоћ за Србе са КиМ.

Н. Т.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

У БРАСИНИ УКЛАЊАЈУ ЦИСТЕРНЕ - Преточена лужина у исправне вагоне

Током протекле ноћи преточен је натријум-хидроскид (лужину) из три преврнуте цистерне које су у уторак поподне исклизнуле са шина на самом уласку у железничку станицу у Брасини. Данас је подигнута и четврта, а остала је још једна цистерна, која би до краја дана или сутра требало да буде враћена на колосек. Радницима железнице преостаје да наредних дана замене оштећене пружне прагове и шине, а саобраћај на овој деоници пруге Шабац-Мали Зворник, који је од уторка био у прекиду, данас је поново успостављен.

 

С.П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

У ДУХУ ТРАДИЦИЈЕ - Одржано малозворничко прело

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

УЗ ПОДРШКУ ЕУ  - Мобилни тим у служби Рома

Лозница је један од тридесет градова у Србији који је укључен у пројекат „Подршка ЕУ инклузији Рома - Оснаживање локалних заједница за инклузију Рома”,  у оквиру којег је формиран мобилни тим који ће обилазити најугроженија ромска насеља и сагледавати њихове проблеме. На основу прикупљених података биће сачињен и оперативни годишњи план

„Подршка Европске уније инклузији Рома“, назив је пројекта у којем учествује тридесет општина и градова у Србији међу којима је и Лозница с циљем унапређења и оснаживања локалних заједница за социјално укључивање Рома. Према речима Тање Глишић Матић, начелнице Одељења за друштвене делатности у градској управи у Лозници, скупштина је формирала координационо тело за инклузију Рома којим председава градоначелник Видоје Петровић, а формиран је и мобилни тим сачињен од стручњака из различитих области који  ће одлазити  у најугроженија ромска насеља, сагледавати  њихове проблеме и на крају сачињавати годишњи оперативни план. Чланови мобилног тима су: Радојка Станковић  и Роса Савић, представнице локалне самоуправе, Зоран Цветиновић, директор школе у Јадранској Лешници у којој има највише ромске деце, Славка Перић и Верица Швабић из Центра за социјални рад и Љиљана Ранковић из Дома здравља.  

- Мобилни тим треба да реагује у кризним ситуацијама, рецимо, у случајевима нередовног вакцинисања ромске деце. Идеја је да мобилни тим провери која су то деца, да организује њихов преглед и да она која су здрава, буду вакцинисана. Познато је да она нису прошла потпуну имунизацију, много мање су на тај начин заштићена зато што стално мењају адресе па их је тешко пронаћи. Такође, треба помоћи и ромским женама које су изузетно угрожене, рано постају мајке, рађају већи број деце, имају доста прекида трудноће а не долазе на редовне здравствене прегледе. Нажалост, најчешће долазе у позној фази - каже Тања Глишић Матић.

Она истиче, да је први циљ повећање броја деце и младих са завршеном основном и средњом школом, а да озбиљан проблем представља чињеница да после четвртог разреда 70 одсто ромске деце престаје са даљим школовањем. Веома је важна улога директора школа, јер ако се деси да неко дете одсуствује са наставе, мобилни тим ће на његов позив посетити породицу и утврдити шта представља проблем и како га решити.

- Кажемо да је незапосленост највећи проблем Рома, а то је последица тога што не завршавају школу, што су неквалификовани и као такви нису конкурентни на тржишту рада. Наша мисија је да они заврше основну и средњу школу, по могућности и факултете. Држава даје подстицајне мере, свако ромско дете које жели да упише факултет не полаже пријемни, има бесплатан дом, мензу, стипендију - каже Глишић Матић. 

У оквиру овог пројекта у току је и израда Локалног акционог плана (ЛАП) за Роме који ће бити завршен до краја идућег месеца у који су, како истиче начелница, укључени Роми из свих заједница у граду.

- За сваки корак смо их консултовали, дали су предлоге, указали на највеће проблеме. На основу њихових сугестија извојиле су се две теме и то, запошљавање и становање, а одмах за њима су здравље и образовање. Крајњи циљ овог пројекта је да се Роми у свим сегментима живота осећају равноправно - истиче она.  

Како каже, у Лозници према последњем попису живи 761 Ром, али има их 1500 који овде живе, а летњи период проводе у иностранству. На евиденцији Националне службе за запошљавање налази само њих шездесеторо иако ова служба даје низ подстицајних мера у којима они увек имају предност.

Градовима и општинама који имају успостављене мобилне тимове за инклузију Рома међу којима је и Лозница, ЕУ доделила је по аутомобил и лап топ, а од Сталне конференције градова и општина добили су техничку подршку за израду ЛАП и оперативног плана за Роме. Иначе, пројект се финансира по принципу пола-пола, дакле по изради оперативног

плана колико буде учешће локалне самоуправе толико ће дати и ЕУ.

Према речима Љубинка Ђокића, помоћника градоначелника, у локалној самоуправи у Лозници имају посебно одговоран однос према осетљивим групама па је, како каже, потпуно разумљиво што је Стална конференција градова и општина  потписала споразум са градом о учешћу у овом програму.

- Европска комисија је оцењујући примену националне стратегије према Ромима  закључила  да се од 2011. смањује проценат Рома који прекидају школовање, а стање се поправља и када је у питању њихова здравствена заштита  - наводи Ђокић.

В. М.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

У ДОЊОЈ ТРЕШНИЦИ - Школа добила библиотеку

У ОШ „Милош Гајић“ у Доњој Трешњици, данас је отворена школска библиотека, која је прикупљена на основу иницијативе Браниславе Живановић, наставнице дефектолошкиња у ОШ „Душан Дулагић“ у Београду. Она је једна од 69 најбољих предавача Србије, а ову титулу 2016. године доделило је Удружења Живојин Мишић. Ово удружење последњих шест година награђује најбоље предаваче а племенита иницијатива Браниславе Живановић да се обезбеде школске библиотеке за школе које их немају добила је високу оцену.

- Бранислава је током свог рада увела низ новина у рад са децом са сметњама у развоју и стално проналази нове методолошке приступе у раду са својим ученицима. Најбољи предавачи Србије су њену иницијативу подржали и за кратко време сакупили око 200 књига које су поклонили нашој школи. Пре деценију и по смо гледали оне „неспретне“ рекламе које су говориле – књиге су поново у моди, и почели су да их деле уз дневне новине. Тада сам рекао, као и сада што говорим да књига никада није била нити је у моди, већ да је књига потребна. Далеко је то од моде и деца морају да имају потребу и навику да читају. Треба да развијају речник и мишљење јер тврдим да електронска књига не може да замени класичну. Такође инсистирам на томе да и родитељи, као и други људи из села, могу доћи овде и позајмити неку књигу и прочитати је – каже Предраг Спасојевић, учитељ који се у име школе захвалио дародавцима.

Ивона Ивановић, координатор Удружења Живојин Мишић, каже да је циљ ове акције да што већи број људи сазна и прикључи се овој иницијативи, а да ће удружење сваке године и даље награђивати најбоље наставнике и подржавати њихове предлоге.

- Сматрамо да је јако важно да деца и ученици свих школа имају основна средства за рад и здраво одрастање, а то је у овом случају школска библиотека. Желимо да охрабримо децу да читају што више књига и да тако проширују своје видике и своје знање. Ми верујемо у младе људе, у њихов развој и њихову будућност, и желимо да им помогнемо да буду бољи грађани – рекла је Бранислава Живановић, приликом уручења књига и полице на коју су оне попаковане.

У знак захвалности и добродошлице, дародавце је дочекао и Глигорије Пуртић из Брасине, познатији као Чича Глиша, који је за ову прилику припремио неке од специјалитета из своје традиционалне српске кухиње.

С.П.

 

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ТАКО БЛИЗУ, А ТАКО ДАЛЕКО - Годинама без аутобуса до Бијељине

ДА ПИТАМО ЗАЈЕДНО – Преко пруге ходају коловозом

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

У ’’ЦЕЛУЛОЗИ’’ – Исечени велики резервоари, нико ништа не зна

Велики резервоари испред некадашњег погона лужног котла у ’’Целулози’’ комплетно су однети, а за њихов нестанак стечајни управник, Агенција за лиценцирање стечајних управника, републичка инспекција за заштиту животне средине, односно Министарство заштите животне средине, локална самоуправа и полиција сазнали су од новинара Лозничких новости. На лицу места се, уместо више метара високих резервоара, налазе само трагови где су некада стајали, а на земљишту баре црног луга који се налазио у њима.

После добијене информације шта се догодило, на лице места је изашла републичка инспекција за заштиту животне средине и у присуству повереника стечајног управника утврђено је да су четири резервоара запремине од по 350 кубних метара, у којима је био ускладиштен  црни луг, у потпуности исечена и однета. У одговору који је наша редакција добила од кабинета министра заштите животне средине наводи се да је ''Поред бетонских темеља видљив заостао муљ из резервоара као и остаци изолационог материјала.

Такође на околном земљишту и бетонској површини видљиве су мање количине, док је у сабирним каналима присутна већа количина течног црног луга. На локацији постројења за третман отпадних вода у два спољна базена налази се одређена количина црног луга. На околном земљишту и преливном шахту нема трагова црног луга. У резервоарима који су исечени налазило се око 500 тона отпадног црног луга''. Републичка инспекција за заштиту животне средине ће предузети мере у оквиру својих законских овлашћења, као и  обавестити друге надлежне органе ради предузимања мера из оквира њихових надлежности, наводи се на крају одговора.

Неколико некадашњих радника фабрике целулозе тврди да потпуно уклањање овако великих резервоаре није могло да се уради без механизације и трајало је сигурно неколико дана.

Пре шест година из једног од сада већ бивших резервоара за складиштење црног луга, који спада у опасан отпад, због неовлашћеног сечења вентила истекло је, како су тада утврдили  републички инспектори, око 330 метара кубних ове материје и загађено је око четири ара тла у кругу фабрике. На лице места су осим инспектора за заштиту животне средине тада биле и еколошка и друге инспекције, стечајни управник, лозничка полиција и екипа Центра за екотоксикологију Градског завода за јавно здравље из Београда. Сада је нестанак резервоара прошао са много мање буке, односно неприметно.

Иначе, у разрушеној и необезбеђеној ‘’Вискози’’ и даље има опасних материја.

Т.М.С

Опширније у петак у штампаном издању.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

У БРАСИНИ – Подигнуте све цистерне

ПОСЛЕ МЕСЕЦ ДАНА – Оборен и други резервоар у „Целулози“

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ТАКО БЛИЗУ, А ТАКО ДАЛЕКО - Годинама без аутобуса до Бијељине

Дође човек на шалтер лозничке аутобуске станице и тражи карту до Бијељине. Изненади се кад чује да нема такве линије, а ништа мање ни када на такси станици сазна да нема ни такси превоза до тог града у Семберији. Тако је већ годинама и мада су Лозница и Бијељина комшијски градови преко реке Дрине, удаљени тек око 35 километара, нема редовне аутобуске линије између њих.

Редовна аутобуска линија Лозница-Бијељина постојала је више од 25 година да би била укинута средином 2005. због нелојалне конкуренције илегалних таксиста који су на тој релацији превозили путнике. Дуже од пола деценије грађани, а пре свега студенти, између два града путовали су таксијем  у коме је, ако је пун, вожња коштала шест конвертибилних марака, да би онда 2010. уследио покушај успостављање аутобуске линије. Путнике су почели да превозе “Белегија превоз” из Ступнице и “Семберијатранспорт” из Бијељине, а у оба правца уведена су по четири поласка. Карта је коштала 250 динара, односно пет конвертибилних марака, док су студенти имали попуст од 50 динара. Међутим, после неког времена та линија је укинута. Према речима Миладина Терзића, дугогодишњег директора “Аутопревоза”, а сада аутобуске станице Лозница, то је био последњи покушај увођења те линије, а скоро деценију и по уопште нема аутобуског превоза од Лознице до Бијељине.

- Тада је било много такозваних дивљих таксиста и због нелојалне конкуренције није се могао увести аутобуски превоз. Та линија била би рентабилна, али је потребно време да се разради, а нико није заинтересован да сачека већ сви хоће одмах зараду, што није могуће. Из Лознице има аутобуса према Зворнику, а у правцу Бијељине најдаље до Локања. Ко хоће да оде до Бијељине, уколико нема свој превоз или не нађе такси, може да пређе мост на Шепку и тамо сачека неки од више аутобуса који саобраћају између Бијељине и Зворника. Мислим да више нема ни таксиста, можда два која возе до Бијељине по цени од 500 динара. Иначе, покушао сам да анимирам неке превознике да успоставе ту аутобуску линију, али нису заинтересовани - објашњава Терзић за ЛН.

Таксиста на такси станици код аутобуске станице каже да, колико му је познато, нико од колега не вози до највећег града Семберије, јесте тога некада било, али тврди да то више нико не ради. У Бијељини постоји више факултета на којима студирају Лозничани. Међутим, пошто су везе између два града лоше, овдашњи студенти тамо станују уместо да путују мада би некима то било лакше и јефтиније.

Тако се из Лознице може стићи до Београда, Новога Сада, Сарајева, неких европских земаља, лети до Будве и Игала, али нема линије до суседне Бијељине која је тако близу, а тако далеко.

 

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

У БРАСИНИ ПОДИГНУТЕ ТРИ ЦИСТЕРНЕ – Током ноћи претакање лужине

ДА ПИТАМО ЗАЈЕДНО – Преко пруге ходају коловозом

 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

ЛОЗНИЦА НА ПЛУС 26 – Најтоплија у Србији

Са 26 степени у плусу Лозница је данас најтоплија у нашој земљи. Сунчан и топао дан, са готово летњом температуром, измамио је многе да изађу напоље па се из паркова и са игралишта поново чула дечја граја, а млади су изашли у шетњу, на партију баскета, фудбала, или у вожњу на два точка. Старији су кренули у дуже шетње, или су се на омиљеним местима окупили да мало попричају и одиграју  партију шаха. Зимске јакне данас су замениле мајице, бермуде и остала лакша гардероба. Нажалост, према прогнози РХМЗ већ сутра стижу облаци и максималних 17, а у уторак тек десет степени тако да је требало данашњи дан искористити пошто пролеће, још увек, није дошло у пуној снази.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

КОШАРКА: КУП ''МИЛАН ЦИГА ВАСОЈЕВИЋ'' – Црвена звезда и Радивој Кораћ у финалу (ВИДЕО)

СРПСКА ЛИГА ''ЗАПАД'' - Срећом до три бода (ВИДЕО)

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ДА ПИТАМО ЗАЈЕДНО – Преко пруге ходају коловозом

Може ли се нешто учинити да пружни прелаз где се шабачки пут, односно Улица Кнеза Милоша укршта са пругом Шабац-Брасина, буде безбеднији за прелазак пешака, пита један Лозничанин. Он указује да је велики проблем за пешаке што на том месту престаје тротоар, нарочито мајке које децу гурају у колицима, или особе у инвалидским колицима, па да би прешли пругу морају изаћи на коловоз којим се крећу возила.

После нашег обраћања на више адреса одговор и савет из локалне самоуправе је да би најпре група грађана требало да им се обрати званично,  поднесе писани захтев, на основу којег би се град могао обратити „Инфраструктори железница Србије“ и тражити услове шта се конкретно може учинити. Постојеће стање је такво да би евентуална израда тротоара довела до тога да он остане иза простора заштићеног рампом, односно ван дела на коме постоји контрола преласка пруге што није могуће. Било би потребно померити рампу у страну тако да буде проширен заштићени простор, односно да и тротоар којим би пешаци прелазили преко пруге буде „покривен“, да се не може користити када је због проласка воза спуштена рампа. Уколико би тротоар био урађен иза рампе могло би се њиме пролазити и када је она спуштена што би за пешаке било још небезбедније него сада.

Иначе, евидентно је да пешаци најчешће излазе на коловоз да би прешли пругу, мада има  и оних који да би избегли возила “прескачу” шине. И, наравно, постоји и треће решење, изградња надвожњака или пасареле, о чему се у Лозници говорило још пре двадесетак година.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ДАНАС У БРАСИНИ - Уклањају преврнуте цистерне са лужином

ЗБОГ ПАСА ЛУТАЛИЦА - Накнаде вредне 10,8 милиона динара

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)
 

Колумна

март 16, 2019 138

НАШИ СМО - Ћуткање

Нашалим се пре неко вече са комшијама да би било добро организовати митинг подршке нашим језерцима на путу иза зграде јер то је реткост у данашње време, можда бисмо могли да профитирамо, кажем, да набавимо патке, направимо рибњак, убацимо којег лабуда и…
мар 09, 2019 1048

НАШИ СМО – С-Ф-Р-Ј (Само Фантазирају Реинкарнацију Југославије)

- Још једно признање. Доктор из Зворника проглашен за најбољег молера у Бечу! Ова објава коју сам данас прочитао на страници једног фејсбук профила пријатеља из времена које је неколико деценија старије од данашњих друштвених мрежа и виртуелних другара, прво ми је привукла пажњу, а онда, кад сам је…
мар 02, 2019 567

НАШИ СМО - Компас

Без компаса се човек лако изгуби, свакој лађи на пучини се, ако га нема, смеши дно, или нека хрид, у непознатом без њега се лако дезоријентише, онда настаје лутање, кретање укруг, губи се снага, мирноћа, некада и разум. Ако данас озбиљан човек накратко застане и погледа око себе, видеће знакове да…
феб 23, 2019 313

НАШИ СМО - Идеја

Вељко Лалић, главни уредник “Недељника”, обзнанио је своју идеју да се у нашој земљи ограниче мандати највишим државним функционерима. Он сматра да би то било делотворно против наше склоности ка стварању култа личности и ауторитативном вођи. “Замислите политичаре који знају дан када одлазе са…
феб 16, 2019 401

НАШИ СМО - Турнеја

Изборна или нека друга, тек кампања названа “Будућност Србије (Александар Вучић)” почела је прошле седмице тако да ћемо се гужве и народа у редовима, председника државе како им “подноси рачуне”, удара камење темељима или отвара већ изграђене погоне диљем отаџбине, нагледати ових дана. Док једни…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"