Лозничанин Жељко Алексић вратио се из мисије УН у Централноафричкој Републици - У БОГАТОЈ ЗЕМЉИ ПРОКЛЕТОЈ ЗЛАТОМ

У мисији УН у Централноафричкој Републици шест месеци провео је и Лозничанин Жељко Алексић, припадник гарде Војске Србије, а ни после бројних искушења и опасности кроз које је прошао обезбеђујући наш медицински тим, нема дилеме о поновном служењу под плавим шлемом

После шест месеци дужности у петом контингенту Војске Србије у мисији Уједињених нација у Централноафричкој Републици (МИНУСЦА) и девет и по сати лета, Жељко Алексић (45) вратио се почетком месеца у Лозницу. Српска војска у овој мисији задужена је за здравствено збрињавање припадника плавих шлемова тако да је већина од 70 наших мировњака медицинско особље, а Жељко је био у оној мањој групи која се брине о безбедности. Срби су у главном граду Бангију подигли болницу другог нивоа па се тежи случајеви после збрињавања пребацују у државе из којих потичу. Боравак у земљи поцепаној етничко-верским грађанским ратом у којој МИНУСЦА покушава да поврати мир и успостави владавину закона није нимало лак. У нашим медијима нема много извештаја о томе како изгледа живот у мисији плавих шлемова у тако опасном окружењу па се о томе мало зна.

– По изласку из авиона одмах се добију шлем и панцир и чује се пуцњава, са њом се и леже и буди. Живот у бази је као у логору. База ''Морава'' окружена је четири и по метра високим зидом и оштром жилет жицом и из ње се излази само када се иде на терен. Наш тим делује у целој земљи па се често у акције иде хеликоптером пошто, иако су ту да им помогну, становништво припаднике УН доживљава као непријатеље  и напади нису реткост. Поред зараћених страна и непријатељског окружења, опасност представљају и болести, на првом месту маларија – објашњава Алексић.

Од благослова проклетство

Друга високораширена болест је сида па се контакт са локалцима не препоручује, а у припремама за одлазак у ЦАР прима су читав низ вакцина за заштиту од бројних инфекција. Једна од мера је и редовна употреба довицина или мефлокина, пије се искључиво флаширана вода, а воће се пре употребе на двадесетак минута потапа у воду са раствореним хлором. Жељко каже да је ЦАР изузетно богата држава пре свега златом и дијамантима, али је то уместо благослова проклетство које прати сиромашни народ.

– Ако вам кажем да се средње богатим сматра онај ко има 30 стаклених тегли, довољно је јасно све. Када се у бази испразне тегле и конзерве са храном, локално особље просто се отима око тога ко ће их однети. Празне конзерве продају се за 200 цефа, што је 40 динара. Практично нема гојазних, а они који имају вишак килограма припадају малом броју богатих. Ретко се виђа жена која није трудна и са собом не носи бар једно дете, а мало ко доживи старост јер су убиства честа. Када неко сагради кућу од блата и сламе питање је колико ће она потрајати док је нека од фракција не спали. Никада нисам видео тако велике клипове кукуруза, али власник не дочека бербу, или то неко други обере, или га убију па оберу – прича Алексић додајући да у ЦАР успева и разно воће, а чим плод опадне поново почне цветање па, у зависности од врсте, имају и по три, четири бербе годишње.

Успомене од којих се јежи кожа

Све би то било добро да нема рата. На два метра испод земље већ се може наћи злато, каже наш мировњак, али тај који крене да копа најчешће не поживи. За плаве шлемове права је срећа што су зараћене стране слабо наоружане, углавном користе ножеве и мачете, а ватрено оружје је ''кућна радиност'', груб комад дрвета на које је изолир траком залепљена цев у коју се сипа барут и ставља оловна кугла. На даљину није ефикасно, често и на голој кожи направи само површинску озледу, али из близине може бити кобно. Нападе на конвоје УН изводе када осете да су надмоћнији, а према убијенима се односе свирепо.

– Бројни су примери, али један ми је посебно остао у сећању и не верујем да ћу то икада заборавити. Извршен је препад на мароканске војнике УН у Басанги и после два сата лета стигли смо на место напада. Око убијених и рањених већ су били плави шлемови, наше особље почело је да ради, а ми смо их обезбеђивали. Из прашуме удаљене седамдесетак метара, час лево, час десно излазио је понеко од нападача, махао мачетом, урлао, опалио понеки метак и враћао се назад. У једном тренутку су нестали, нисмо их више видели, а онда се проломио језиви, неописиви урлик. Сви смо се следили. Чинило се да их има 20 хиљада у шуми и да су кренули ни наше аутоматске пушке, ни митраљези ни бомбе не би их зауставили. Срећом, не срљају више, доста би их изгинуло па се нису усудили. Ударају када осете да могу – присећа се Алексић док му се кожа на рукама јежи.

За посвећен рад у служби Жељко је добио орден УН и каже да ће највероватније отићи поново у неку од мисија. Припадник је гарде у Београду, а код куће у Лозници има супругу и две кћерке. Служба је таква да се понекад одсуствује на дуже време, а он се за мисију у ЦАР и психички спремио. Веза са породицом одржава се путем веома слабог интернета. Када је нападнут и оштећен комуникациони центар седам дана ''Морава'' је била без мреже и многи су се унервозили.

– Знао сам где идем и рекао сам породици да се може десити да не могу да се јавим па сам мирно чекао успоставу везе. Паузираћу годину дана и онда опет отићи, највероватније поново у ЦАР. Иако има опасних ситуација, ипак се највише времена проводи у бази  - каже Жељко који се у Лозницу вратио када је било 40 степени, баш као и у Бангију, али овде је ваздух био сув па је, док су се сви около жалили, дисао пуним плућима.

Н. Трифуновић 

За седам дана десет килограма мање

У Бангију се лако смрша, каже Жељко. Ако се жели брз губитак килограма, само треба скупити храбрости и попити два гутљаја локалне воде. Док домаћем становништву не смета, код људи са других поднебља у року од сат времена изазива стомачну реакцију и не постоји лек који је може зауставити тачно седам дана. Након тога буде се до десет килограма лакши. Алексић је шест месеци пио флаширану воду и строго пазио да приликом туширања не подигне главу.

 

Колумна

август 19, 2017 475

Наши смо – ЛАБУДОВА ПЕСМА

Знао сам да ће ми се после тешког сна, који ми је врелу ноћ додатно загрејао и претворио у ватру испод троношца на којем се у котлићу крчка паклена чорба, наредног дана дести нешто необично. Такви кошмари човека исцрпе, па када ујутро крене у нови дан све му…
авг 12, 2017 1039

Наши смо - ШТЕТА

У Србији и Хрватској 4. и 5. августа обележена је 22. годишњица војно-полицијске акције…
авг 05, 2017 763

Наши смо - ДИЈАЛОГ

Знам, прочитали сте наслов и очекујете, сасвим логично, да у наставку иде текст о Косову.…
јул 29, 2017 210

Наши смо - КАД ЈЕ ЛЕТО

Кад дође лето, људи би требало да буду опуштени. Да уживају у сунцу, купању у реци, мору,…
јул 23, 2017 856

Наши смо - НАСИЉЕ

Снимци на којима се види како група момака на смрт пребија и шутира младића у познатом…

Репортажа

јул 28, 2017 4245

У долини јадарита - ЧЕКАЈУЋИ РУДНИК

Мештани села на налазишту јадарита очекују да ће им отварање рудника донети радна места,…
мај 26, 2017 4844

Код Митровића у Тршићу - КУЋА ИМА ТЕМПЕРАТУРУ

Почело је са двадесетак степени, а ове седмице сам измерио и више од 40, каже Милентије…
апр 28, 2017 1016

Ренди Винсент из Торонта - КАНАЂАНИН У БУДИМЛИЈИ

У Србију је стигао прошле јесени, а у “Будимлији” је Ренди последњих десетак дана и као…
мар 10, 2017 2343

СВЕСТРАНОСТ МАРКА ПЕРИЋА - Живот треба претворити у музику

- Музика није само свирање, већ је то и поправка инструмената, озвучавање и снимање…
Spreman obrok za gospodare visina - Jovanovic na hranilistu beloglavih supova
феб 03, 2017 1024

ЗИМА НА ХРАНИЛИШТУ БЕЛОГЛАВИХ СУПОВА У КАЊОНУ ТРЕШЊИЦЕ - Господари висина нису гладни

Колонији белоглавих супова која живи у кањону Трешњице код Љубовије опстанак зависи од…
U JANUARU 37 SAHRANA
феб 03, 2017 924

ГРАДСКО ГРОБЉЕ НА ХЛАДНОЋИ - Овде нема одлагања

Сибирске температуре многима су донеле проблеме, а најтеже је било онима који су…
k Evgenija Vlajnic Foto Aleksandra Pajic
јан 27, 2017 1232

ЕВГЕНИЈА ВЛАЈНИЋ (20), ОД РУКОМЕТАШИЦЕ ДО МОДЕЛА - Посао ме води светом

Некадашња рукометашица сада је модел и њен лик краси бројне каталоге, часописе и билборде…
SAMSUNG CSC
јан 27, 2017 742

ОВЕ ЗИМЕ - Лабудови нашли спас на Дрини

Лозничани, којима ових дана није сметала ниска температура да прошетају до Дрине и плаже…
KOBRA OSLIKANA LJUSKAMA
јан 20, 2017 731

МОЖЕ И ОВАКО - Слике од љуски јаја

Сликарка Олга Ивановић не баца љуске од јаја већ их користи за своје слике-мозаике. За…
grupna
јан 13, 2017 683

ПРИЂИ СРЦЕМ - Да година буде као први дан

Раздрагана граја малишана, осмеси на све стране, мало мраза што штипа образе да се…

 

ЛН видео

Пратите нас