Лозничанин Жељко Алексић вратио се из мисије УН у Централноафричкој Републици - У БОГАТОЈ ЗЕМЉИ ПРОКЛЕТОЈ ЗЛАТОМ

У мисији УН у Централноафричкој Републици шест месеци провео је и Лозничанин Жељко Алексић, припадник гарде Војске Србије, а ни после бројних искушења и опасности кроз које је прошао обезбеђујући наш медицински тим, нема дилеме о поновном служењу под плавим шлемом

После шест месеци дужности у петом контингенту Војске Србије у мисији Уједињених нација у Централноафричкој Републици (МИНУСЦА) и девет и по сати лета, Жељко Алексић (45) вратио се почетком месеца у Лозницу. Српска војска у овој мисији задужена је за здравствено збрињавање припадника плавих шлемова тако да је већина од 70 наших мировњака медицинско особље, а Жељко је био у оној мањој групи која се брине о безбедности. Срби су у главном граду Бангију подигли болницу другог нивоа па се тежи случајеви после збрињавања пребацују у државе из којих потичу. Боравак у земљи поцепаној етничко-верским грађанским ратом у којој МИНУСЦА покушава да поврати мир и успостави владавину закона није нимало лак. У нашим медијима нема много извештаја о томе како изгледа живот у мисији плавих шлемова у тако опасном окружењу па се о томе мало зна.

– По изласку из авиона одмах се добију шлем и панцир и чује се пуцњава, са њом се и леже и буди. Живот у бази је као у логору. База ''Морава'' окружена је четири и по метра високим зидом и оштром жилет жицом и из ње се излази само када се иде на терен. Наш тим делује у целој земљи па се често у акције иде хеликоптером пошто, иако су ту да им помогну, становништво припаднике УН доживљава као непријатеље  и напади нису реткост. Поред зараћених страна и непријатељског окружења, опасност представљају и болести, на првом месту маларија – објашњава Алексић.

Од благослова проклетство

Друга високораширена болест је сида па се контакт са локалцима не препоручује, а у припремама за одлазак у ЦАР прима су читав низ вакцина за заштиту од бројних инфекција. Једна од мера је и редовна употреба довицина или мефлокина, пије се искључиво флаширана вода, а воће се пре употребе на двадесетак минута потапа у воду са раствореним хлором. Жељко каже да је ЦАР изузетно богата држава пре свега златом и дијамантима, али је то уместо благослова проклетство које прати сиромашни народ.

– Ако вам кажем да се средње богатим сматра онај ко има 30 стаклених тегли, довољно је јасно све. Када се у бази испразне тегле и конзерве са храном, локално особље просто се отима око тога ко ће их однети. Празне конзерве продају се за 200 цефа, што је 40 динара. Практично нема гојазних, а они који имају вишак килограма припадају малом броју богатих. Ретко се виђа жена која није трудна и са собом не носи бар једно дете, а мало ко доживи старост јер су убиства честа. Када неко сагради кућу од блата и сламе питање је колико ће она потрајати док је нека од фракција не спали. Никада нисам видео тако велике клипове кукуруза, али власник не дочека бербу, или то неко други обере, или га убију па оберу – прича Алексић додајући да у ЦАР успева и разно воће, а чим плод опадне поново почне цветање па, у зависности од врсте, имају и по три, четири бербе годишње.

Успомене од којих се јежи кожа

Све би то било добро да нема рата. На два метра испод земље већ се може наћи злато, каже наш мировњак, али тај који крене да копа најчешће не поживи. За плаве шлемове права је срећа што су зараћене стране слабо наоружане, углавном користе ножеве и мачете, а ватрено оружје је ''кућна радиност'', груб комад дрвета на које је изолир траком залепљена цев у коју се сипа барут и ставља оловна кугла. На даљину није ефикасно, често и на голој кожи направи само површинску озледу, али из близине може бити кобно. Нападе на конвоје УН изводе када осете да су надмоћнији, а према убијенима се односе свирепо.

– Бројни су примери, али један ми је посебно остао у сећању и не верујем да ћу то икада заборавити. Извршен је препад на мароканске војнике УН у Басанги и после два сата лета стигли смо на место напада. Око убијених и рањених већ су били плави шлемови, наше особље почело је да ради, а ми смо их обезбеђивали. Из прашуме удаљене седамдесетак метара, час лево, час десно излазио је понеко од нападача, махао мачетом, урлао, опалио понеки метак и враћао се назад. У једном тренутку су нестали, нисмо их више видели, а онда се проломио језиви, неописиви урлик. Сви смо се следили. Чинило се да их има 20 хиљада у шуми и да су кренули ни наше аутоматске пушке, ни митраљези ни бомбе не би их зауставили. Срећом, не срљају више, доста би их изгинуло па се нису усудили. Ударају када осете да могу – присећа се Алексић док му се кожа на рукама јежи.

За посвећен рад у служби Жељко је добио орден УН и каже да ће највероватније отићи поново у неку од мисија. Припадник је гарде у Београду, а код куће у Лозници има супругу и две кћерке. Служба је таква да се понекад одсуствује на дуже време, а он се за мисију у ЦАР и психички спремио. Веза са породицом одржава се путем веома слабог интернета. Када је нападнут и оштећен комуникациони центар седам дана ''Морава'' је била без мреже и многи су се унервозили.

– Знао сам где идем и рекао сам породици да се може десити да не могу да се јавим па сам мирно чекао успоставу везе. Паузираћу годину дана и онда опет отићи, највероватније поново у ЦАР. Иако има опасних ситуација, ипак се највише времена проводи у бази  - каже Жељко који се у Лозницу вратио када је било 40 степени, баш као и у Бангију, али овде је ваздух био сув па је, док су се сви около жалили, дисао пуним плућима.

Н. Трифуновић 

За седам дана десет килограма мање

У Бангију се лако смрша, каже Жељко. Ако се жели брз губитак килограма, само треба скупити храбрости и попити два гутљаја локалне воде. Док домаћем становништву не смета, код људи са других поднебља у року од сат времена изазива стомачну реакцију и не постоји лек који је може зауставити тачно седам дана. Након тога буде се до десет килограма лакши. Алексић је шест месеци пио флаширану воду и строго пазио да приликом туширања не подигне главу.

 

Колумна

јул 14, 2018 157

НАШИ СМО - 1968.

Време које нас гњави последњих петнаестак дана (можда и више) никако се не уклапа у годишње доба у којем смо па се у потпуности може окарактерисати придевом “варљиво”. Да је самопроблем сендвич од кише и јаког сунца спакован међу непредвидиве облаке - ни по'…
јул 07, 2018 180

НАШИ СМО - Живот

Ових дана неки млади људи ће добити индекс, неки други млади људи бебу. И једни и други ових дана више су статистички податак за националну забринутост, него за радовање како би логика налагала. Знате већ зашто, а ако нисте баш статистички потковани, не мари, нисте ви политичари па да учите податке…
јун 30, 2018 272

НАШИ СМО - Наш (к)ВАР

Од петка увече велики негативац за српски, али и нешто шири, навијачки свет постао је немачки судија Феликс Брих, главни делилац “правде” на утакмици Србија-Швајцарска, која је, нажалост, лоше завршена по нас. Оплели су по њему сви, од навијача, медија до селектора, а кључан је био недосуђени пенал…
јун 23, 2018 305

НАШИ СМО - Почасни

Тачно деценија је прошла како је Лозница за свог почасног грађанина прогласила Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације. Тако смо се уписали на листу од 11 српских градова у којима је добио звање које се, иначе, додељује за “истакнуто и трајно животно дело у области науке,…
јун 16, 2018 431

НАШИ СМО - Бензин

После најновијег поскупљења, бензин од 95 октана достигао је цену од 153,9 динара по литру, евродизел 163 динара, а екстра евродизел 168,4 динара. У последњих месец дана цена бензина порасла је за 4,8, док је дизел поскупео 6,2 одсто. Акциза и остале надокнаде у цени бензина учествује са 55,2…

Репортажа

јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…
апр 26, 2018

ПИСМО ИЗ КИНЕ - Ову земљу треба упознати

Вук Костић (23) први је Лозничанин и први Србин који учи кинеске борилачке вештине на…
апр 15, 2018

АЛЕКСАНДАР ТУРСУНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ  - За седам месеци опловио двадесет држава

На огромном броду пловио је од Енглеске до Португалије, прешао Атлантик и онда посећивао…
апр 10, 2018

ВАСКРШЊА ЈАЈА ЉУБИШЕ НЕДЕЉКОВИЋА - Стрпљењем до лепоте

Овим се Недељковић бави последњих годину и по дана, каже да је веома интересантно, а…
мар 12, 2018

БРАНКА ЖИВАНОВИЋ, ЛОЗНИЧКА ПРЕДУЗЕТНИЦА - Жене морају бити смелије

Лозничку предузетницу Бранку Живановић љубав је довела у Јадар, а она је води и у послу…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"