У ОШ „ПЕТАР ТАСИЋ“ У ЛЕШНИЦИ - Први обукли ђачке униформе

Ученици лешничке школе први у Лозници обукли ђачке униформе. На Савету родитеља одлучено да се за униформу изабере прслук са логом школе, тегет за дечаке, а љубичасти за девојчице. Ова школа је једна од  двеста школа у Србији која се у првом кругу пријавила за увођења Е-дневника

Ђачке униформе су већ одавно обавезни део образовних система многих држава попут Јапана, Велике Британије, Аустралије, Кине и део су свих престижних државних и приватних школа. Некада су биле обавезне и на нашим просторима, у некадашњој СФРЈ, а данас за њихово поновно увођење постоји само препорука Министарства просвете која није обавезујућа. Према том упутству, са униформама у школама требало је да се крене у другом полугодишту прошле године, а одлуку о томе хоће ли је прихватити треба да донесу савети родитеља.

- Спроведена анкета у нашој школи показала је да  седамдесет одсто родитеља прихвата увођење униформи, двадесет одсто је било против, а остали су били неопредељени. Сазвали смо Савет родитеља и он је дао зелено светло па се ушло у процедуру набавке узорака. Било је више предлога, од мајица кратких рукава, дуксерица, класичне блузе до кецеље, водило се рачуна и о цени пошто родитељи за то треба да издвоје новац. На крају су се сви сложили да то буде прслук са извезеним логом школе - каже Драган Ђокић, директор ОШ „Петар Тасић“ у Лешници, прве школе у Лозници у којој ученици носе ђачке униформе.

Како каже, између три фирме које су послале узорке, изабрали су  „Киријак“ из Слатине који су били  најбољи и најјефтинији. Прслуци коштају 750 динара, за дечаке су тегет, за девојчице љубичасти. Материјал је лак за одржавање, а што је такође важно, може да се носи и лети и зими, преко блузе или мајице.

- Сарадња са овом фирмом је изузетна,  чак је сашивено двадесет бесплатних  униформи за децу чији су родитељи слабијег материјалног стања - каже Ђокић.

Школа „Петар Тасић“ је, иначе, пре седам година била једина у којој су се носиле униформе. У питању су биле ђачке кецеље, али су оне „поживеле“ само око две-три године. Међутим, сада ће у статут школе бити унето да је ношење униформе обавезно, у супротном третираће се као лакши дисциплински прекршај.

- Размишљамо и да уведемо униформе за наставнике, договорићемо се на наставничком већу да ли ће то бити сако, мантил или блејзер. За то немамо препоруку Министарства, али смо ми тако одлучили, ишли смо логиком, ако ђаци носе униформе, требало би и наставници - напомиње Ђокић.

Један од главних разлога због који се препоручује ношење школских униформи је пре свега, мања видљивост социјалних разлика међу ученицима. Уколико су ученици исто обучени већа је вероватноћа да ће једни о другима стицати утисак на основу карактера и успеха у школи, а не на основу социјалног статуса. Разлог за ношење униформе је и развој колективног духа и осећаја припадности школи, подизање свести и одговорности ученика, смањење вршњачког насиља, мотивисање ученика да индивидуалност изражавају кроз таленте.

Униформе, међутим, нису једина новина у овој школи. Почели су припреме и за увођење  електронских дневника.

- Ми смо  једна од двеста школа у Србији која се пријавила у првом кругу за електронски дневник, двоје колега су били на обуци у Београду па су они обучили све нас. Класични папирни дневник одлази у историју од 2020. године и све ће се радити преко рачунара. Електронски дневник има много предности, омогућиће наставницима да мање времена издвајају за вођење евиденције о сваком детету на тромесечју, полугодишту, а посебно на крају године, а родитељима да путем поруке или и- мејла одмах сазнају коју је дете оцену добило, да ли је направило неки дисциплински прекршај. Он ће штампати и сведочанства тако да ће и евентуалне грешке много лакше и брже бити исправљене него када се пише руком као што је сада случај - каже Ђокић.

Помоћу електронских сервиса, наставницима би требало да буде лакше у вођењу и организацији часова јер ће много више времена моћи да посвете ученицима. Електронски дневик обезбеђује и  већу објективност у оцењивању, пошто наставници могу да виде само оцене из свог предмета, а свака школа имаће приступ само својим подацима.

В. Мићић

 

Колумна

април 21, 2018 130

НАШИ СМО - Брлог

Имала сам госте за викенд. Први пут су били код нас, иначе нису из Лознице. Леп је град, кажу, имате кружни ток већи од Славије. Извињавамо се, немамо звучну фонтану, кажем ја, а ни јелку од 83.000 евра. Иначе, све нам је остало потаман, прихватих шалу. Њима…
апр 07, 2018 202

НАШИ СМО - Речник

Непримерен говор, неумесан речник, непристојно понашање, баналност, омаловажавање неистомишљеника, сатанизација супарника, само су неке од категорија које су постале примењиве на свим нивоима и међу различитим политичким структурама. Фразе у смислу лажних обећања, аналитичких прогноза, предизбодних…
мар 31, 2018 565

НАШИ СМО - Немоћ

„Некако с прољећа, сјети мене неправда, на побједе и поразе и све лажне обзире“ - стихови су незаборавне песме која говори о љубави. И док се тамни кишни облаци повлаче са неба, некако с пролећа, као да се историја понавља, немири на Косову и Метохији у пролеће 1981, 2014, и ево, 2018. Шта рећи што…
мар 24, 2018 487

НАШИ СМО - Последњи Србијанац

Знате ли за филм “Последњи Мохиканац”? За неких двеста година неко ће моћи да сними “Последњи Србијанац”, судећи по ономе што чух ових дана од првог човека државе, а он рече да има да нас нема. Мислим, популационо зато што нас је све мање. Рекао да је у Србији број рођених по мајци 1,44 и да је…
мар 17, 2018 526

НАШИ СМО - Пост фестум

Ових дана навршило се петнаест година од убиства Зорана Ђинђића, првог посткомунистичког демократског премијера Србије и првог демократског градоначелника Београда. Нисам баш пажљиво пратила како су медији пропратили тај датум, али, онолико колико сам видела, чини ми се да је лопта била потпуно…

Репортажа

апр 15, 2018

АЛЕКСАНДАР ТУРСУНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ  - За седам месеци опловио двадесет држава

На огромном броду пловио је од Енглеске до Португалије, прешао Атлантик и онда посећивао…
апр 10, 2018

ВАСКРШЊА ЈАЈА ЉУБИШЕ НЕДЕЉКОВИЋА - Стрпљењем до лепоте

Овим се Недељковић бави последњих годину и по дана, каже да је веома интересантно, а…
мар 12, 2018

БРАНКА ЖИВАНОВИЋ, ЛОЗНИЧКА ПРЕДУЗЕТНИЦА - Жене морају бити смелије

Лозничку предузетницу Бранку Живановић љубав је довела у Јадар, а она је води и у послу…
феб 20, 2018

ПУТОПИС  ИЗ ИРАНА - Лепи дани у Техерану

Кад сам својој породици и пријатељима поменуо да идем у Иран, дочекали су ме зачуђени…
јан 28, 2018

ДИМНИЧАР РАДОЈЕ - Димњаци морају да дишу

Пошто многима лето прође без чишћења димњака, кад почне ложење оџачар Радоје Стаминировић…
јан 28, 2018

ПРИЧА ИЗ СРЕДЊЕГ ПОДРИЊА - Словенцу Јози одали почаст

Ретки су они који се и данас сећају извесног Јозе Словенца, који је пре Другог светског…
дец 30, 2017

НОВОГОДИШЊЕ УКРАШАВАЊЕ - Четири Тесле, један Деда Мраз

Тако ствари сада стоје. Четири Тесле, један Деда Мраз. А није ни много велики, од мањих…
јул 28, 2017

У долини јадарита - ЧЕКАЈУЋИ РУДНИК

Мештани села на налазишту јадарита очекују да ће им отварање рудника донети радна места,…
мај 26, 2017

Код Митровића у Тршићу - КУЋА ИМА ТЕМПЕРАТУРУ

Почело је са двадесетак степени, а ове седмице сам измерио и више од 40, каже Милентије…
апр 28, 2017

Ренди Винсент из Торонта - КАНАЂАНИН У БУДИМЛИЈИ

У Србију је стигао прошле јесени, а у “Будимлији” је Ренди последњих десетак дана и као…

ЛН видео

Пратите нас