fbpx

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (7) - Кад се лопта издува

Саговорник ЛН полако хвата залет ка тридесетим. Некада је био даровити фудбалер и фудбалску лопту волео више од свега, али га је одрастање одвојило од ње. Пристао је да подели своје искуство

Од лопте се нисам одвајао буквално ни када сам спавао. Она је била са мном у кревету. Деца обично спавају загрљена са медом или неком другом лутком, ја сам грлио фудбалску лопту. Тачно је да сам био таленат, слободно могу рећи натпросечан. Знало се да, ако нам лоше иде, лопту треба само мени додавати и проблем ће бити решен. Волео сам да дриблам и био сам одличан у томе, пролазио сам лагано, давао голове. Сви су ме већ видели у Звезди, после лопте мојој највећој љубави, али ближиле су се моје луде године...

На крају основне школе, док су моји другови израстали у “пинокије”, чинило се да нема краја расту њихових руку и ногу “дебелих” попут чачкалице, ја сам стасавао у складно развијеног, згодног дечка. То није могло проћи незапажено код девојчица, али мене оне нису још увек нешто посебно привлачиле. Наравно да сам их гледао и замишљао у одређеним ситуацијама, али нису ми биле у првом плану. Лопта је и даље била приоритет.

Први пут на екскурзији

У првој години средње школе отишли смо на екскурзију. Друштво ко друштво, млади, луди, весели. Неко је извадио цигарете, нисам хтео да их пробам. Онда се појавило пиво. У првом тренутку био сам чврст у томе да га не окусим, али почели су да ме зафркавају, а ту су биле и девојчице, оне су прихватиле пиће, остао сам једини “трезвењак”, није било пријатно. На екскурзији нисам имао лопту крај себе да ме чува и подсећа шта ми је циљ и основна жеља. Поклекао сам. Шта је то једно пиво? Ништа. Попићу га сад и више никад, чисто да сачувам част пред друговима и другарицама.

Ујутру ме је глава болела, повраћао сам целе ноћи, било је одвратно. Никад више, размишљао сам. Никад више.

Оно о чему нисам размишљао, оно што нисам планирао јесте то да ће ме у наредних годину дана тако силно “ударити хормони” да ћу заборавити на све. Одједном, фудбал је пао у други план. Утакмица сутрадан? Ма, важи, могу ја да проведем ноћ у граду и ујутру да играм, никакав проблем. Лагао сам себе. Девојке су, из чиста мира, постале мој основни циљ. Рекао сам да сам био згодан, згоднији од других. Био сам и леп, привлачан, а још и добар фудбалер... сан сваке жене, зар не? Добро, можда не баш сваке, али то је, једноставно, значило да ми је пут до женског срца већ поприлично отворен. А мене није интересовало њихово срце, осим са спољне стране, ако ме разумеш, занимале су ме неке друге ствари. Упркос лепоти, фудбалу и свим мојим предностима до тог се дела теже долазило, али је алкохол био нека врста калауза за тај сеф. То, међутим, није значило да ја не морам да пијем, морали смо заједно да се “опустимо”. Викенд за викендом, у почетку пиво, касније жешћа пића, прешли су неприметно у навику. Што сам успешнији бивао са девојкама и ту постизао “голове”, а осладило ми се баш, морам признати, то сам на терену бивао све блеђи. Мој таленат, моји снови, предвиђања људи који су се у фудбал разумели, давили су се полако... ма шта полако, убрзано у алкохолу.

Чудно је то како се дан после у мојој глави свест, или савест, борила сама са собом. И даље моја пијанства нису пролазила без мучнина, повраћања, главобоља. И даље ми је то било ужасно и знао сам да уништавам себе, али и док сам самог себе псовао и називао се погрдним именима, знао сам да нећу одустати. Не могу рећи да знам зашто је алкохол успевао да победи фудбал. Можда сам, упркос толикој жељи која је постојала у детињству, знао да нисам довољно добар за велике терене и клубове о којима сви дечаци маштају када почињу да трче за лоптом, а можда се тиме сада тешим. Ако су сви ти људи који знају фудбал говорили да сам изузетан таленат, онда сам то, вероватно, и био, али ми је данас лакше да мислим како то, ипак, није било довољно, а не да сам сам себи уништио каријеру.

Кад погледаш, отишао сам на факултет, завршио га, не баш у року, није да знам шта ћу с њим сад јер посла у струци нема, а породични посао нема никакве везе са тим и ту нека посебна школа и није потребна, већ само пракса. Глупо би било да се тиме бавим. Сада не знам шта ћу са собом. На факултету, велики град, мноштво понуда, наставио сам по старом. Викенди су значили “лешење”, алкохол и секс. Фудбал је постао рекреација. Нисам се никада лечио, не мислим да сам пијандура, зависник. Јесте да волим да попијем, тачно је да нема славља на којем се не напијем, али мислим да нисам хронични алкос. Зар јесам?

Помало је тужно

Видиш, не размишљам о томе на тај начин. Не дозвољавам себи да размишљам о томе, мораћу на крају да се смирим. Оженићу се, мада мислим да нећу док нека не остане трудна, па ћу мање излазити и пити. Мораћу тада да мислим на породицу. И отац ми се понекад напије па га мајка грди и псује, али је све у реду, нису се развели. Ни ја нисам насилан кад попијем, више се смејем и не знам шта причам, ваљда ће и та нека моја будућа жена то прихватати, а можда и престанем. Ко зна?

Да ли жалим? Па понекад ухватим себе у размишљању о томе како сам могао другачије, најчешће када видим неке клинце како трче за лоптом. Понекад одем на неку утакмицу када играју млађе селекције, срећом никада нигде нема превише публике па могу да седнем сам, довољно далеко да не слушам лупетања родитеља тих фудбалера, и онда их гледам и вратим се у то доба. Помало је тужно.

Не знам ко је крив. Хормони, луда глава... не знам. Ко је могао да помогне? Не знам. Нисам сигуран да бих икога послушао. Било је људи који су ми причали, упозоравали ме, покушавали да ме мотивишу да останем у фудбалу... Није помогло. Можда, да сам се тада заљубио у неку девојку која ми не би допуштала да пијем, али нисам на такву налетео. А нисам је ни тражио. Било ми је битно да их је што више, да ударам рецке. Сад кад ме питаш, можда би, заправо, све било другачије да сам имао негде у себи чвршћу веру да ћу успети. Да, вероватно, упркос свему, нисам довољно веровао у себе па ми је било лакше да скренем са пута него да не успем. Јесте неуспех свакако исход, али овако могу да причам како сам био талентован и могао много, а, ето, испречило се нешто друго, а онако бих пропао на терену. И други сада могу да причају да сам могао много, а да сам пробао и да нисам успео другачија би била прича.

Знаш, ја и сада у граду видим једног малог који, нажалост, иде мојим стопама. Пратим га већ неко време. Размишљао сам о томе да му приђем, да му кажем како сам прошао, али мислим да ми не би веровао, не би ме послушао. Мислим да ни он, дубоко у себи, не верује у себе.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања

 

 

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (6) - Родитељи треба да се пробуде

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (5) - Између два зла

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

јануар 11, 2020 301

НАШИ СМО - Обећања

Време око Нове године вероватно је период када људи дају највише обећања, себи или другима. Тада се обично зарекнемо да од почетка нове више нећемо пушити, пити, лагати, варати, превише јести, смршати... (попунити по жељи) и слично. Или нам други обећавају,…
дец 28, 2019 988

НАШИ СМО - Гнездо

Дачић је понудио Вучићу да заједно иду на изборе и то је било сасвим очекивано. Инфериорност СПС-а у том односу видљива од самог почетка, ако изузмемо критичке изјаве Бранка Ружића, пре него што је постао министар, водила је управо ка овоме - да некада најмоћнија странка у држави сада стоји у реду…
дец 21, 2019 641

НАШИ СМО - Икебана

Слика коју често можемо видети на ТВ екранима када се обраћају политичари износећи најновије информације, објашњена или ставове странке којој припадају је она на којој иза њихових леђа стоји читава свита насмејаних или забринутих лица, партијских сабораца који су ту да попут сенке и живог зида…
дец 14, 2019 843

НАШИ СМО - Стварно никадa

Живот нема репризу, мада се већина нас понаша као да је има. Време је немогуће вратити, а ипак га трошимо бахато као да можемо дане и године премотати у рикверц. Цуре нам деценије неповратно, стиже будућност о којој, чини се, мало ко размишља, а утисак је да оне које који о томе мисле нико не узима…
дец 07, 2019 917

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да ли вам Мића, бар на моменте, делује као…

Репортажа

јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…

Грми Ло

дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"