fbpx

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (7) - Кад се лопта издува

Саговорник ЛН полако хвата залет ка тридесетим. Некада је био даровити фудбалер и фудбалску лопту волео више од свега, али га је одрастање одвојило од ње. Пристао је да подели своје искуство

Од лопте се нисам одвајао буквално ни када сам спавао. Она је била са мном у кревету. Деца обично спавају загрљена са медом или неком другом лутком, ја сам грлио фудбалску лопту. Тачно је да сам био таленат, слободно могу рећи натпросечан. Знало се да, ако нам лоше иде, лопту треба само мени додавати и проблем ће бити решен. Волео сам да дриблам и био сам одличан у томе, пролазио сам лагано, давао голове. Сви су ме већ видели у Звезди, после лопте мојој највећој љубави, али ближиле су се моје луде године...

На крају основне школе, док су моји другови израстали у “пинокије”, чинило се да нема краја расту њихових руку и ногу “дебелих” попут чачкалице, ја сам стасавао у складно развијеног, згодног дечка. То није могло проћи незапажено код девојчица, али мене оне нису још увек нешто посебно привлачиле. Наравно да сам их гледао и замишљао у одређеним ситуацијама, али нису ми биле у првом плану. Лопта је и даље била приоритет.

Први пут на екскурзији

У првој години средње школе отишли смо на екскурзију. Друштво ко друштво, млади, луди, весели. Неко је извадио цигарете, нисам хтео да их пробам. Онда се појавило пиво. У првом тренутку био сам чврст у томе да га не окусим, али почели су да ме зафркавају, а ту су биле и девојчице, оне су прихватиле пиће, остао сам једини “трезвењак”, није било пријатно. На екскурзији нисам имао лопту крај себе да ме чува и подсећа шта ми је циљ и основна жеља. Поклекао сам. Шта је то једно пиво? Ништа. Попићу га сад и више никад, чисто да сачувам част пред друговима и другарицама.

Ујутру ме је глава болела, повраћао сам целе ноћи, било је одвратно. Никад више, размишљао сам. Никад више.

Оно о чему нисам размишљао, оно што нисам планирао јесте то да ће ме у наредних годину дана тако силно “ударити хормони” да ћу заборавити на све. Одједном, фудбал је пао у други план. Утакмица сутрадан? Ма, важи, могу ја да проведем ноћ у граду и ујутру да играм, никакав проблем. Лагао сам себе. Девојке су, из чиста мира, постале мој основни циљ. Рекао сам да сам био згодан, згоднији од других. Био сам и леп, привлачан, а још и добар фудбалер... сан сваке жене, зар не? Добро, можда не баш сваке, али то је, једноставно, значило да ми је пут до женског срца већ поприлично отворен. А мене није интересовало њихово срце, осим са спољне стране, ако ме разумеш, занимале су ме неке друге ствари. Упркос лепоти, фудбалу и свим мојим предностима до тог се дела теже долазило, али је алкохол био нека врста калауза за тај сеф. То, међутим, није значило да ја не морам да пијем, морали смо заједно да се “опустимо”. Викенд за викендом, у почетку пиво, касније жешћа пића, прешли су неприметно у навику. Што сам успешнији бивао са девојкама и ту постизао “голове”, а осладило ми се баш, морам признати, то сам на терену бивао све блеђи. Мој таленат, моји снови, предвиђања људи који су се у фудбал разумели, давили су се полако... ма шта полако, убрзано у алкохолу.

Чудно је то како се дан после у мојој глави свест, или савест, борила сама са собом. И даље моја пијанства нису пролазила без мучнина, повраћања, главобоља. И даље ми је то било ужасно и знао сам да уништавам себе, али и док сам самог себе псовао и називао се погрдним именима, знао сам да нећу одустати. Не могу рећи да знам зашто је алкохол успевао да победи фудбал. Можда сам, упркос толикој жељи која је постојала у детињству, знао да нисам довољно добар за велике терене и клубове о којима сви дечаци маштају када почињу да трче за лоптом, а можда се тиме сада тешим. Ако су сви ти људи који знају фудбал говорили да сам изузетан таленат, онда сам то, вероватно, и био, али ми је данас лакше да мислим како то, ипак, није било довољно, а не да сам сам себи уништио каријеру.

Кад погледаш, отишао сам на факултет, завршио га, не баш у року, није да знам шта ћу с њим сад јер посла у струци нема, а породични посао нема никакве везе са тим и ту нека посебна школа и није потребна, већ само пракса. Глупо би било да се тиме бавим. Сада не знам шта ћу са собом. На факултету, велики град, мноштво понуда, наставио сам по старом. Викенди су значили “лешење”, алкохол и секс. Фудбал је постао рекреација. Нисам се никада лечио, не мислим да сам пијандура, зависник. Јесте да волим да попијем, тачно је да нема славља на којем се не напијем, али мислим да нисам хронични алкос. Зар јесам?

Помало је тужно

Видиш, не размишљам о томе на тај начин. Не дозвољавам себи да размишљам о томе, мораћу на крају да се смирим. Оженићу се, мада мислим да нећу док нека не остане трудна, па ћу мање излазити и пити. Мораћу тада да мислим на породицу. И отац ми се понекад напије па га мајка грди и псује, али је све у реду, нису се развели. Ни ја нисам насилан кад попијем, више се смејем и не знам шта причам, ваљда ће и та нека моја будућа жена то прихватати, а можда и престанем. Ко зна?

Да ли жалим? Па понекад ухватим себе у размишљању о томе како сам могао другачије, најчешће када видим неке клинце како трче за лоптом. Понекад одем на неку утакмицу када играју млађе селекције, срећом никада нигде нема превише публике па могу да седнем сам, довољно далеко да не слушам лупетања родитеља тих фудбалера, и онда их гледам и вратим се у то доба. Помало је тужно.

Не знам ко је крив. Хормони, луда глава... не знам. Ко је могао да помогне? Не знам. Нисам сигуран да бих икога послушао. Било је људи који су ми причали, упозоравали ме, покушавали да ме мотивишу да останем у фудбалу... Није помогло. Можда, да сам се тада заљубио у неку девојку која ми не би допуштала да пијем, али нисам на такву налетео. А нисам је ни тражио. Било ми је битно да их је што више, да ударам рецке. Сад кад ме питаш, можда би, заправо, све било другачије да сам имао негде у себи чвршћу веру да ћу успети. Да, вероватно, упркос свему, нисам довољно веровао у себе па ми је било лакше да скренем са пута него да не успем. Јесте неуспех свакако исход, али овако могу да причам како сам био талентован и могао много, а, ето, испречило се нешто друго, а онако бих пропао на терену. И други сада могу да причају да сам могао много, а да сам пробао и да нисам успео другачија би била прича.

Знаш, ја и сада у граду видим једног малог који, нажалост, иде мојим стопама. Пратим га већ неко време. Размишљао сам о томе да му приђем, да му кажем како сам прошао, али мислим да ми не би веровао, не би ме послушао. Мислим да ни он, дубоко у себи, не верује у себе.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања

 

 

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (6) - Родитељи треба да се пробуде

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (5) - Између два зла

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

фебруар 15, 2020 385

НАШИ СМО - Контузија

Избори само што нису, а осим што се зна победник, све друго је на нивоу одлуке најутицајнијег дела опозиције о бојкоту. Конфузно, ризично и без јасне перспективе. И док се још не зна, а све више слути да би бојкот могао остати само неуспели покушај који би…
феб 08, 2020 555

НАШИ СМО - Печалбари

Две трећине Срба живи у стресу... Остали су у иностранству! Ове две реченице са друштвених мрежа би требало да звуче духовито, шаљиво, баш као и у милион других случајева када сами себе исмевамо, збијамо шале на свој рачун, а склони смо вицевима у којима се спрдамо са стварношћу у којој живимо,…
феб 01, 2020 710

НАШИ СМО - Апокалипса

Боље је ономе што “незна” него ономе што “не зна”. Ово прочитах негде пре неколико дана и та тврдња, може се ставити у раван са оним “благо глувима”, или “благо глупима”. Нажалост, дошла су времена када је за миран живот и очување личног нервног система изгледа добро што мање знати, чути или…
јан 25, 2020 686

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом здрављу убеђени да ће им разне маске преко…
јан 18, 2020 1094

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са представником ЦЕСИД-а да је “та одлука у…

Репортажа

феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…
феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…

Грми Ло

феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"