fbpx

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (3) - Тежа брука од ударца

Живот старима доноси много потешкоћа, али се разликује по томе да ли се “јесен живота” троши у граду, или на селу. Поред тога, старима у удаљенијим селима, са лошијом инфраструктуром, много је компликованије него онима који су близу градским центрима, или су у већим селима која имају, пре свега, добру здравствену заштиту, односно амбуланте. Осим тога, на селу и данас вреде неке старе вредности па се и о породичним проблемима не говори, или тек када “кап прелије чашу”

У селима мештани, али и председници месних заједница, тврде да нема насиља, односно да не знају за такве примере, а “да их има, сигурно би се сазнало”. Само у једном селу навели су пример, али “не тако свеж”, да је  син малтретирао оца. Кажу, одао се пороцима, волео коју чашицу више па малтретирао оца, умео и руку да подигне на њега. Када је дара прешла меру, у једном од тих налета отац је, бранећи се, мотком ударио сина. После је полицији рекао да није више могао да трпи и замолио их да, уколико могу, омогуће његовом сину стручну помоћ, да га врате на прави пут јер ће тако помоћи и једном и другом.

Овде је то и даље породична ствар

- Старији људе и даље држе много до части, угледа, и не говоре о насиљу, уколико га има. Ћутаће уколико су занемарени, ако живе у лошим условима, а у истом дворишту са децом која се башкаре у кући на спрат. Неће се пожалити ни ако насиље постане физичко јер их више од удараца и понижења боли брука. Неће да она “пукне”, да фамилија изађе на лош глас, да оцрне, осрамоте сина, ћерку, или унучад. Са друге стране, вероватно, не траже заштиту јер немају где из заједнице са насилником, нису довољно ни упознати са својим правима, немају поверења у институције и не желе да оду са свог огњишта у неки старачки дом, или сличну установу. Насиља, неке врсте, могуће је и има, само је питање да ли га стари, пре свега, препознају, или то објашњавају себи на неки други начин правдајући насилнике “своје крви”. Углавном, о томе се, уколико таквих ствари и има, готово никада не прича - објашњава мештанин једног од лозничких села који из личних разлога није желео да му се име уз ову тему појављује у новинама.

А, када смо му предочили да је насилник тај који по закону мора да напусти кућу, а не жртва, рекао је:

- Тек на то не би пристали. То би за њих била велика срамота. Они су куће правили због деце и где да их избаце на улицу. Радије би умрли. Зато су они спремни да оћуте и отрпе све. Међутим, проблем је што то нико други из села не би ни пријавио. Људи мисле да не треба да се мешају у туђи живот. Неће да се заваде са комшијама, а када се деси неко зло, онда сви погну главу - каже он.

Милан Веселиновић, члан Градског већа задужен за месне заједнице, слаже се да ће старије особе зарад чувања угледа и у жељи да им неко не приговори како нису добри домаћини, пре трпети и ћутати, крити шта им се догађа, него се пожалити због насиља и потражити помоћ надлежних служби.

На селу се ради до краја живота

Он истиче да је живот старијих на селу другачији од живота њихових вршњака у градским срединама. Старији људи на селу углавном су много, и дуже, активнији од својих парњака у градовима јер око куће увек има нешто да се ради. Нахране домаће животиње, обиђу башту, оду у њиву, они немају времена за доколицу јер желе, докле год их ноге носе, да буду активни и доприносе напретку свога домаћинства.

- Њима је време испуњено, углавном живе у домаћинствима са децом и унучадима, има неко да их послуша,  помогне шта треба, поразговара. Они имају своју улогу и у здравом домаћинству њихова реч се још увек чује. У селу су људи још блиски, нису отуђени, постоји комшилук. Увек се нађе неко ко старој особи помогне, скува чај, спреми јело, донесе таблету, и тога има у свакоју улици, мали, сокаку. Људи где то треба, осете, сами реагују и то су предности живота на селу, да нема те врсте солидарности, било би јако тешко - каже он.

Наравно, објашњава Веселиновић, има и људи који живе сами јер у борби за егзистенцију, или у потрази за бољим животом млади одлазе па остају домаћинства на плећима старих родитеља.

- Уколико не могу да обезбеде довољно за све, млади људи, уколико треба да бирају између родитеља и своје деце, вероватно пре бирају своје потомство и одлазе са села. Опет, стари не желе да продају земљу у нади да ће се деца једном вратити, а деца би опет желела да њихови родитељи продају њиве и шуме, да их ништа не веже за село. Има зато и оних који су усамљени, поготово ако немају брачног друга. Таквима много значи да их неко обиђе, каже коју реч јер им често највише фали управо разговор, да са неким размене коју. Такви се, и када им неко дође, прво исплачу од среће па онда разговарају. Има и болесних, који сами себе не могу да услуже, и требало би наћи могућност да се таквим особама омогући боравак у некој установи која ће их примити и пружити им неопходну помоћ. Има старачких домаћинстава, нажалост све више, јер млади одлазе за послом - прича Веселиновић који и сам живи на селу.

Стари на селу, још ако су сами, углавном теже стижу до лекара, амбуланте, док они у граду имају могућност да, и ако су сами, позову Хитну помоћ, или такси, могућности друштвеног и културног живота много су веће у граду где и стари могу посетити неку изложбу, погледати позоришну представу, филм, негде изаћи са пријатељима, или се дружити у удружењима пензионера. Све то им је ближе и доступније него њиховим исписницима у селима, посебно у оним удаљенијима где некада сокаке, односно мале, или куће дели и по више стотина метара и није лако “носити” старост поготову када је оптерећена и најтежом недаћом -  страховањем од оних које највише воле.

Радиш и под старе дане

Да су људи на селу активни и кад прође младост потврђује Митар Барбарић из Корените који гази седму деценију и у шуми извлачи дрва.

- Столар сам без посла већ 17 година. Радио сам некада у ПД “Гучево”. Живим са женом, немам пензију, сад гањам да је добијем, ако будем успео. Нико ме није питао шта ћу и  како ћу када сам остао без посла, ни тад, ни сад. О нама маторима нико се не секира, нити га интересује, нити га срце боли. Требало би мало више повести рачуна о нама, да држава пита како живимо. Овако, радим и надам се пензији - каже и као да је много млађи него што јесте носи чекије доказујући да стари на селу, углавном, немају тај луксуз да у доколици играју шах и домине, или шетају, као многи њихови градски вршњаци.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (2) - То се мора брзо кажњавати

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (1) - Кривично дело није породична ствар

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

август 17, 2019 1291

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 569

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 520

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1144

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 837

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"