СПОРТОМ ДО ЗДРАВЉА – ШКОЛСКИ СПОРТ (2) - На телефону уместо на терену

Док су у основној школи, ученици наставу физичког васпитања и даље доживљавају више као игру него као обавезу, а бављење спортом се, готово, подразумева. У то доба још увек поштују наставнике и под јаким су утицајем родитеља па им је важно и да нема жалби на то како се понашају. Доласком у средњу школу ствари се мењају, захтева се више учења, што умањује време за спортске активности, а и спремност на послушност опада. Ипак, тада већ знају да извагају шта им се више исплати, да послушају, или да истрпе казну. Зоран Грбић професор је физичког васпитања у малозворничкој Средњој школи и у ОШ ''Никола Тесла'' у Великој реци и већ десет година ради са децом.

- Разлика између тадашње и данашње деце видљива је само код средњошколаца, основци су и даље заинтересовани за спорт, а анкета коју сам спровео показала је да их се 20 одсто не бави спортом, а 50 одсто тренира два спорта. Када дођу средњу школу спорт постаје споредан. Нажалост, иако се баве спортом, физичке способности нису на високом нивоу. У клубовима би требало систематичније да се ради, када ти дође дете научи га да трчи пре него што му даш лопту. Показало се да ретко ко од ученика на провери физичке способности може да се похвали петицом из свих дисциплина. Није то као некада када смо време проводили напољу, данас и када су ван куће, нису на теренима него на мобилним телефонима – каже Грбић додајући да се данас од наставника тражи да пронађу средину и прилагоде се па се тако код анализе физичких способности спуштају норме.

Грбић каже да стално говори деци да би требало да се активирају, али то углавном и остане на трошењу његове енергије. Сада је направио терен за одбојку на песку и верује да ће то привући омладину, а за услове у школској сали каже да су добри што се опремљености тиче. У сали је, међутим, лети топло, али отворе врата да ваздух уђе, а зими хладно јер радијатори не могу да загреју високу просторију без изолације. Зато се зими на физичком кад се ради, стварно ради. Опремљеност није баш сто одсто, али је више него добра, школа купује лопте, постоје потребне гимастичке справе.

- Када сам полагао државни испит у Београду добио сам три пробушене одбојкашке лопте, а ми овде имамо по 20 кошаркашких, одбојкашких, рукометних... Пољски терен није нам далеко, али га користи основна школа и преклапају нам се часови па зато остајемо у сали и када је лепо време, сем када радимо бацање кугле или нешто слично – каже наставник.

Грбић ради и у основној школи у Великој Реци, али тамо услови нису ни изблиза тако добри. Нема сале па се физичко ради у ходнику, а сналазе се и за реквизите.

- Лопте се купују повремено, колико се може, а дршке старих метли исечем па направим палице за штафете, од цеви за воду направим препоне за атлетику... Када је лепо време изађемо напољу, имамо бетонски терен, а деца воле фудбал, али кад падне киша морамо у ходник. Тражено је да се направи сала, али некада су у тој шклои радиле две смене, а сада нема деце. Нема ни трудница. За разлику од средње школе где има и доста јединица из физичког, у основној су све петице и четворке, деца се труде. У Великој Реци нема фудбалског игралишта, а има заинтересованих и за фудбал и за одбојку. Прошле године били смо прваци општине у малом фудбалу, упркос условима у којима радимо – каже Грбић.

Велики проблем је и то што је деци да би отишла на тренинг у Мали Зворник и вратила се кући потребно око 200 динара, а тренира се три пута седмично... У том крају живи се од малине, купине, кромпира, у ретко којој породици двоје ради па је тешко издвојити толико новца за тренинге.

- Две године је општинска управа плаћала неколико месечних карата за децу која тренирају, али сада ни она не може да издвоји за те потребе. Тренутно пет девојчица долази на тренинге одбојке, дечаци иду на фудбал, али заиста би требало наћи начина да се помогне деци да буду активна – каже Грбић.

У Малом Зворнику имају фудбалски, одбојкашки и кошаркашки клуб, тренирају и теквондо, а за остале спортове прелазе у Зворник. Срећом, Дрина није преширока река. 

ЕЛН

Пројекат подржава Општина Мали Зворник.

 

Колумна

фебруар 23, 2019 77

НАШИ СМО - Идеја

Вељко Лалић, главни уредник “Недељника”, обзнанио је своју идеју да се у нашој земљи ограниче мандати највишим државним функционерима. Он сматра да би то било делотворно против наше склоности ка стварању култа личности и ауторитативном вођи. “Замислите…
феб 16, 2019 211

НАШИ СМО - Турнеја

Изборна или нека друга, тек кампања названа “Будућност Србије (Александар Вучић)” почела је прошле седмице тако да ћемо се гужве и народа у редовима, председника државе како им “подноси рачуне”, удара камење темељима или отвара већ изграђене погоне диљем отаџбине, нагледати ових дана. Док једни…
феб 09, 2019 295

НАШИ СМО - Утопија

Хоћемо ли ми икада постати земља озбиљних, одговорних, зрелих људи који знају да се носе са сваком ситуацијом, умеју да размишљају трезвено и доносе праве одлуке у право време? Хоће ли они који одлучују, али и они који им дају то право, привилегију и обавезу, коначно одрасти, изаћи из…
феб 02, 2019 342

НАШИ СМО - Одговорност

“Све што се чује ових и претходних дана је насиље. Да ли ћете неком опалити шамар или рећи најпогрдније речи - то је исто насиље, нема разлике” - ово је став премијерке Ане Брнабић који потпуно делим исто као и: “Уколико основно кућно васпитање и поштовање према грађанима за јавни дискурс нису…
јан 26, 2019 336

НАШИ СМО - Лилипутинци

Ако је неки догађај обележио почетак друге половине јануара, после Нове године, Божића и Српске нове године, онда је то свакако посета председника Руске Федерације Владимира Путина нашој престоници. Од слетања на београдски аеродром, преко уручења ордена председнику Србије, до посете Храма Светог…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"