МЛАДИ НА СЕЛУ - ШТА НАМ НЕДОСТАЈЕ (3) - Породица на првом месту

Није лако живети на селу. Има много проблема, решавамо их некако, али шта то вреди када се момци не жене. То је наш највећи проблем и када бисмо то решили, чини нам се да би све кренуло набоље - кажу мештани Беле Цркве

И из овог лепог села у Рађевини млади одлазе, углавном у Београд. Девојке и младићи који оду на школовање ван Крупња не враћају се у село. Ретки су повратници и то, како кажу сељани, само они које мука натера - ако су им остарели родитељи болесни или ако тамо где живе остану без посла.

- Много је момака који нису основали породице, а чини ми се да и не размишљају о томе. Готово све жене које су удате у Белу Цркву из других су места. Девојке из села ретко се удају за наше момке. Све су отишле негде даље јер мисле да ће им тамо бити боље. Ако млади не буду оснивали породице, неће бити ни села. То је наш највећи проблем - каже Љиљана Јеремић, ветеринарски техничар и члан Савета месне заједнице.

Подсећа да Бела Црква има око 650 становника који се углавном баве пољопривредом. У селу има неколико мањих фирми које запошљавају до дсет радника. Бела Црква је од Крупња  удаљена 24 километра (преко Завлаке), мада има и краћи пут преко Ликодре, али он још увек није у потпуности завршен. Село има осмогодишњу школу “Жикица Јовановић Шпанац”, пошту, Дом здравља.

- Лекар долази сваког дана, Дом здравља је реновиран, а обезбеђен је и стамбени простор за лекара који би се одлучио да живи у нашем селу. Некада смо имали и стоматолога. Надамо се да ће у селу опет радити зубар. Дом културе одавно није у функцији тако да немамо неких културних садржаја. Имамо градску воду и то нам много значи. Електромрежа је сада много боља, али проблем је улична расвета. Урађено је нешто, али то није довољно. Расвета много кошта, а МЗ није у могућности да реши тај проблем тако да очекујемо помоћ локалне самоуправе. Велики проблем су и лоши путеви, локални, сеоски, а нарочито путеви до њива. Ради се нешто, али то није довољно. Годинама ништа је рађено, сад се кренуло са тим активностима и свесни смо да се не може све завршити за кратко време. Град ће нам бити много ближи када путеви буду завршени. Брже и лакше ћемо завршавати обавезе у граду, овако нам треба цео дан да бисмо отишли до Крупња, Лознице или Осечине - каже Јеремићева.

Млади се углавном окупљају око фудбалског клуба 7. јули који се такмичи у Међуопштинској лиги “Јадар”. У клубу су фудбалери из Беле Цркве и околних села. Председник 7. јула Милутин Јеремић каже да је атмосфера у екипи изванредна, да се играчи лепо слажу и да се друже и после тренинга и утакмица, а то је, како истиче и најважније. Резултати су у другом плану.

Ана Кнежевић (29) завршила је саобраћајну школу, а затим и факултет за менаџера безбедности. Пре четири године из Јакова код Београда љубав ју је довела у Белу Цркву. Из равнице дошла је у брдски крај.

- Требало је мало времена да се навикнем на ове услове. Сви путеви у Јакову су асфалтирани, а овде само мало. Било ми је чудно и када су ми рекли да у школи у одељењима има по десетак ђака, а у Јакову одељења су имала и по 35 ученика. Тамо се другачије живи, али навикла сам се на ове услове. Није лако живети на селу, али ко се труди да уради што више може , лепо да живи. Имамо комплетну механизацију и обрађујемо 20 хектара наше и земље коју узимамо у закуп. Супругу и мени помажу баба и деда који су, иако у годинама, још увек веома активни. Имамо тридесет крава и продајемо млеко “Имлеку”, али гајимо и свиње, јунад, бавимо се ратарством, воћарством. Много радимо, али и поред тога нађемо времена за одмор и дружење. Млади одлазе тако да се највише дружимо и сарађујемо са људима који су старији од нас - каже Кнежевићева.

И она истиче да су лоши путеви велики проблем, као и улична расвета. Сматра да би се могло лепо живети и да би се млади лакше одлучили да остану на селу када би инфраструктура била боља.

- Старање бољих услова за живот је најважнији корак за опстанак села. Верујем да село има будућност и ако замре, сами ћемо бити криви. Мора и народ да се мало организује. Не можемо само чекати да нам неко други нешто уради. Морамо сами предузимати кораке који ће нам омогућити да боље живимо - поручује Кнежевићева.

 ЕЛН

Пројекат подржава Општина Крупањ

 

Колумна

фебруар 16, 2019 168

НАШИ СМО - Турнеја

Изборна или нека друга, тек кампања названа “Будућност Србије (Александар Вучић)” почела је прошле седмице тако да ћемо се гужве и народа у редовима, председника државе како им “подноси рачуне”, удара камење темељима или отвара већ изграђене погоне диљем…
феб 09, 2019 248

НАШИ СМО - Утопија

Хоћемо ли ми икада постати земља озбиљних, одговорних, зрелих људи који знају да се носе са сваком ситуацијом, умеју да размишљају трезвено и доносе праве одлуке у право време? Хоће ли они који одлучују, али и они који им дају то право, привилегију и обавезу, коначно одрасти, изаћи из…
феб 02, 2019 314

НАШИ СМО - Одговорност

“Све што се чује ових и претходних дана је насиље. Да ли ћете неком опалити шамар или рећи најпогрдније речи - то је исто насиље, нема разлике” - ово је став премијерке Ане Брнабић који потпуно делим исто као и: “Уколико основно кућно васпитање и поштовање према грађанима за јавни дискурс нису…
јан 26, 2019 307

НАШИ СМО - Лилипутинци

Ако је неки догађај обележио почетак друге половине јануара, после Нове године, Божића и Српске нове године, онда је то свакако посета председника Руске Федерације Владимира Путина нашој престоници. Од слетања на београдски аеродром, преко уручења ордена председнику Србије, до посете Храма Светог…
јан 19, 2019 423

НАШИ СМО - (Не)моћ

Поче и 2019, а хоће ли бити још само једна у низу оних за заборав или ће донети и нешто добро, видећемо за 300 и кусур дана. Ако је судити према најавама оних који воде земљу, могла би то бити, коначно, година када ће бити заведен ред на пољу криминала, а починиоци најтежих кривичних дела добијати…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"