МЛАДИ НА СЕЛУ - ШТА НАМ НЕДОСТАЈЕ (3) - Породица на првом месту

Није лако живети на селу. Има много проблема, решавамо их некако, али шта то вреди када се момци не жене. То је наш највећи проблем и када бисмо то решили, чини нам се да би све кренуло набоље - кажу мештани Беле Цркве

И из овог лепог села у Рађевини млади одлазе, углавном у Београд. Девојке и младићи који оду на школовање ван Крупња не враћају се у село. Ретки су повратници и то, како кажу сељани, само они које мука натера - ако су им остарели родитељи болесни или ако тамо где живе остану без посла.

- Много је момака који нису основали породице, а чини ми се да и не размишљају о томе. Готово све жене које су удате у Белу Цркву из других су места. Девојке из села ретко се удају за наше момке. Све су отишле негде даље јер мисле да ће им тамо бити боље. Ако млади не буду оснивали породице, неће бити ни села. То је наш највећи проблем - каже Љиљана Јеремић, ветеринарски техничар и члан Савета месне заједнице.

Подсећа да Бела Црква има око 650 становника који се углавном баве пољопривредом. У селу има неколико мањих фирми које запошљавају до дсет радника. Бела Црква је од Крупња  удаљена 24 километра (преко Завлаке), мада има и краћи пут преко Ликодре, али он још увек није у потпуности завршен. Село има осмогодишњу школу “Жикица Јовановић Шпанац”, пошту, Дом здравља.

- Лекар долази сваког дана, Дом здравља је реновиран, а обезбеђен је и стамбени простор за лекара који би се одлучио да живи у нашем селу. Некада смо имали и стоматолога. Надамо се да ће у селу опет радити зубар. Дом културе одавно није у функцији тако да немамо неких културних садржаја. Имамо градску воду и то нам много значи. Електромрежа је сада много боља, али проблем је улична расвета. Урађено је нешто, али то није довољно. Расвета много кошта, а МЗ није у могућности да реши тај проблем тако да очекујемо помоћ локалне самоуправе. Велики проблем су и лоши путеви, локални, сеоски, а нарочито путеви до њива. Ради се нешто, али то није довољно. Годинама ништа је рађено, сад се кренуло са тим активностима и свесни смо да се не може све завршити за кратко време. Град ће нам бити много ближи када путеви буду завршени. Брже и лакше ћемо завршавати обавезе у граду, овако нам треба цео дан да бисмо отишли до Крупња, Лознице или Осечине - каже Јеремићева.

Млади се углавном окупљају око фудбалског клуба 7. јули који се такмичи у Међуопштинској лиги “Јадар”. У клубу су фудбалери из Беле Цркве и околних села. Председник 7. јула Милутин Јеремић каже да је атмосфера у екипи изванредна, да се играчи лепо слажу и да се друже и после тренинга и утакмица, а то је, како истиче и најважније. Резултати су у другом плану.

Ана Кнежевић (29) завршила је саобраћајну школу, а затим и факултет за менаџера безбедности. Пре четири године из Јакова код Београда љубав ју је довела у Белу Цркву. Из равнице дошла је у брдски крај.

- Требало је мало времена да се навикнем на ове услове. Сви путеви у Јакову су асфалтирани, а овде само мало. Било ми је чудно и када су ми рекли да у школи у одељењима има по десетак ђака, а у Јакову одељења су имала и по 35 ученика. Тамо се другачије живи, али навикла сам се на ове услове. Није лако живети на селу, али ко се труди да уради што више може , лепо да живи. Имамо комплетну механизацију и обрађујемо 20 хектара наше и земље коју узимамо у закуп. Супругу и мени помажу баба и деда који су, иако у годинама, још увек веома активни. Имамо тридесет крава и продајемо млеко “Имлеку”, али гајимо и свиње, јунад, бавимо се ратарством, воћарством. Много радимо, али и поред тога нађемо времена за одмор и дружење. Млади одлазе тако да се највише дружимо и сарађујемо са људима који су старији од нас - каже Кнежевићева.

И она истиче да су лоши путеви велики проблем, као и улична расвета. Сматра да би се могло лепо живети и да би се млади лакше одлучили да остану на селу када би инфраструктура била боља.

- Старање бољих услова за живот је најважнији корак за опстанак села. Верујем да село има будућност и ако замре, сами ћемо бити криви. Мора и народ да се мало организује. Не можемо само чекати да нам неко други нешто уради. Морамо сами предузимати кораке који ће нам омогућити да боље живимо - поручује Кнежевићева.

 ЕЛН

Пројекат подржава Општина Крупањ

 

Колумна

новембар 10, 2018 97

НАШИ СМО - Звездано

 Оно што се десило у уторак вече на Маракани, доказује да су чуда могућа. Када кажем чуда, као “окорели” партизановац (а то сам постао пре више од четири и по деценије сасвим случајно, када ме комшија питао за кога навијам и ја као из топа одговорио…
нов 03, 2018 197

НАШИ СМО - Овце

Све има своје границе, али је изгледа она нашег срозавања ипак недостижна. Кад год поштен човек помисли нема даље, од овога часа морамо се пренути, подвући црту и почети повратак на колосек нормале, ми још више склизнемо. Велика већина, она што мисли да ништа не може да се поправи па неће ни на…
окт 27, 2018 239

НАШИ СМО - Јавни интерес

Како год да покушате да дефинишете јавни интерес, он се на крају сведе на опште добро. Може се врло лако утврдити шта је јавни интерес у привреди, здравству, култури, спорту, политици, медијима, при чему се треба држати само неколико начела - равноправности, доступности, демократичности,…
окт 20, 2018 411

НАШИ СМО - Диду - лид(л)у - даду

Када бих рекао да сам противник доласка страних инвеститора у Србију, лагао бих, као и да ме не занима шта то нуде светски трговински ланци, произвођачи познатих одевних предмета или обуће, музичких инстумената и технике. То је све ОК и потпуно ми одговара што у пречнику од 300 метара већ имам…
окт 13, 2018 478

НАШИ СМО - Дување

Деца до 16 година не могу без пратње одраслих да се крећу напољу од 22 часа у зимском, односно након поноћи у летњем периоду. Координационо тело за борбу против насиља у основним и средњим школама предложило је нове мере за сузбијање вршњачког насиља, а издваја се ова која је својеврсни полицијски…

Репортажа

окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"