МЛАДИ НА СЕЛУ - ШТА НАМ НЕДОСТАЈЕ (1) - Села све празнија

Лозничке новости од овог броја почињу серијал текстова о животу младих у селима крупањске општине. Према последњем попису (2011.) општина Крупањ има 17.295 становника, а између два пописа (2004. и 2011. године) број становника смањен је за 2.897 (14,3 одсто) или један становник дневно мање, а такав тренд настављен је и даље. Села се празне, млади одлазе у градове у потрази за бољим животом и извеснијом будућношћу

Општина Крупањ простире се на 342 квадратна километра од чега је пољопривредно земљиште 54,5 одсто. Већина становништва бави се пољопривредом, углавном воћарством, ратарством и сточарством. Подаци говоре да су приноси најчешће ниски, а један од главних разлога је што се пољопривредом углавном баве старачка домаћинства. У градском насељу живи око четири и по хиљаде становника, а остали на селу.

Крупањ карактерише велика разуђеност - на квадратном километру живи тек 51 становник, док је просек у Србији 93 становника. Између два пописа број становника смањен је за 14,3 одсто,  негативан тренд је настављен, а  Крупањ се и даље налази међу најнеразвијенијим општинама у Србији. О квалитету живота говори податак да је број запослених од деведесетих година када их је у овој општини било три хиљаде до данас скоро преполовљен. После разорних поплава 2014. године у Крупњу су обновљене све виталне саобраћајнице, али локални путеви су и даље један од кључних проблема. Проблем је и снабдевање водом јер се из градског водовода снабдева тек трећина становништва. Двадесетак одсто домаћинстава има проблема са снабдевањем електричном енергијом, а поједини засеоци имају напон од свега 160 волти.

На селу живи више од две хиљаде младих (од 15 до 30 година), што је две трећине од укупног броја  младих у општини. Последњих година млади све више напуштају села и одлазе у градове широм Србије и у иностранство. Према истраживањима који су спроведени у оквиру израде Локалног акционог плана, млади на селу нису довољно информисани о активностима локалне самоуправе на побољшању њиховог положаја, нити о могућностима коришћења субвенција за подстицаје развоја пољопривреде или покретања сопственог посла.

Они који остају на селу истичу да много раде, а да мало зарађују. Парцеле су углавном устњене, земљиште је брдовито и недовољно квалитетно за озбиљнију пољопривредну производњу сматрају они. И поред тога труде се да максимално искористе могућности које су им на располагању како би више произвели, а тиме и више зарадили.  Нажалост, како кажу, због незвесне будућности све теже се одлучују да оснивају породице. Много је неожењених у крупањским селима и то је велики проблем. Последице  тога је  све мањи број  ђака у крупањским школама, нарочито на селу. Општина Крупањ има једну предшколску установу, две основне школе са 17 издвојених одељења и средњу школу са пет образовних профила.

Драган Дојић, директор Средње школе у Крупњу, каже да се до пре пар година број ученика у овој школи смањивао, али и да се у последње време повећава. У овој школској години школу похађа 345 ученика што је за двадесет више него претходне године. Он то објашњава већим избором занимања за која се ученици образују, константним улагањем у опрему и учила (школа има пет рачунарских кабинета, као и кабинете за физику и хемију, али и савремено опремљену машинску радионицу), настојањем школе да се овде ученици школују за занимања са којима би лакше могли доћи до посла. Као разлог наводи и лошу материјалну ситуацију родитеља који због недостатка новца нису у могућности да децу пошаљу на школовање ван Крупња. Каже да је један од приоритета локалне самоуоправе реконструкција и асфалтирање путева и да је ове године по том питању урађено много више него за неколико претходних. Дојић сматра да ће решавање инфраструктурних питања допринети останку младих на селу, њиховом бољем положају и нада се да ће то подстаћи младе да заснивају породице. Верује да ће број ђака у сеоским школама у годинама које долазе бити све већи.

Позитиван пример је Шљивова, село са највише младих у општини Крупањ. Од нешто више од 700 становника њих 200 је млађе од 30 година. Млади остају у овом селу, оснивају породице тако да је све више деце у Шљивови. Тренутно основну школу у овом месту од првог до четвртог разреда похађа 30 ученика. Мештани истичу да воле и да желе да живе на селу и да се за стварање бољих услова и сами брину. Кажу да им је приоритет вртић како би имали где децу да оставе док они раде на њиви или на неким другим пословима. Надају се да ће им локална самоуправа помоћи у решавању овог проблема, а спремни су да и сами учествују.  Истичу и да је изградња путева веома важна, јер без тога нема опстанка младих на селу, сматрају они.

Серијал текстова о животу младих на селу у Рађевини има  за циљ да укаже на правце промене за које се залажу млади људи на селу, као и да подстакне локалну самоуправу на бржу и свеобухватнију подршку развоју села и стварању бољих услова за живот младих.

 

ЕЛН

Фото: Д. Пантелић

Пројекат подржава Општина Крупањ

 

Колумна

фебруар 23, 2019 77

НАШИ СМО - Идеја

Вељко Лалић, главни уредник “Недељника”, обзнанио је своју идеју да се у нашој земљи ограниче мандати највишим државним функционерима. Он сматра да би то било делотворно против наше склоности ка стварању култа личности и ауторитативном вођи. “Замислите…
феб 16, 2019 211

НАШИ СМО - Турнеја

Изборна или нека друга, тек кампања названа “Будућност Србије (Александар Вучић)” почела је прошле седмице тако да ћемо се гужве и народа у редовима, председника државе како им “подноси рачуне”, удара камење темељима или отвара већ изграђене погоне диљем отаџбине, нагледати ових дана. Док једни…
феб 09, 2019 295

НАШИ СМО - Утопија

Хоћемо ли ми икада постати земља озбиљних, одговорних, зрелих људи који знају да се носе са сваком ситуацијом, умеју да размишљају трезвено и доносе праве одлуке у право време? Хоће ли они који одлучују, али и они који им дају то право, привилегију и обавезу, коначно одрасти, изаћи из…
феб 02, 2019 342

НАШИ СМО - Одговорност

“Све што се чује ових и претходних дана је насиље. Да ли ћете неком опалити шамар или рећи најпогрдније речи - то је исто насиље, нема разлике” - ово је став премијерке Ане Брнабић који потпуно делим исто као и: “Уколико основно кућно васпитање и поштовање према грађанима за јавни дискурс нису…
јан 26, 2019 336

НАШИ СМО - Лилипутинци

Ако је неки догађај обележио почетак друге половине јануара, после Нове године, Божића и Српске нове године, онда је то свакако посета председника Руске Федерације Владимира Путина нашој престоници. Од слетања на београдски аеродром, преко уручења ордена председнику Србије, до посете Храма Светог…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"