fbpx

МЛАДИ НА СЕЛУ - ШТА НАМ НЕДОСТАЈЕ (1) - Села све празнија

Лозничке новости од овог броја почињу серијал текстова о животу младих у селима крупањске општине. Према последњем попису (2011.) општина Крупањ има 17.295 становника, а између два пописа (2004. и 2011. године) број становника смањен је за 2.897 (14,3 одсто) или један становник дневно мање, а такав тренд настављен је и даље. Села се празне, млади одлазе у градове у потрази за бољим животом и извеснијом будућношћу

Општина Крупањ простире се на 342 квадратна километра од чега је пољопривредно земљиште 54,5 одсто. Већина становништва бави се пољопривредом, углавном воћарством, ратарством и сточарством. Подаци говоре да су приноси најчешће ниски, а један од главних разлога је што се пољопривредом углавном баве старачка домаћинства. У градском насељу живи око четири и по хиљаде становника, а остали на селу.

Крупањ карактерише велика разуђеност - на квадратном километру живи тек 51 становник, док је просек у Србији 93 становника. Између два пописа број становника смањен је за 14,3 одсто,  негативан тренд је настављен, а  Крупањ се и даље налази међу најнеразвијенијим општинама у Србији. О квалитету живота говори податак да је број запослених од деведесетих година када их је у овој општини било три хиљаде до данас скоро преполовљен. После разорних поплава 2014. године у Крупњу су обновљене све виталне саобраћајнице, али локални путеви су и даље један од кључних проблема. Проблем је и снабдевање водом јер се из градског водовода снабдева тек трећина становништва. Двадесетак одсто домаћинстава има проблема са снабдевањем електричном енергијом, а поједини засеоци имају напон од свега 160 волти.

На селу живи више од две хиљаде младих (од 15 до 30 година), што је две трећине од укупног броја  младих у општини. Последњих година млади све више напуштају села и одлазе у градове широм Србије и у иностранство. Према истраживањима који су спроведени у оквиру израде Локалног акционог плана, млади на селу нису довољно информисани о активностима локалне самоуправе на побољшању њиховог положаја, нити о могућностима коришћења субвенција за подстицаје развоја пољопривреде или покретања сопственог посла.

Они који остају на селу истичу да много раде, а да мало зарађују. Парцеле су углавном устњене, земљиште је брдовито и недовољно квалитетно за озбиљнију пољопривредну производњу сматрају они. И поред тога труде се да максимално искористе могућности које су им на располагању како би више произвели, а тиме и више зарадили.  Нажалост, како кажу, због незвесне будућности све теже се одлучују да оснивају породице. Много је неожењених у крупањским селима и то је велики проблем. Последице  тога је  све мањи број  ђака у крупањским школама, нарочито на селу. Општина Крупањ има једну предшколску установу, две основне школе са 17 издвојених одељења и средњу школу са пет образовних профила.

Драган Дојић, директор Средње школе у Крупњу, каже да се до пре пар година број ученика у овој школи смањивао, али и да се у последње време повећава. У овој школској години школу похађа 345 ученика што је за двадесет више него претходне године. Он то објашњава већим избором занимања за која се ученици образују, константним улагањем у опрему и учила (школа има пет рачунарских кабинета, као и кабинете за физику и хемију, али и савремено опремљену машинску радионицу), настојањем школе да се овде ученици школују за занимања са којима би лакше могли доћи до посла. Као разлог наводи и лошу материјалну ситуацију родитеља који због недостатка новца нису у могућности да децу пошаљу на школовање ван Крупња. Каже да је један од приоритета локалне самоуоправе реконструкција и асфалтирање путева и да је ове године по том питању урађено много више него за неколико претходних. Дојић сматра да ће решавање инфраструктурних питања допринети останку младих на селу, њиховом бољем положају и нада се да ће то подстаћи младе да заснивају породице. Верује да ће број ђака у сеоским школама у годинама које долазе бити све већи.

Позитиван пример је Шљивова, село са највише младих у општини Крупањ. Од нешто више од 700 становника њих 200 је млађе од 30 година. Млади остају у овом селу, оснивају породице тако да је све више деце у Шљивови. Тренутно основну школу у овом месту од првог до четвртог разреда похађа 30 ученика. Мештани истичу да воле и да желе да живе на селу и да се за стварање бољих услова и сами брину. Кажу да им је приоритет вртић како би имали где децу да оставе док они раде на њиви или на неким другим пословима. Надају се да ће им локална самоуправа помоћи у решавању овог проблема, а спремни су да и сами учествују.  Истичу и да је изградња путева веома важна, јер без тога нема опстанка младих на селу, сматрају они.

Серијал текстова о животу младих на селу у Рађевини има  за циљ да укаже на правце промене за које се залажу млади људи на селу, као и да подстакне локалну самоуправу на бржу и свеобухватнију подршку развоју села и стварању бољих услова за живот младих.

 

ЕЛН

Фото: Д. Пантелић

Пројекат подржава Општина Крупањ

Колумна

децембар 07, 2019 255

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да…
нов 30, 2019 307

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 985

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 762

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 962

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"