МЛАДИ НА СЕЛУ - ШТА НАМ НЕДОСТАЈЕ (1) - Села све празнија

Лозничке новости од овог броја почињу серијал текстова о животу младих у селима крупањске општине. Према последњем попису (2011.) општина Крупањ има 17.295 становника, а између два пописа (2004. и 2011. године) број становника смањен је за 2.897 (14,3 одсто) или један становник дневно мање, а такав тренд настављен је и даље. Села се празне, млади одлазе у градове у потрази за бољим животом и извеснијом будућношћу

Општина Крупањ простире се на 342 квадратна километра од чега је пољопривредно земљиште 54,5 одсто. Већина становништва бави се пољопривредом, углавном воћарством, ратарством и сточарством. Подаци говоре да су приноси најчешће ниски, а један од главних разлога је што се пољопривредом углавном баве старачка домаћинства. У градском насељу живи око четири и по хиљаде становника, а остали на селу.

Крупањ карактерише велика разуђеност - на квадратном километру живи тек 51 становник, док је просек у Србији 93 становника. Између два пописа број становника смањен је за 14,3 одсто,  негативан тренд је настављен, а  Крупањ се и даље налази међу најнеразвијенијим општинама у Србији. О квалитету живота говори податак да је број запослених од деведесетих година када их је у овој општини било три хиљаде до данас скоро преполовљен. После разорних поплава 2014. године у Крупњу су обновљене све виталне саобраћајнице, али локални путеви су и даље један од кључних проблема. Проблем је и снабдевање водом јер се из градског водовода снабдева тек трећина становништва. Двадесетак одсто домаћинстава има проблема са снабдевањем електричном енергијом, а поједини засеоци имају напон од свега 160 волти.

На селу живи више од две хиљаде младих (од 15 до 30 година), што је две трећине од укупног броја  младих у општини. Последњих година млади све више напуштају села и одлазе у градове широм Србије и у иностранство. Према истраживањима који су спроведени у оквиру израде Локалног акционог плана, млади на селу нису довољно информисани о активностима локалне самоуправе на побољшању њиховог положаја, нити о могућностима коришћења субвенција за подстицаје развоја пољопривреде или покретања сопственог посла.

Они који остају на селу истичу да много раде, а да мало зарађују. Парцеле су углавном устњене, земљиште је брдовито и недовољно квалитетно за озбиљнију пољопривредну производњу сматрају они. И поред тога труде се да максимално искористе могућности које су им на располагању како би више произвели, а тиме и више зарадили.  Нажалост, како кажу, због незвесне будућности све теже се одлучују да оснивају породице. Много је неожењених у крупањским селима и то је велики проблем. Последице  тога је  све мањи број  ђака у крупањским школама, нарочито на селу. Општина Крупањ има једну предшколску установу, две основне школе са 17 издвојених одељења и средњу школу са пет образовних профила.

Драган Дојић, директор Средње школе у Крупњу, каже да се до пре пар година број ученика у овој школи смањивао, али и да се у последње време повећава. У овој школској години школу похађа 345 ученика што је за двадесет више него претходне године. Он то објашњава већим избором занимања за која се ученици образују, константним улагањем у опрему и учила (школа има пет рачунарских кабинета, као и кабинете за физику и хемију, али и савремено опремљену машинску радионицу), настојањем школе да се овде ученици школују за занимања са којима би лакше могли доћи до посла. Као разлог наводи и лошу материјалну ситуацију родитеља који због недостатка новца нису у могућности да децу пошаљу на школовање ван Крупња. Каже да је један од приоритета локалне самоуоправе реконструкција и асфалтирање путева и да је ове године по том питању урађено много више него за неколико претходних. Дојић сматра да ће решавање инфраструктурних питања допринети останку младих на селу, њиховом бољем положају и нада се да ће то подстаћи младе да заснивају породице. Верује да ће број ђака у сеоским школама у годинама које долазе бити све већи.

Позитиван пример је Шљивова, село са највише младих у општини Крупањ. Од нешто више од 700 становника њих 200 је млађе од 30 година. Млади остају у овом селу, оснивају породице тако да је све више деце у Шљивови. Тренутно основну школу у овом месту од првог до четвртог разреда похађа 30 ученика. Мештани истичу да воле и да желе да живе на селу и да се за стварање бољих услова и сами брину. Кажу да им је приоритет вртић како би имали где децу да оставе док они раде на њиви или на неким другим пословима. Надају се да ће им локална самоуправа помоћи у решавању овог проблема, а спремни су да и сами учествују.  Истичу и да је изградња путева веома важна, јер без тога нема опстанка младих на селу, сматрају они.

Серијал текстова о животу младих на селу у Рађевини има  за циљ да укаже на правце промене за које се залажу млади људи на селу, као и да подстакне локалну самоуправу на бржу и свеобухватнију подршку развоју села и стварању бољих услова за живот младих.

 

ЕЛН

Фото: Д. Пантелић

Пројекат подржава Општина Крупањ

 

Колумна

јул 21, 2018 137

НАШИ СМО - Све је у глави

Минула недеља била је посебан спортски дан. Ноле је играо финале Вимблдона, а у Москви су најважнију утакмицу Мундијала играле Француска и Хрватска. Док су за Новака навијали готово сви у Србији, у другом случају се исто навијало, иако наши “орлови” нису…
јул 14, 2018 175

НАШИ СМО - 1968.

Време које нас гњави последњих петнаестак дана (можда и више) никако се не уклапа у годишње доба у којем смо па се у потпуности може окарактерисати придевом “варљиво”. Да је самопроблем сендвич од кише и јаког сунца спакован међу непредвидиве облаке - ни по' јада, међутим, кува од испарења, кува од…
јул 07, 2018 202

НАШИ СМО - Живот

Ових дана неки млади људи ће добити индекс, неки други млади људи бебу. И једни и други ових дана више су статистички податак за националну забринутост, него за радовање како би логика налагала. Знате већ зашто, а ако нисте баш статистички потковани, не мари, нисте ви политичари па да учите податке…
јун 30, 2018 294

НАШИ СМО - Наш (к)ВАР

Од петка увече велики негативац за српски, али и нешто шири, навијачки свет постао је немачки судија Феликс Брих, главни делилац “правде” на утакмици Србија-Швајцарска, која је, нажалост, лоше завршена по нас. Оплели су по њему сви, од навијача, медија до селектора, а кључан је био недосуђени пенал…
јун 23, 2018 313

НАШИ СМО - Почасни

Тачно деценија је прошла како је Лозница за свог почасног грађанина прогласила Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације. Тако смо се уписали на листу од 11 српских градова у којима је добио звање које се, иначе, додељује за “истакнуто и трајно животно дело у области науке,…

Репортажа

јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…
апр 26, 2018

ПИСМО ИЗ КИНЕ - Ову земљу треба упознати

Вук Костић (23) први је Лозничанин и први Србин који учи кинеске борилачке вештине на…
апр 15, 2018

АЛЕКСАНДАР ТУРСУНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ  - За седам месеци опловио двадесет држава

На огромном броду пловио је од Енглеске до Португалије, прешао Атлантик и онда посећивао…
апр 10, 2018

ВАСКРШЊА ЈАЈА ЉУБИШЕ НЕДЕЉКОВИЋА - Стрпљењем до лепоте

Овим се Недељковић бави последњих годину и по дана, каже да је веома интересантно, а…
мар 12, 2018

БРАНКА ЖИВАНОВИЋ, ЛОЗНИЧКА ПРЕДУЗЕТНИЦА - Жене морају бити смелије

Лозничку предузетницу Бранку Живановић љубав је довела у Јадар, а она је води и у послу…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"