fbpx

МЛАДИ НА СЕЛУ - ШТА НАМ НЕДОСТАЈЕ (1) - Села све празнија

Лозничке новости од овог броја почињу серијал текстова о животу младих у селима крупањске општине. Према последњем попису (2011.) општина Крупањ има 17.295 становника, а између два пописа (2004. и 2011. године) број становника смањен је за 2.897 (14,3 одсто) или један становник дневно мање, а такав тренд настављен је и даље. Села се празне, млади одлазе у градове у потрази за бољим животом и извеснијом будућношћу

Општина Крупањ простире се на 342 квадратна километра од чега је пољопривредно земљиште 54,5 одсто. Већина становништва бави се пољопривредом, углавном воћарством, ратарством и сточарством. Подаци говоре да су приноси најчешће ниски, а један од главних разлога је што се пољопривредом углавном баве старачка домаћинства. У градском насељу живи око четири и по хиљаде становника, а остали на селу.

Крупањ карактерише велика разуђеност - на квадратном километру живи тек 51 становник, док је просек у Србији 93 становника. Између два пописа број становника смањен је за 14,3 одсто,  негативан тренд је настављен, а  Крупањ се и даље налази међу најнеразвијенијим општинама у Србији. О квалитету живота говори податак да је број запослених од деведесетих година када их је у овој општини било три хиљаде до данас скоро преполовљен. После разорних поплава 2014. године у Крупњу су обновљене све виталне саобраћајнице, али локални путеви су и даље један од кључних проблема. Проблем је и снабдевање водом јер се из градског водовода снабдева тек трећина становништва. Двадесетак одсто домаћинстава има проблема са снабдевањем електричном енергијом, а поједини засеоци имају напон од свега 160 волти.

На селу живи више од две хиљаде младих (од 15 до 30 година), што је две трећине од укупног броја  младих у општини. Последњих година млади све више напуштају села и одлазе у градове широм Србије и у иностранство. Према истраживањима који су спроведени у оквиру израде Локалног акционог плана, млади на селу нису довољно информисани о активностима локалне самоуправе на побољшању њиховог положаја, нити о могућностима коришћења субвенција за подстицаје развоја пољопривреде или покретања сопственог посла.

Они који остају на селу истичу да много раде, а да мало зарађују. Парцеле су углавном устњене, земљиште је брдовито и недовољно квалитетно за озбиљнију пољопривредну производњу сматрају они. И поред тога труде се да максимално искористе могућности које су им на располагању како би више произвели, а тиме и више зарадили.  Нажалост, како кажу, због незвесне будућности све теже се одлучују да оснивају породице. Много је неожењених у крупањским селима и то је велики проблем. Последице  тога је  све мањи број  ђака у крупањским школама, нарочито на селу. Општина Крупањ има једну предшколску установу, две основне школе са 17 издвојених одељења и средњу школу са пет образовних профила.

Драган Дојић, директор Средње школе у Крупњу, каже да се до пре пар година број ученика у овој школи смањивао, али и да се у последње време повећава. У овој школској години школу похађа 345 ученика што је за двадесет више него претходне године. Он то објашњава већим избором занимања за која се ученици образују, константним улагањем у опрему и учила (школа има пет рачунарских кабинета, као и кабинете за физику и хемију, али и савремено опремљену машинску радионицу), настојањем школе да се овде ученици школују за занимања са којима би лакше могли доћи до посла. Као разлог наводи и лошу материјалну ситуацију родитеља који због недостатка новца нису у могућности да децу пошаљу на школовање ван Крупња. Каже да је један од приоритета локалне самоуоправе реконструкција и асфалтирање путева и да је ове године по том питању урађено много више него за неколико претходних. Дојић сматра да ће решавање инфраструктурних питања допринети останку младих на селу, њиховом бољем положају и нада се да ће то подстаћи младе да заснивају породице. Верује да ће број ђака у сеоским школама у годинама које долазе бити све већи.

Позитиван пример је Шљивова, село са највише младих у општини Крупањ. Од нешто више од 700 становника њих 200 је млађе од 30 година. Млади остају у овом селу, оснивају породице тако да је све више деце у Шљивови. Тренутно основну школу у овом месту од првог до четвртог разреда похађа 30 ученика. Мештани истичу да воле и да желе да живе на селу и да се за стварање бољих услова и сами брину. Кажу да им је приоритет вртић како би имали где децу да оставе док они раде на њиви или на неким другим пословима. Надају се да ће им локална самоуправа помоћи у решавању овог проблема, а спремни су да и сами учествују.  Истичу и да је изградња путева веома важна, јер без тога нема опстанка младих на селу, сматрају они.

Серијал текстова о животу младих на селу у Рађевини има  за циљ да укаже на правце промене за које се залажу млади људи на селу, као и да подстакне локалну самоуправу на бржу и свеобухватнију подршку развоју села и стварању бољих услова за живот младих.

 

ЕЛН

Фото: Д. Пантелић

Пројекат подржава Општина Крупањ

Колумна

јун 15, 2019 93

НАШИ СМО - Одраз

Истраживање о равноправности полова, које су студенти друге године Факултета политичких наука спровели међу студентима београдских факултета, показало је да сваки четврти студент сматра да добацивање на улици девојкама није ништа страшно, трећина сматра да је…
јун 08, 2019 280

НАШИ СМО - Аутодеструкција

У обиљу вести којима смо бомбардовани сваког дана, мени су две привукле пажњу на посебан начин. Заправо, изазвале су осећај инфериорности у мени који ће боље разумети сви који су се сусрели са Јунговом теоријом колективно несвесног. Али да спустимо лопту, ево прве - Руска Федерација блокирала је,…
јун 01, 2019 353

НАШИ СМО - Сирене

Још увек ми у глави одзвања звук “шизеле”, која се некако баш у ово време последњи пут огласила у Лозници деведесет девете, најављујући ваздушну опасност и производећи у народу нову страхоту од НАТО снага, које су нас још од марта те године засипале бомбама. Можда не бих тај тренутак ни запамтио да…
мај 25, 2019 809

НАШИ СМО - У фалшу

Можете ли да замислите да немате појма не само о именима и ликовима министара, него ни ко је премијер, а ко председник државе? Да вас није брига ко је први човек града, или општине, ко је у вашем граду коме кум, рођак, тетка, жена, љубавник, или љубавница. Да знате да ћете у болници, пред шалтером…
мај 18, 2019 783

НАШИ СМО - Бакшиш

Док сам недавно чекао на ред код фризера, од муштерије поред мене чујем причу о томе како живи на Западу, тачније у Бечу, где је стекао пензију и где је, како рече, срећан са својом супругом, мада су му и деца нашла ухлебљење у другим местима Аустрије. Исприча да је задовољан пензијом (није помињао…

Репортажа

јун 11, 2019

НА ГОДИШЊИЦУ СМРТИ СИНАНА САКИЋА - Загонетка грамофонске плоче

Прве јунске суботе навршило се годину дана од смрти Синана Сакића, једног од…
јун 09, 2019

ЕНГЛЕЗ СЕ ПОКРСТИО У ТРШИЋКОЈ ЦРКВИ - Брендон је сада Бранко

Брендон Вочерс (50), инструктор борилачких вештина из Енглеске, од прошле недеље је…
јун 09, 2019

НА УТАКМИЦИ У КОРЕНИТИ - Млада на центру, сватови у публици

Младенци Јован и Данијела улепшали почетак утакмице Слога и Хајдук у Коренити, а почетни…
јун 07, 2019

КОЗЈАЧАНИН ВИДОЈЕ ОБРАДОВИЋ У ПОБЕДНИЧКОМ ТИМУ НА “ЕУРОБОТУ” - Будућност је већ ту

У екипи најбољих роботичара на такмичењу “Еуробот 2019”, студената новосадског Факултета…
мај 23, 2019

МАРКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ - Самоуки мајстор за ножеве

Средњошколац Марко Веселиновић урадио је више од 200 ножева различитих димензија и…
феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"