fbpx

МЛАДИ НА СЕЛУ - ШТА НАМ НЕДОСТАЈЕ (7) - Најлакше је отићи

Већина мештана Костајника била је запослена у руднику антимона док он није затворен. У селу се лепо живело, па су многи “заборавили” да могу и пољопривредом да се баве јер имају земљу. Ситуација је сада потпуно другачија. Рудника више нема, а мештани, млади поготово, тешко се привикавају на пољопривредне послове. Због тога ни Костајник није избегао судбину великог броја села у Рађевини. Млади одлазе у потрази за послом и бољим животом, али у последње време има и повратника - оних који су покушали да се снађу у граду, па су на крају схватили да им је ипак боље у селу

Костајник је удаљен девет километра од центра Крупња, а кроз ово лепо село пролази регионални пут тако да је добро повезан са седиштем општине, али и са Лозницом. Костајник има око 800 становника, осмогодишњу школу - издвојено одељење ОШ “Боривоје Ж. Милојевић” са око 160 ученика, некада је имало и амбуланту, нема дом културе. Село је разуђено и има четири засеока - Горња мала, Петрићи, Ерцеговци и Доња мала-Нешићи. Путна инфраструктура је солидна. Недавно је асфалтирано 4,5 километара пута у Горњој мали, асфалта једино нема у засеоку Ерцеговци, а мештани се надају да ће тих 900 метара бити асфалтирано у сарадњи са локалном самоуправом. Некатегорисани путеви се редовно одржавају и у добром су стању. Снабдевање струјом је солидно, а у току је реконструкција нисконапонске мреже. Село нема градску воду, али нема ни сеоски водовод. Мештани се водом снабдевају из извора. Домаћинства су углавном старачка, а претежно се баве пољопривредом, углавном, воћарством (малине, купине, шљиве). Код основне школе подигнут је погон за прераду и сушење шљива и када почне да ради, мештани ће моћи ту да продају шљиве тако да се очекује подизање нових засада.

Владимир Стефановић (30) је дипломирани правник, ожењен је, има ћерку и ради на одређено време у општинској управи у Крупњу. Има и 17 хектара земље и стиже да је обради. Каже да му то није тешко и да му пољопривредни послови доносе и лепе приходе.

- У Новом Саду где сам студирао, провео сам седам година. По завршетку факултета почео сам да радим, али нисам осећао да припадам тамо. Одлучио сам да се вратим и нисам погрешио. Овде сам свој на своме и не зависим од других. Под малинама имам хектар и по, а под купинама 50 ари. Почео сам и да подижем засад шљива и веома сам задовољан оним што сам остварио. Око четири хектара је под шумом, а на преосталом земљишту су пашњаци. И од тога имам приходе јер продајем сено. Редовно користим субвенције локалне самоуправе, као и министарства пољопривреде и сваке године приновим нешто од механизације - каже Стефановић.

Он истиче да је у селу негативна стопа прираштаја. Много је неожењених, а само у Горњој мали их је 45 који имају више од 45 година и, како каже, тешко да ће засновати породице. На срећу, подсећа он, момци рођени после 1980. године оснивају породице и то даје наду у боље сутра овог села.

- Неки су посао нашли у Крупњу и Лозници, породице су им овде, а они путују. Има и оних који се и даље баве рударством у руднику “Леце” или Угљевику и њихове породице су у Костајнику. Много је оних који су на терену, као грађевински радници или заваривачи. Уверен сам да би им овде било боље. Имају земљу и могли би пристојно да зараде. Израчунао сам да би, када би радили осам сати дневно пољопривредне послове и када би имали слободне викенде и користили годишње одморе, могли да зараде 50.000 динара месечно, а нисам сигуран да имају толике плате у својим фирмама, још и морају да плаћају стан и храну, а овде све што им је потребно могу да произведу. Илузија је да се у граду боље живи и да се брже и лакше може доћи до новца него на селу - каже Стефановић.

Он истиче да млади људи треба да знају шта желе у животу. Каже да је најлакше отиће и поручује да треба остати и борити се за бољи живот.

- Морамо променити нека схватања и навике. И када бисмо имали у потпуности уређено село, питање је да ли би то шта променило ако не почнемо другачије да размишљамо. Када млади оду у град, тамо немају ништа, а овде имају могућност да лепо зараде и од тога пристојно живе. У селу је живот здравији, опуштенији, сами креирамо своје време, једемо здраву храну коју сами производимо. Морамо бити сложнији и морамо се више ангажовати у заједничким акцијама за добробит села. Када бисмо само једном месечно нешто заједно урадили за бољи живот на селу сви би од тога имали користи. Морамо вратити поверење у људе и бити сложнији. Заједно можемо много тога да променимо - поручује Владимир Стефановић. 

ЕЛН

Пројекат подржава Општина Крупањ

Колумна

новембар 30, 2019 181

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле…
нов 23, 2019 861

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 661

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 831

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…
нов 02, 2019 1495

НАШИ СМО - Онај горе

Во се веже за рогове, а човек за реч. Тако је некада бар било. Данас волова још има, али све мање оних које се могу везати за реч. Не могу чак ни за реченицу јер причају такве глупости да је то невероватно, речи су им љигаве, као јегуље и нема тога ко ће их везати. Послушајте каква је данас…

Репортажа

нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"