МЛАДИ НА СЕЛУ - ШТА НАМ НЕДОСТАЈЕ (7) - Најлакше је отићи

Већина мештана Костајника била је запослена у руднику антимона док он није затворен. У селу се лепо живело, па су многи “заборавили” да могу и пољопривредом да се баве јер имају земљу. Ситуација је сада потпуно другачија. Рудника више нема, а мештани, млади поготово, тешко се привикавају на пољопривредне послове. Због тога ни Костајник није избегао судбину великог броја села у Рађевини. Млади одлазе у потрази за послом и бољим животом, али у последње време има и повратника - оних који су покушали да се снађу у граду, па су на крају схватили да им је ипак боље у селу

Костајник је удаљен девет километра од центра Крупња, а кроз ово лепо село пролази регионални пут тако да је добро повезан са седиштем општине, али и са Лозницом. Костајник има око 800 становника, осмогодишњу школу - издвојено одељење ОШ “Боривоје Ж. Милојевић” са око 160 ученика, некада је имало и амбуланту, нема дом културе. Село је разуђено и има четири засеока - Горња мала, Петрићи, Ерцеговци и Доња мала-Нешићи. Путна инфраструктура је солидна. Недавно је асфалтирано 4,5 километара пута у Горњој мали, асфалта једино нема у засеоку Ерцеговци, а мештани се надају да ће тих 900 метара бити асфалтирано у сарадњи са локалном самоуправом. Некатегорисани путеви се редовно одржавају и у добром су стању. Снабдевање струјом је солидно, а у току је реконструкција нисконапонске мреже. Село нема градску воду, али нема ни сеоски водовод. Мештани се водом снабдевају из извора. Домаћинства су углавном старачка, а претежно се баве пољопривредом, углавном, воћарством (малине, купине, шљиве). Код основне школе подигнут је погон за прераду и сушење шљива и када почне да ради, мештани ће моћи ту да продају шљиве тако да се очекује подизање нових засада.

Владимир Стефановић (30) је дипломирани правник, ожењен је, има ћерку и ради на одређено време у општинској управи у Крупњу. Има и 17 хектара земље и стиже да је обради. Каже да му то није тешко и да му пољопривредни послови доносе и лепе приходе.

- У Новом Саду где сам студирао, провео сам седам година. По завршетку факултета почео сам да радим, али нисам осећао да припадам тамо. Одлучио сам да се вратим и нисам погрешио. Овде сам свој на своме и не зависим од других. Под малинама имам хектар и по, а под купинама 50 ари. Почео сам и да подижем засад шљива и веома сам задовољан оним што сам остварио. Око четири хектара је под шумом, а на преосталом земљишту су пашњаци. И од тога имам приходе јер продајем сено. Редовно користим субвенције локалне самоуправе, као и министарства пољопривреде и сваке године приновим нешто од механизације - каже Стефановић.

Он истиче да је у селу негативна стопа прираштаја. Много је неожењених, а само у Горњој мали их је 45 који имају више од 45 година и, како каже, тешко да ће засновати породице. На срећу, подсећа он, момци рођени после 1980. године оснивају породице и то даје наду у боље сутра овог села.

- Неки су посао нашли у Крупњу и Лозници, породице су им овде, а они путују. Има и оних који се и даље баве рударством у руднику “Леце” или Угљевику и њихове породице су у Костајнику. Много је оних који су на терену, као грађевински радници или заваривачи. Уверен сам да би им овде било боље. Имају земљу и могли би пристојно да зараде. Израчунао сам да би, када би радили осам сати дневно пољопривредне послове и када би имали слободне викенде и користили годишње одморе, могли да зараде 50.000 динара месечно, а нисам сигуран да имају толике плате у својим фирмама, још и морају да плаћају стан и храну, а овде све што им је потребно могу да произведу. Илузија је да се у граду боље живи и да се брже и лакше може доћи до новца него на селу - каже Стефановић.

Он истиче да млади људи треба да знају шта желе у животу. Каже да је најлакше отиће и поручује да треба остати и борити се за бољи живот.

- Морамо променити нека схватања и навике. И када бисмо имали у потпуности уређено село, питање је да ли би то шта променило ако не почнемо другачије да размишљамо. Када млади оду у град, тамо немају ништа, а овде имају могућност да лепо зараде и од тога пристојно живе. У селу је живот здравији, опуштенији, сами креирамо своје време, једемо здраву храну коју сами производимо. Морамо бити сложнији и морамо се више ангажовати у заједничким акцијама за добробит села. Када бисмо само једном месечно нешто заједно урадили за бољи живот на селу сви би од тога имали користи. Морамо вратити поверење у људе и бити сложнији. Заједно можемо много тога да променимо - поручује Владимир Стефановић. 

ЕЛН

Пројекат подржава Општина Крупањ

 

Колумна

новембар 10, 2018 97

НАШИ СМО - Звездано

 Оно што се десило у уторак вече на Маракани, доказује да су чуда могућа. Када кажем чуда, као “окорели” партизановац (а то сам постао пре више од четири и по деценије сасвим случајно, када ме комшија питао за кога навијам и ја као из топа одговорио…
нов 03, 2018 197

НАШИ СМО - Овце

Све има своје границе, али је изгледа она нашег срозавања ипак недостижна. Кад год поштен човек помисли нема даље, од овога часа морамо се пренути, подвући црту и почети повратак на колосек нормале, ми још више склизнемо. Велика већина, она што мисли да ништа не може да се поправи па неће ни на…
окт 27, 2018 239

НАШИ СМО - Јавни интерес

Како год да покушате да дефинишете јавни интерес, он се на крају сведе на опште добро. Може се врло лако утврдити шта је јавни интерес у привреди, здравству, култури, спорту, политици, медијима, при чему се треба држати само неколико начела - равноправности, доступности, демократичности,…
окт 20, 2018 411

НАШИ СМО - Диду - лид(л)у - даду

Када бих рекао да сам противник доласка страних инвеститора у Србију, лагао бих, као и да ме не занима шта то нуде светски трговински ланци, произвођачи познатих одевних предмета или обуће, музичких инстумената и технике. То је све ОК и потпуно ми одговара што у пречнику од 300 метара већ имам…
окт 13, 2018 478

НАШИ СМО - Дување

Деца до 16 година не могу без пратње одраслих да се крећу напољу од 22 часа у зимском, односно након поноћи у летњем периоду. Координационо тело за борбу против насиља у основним и средњим школама предложило је нове мере за сузбијање вршњачког насиља, а издваја се ова која је својеврсни полицијски…

Репортажа

окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"