МЛАДИ НА СЕЛУ - ШТА НАМ НЕДОСТАЈЕ (7) - Најлакше је отићи

Већина мештана Костајника била је запослена у руднику антимона док он није затворен. У селу се лепо живело, па су многи “заборавили” да могу и пољопривредом да се баве јер имају земљу. Ситуација је сада потпуно другачија. Рудника више нема, а мештани, млади поготово, тешко се привикавају на пољопривредне послове. Због тога ни Костајник није избегао судбину великог броја села у Рађевини. Млади одлазе у потрази за послом и бољим животом, али у последње време има и повратника - оних који су покушали да се снађу у граду, па су на крају схватили да им је ипак боље у селу

Костајник је удаљен девет километра од центра Крупња, а кроз ово лепо село пролази регионални пут тако да је добро повезан са седиштем општине, али и са Лозницом. Костајник има око 800 становника, осмогодишњу школу - издвојено одељење ОШ “Боривоје Ж. Милојевић” са око 160 ученика, некада је имало и амбуланту, нема дом културе. Село је разуђено и има четири засеока - Горња мала, Петрићи, Ерцеговци и Доња мала-Нешићи. Путна инфраструктура је солидна. Недавно је асфалтирано 4,5 километара пута у Горњој мали, асфалта једино нема у засеоку Ерцеговци, а мештани се надају да ће тих 900 метара бити асфалтирано у сарадњи са локалном самоуправом. Некатегорисани путеви се редовно одржавају и у добром су стању. Снабдевање струјом је солидно, а у току је реконструкција нисконапонске мреже. Село нема градску воду, али нема ни сеоски водовод. Мештани се водом снабдевају из извора. Домаћинства су углавном старачка, а претежно се баве пољопривредом, углавном, воћарством (малине, купине, шљиве). Код основне школе подигнут је погон за прераду и сушење шљива и када почне да ради, мештани ће моћи ту да продају шљиве тако да се очекује подизање нових засада.

Владимир Стефановић (30) је дипломирани правник, ожењен је, има ћерку и ради на одређено време у општинској управи у Крупњу. Има и 17 хектара земље и стиже да је обради. Каже да му то није тешко и да му пољопривредни послови доносе и лепе приходе.

- У Новом Саду где сам студирао, провео сам седам година. По завршетку факултета почео сам да радим, али нисам осећао да припадам тамо. Одлучио сам да се вратим и нисам погрешио. Овде сам свој на своме и не зависим од других. Под малинама имам хектар и по, а под купинама 50 ари. Почео сам и да подижем засад шљива и веома сам задовољан оним што сам остварио. Око четири хектара је под шумом, а на преосталом земљишту су пашњаци. И од тога имам приходе јер продајем сено. Редовно користим субвенције локалне самоуправе, као и министарства пољопривреде и сваке године приновим нешто од механизације - каже Стефановић.

Он истиче да је у селу негативна стопа прираштаја. Много је неожењених, а само у Горњој мали их је 45 који имају више од 45 година и, како каже, тешко да ће засновати породице. На срећу, подсећа он, момци рођени после 1980. године оснивају породице и то даје наду у боље сутра овог села.

- Неки су посао нашли у Крупњу и Лозници, породице су им овде, а они путују. Има и оних који се и даље баве рударством у руднику “Леце” или Угљевику и њихове породице су у Костајнику. Много је оних који су на терену, као грађевински радници или заваривачи. Уверен сам да би им овде било боље. Имају земљу и могли би пристојно да зараде. Израчунао сам да би, када би радили осам сати дневно пољопривредне послове и када би имали слободне викенде и користили годишње одморе, могли да зараде 50.000 динара месечно, а нисам сигуран да имају толике плате у својим фирмама, још и морају да плаћају стан и храну, а овде све што им је потребно могу да произведу. Илузија је да се у граду боље живи и да се брже и лакше може доћи до новца него на селу - каже Стефановић.

Он истиче да млади људи треба да знају шта желе у животу. Каже да је најлакше отиће и поручује да треба остати и борити се за бољи живот.

- Морамо променити нека схватања и навике. И када бисмо имали у потпуности уређено село, питање је да ли би то шта променило ако не почнемо другачије да размишљамо. Када млади оду у град, тамо немају ништа, а овде имају могућност да лепо зараде и од тога пристојно живе. У селу је живот здравији, опуштенији, сами креирамо своје време, једемо здраву храну коју сами производимо. Морамо бити сложнији и морамо се више ангажовати у заједничким акцијама за добробит села. Када бисмо само једном месечно нешто заједно урадили за бољи живот на селу сви би од тога имали користи. Морамо вратити поверење у људе и бити сложнији. Заједно можемо много тога да променимо - поручује Владимир Стефановић. 

ЕЛН

Пројекат подржава Општина Крупањ

 

Колумна

фебруар 16, 2019 168

НАШИ СМО - Турнеја

Изборна или нека друга, тек кампања названа “Будућност Србије (Александар Вучић)” почела је прошле седмице тако да ћемо се гужве и народа у редовима, председника државе како им “подноси рачуне”, удара камење темељима или отвара већ изграђене погоне диљем…
феб 09, 2019 248

НАШИ СМО - Утопија

Хоћемо ли ми икада постати земља озбиљних, одговорних, зрелих људи који знају да се носе са сваком ситуацијом, умеју да размишљају трезвено и доносе праве одлуке у право време? Хоће ли они који одлучују, али и они који им дају то право, привилегију и обавезу, коначно одрасти, изаћи из…
феб 02, 2019 313

НАШИ СМО - Одговорност

“Све што се чује ових и претходних дана је насиље. Да ли ћете неком опалити шамар или рећи најпогрдније речи - то је исто насиље, нема разлике” - ово је став премијерке Ане Брнабић који потпуно делим исто као и: “Уколико основно кућно васпитање и поштовање према грађанима за јавни дискурс нису…
јан 26, 2019 306

НАШИ СМО - Лилипутинци

Ако је неки догађај обележио почетак друге половине јануара, после Нове године, Божића и Српске нове године, онда је то свакако посета председника Руске Федерације Владимира Путина нашој престоници. Од слетања на београдски аеродром, преко уручења ордена председнику Србије, до посете Храма Светог…
јан 19, 2019 423

НАШИ СМО - (Не)моћ

Поче и 2019, а хоће ли бити још само једна у низу оних за заборав или ће донети и нешто добро, видећемо за 300 и кусур дана. Ако је судити према најавама оних који воде земљу, могла би то бити, коначно, година када ће бити заведен ред на пољу криминала, а починиоци најтежих кривичних дела добијати…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"