fbpx

МЛАДИ НА СЕЛУ ШТА НАМ НЕДОСТАЈЕ (5) - Све мање деце

Одлазе млади и из Врбића, питомог села у Рађевини удаљеног девет километара од Крупња, али много већи проблем су момци који остају и не жене се. Не оснивају породице тако да се све мање деце рађа у овом месту

 Као и друга селима и у нашем има проблема које треба решити, али овај је највећи. Све је мање оних који оснивају породице. Много је неожењених, а само у засеоку у којем живим има двадесетак кућа и бар десет нежења. Није ни чудо што је све мање деце у нашем селу. Да бисмо оженили наше момке био би нам потребан бар један аутобус пун девојака, а можда и два. У селу је мало девојака и све гледају да побегну у град  каже Горан Поповић, председник Савета месне заједнице.

Он подсећа да село има око пет стотина становника и да се тај број из године у годину смањује. Пре петнаест година у овом месту  живело је  578 становника.

 Одлазе млади у градове у потрази за бољим животом, а чини ми се да тамо већина није остварила оно због чега су отишли. Многи, изгледа, више воле да живе лоше у граду него добро на селу, а овде се може сасвим добро живети, али мора много и да се ради  истиче Поповић.

Милан Крсмановић (24) по занимању је механичар расхладне и грејне технике, али никада се није бавио тим послом. Ожењен је, има једногодишњег сина, и бави се искључиво пољопривредом, од које, како каже, његова породица лепо живи.

 Радио сам у Русији нешто више од шест месеци и није ми се свидело. Одлучио сам да се вратим у село и овде оснујем породицу. Лепо ми је овде. Везан сам за село и људе који живе овде и не бих то мењао за посао у граду. Друштво је добро и када имамо времена окупљамо се, причамо, планирамо, у суштини лепо се дружимо.  Моја породица се бави пољопривредом, имамо потребну механизацију и обрађујемо седам хектара. Гајимо краве, свиње, коње, а највише прихода остварујемо од продаје малина, шљива и купина. Када би цена била сигурна било би још више засада овог воћа у нашем селу. Ове године цена шљива била је  добра тако да смо лепо зарадили. Некада се у овом крају у огромним количинама производио кромпир, а сада га је све мање јер нико неће да га продаје накупцима у бесцење, тако да већина мештана сада кромпир производи само за своје потребе  каже Крсмановић.

Истиче да су лоши путеви велики проблем. Углавном су макадамски и тешко се долази до кућа или њива. Асфалтирано је само нешто више од једног километра. Снабдевање струјом је добро, а одлично функционишу мобилна телефонија и интернет. У селу немају градску воду и снабдевају се из сеоског водовода   до својих кућа довели су изворску воду. У Врбићу ради четворогодишња основна школа  издвојено одељење ОШ “Жикица Јовановић Шпанац” из Беле Цркве и има петнаестак ђака. У селу постоји и црква Светог цара Константина и царице Јелене. У Врбићу нема културних или спортских манифестација  једино млади из села сваке године за васкрс организују турнир у малом фудбалу на коме учествује дванаест екипа из овог и околних села. У провод, како кажу млади из Врбића, одлазе у Крупањ, а понекад и у Лозницу. Међутим, лоши сеоски путеви често су разлог због чега  углавном остају у селу и посећују једни друге.

 Када су путеви добри много је лакше стићи до града, али и обрадити њиве. Овако је тешко. Надам се да ће локална самоуправа изнаћи могућности да реши овај проблем не само у наше, већ и у осталим селима  истиче Крсмановић.

И он сматра да је све већи број неожењених момака највећи проблем у селу и да је то приоритет, али и да га је тешко решити, ако момци сами нешто не предузму.

 Из моје генерације сви су остали на селу, а само сам је основао породицу. Шта тек рећи за оне нешто старије. Додуше и многи од оних који су отишли у градове не оснивају породице, јер ни тамо немају од чега да живе, тако да о женидби готово и не размишљају. У селу ако се ожене до тридесете године добро је, а они старији чини ми се да више и не размишљају о томе. Није ни чудо што је све мање деце. А могло би се, и поред свих тешкоћа, у селу лепо живети. Ко хоће да ради тај и може да створи себи солидне услове за живот, они који не желе да раде не могу опстати ни у селу ни у граду. Стварање породице је најважније и поручио бих младима да се одлуче на тај корак. У селу постоје солидни услови за живот и саветовао бих младима да покушају да своју будућност граде на селу, а не да поштопото јуре у град. Ни тамо не цветају руже, овде бар могу да произведу храну за себе и бар нечему да се надају  сматра Крсмановић. 

ЕЛН

Пројекат подржава Општина Крупањ.

Колумна

октобар 12, 2019 468

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би…
окт 07, 2019 364

НАШИ СМО - Живот

Реченица коју је изговорилила старица у једном документарном филму о животу људи у старачком дому, емитованом прошле седмице на телевизији, дефинише, чини ми се, у пар речи смисао нашег постојања, значај љубави, слоге у породици и међу пријатељима. Рекла је - Не плашим се ја смрти, мене плаши…
сеп 28, 2019 635

НАШИ СМО - Црвене линије

Било би добро када би цела држава могла у комаду да оде на психијатријски кауч па да неки стручњак постави дијагнозу. Да ли је све ово што се дешава око нас пролазна, додуше мало дужа, фаза пубертетлије који неће ни што хоће, у рату са собом и свима око себе, незрео, љут, сујетан, па има наде, или…
сеп 21, 2019 761

НАШИ СМО - Инвестиција

Према подацима Европског статистичког завода, Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње чак 51.000. Овај податак није био повод, али га је председница Скупштине Србије Маја Гојковић сигурно имала у виду када је ових дана изјавила да држава треба да “пооштри услове” када је у питању…
сеп 14, 2019 951

НАШИ СМО - Срчаност

Као нација смо склони истицању своје дружељубивости, свог гостопримства и правдољубља, али и храбрости, непоколебљивости и мирољубивости. За оне који између свог јунаштва и лудости стављају знак једнакости, често кажемо да “имају срца”, а када неко “изгине” на терену зарад бода, победе, медаље или…

Репортажа

окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"