МЛАДИ НА СЕЛУ ШТА НАМ НЕДОСТАЈЕ (5) - Све мање деце

Одлазе млади и из Врбића, питомог села у Рађевини удаљеног девет километара од Крупња, али много већи проблем су момци који остају и не жене се. Не оснивају породице тако да се све мање деце рађа у овом месту

 Као и друга селима и у нашем има проблема које треба решити, али овај је највећи. Све је мање оних који оснивају породице. Много је неожењених, а само у засеоку у којем живим има двадесетак кућа и бар десет нежења. Није ни чудо што је све мање деце у нашем селу. Да бисмо оженили наше момке био би нам потребан бар један аутобус пун девојака, а можда и два. У селу је мало девојака и све гледају да побегну у град  каже Горан Поповић, председник Савета месне заједнице.

Он подсећа да село има око пет стотина становника и да се тај број из године у годину смањује. Пре петнаест година у овом месту  живело је  578 становника.

 Одлазе млади у градове у потрази за бољим животом, а чини ми се да тамо већина није остварила оно због чега су отишли. Многи, изгледа, више воле да живе лоше у граду него добро на селу, а овде се може сасвим добро живети, али мора много и да се ради  истиче Поповић.

Милан Крсмановић (24) по занимању је механичар расхладне и грејне технике, али никада се није бавио тим послом. Ожењен је, има једногодишњег сина, и бави се искључиво пољопривредом, од које, како каже, његова породица лепо живи.

 Радио сам у Русији нешто више од шест месеци и није ми се свидело. Одлучио сам да се вратим у село и овде оснујем породицу. Лепо ми је овде. Везан сам за село и људе који живе овде и не бих то мењао за посао у граду. Друштво је добро и када имамо времена окупљамо се, причамо, планирамо, у суштини лепо се дружимо.  Моја породица се бави пољопривредом, имамо потребну механизацију и обрађујемо седам хектара. Гајимо краве, свиње, коње, а највише прихода остварујемо од продаје малина, шљива и купина. Када би цена била сигурна било би још више засада овог воћа у нашем селу. Ове године цена шљива била је  добра тако да смо лепо зарадили. Некада се у овом крају у огромним количинама производио кромпир, а сада га је све мање јер нико неће да га продаје накупцима у бесцење, тако да већина мештана сада кромпир производи само за своје потребе  каже Крсмановић.

Истиче да су лоши путеви велики проблем. Углавном су макадамски и тешко се долази до кућа или њива. Асфалтирано је само нешто више од једног километра. Снабдевање струјом је добро, а одлично функционишу мобилна телефонија и интернет. У селу немају градску воду и снабдевају се из сеоског водовода   до својих кућа довели су изворску воду. У Врбићу ради четворогодишња основна школа  издвојено одељење ОШ “Жикица Јовановић Шпанац” из Беле Цркве и има петнаестак ђака. У селу постоји и црква Светог цара Константина и царице Јелене. У Врбићу нема културних или спортских манифестација  једино млади из села сваке године за васкрс организују турнир у малом фудбалу на коме учествује дванаест екипа из овог и околних села. У провод, како кажу млади из Врбића, одлазе у Крупањ, а понекад и у Лозницу. Међутим, лоши сеоски путеви често су разлог због чега  углавном остају у селу и посећују једни друге.

 Када су путеви добри много је лакше стићи до града, али и обрадити њиве. Овако је тешко. Надам се да ће локална самоуправа изнаћи могућности да реши овај проблем не само у наше, већ и у осталим селима  истиче Крсмановић.

И он сматра да је све већи број неожењених момака највећи проблем у селу и да је то приоритет, али и да га је тешко решити, ако момци сами нешто не предузму.

 Из моје генерације сви су остали на селу, а само сам је основао породицу. Шта тек рећи за оне нешто старије. Додуше и многи од оних који су отишли у градове не оснивају породице, јер ни тамо немају од чега да живе, тако да о женидби готово и не размишљају. У селу ако се ожене до тридесете године добро је, а они старији чини ми се да више и не размишљају о томе. Није ни чудо што је све мање деце. А могло би се, и поред свих тешкоћа, у селу лепо живети. Ко хоће да ради тај и може да створи себи солидне услове за живот, они који не желе да раде не могу опстати ни у селу ни у граду. Стварање породице је најважније и поручио бих младима да се одлуче на тај корак. У селу постоје солидни услови за живот и саветовао бих младима да покушају да своју будућност граде на селу, а не да поштопото јуре у град. Ни тамо не цветају руже, овде бар могу да произведу храну за себе и бар нечему да се надају  сматра Крсмановић. 

ЕЛН

Пројекат подржава Општина Крупањ.

 

Колумна

јул 21, 2018 137

НАШИ СМО - Све је у глави

Минула недеља била је посебан спортски дан. Ноле је играо финале Вимблдона, а у Москви су најважнију утакмицу Мундијала играле Француска и Хрватска. Док су за Новака навијали готово сви у Србији, у другом случају се исто навијало, иако наши “орлови” нису…
јул 14, 2018 175

НАШИ СМО - 1968.

Време које нас гњави последњих петнаестак дана (можда и више) никако се не уклапа у годишње доба у којем смо па се у потпуности може окарактерисати придевом “варљиво”. Да је самопроблем сендвич од кише и јаког сунца спакован међу непредвидиве облаке - ни по' јада, међутим, кува од испарења, кува од…
јул 07, 2018 202

НАШИ СМО - Живот

Ових дана неки млади људи ће добити индекс, неки други млади људи бебу. И једни и други ових дана више су статистички податак за националну забринутост, него за радовање како би логика налагала. Знате већ зашто, а ако нисте баш статистички потковани, не мари, нисте ви политичари па да учите податке…
јун 30, 2018 294

НАШИ СМО - Наш (к)ВАР

Од петка увече велики негативац за српски, али и нешто шири, навијачки свет постао је немачки судија Феликс Брих, главни делилац “правде” на утакмици Србија-Швајцарска, која је, нажалост, лоше завршена по нас. Оплели су по њему сви, од навијача, медија до селектора, а кључан је био недосуђени пенал…
јун 23, 2018 313

НАШИ СМО - Почасни

Тачно деценија је прошла како је Лозница за свог почасног грађанина прогласила Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације. Тако смо се уписали на листу од 11 српских градова у којима је добио звање које се, иначе, додељује за “истакнуто и трајно животно дело у области науке,…

Репортажа

јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…
апр 26, 2018

ПИСМО ИЗ КИНЕ - Ову земљу треба упознати

Вук Костић (23) први је Лозничанин и први Србин који учи кинеске борилачке вештине на…
апр 15, 2018

АЛЕКСАНДАР ТУРСУНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ  - За седам месеци опловио двадесет држава

На огромном броду пловио је од Енглеске до Португалије, прешао Атлантик и онда посећивао…
апр 10, 2018

ВАСКРШЊА ЈАЈА ЉУБИШЕ НЕДЕЉКОВИЋА - Стрпљењем до лепоте

Овим се Недељковић бави последњих годину и по дана, каже да је веома интересантно, а…
мар 12, 2018

БРАНКА ЖИВАНОВИЋ, ЛОЗНИЧКА ПРЕДУЗЕТНИЦА - Жене морају бити смелије

Лозничку предузетницу Бранку Живановић љубав је довела у Јадар, а она је води и у послу…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"