О ЧЕМУ СМО ПИСАЛИ - Историја у новинама

Од првог броја 21. марта 2008. па до овога 500. новинари  Лозничких новости увек су били тамо где је догађај не само у Лозници него и у Крупњу, Малом Зворнику и Љубовији, да постави питања од јавног интереса и да подсете на дата обећања.  Странице листа увек су отворене за дијалог, али и за све оне који верују да им  још само “новине могу помоћи” Првих 500 бројева стало је на више од осам хиљада страна тако да ће неко ко се буде бавио историјом лозничког краја за период од 2008. па надаље имати богату ризницу података, фотографија и својеврсну хронику града на обали Дрине. Екипа Лозничких новости писала је о младим и успешним људима, ђацима, студентима, научницима, музичарима, глумцима, сликарима, спортистима, а већини је то био први сусрет са “седмом силом”, први текст о њима, први знак да неко примећује оно чиме се баве, а касније су о њима писали и извештавали други, али они нису заборавили ко им је дао први “ветар у леђа”.

На страницама Лозничких читаоце су дочекивали многи познати књижевници, музичари, глумци, спортисти, па се, поред осталих,  могло прочитати шта кажу Матија Бећковић, Владета Јеротић, Светислав Божић, Драгана дел Монако, Никола Маловић, Мирјана Бобић Мајсторовић, Вукица Микача, као и Милорад Чавић, Ненад Боровчанин,  Немања Максимовић, Александра Црвендакић, али и Иван Милинковић из “Легенди”, Слободан Тркуља, Кики Лесендрић, Ђуле Ван Гог, Маја Марковић... И, то је лепша страна наше професије.

Када је вода у цестерни, а олово у крви...

Нажалост, саставни део наших живота су несреће и елементарне непогоде па су се и те теме нашле на страницама нашег и вашег листа. Међу првима, ако не и први, новинари Лозничких стизали су на многа места. Када је планула “Вискоза” - ”Свила” и “Целвлакно”,  пре девет година, када је горео “Корд”, истицао амонијак у “Центрофану”, исцурео мазут у “Целулози”, о пропасти “Вискозе” написана је гомила текстова и безброј пута указивано на невиђену пљачку пред очима свих. Било је, нажалост и црне хронике, убистава и саобраћајних несрећа, одлазило се у запаљене куће и станове,  али се и  кисло и газило по блату и киши у време поплава крајем 2010. када је Дрина била већа него икада. Данима смо пратили велику поплаву из 2014. године, целодневним дежурством у редакцији и обиласком терена прикупљали информације и тих дана за многе из нашег краја, али и широко ван њега, преко наше фејсбук странице  били често једини и најпоузданији извор вести. Међу првима смо снимили како Јадар уништава мост у Драгинцу, ушли у разорени Крупањ, “усликали” искривљену кућу, својеврсни симбол тих поплава, први ходали по проваљеној депонији јаловине у Столицама...

Указивали смо серијом текстова на проблем Зајаче где су деца имала повећано присуство олова у крви, а становништво се још увек водом за пиће снабдева из цистерне, писали смо  о пропасти објеката у Бањи Ковиљачи, пре свега Кур-салона и успели да бар малчице допринесемо спасавању тог здања, бањских вила и железничког дома, подсећали у безброј прилика неке установе и институције да се баве својим послом, скренули пажњу на личне проблеме суграђана којима би после писања “стизали” вода, струја, асфалт, хуманитарна помоћ. Упорно смо указивали, и указујемо, на еколошке проблеме, депонију у Зајачи, јаловину у Костајнику, “терали” из “Вискозе” ЦС2 и готово га сасвим истерали, а још увек се “боримо” са цијанидном соли у некадашњем “ФАК”-у.

Били смо на свим протестима и штрајковима, о својим проблемима говорили су нам радници, рудари, али и отпуштени, незапослени и сви који су на неки начин били обесправљени, а веровали су да ће им једино “новине помоћи”. 

О свему, али никада сензационалистички

Испратили смо све локалне, парламентарне и председничке изборе настојећи увек да сви учесници буду равноправно заступљени и у складу са њиховим значајем на политичкој сцени, а у тој изборној хроници свакако ће остати најинтересантнији нушићевски маратон у Башчелуцима. Некада смо и пре чланства сазнавали шта се збива у некој странци, ко одлази, ко долази, ко се коме приближио и шта се иза брега ваља.  Намучили смо се да дођемо до слике Видоја Петровића и Александра Вучића из Тршића где је пао први договор о удруживању две најјаче странке у Лозници, а недавно и до слике прве даме Србије, наше Лозничанке Тамаре (Ђукановић) Вучић.

Неким политичким актерима смо били једини начин да подсете на своје трајање, други су, понекад, замерали што их нема више, трећима смо били дежурни кривци. Лозничке новости су најцитиранији медиј у локалној скупштини чији рад пратимо редовно и детаљно. Не само кроз извештаје него и сталним враћањем на донете одлуке, нарочито на оне које се дуго “киселе”. Будући истраживач политичких прилика у Лозници моћи ће из наших новина да сазна и како је, на пример, прекрајана изборна воља грађана сасвим легално и како крај  мандата једног одборничког сазива нема никакве везе са његовим почетком.

Писали смо и о корупцији, о хапшењима и судским процесима, али никада сензационалистички.  “Натерали смо” после објављивања чланка четворо високих државних службеника да врате на рачун Дома за децу у Бањи Ковиљачи новац којим је разметљиви директор те установе платио њихов тродневни  боравак у једном конаку у Тршићу. То је била и прва претња тужбом коју смо добили и то из кабинета министра, али наставили смо причу уверени да је она већа и од њих и од нас.

Било је још таквих ситуација, читања у новинама оног и што није написано,  љутње због оног што јесте, бурних реакција због наслова, али за првих 500 бројева ниједном нисмо били на “тапету” Савета за штампу” због кршења етичког кодекса, нити демантовани ни због једног текста, а у жељи да подстакнемо преко потребан дијалог објављивали смо и одговоре на наше текстове, чак када није било основа за “реплику”.  Никада нас нису обесхрабрили недобронамерни, нису нас ни уплашили “силници”, можда смо грешили што нешто од тога нисмо пренели и на наше странице, али руководили смо се оном “да све иде у рок службе”.  У Србији нарочито. Међутим, то нас увлачи у сасвим посебну тему, али нећемо о томе сада.

Углавном, 500. број је прилика да  се мало осврнемо,  па одмах наставимо даље. А ритам је исти од почетка, у среду се завршава један, а наредног дана одмах планира следећи број јер у петак опет треба изаћи пред читаоце Лозничких новости, новине које су писану новинску реч вратиле у Вуков завичај. А када у заглављу број буде са једном нулом више онда ћемо поново бацити поглед преко рамена. Да видимо да ли смо у других 500 били бољи него у првих. Трудићемо се, то је сигурно. Имамо план.

Т.М.С

З.В

 

Колумна

јул 21, 2018 138

НАШИ СМО - Све је у глави

Минула недеља била је посебан спортски дан. Ноле је играо финале Вимблдона, а у Москви су најважнију утакмицу Мундијала играле Француска и Хрватска. Док су за Новака навијали готово сви у Србији, у другом случају се исто навијало, иако наши “орлови” нису…
јул 14, 2018 177

НАШИ СМО - 1968.

Време које нас гњави последњих петнаестак дана (можда и више) никако се не уклапа у годишње доба у којем смо па се у потпуности може окарактерисати придевом “варљиво”. Да је самопроблем сендвич од кише и јаког сунца спакован међу непредвидиве облаке - ни по' јада, међутим, кува од испарења, кува од…
јул 07, 2018 203

НАШИ СМО - Живот

Ових дана неки млади људи ће добити индекс, неки други млади људи бебу. И једни и други ових дана више су статистички податак за националну забринутост, него за радовање како би логика налагала. Знате већ зашто, а ако нисте баш статистички потковани, не мари, нисте ви политичари па да учите податке…
јун 30, 2018 294

НАШИ СМО - Наш (к)ВАР

Од петка увече велики негативац за српски, али и нешто шири, навијачки свет постао је немачки судија Феликс Брих, главни делилац “правде” на утакмици Србија-Швајцарска, која је, нажалост, лоше завршена по нас. Оплели су по њему сви, од навијача, медија до селектора, а кључан је био недосуђени пенал…
јун 23, 2018 313

НАШИ СМО - Почасни

Тачно деценија је прошла како је Лозница за свог почасног грађанина прогласила Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације. Тако смо се уписали на листу од 11 српских градова у којима је добио звање које се, иначе, додељује за “истакнуто и трајно животно дело у области науке,…

Репортажа

јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…
апр 26, 2018

ПИСМО ИЗ КИНЕ - Ову земљу треба упознати

Вук Костић (23) први је Лозничанин и први Србин који учи кинеске борилачке вештине на…
апр 15, 2018

АЛЕКСАНДАР ТУРСУНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ  - За седам месеци опловио двадесет држава

На огромном броду пловио је од Енглеске до Португалије, прешао Атлантик и онда посећивао…
апр 10, 2018

ВАСКРШЊА ЈАЈА ЉУБИШЕ НЕДЕЉКОВИЋА - Стрпљењем до лепоте

Овим се Недељковић бави последњих годину и по дана, каже да је веома интересантно, а…
мар 12, 2018

БРАНКА ЖИВАНОВИЋ, ЛОЗНИЧКА ПРЕДУЗЕТНИЦА - Жене морају бити смелије

Лозничку предузетницу Бранку Живановић љубав је довела у Јадар, а она је води и у послу…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"