О ЧЕМУ СМО ПИСАЛИ - Историја у новинама

Од првог броја 21. марта 2008. па до овога 500. новинари  Лозничких новости увек су били тамо где је догађај не само у Лозници него и у Крупњу, Малом Зворнику и Љубовији, да постави питања од јавног интереса и да подсете на дата обећања.  Странице листа увек су отворене за дијалог, али и за све оне који верују да им  још само “новине могу помоћи” Првих 500 бројева стало је на више од осам хиљада страна тако да ће неко ко се буде бавио историјом лозничког краја за период од 2008. па надаље имати богату ризницу података, фотографија и својеврсну хронику града на обали Дрине. Екипа Лозничких новости писала је о младим и успешним људима, ђацима, студентима, научницима, музичарима, глумцима, сликарима, спортистима, а већини је то био први сусрет са “седмом силом”, први текст о њима, први знак да неко примећује оно чиме се баве, а касније су о њима писали и извештавали други, али они нису заборавили ко им је дао први “ветар у леђа”.

На страницама Лозничких читаоце су дочекивали многи познати књижевници, музичари, глумци, спортисти, па се, поред осталих,  могло прочитати шта кажу Матија Бећковић, Владета Јеротић, Светислав Божић, Драгана дел Монако, Никола Маловић, Мирјана Бобић Мајсторовић, Вукица Микача, као и Милорад Чавић, Ненад Боровчанин,  Немања Максимовић, Александра Црвендакић, али и Иван Милинковић из “Легенди”, Слободан Тркуља, Кики Лесендрић, Ђуле Ван Гог, Маја Марковић... И, то је лепша страна наше професије.

Када је вода у цестерни, а олово у крви...

Нажалост, саставни део наших живота су несреће и елементарне непогоде па су се и те теме нашле на страницама нашег и вашег листа. Међу првима, ако не и први, новинари Лозничких стизали су на многа места. Када је планула “Вискоза” - ”Свила” и “Целвлакно”,  пре девет година, када је горео “Корд”, истицао амонијак у “Центрофану”, исцурео мазут у “Целулози”, о пропасти “Вискозе” написана је гомила текстова и безброј пута указивано на невиђену пљачку пред очима свих. Било је, нажалост и црне хронике, убистава и саобраћајних несрећа, одлазило се у запаљене куће и станове,  али се и  кисло и газило по блату и киши у време поплава крајем 2010. када је Дрина била већа него икада. Данима смо пратили велику поплаву из 2014. године, целодневним дежурством у редакцији и обиласком терена прикупљали информације и тих дана за многе из нашег краја, али и широко ван њега, преко наше фејсбук странице  били често једини и најпоузданији извор вести. Међу првима смо снимили како Јадар уништава мост у Драгинцу, ушли у разорени Крупањ, “усликали” искривљену кућу, својеврсни симбол тих поплава, први ходали по проваљеној депонији јаловине у Столицама...

Указивали смо серијом текстова на проблем Зајаче где су деца имала повећано присуство олова у крви, а становништво се још увек водом за пиће снабдева из цистерне, писали смо  о пропасти објеката у Бањи Ковиљачи, пре свега Кур-салона и успели да бар малчице допринесемо спасавању тог здања, бањских вила и железничког дома, подсећали у безброј прилика неке установе и институције да се баве својим послом, скренули пажњу на личне проблеме суграђана којима би после писања “стизали” вода, струја, асфалт, хуманитарна помоћ. Упорно смо указивали, и указујемо, на еколошке проблеме, депонију у Зајачи, јаловину у Костајнику, “терали” из “Вискозе” ЦС2 и готово га сасвим истерали, а још увек се “боримо” са цијанидном соли у некадашњем “ФАК”-у.

Били смо на свим протестима и штрајковима, о својим проблемима говорили су нам радници, рудари, али и отпуштени, незапослени и сви који су на неки начин били обесправљени, а веровали су да ће им једино “новине помоћи”. 

О свему, али никада сензационалистички

Испратили смо све локалне, парламентарне и председничке изборе настојећи увек да сви учесници буду равноправно заступљени и у складу са њиховим значајем на политичкој сцени, а у тој изборној хроници свакако ће остати најинтересантнији нушићевски маратон у Башчелуцима. Некада смо и пре чланства сазнавали шта се збива у некој странци, ко одлази, ко долази, ко се коме приближио и шта се иза брега ваља.  Намучили смо се да дођемо до слике Видоја Петровића и Александра Вучића из Тршића где је пао први договор о удруживању две најјаче странке у Лозници, а недавно и до слике прве даме Србије, наше Лозничанке Тамаре (Ђукановић) Вучић.

Неким политичким актерима смо били једини начин да подсете на своје трајање, други су, понекад, замерали што их нема више, трећима смо били дежурни кривци. Лозничке новости су најцитиранији медиј у локалној скупштини чији рад пратимо редовно и детаљно. Не само кроз извештаје него и сталним враћањем на донете одлуке, нарочито на оне које се дуго “киселе”. Будући истраживач политичких прилика у Лозници моћи ће из наших новина да сазна и како је, на пример, прекрајана изборна воља грађана сасвим легално и како крај  мандата једног одборничког сазива нема никакве везе са његовим почетком.

Писали смо и о корупцији, о хапшењима и судским процесима, али никада сензационалистички.  “Натерали смо” после објављивања чланка четворо високих државних службеника да врате на рачун Дома за децу у Бањи Ковиљачи новац којим је разметљиви директор те установе платио њихов тродневни  боравак у једном конаку у Тршићу. То је била и прва претња тужбом коју смо добили и то из кабинета министра, али наставили смо причу уверени да је она већа и од њих и од нас.

Било је још таквих ситуација, читања у новинама оног и што није написано,  љутње због оног што јесте, бурних реакција због наслова, али за првих 500 бројева ниједном нисмо били на “тапету” Савета за штампу” због кршења етичког кодекса, нити демантовани ни због једног текста, а у жељи да подстакнемо преко потребан дијалог објављивали смо и одговоре на наше текстове, чак када није било основа за “реплику”.  Никада нас нису обесхрабрили недобронамерни, нису нас ни уплашили “силници”, можда смо грешили што нешто од тога нисмо пренели и на наше странице, али руководили смо се оном “да све иде у рок службе”.  У Србији нарочито. Међутим, то нас увлачи у сасвим посебну тему, али нећемо о томе сада.

Углавном, 500. број је прилика да  се мало осврнемо,  па одмах наставимо даље. А ритам је исти од почетка, у среду се завршава један, а наредног дана одмах планира следећи број јер у петак опет треба изаћи пред читаоце Лозничких новости, новине које су писану новинску реч вратиле у Вуков завичај. А када у заглављу број буде са једном нулом више онда ћемо поново бацити поглед преко рамена. Да видимо да ли смо у других 500 били бољи него у првих. Трудићемо се, то је сигурно. Имамо план.

Т.М.С

З.В

 

Колумна

фебруар 23, 2019 96

НАШИ СМО - Идеја

Вељко Лалић, главни уредник “Недељника”, обзнанио је своју идеју да се у нашој земљи ограниче мандати највишим државним функционерима. Он сматра да би то било делотворно против наше склоности ка стварању култа личности и ауторитативном вођи. “Замислите…
феб 16, 2019 213

НАШИ СМО - Турнеја

Изборна или нека друга, тек кампања названа “Будућност Србије (Александар Вучић)” почела је прошле седмице тако да ћемо се гужве и народа у редовима, председника државе како им “подноси рачуне”, удара камење темељима или отвара већ изграђене погоне диљем отаџбине, нагледати ових дана. Док једни…
феб 09, 2019 296

НАШИ СМО - Утопија

Хоћемо ли ми икада постати земља озбиљних, одговорних, зрелих људи који знају да се носе са сваком ситуацијом, умеју да размишљају трезвено и доносе праве одлуке у право време? Хоће ли они који одлучују, али и они који им дају то право, привилегију и обавезу, коначно одрасти, изаћи из…
феб 02, 2019 343

НАШИ СМО - Одговорност

“Све што се чује ових и претходних дана је насиље. Да ли ћете неком опалити шамар или рећи најпогрдније речи - то је исто насиље, нема разлике” - ово је став премијерке Ане Брнабић који потпуно делим исто као и: “Уколико основно кућно васпитање и поштовање према грађанима за јавни дискурс нису…
јан 26, 2019 339

НАШИ СМО - Лилипутинци

Ако је неки догађај обележио почетак друге половине јануара, после Нове године, Божића и Српске нове године, онда је то свакако посета председника Руске Федерације Владимира Путина нашој престоници. Од слетања на београдски аеродром, преко уручења ордена председнику Србије, до посете Храма Светог…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"