НЕПОДНОШЉИВА ЛАКОЋА ПРОПАДАЊА (7) -Од сјаја до руина

Када је пре 159 година у Бањи Ковиљачи изграђена прва зграда за смештај гостију, са десет соба, та 1858. била је кључна за настанак овог  лечилишта које данас има традицију дугачку 16 деценија. Још раније је народ открио лековитост бањских извора и блата у месту које ће касније све више постајати значајна, а временом стећи и епитет “краљевска бања”. Под заштиту државе Бања Ковиљача стављена је 1867, за време владавине Михаила Обреновића, да би онда 1. августа 1898. године Народна скупштина донела Закон о уступању Бање Ковиљаче народу Округа подрињског у експлоатацију и од тада почиње подизање овога места

Развој бање у подножју Гучева нарочито је био убрзан уочи Великог и између два светска рата када су подигнути објекти који су и данас симбол овога места. Или би требали да буду, али је дозвољено да се век касније у задњи час спасава здање какво је Кур-салон.

Бања Ковиљача је познато лечилиште, али је осим лечилишног овде настојано да се развија и остали туризам па су саграђени неопходни објекти за смештај гостију. Главно бањско купатило завршено је 1907, а истовремено је урађен и хотел “Подриње” са 20 соба. Уочи Првог светског рата завршене су бањске виле “Ковиљача” и “Босна” са по 40 соба и сто лежаја, између два рата подигнути стационари “Далмација” и “Херцеговина”. После ослобођења поправљају се старе и дижу још неке нове зграде, а крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлога века хотел “Подриње” и “Гучево”. Познаваоци историјата подсећају да је у првим годинама после ослобођења основано Природно лечилиште “Бања Ковиљача”. Онда је средином седамдесетих оно раздвојено на Завод за дископатију и на УТРО (угоститељско-туристичку радну организацију) “Бања Ковиљача”. Почетком осамдесетих  УТРО улази у састав ХК “Дрина-Јадар”, а онда је средином 1990. године поново издвојено као самостално УТП (угоститељско-туристичко предузеће) “Бања Ковиљача”. Неколико година касније мења име у ХТП (хотелско-туристичко предузеће) “Бања Ковиљача”.

Онда се ушло у приватизацију...

Носилац туризма, како се то говорило, било је својевремено ХТП. Хотел “Подриње” са затвореним базеном нудио је гостима одличне услове, током осамдесетих ово предузеће добија у два наврата награду “Туристички цвет”, а у његовом саставу су хотел “Подриње”, (капацитета 160 сталних и 81 помоћни лежај), одмаралиште “Гучево” (134 стална и 82 помоћна лежаја), бањска дворана”Кур-салон”, млечни ресторан и ресторан “Три чесме”, виле “Босна” и “Ковиљача”, хотел “Београд” и ауто-кампови на Дрини и Гучеву. Већина објеката налази се у једном од најлепших паркова Србије. Тешко је тада било наслутити шта ће овом предузећу донети ратне деведесете када су у његове две виле “Босну” и “Ковиљачу” смештене избеглице из ратом захваћених делова СФРЈ, а почетак проблема био је априла 2002. године када је ХТП ушло у процес приватизације. Претходне године имало је око 35.000 гостију који су остварили око 110.000 ноћења, што је седам одсто више него 2001. године. Већ те зиме били су привремено затворени одмаралиште “Гучево” и Кур-салон, а приватизација је у наредним годинама полако постајала камен око врата. Већ 2003. су медији објављивали  ставове ХТП да у приватизацији нису далеко одмакли иако је иницијатива дата у априлу прошле године, а и вредност капитала је процењена. Нерешен статус предузећа  отежавао је инвестирање и текуће одржавања објеката јер је за свако улагање била обавезна сагласност Агенције за приватизацију. Проблем у процесу приватизацији  био је и што се ХТП састоји из два дела. Како су тада из предузећа објашњавали, пола предузећа је наслеђено после Другог светског рата када су на управљање дати стари хотел “Подриње”, виле “Босна”, “Београд” и “Ковиљача”, Кур-салон и “Блед” а остали делови предузећа, садашњи хотел “Подриње”, одмаралиште “Гучево”, млечни ресторан, ресторан “Три чесме” и два ауто-кампа на Гучеву и Дрини, која су почетком овога века већ  били ван функције десетак година, су друштвени капитал и тада се није знало шта ће од тога и на који начин ићи у приватизацију. Гости су долазили, ХТП је радио, али се због приватизације малтене тапкало у месту, уз повремене приче да би инвеститор и улагање од неколико милиона евра довело до процвата целе Ковиљаче.

 ...а аукције никад није било

Долазили су представници министарства и агенција и објашњавали ситуацију па је тако својевремено Борис Мајсторовић, директор Центра за подршку приватизацијуе при Агенцији за приватизацију, током посете  делегације Министарства економије Лозници и Бањи Ковиљачи, објаснио да је ХТП у поступку приватизациј е од 2002. године, али да није успело да буде понуђено на продају због испреплетаности имовинско-правних односа са  Специјалном  болницом која је по својој природи установа са већинским државним капиталом. Онда је друга делегација Министарства економије и регионалног развоја донела идеју да се припреми посебан модел по коме би се ХТП и Специјална болница за рехабилитацију у пакету понудиле будућем стратешком партнеру што је у ХТП примљено блаконаклоно док је  у Специјалној болници став био сасвим супротан. Тада је речено да одвојене приватизације “не би биле добре за Бању Ковиљачу, једну од наших најзначајнијих бања”. Године су пролазиле, да би се после седам од одласка у процес приватизације и стања “ни на небу ни на земљи” дошло до тога да ће ХТП бити подржављено. Добијање  статуса државног предузећа створиле би се могућности инвестирања и квалитетне тендерске приватизације, што би много значило за ХТП и Ковиљачу као туристичку дестинацију, оценило је тада руководство предузећа. Само што није било тако.

ХТП је у процес приватизације провело девет година, али због проблема разграничења друштвене и државне имовине  није имало ниједну аукцијску продају. Онда је од јануара 2011.  подржављено, али то није зауставило рикверц вожњу. Напротив.

 Т.М.С

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

 

Колумна

новембар 10, 2018 99

НАШИ СМО - Звездано

 Оно што се десило у уторак вече на Маракани, доказује да су чуда могућа. Када кажем чуда, као “окорели” партизановац (а то сам постао пре више од четири и по деценије сасвим случајно, када ме комшија питао за кога навијам и ја као из топа одговорио…
нов 03, 2018 198

НАШИ СМО - Овце

Све има своје границе, али је изгледа она нашег срозавања ипак недостижна. Кад год поштен човек помисли нема даље, од овога часа морамо се пренути, подвући црту и почети повратак на колосек нормале, ми још више склизнемо. Велика већина, она што мисли да ништа не може да се поправи па неће ни на…
окт 27, 2018 241

НАШИ СМО - Јавни интерес

Како год да покушате да дефинишете јавни интерес, он се на крају сведе на опште добро. Може се врло лако утврдити шта је јавни интерес у привреди, здравству, култури, спорту, политици, медијима, при чему се треба држати само неколико начела - равноправности, доступности, демократичности,…
окт 20, 2018 412

НАШИ СМО - Диду - лид(л)у - даду

Када бих рекао да сам противник доласка страних инвеститора у Србију, лагао бих, као и да ме не занима шта то нуде светски трговински ланци, произвођачи познатих одевних предмета или обуће, музичких инстумената и технике. То је све ОК и потпуно ми одговара што у пречнику од 300 метара већ имам…
окт 13, 2018 480

НАШИ СМО - Дување

Деца до 16 година не могу без пратње одраслих да се крећу напољу од 22 часа у зимском, односно након поноћи у летњем периоду. Координационо тело за борбу против насиља у основним и средњим школама предложило је нове мере за сузбијање вршњачког насиља, а издваја се ова која је својеврсни полицијски…

Репортажа

окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"