НЕПОДНОШЉИВА ЛАКОЋА ПРОПАДАЊА (7) -Од сјаја до руина

Када је пре 159 година у Бањи Ковиљачи изграђена прва зграда за смештај гостију, са десет соба, та 1858. била је кључна за настанак овог  лечилишта које данас има традицију дугачку 16 деценија. Још раније је народ открио лековитост бањских извора и блата у месту које ће касније све више постајати значајна, а временом стећи и епитет “краљевска бања”. Под заштиту државе Бања Ковиљача стављена је 1867, за време владавине Михаила Обреновића, да би онда 1. августа 1898. године Народна скупштина донела Закон о уступању Бање Ковиљаче народу Округа подрињског у експлоатацију и од тада почиње подизање овога места

Развој бање у подножју Гучева нарочито је био убрзан уочи Великог и између два светска рата када су подигнути објекти који су и данас симбол овога места. Или би требали да буду, али је дозвољено да се век касније у задњи час спасава здање какво је Кур-салон.

Бања Ковиљача је познато лечилиште, али је осим лечилишног овде настојано да се развија и остали туризам па су саграђени неопходни објекти за смештај гостију. Главно бањско купатило завршено је 1907, а истовремено је урађен и хотел “Подриње” са 20 соба. Уочи Првог светског рата завршене су бањске виле “Ковиљача” и “Босна” са по 40 соба и сто лежаја, између два рата подигнути стационари “Далмација” и “Херцеговина”. После ослобођења поправљају се старе и дижу још неке нове зграде, а крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлога века хотел “Подриње” и “Гучево”. Познаваоци историјата подсећају да је у првим годинама после ослобођења основано Природно лечилиште “Бања Ковиљача”. Онда је средином седамдесетих оно раздвојено на Завод за дископатију и на УТРО (угоститељско-туристичку радну организацију) “Бања Ковиљача”. Почетком осамдесетих  УТРО улази у састав ХК “Дрина-Јадар”, а онда је средином 1990. године поново издвојено као самостално УТП (угоститељско-туристичко предузеће) “Бања Ковиљача”. Неколико година касније мења име у ХТП (хотелско-туристичко предузеће) “Бања Ковиљача”.

Онда се ушло у приватизацију...

Носилац туризма, како се то говорило, било је својевремено ХТП. Хотел “Подриње” са затвореним базеном нудио је гостима одличне услове, током осамдесетих ово предузеће добија у два наврата награду “Туристички цвет”, а у његовом саставу су хотел “Подриње”, (капацитета 160 сталних и 81 помоћни лежај), одмаралиште “Гучево” (134 стална и 82 помоћна лежаја), бањска дворана”Кур-салон”, млечни ресторан и ресторан “Три чесме”, виле “Босна” и “Ковиљача”, хотел “Београд” и ауто-кампови на Дрини и Гучеву. Већина објеката налази се у једном од најлепших паркова Србије. Тешко је тада било наслутити шта ће овом предузећу донети ратне деведесете када су у његове две виле “Босну” и “Ковиљачу” смештене избеглице из ратом захваћених делова СФРЈ, а почетак проблема био је априла 2002. године када је ХТП ушло у процес приватизације. Претходне године имало је око 35.000 гостију који су остварили око 110.000 ноћења, што је седам одсто више него 2001. године. Већ те зиме били су привремено затворени одмаралиште “Гучево” и Кур-салон, а приватизација је у наредним годинама полако постајала камен око врата. Већ 2003. су медији објављивали  ставове ХТП да у приватизацији нису далеко одмакли иако је иницијатива дата у априлу прошле године, а и вредност капитала је процењена. Нерешен статус предузећа  отежавао је инвестирање и текуће одржавања објеката јер је за свако улагање била обавезна сагласност Агенције за приватизацију. Проблем у процесу приватизацији  био је и што се ХТП састоји из два дела. Како су тада из предузећа објашњавали, пола предузећа је наслеђено после Другог светског рата када су на управљање дати стари хотел “Подриње”, виле “Босна”, “Београд” и “Ковиљача”, Кур-салон и “Блед” а остали делови предузећа, садашњи хотел “Подриње”, одмаралиште “Гучево”, млечни ресторан, ресторан “Три чесме” и два ауто-кампа на Гучеву и Дрини, која су почетком овога века већ  били ван функције десетак година, су друштвени капитал и тада се није знало шта ће од тога и на који начин ићи у приватизацију. Гости су долазили, ХТП је радио, али се због приватизације малтене тапкало у месту, уз повремене приче да би инвеститор и улагање од неколико милиона евра довело до процвата целе Ковиљаче.

 ...а аукције никад није било

Долазили су представници министарства и агенција и објашњавали ситуацију па је тако својевремено Борис Мајсторовић, директор Центра за подршку приватизацијуе при Агенцији за приватизацију, током посете  делегације Министарства економије Лозници и Бањи Ковиљачи, објаснио да је ХТП у поступку приватизациј е од 2002. године, али да није успело да буде понуђено на продају због испреплетаности имовинско-правних односа са  Специјалном  болницом која је по својој природи установа са већинским државним капиталом. Онда је друга делегација Министарства економије и регионалног развоја донела идеју да се припреми посебан модел по коме би се ХТП и Специјална болница за рехабилитацију у пакету понудиле будућем стратешком партнеру што је у ХТП примљено блаконаклоно док је  у Специјалној болници став био сасвим супротан. Тада је речено да одвојене приватизације “не би биле добре за Бању Ковиљачу, једну од наших најзначајнијих бања”. Године су пролазиле, да би се после седам од одласка у процес приватизације и стања “ни на небу ни на земљи” дошло до тога да ће ХТП бити подржављено. Добијање  статуса државног предузећа створиле би се могућности инвестирања и квалитетне тендерске приватизације, што би много значило за ХТП и Ковиљачу као туристичку дестинацију, оценило је тада руководство предузећа. Само што није било тако.

ХТП је у процес приватизације провело девет година, али због проблема разграничења друштвене и државне имовине  није имало ниједну аукцијску продају. Онда је од јануара 2011.  подржављено, али то није зауставило рикверц вожњу. Напротив.

 Т.М.С

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

 

Колумна

фебруар 16, 2019 178

НАШИ СМО - Турнеја

Изборна или нека друга, тек кампања названа “Будућност Србије (Александар Вучић)” почела је прошле седмице тако да ћемо се гужве и народа у редовима, председника државе како им “подноси рачуне”, удара камење темељима или отвара већ изграђене погоне диљем…
феб 09, 2019 254

НАШИ СМО - Утопија

Хоћемо ли ми икада постати земља озбиљних, одговорних, зрелих људи који знају да се носе са сваком ситуацијом, умеју да размишљају трезвено и доносе праве одлуке у право време? Хоће ли они који одлучују, али и они који им дају то право, привилегију и обавезу, коначно одрасти, изаћи из…
феб 02, 2019 317

НАШИ СМО - Одговорност

“Све што се чује ових и претходних дана је насиље. Да ли ћете неком опалити шамар или рећи најпогрдније речи - то је исто насиље, нема разлике” - ово је став премијерке Ане Брнабић који потпуно делим исто као и: “Уколико основно кућно васпитање и поштовање према грађанима за јавни дискурс нису…
јан 26, 2019 310

НАШИ СМО - Лилипутинци

Ако је неки догађај обележио почетак друге половине јануара, после Нове године, Божића и Српске нове године, онда је то свакако посета председника Руске Федерације Владимира Путина нашој престоници. Од слетања на београдски аеродром, преко уручења ордена председнику Србије, до посете Храма Светог…
јан 19, 2019 424

НАШИ СМО - (Не)моћ

Поче и 2019, а хоће ли бити још само једна у низу оних за заборав или ће донети и нешто добро, видећемо за 300 и кусур дана. Ако је судити према најавама оних који воде земљу, могла би то бити, коначно, година када ће бити заведен ред на пољу криминала, а починиоци најтежих кривичних дела добијати…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"