fbpx

НЕПОДНОШЉИВА ЛАКОЋА ПРОПАДАЊА (7) -Од сјаја до руина

Када је пре 159 година у Бањи Ковиљачи изграђена прва зграда за смештај гостију, са десет соба, та 1858. била је кључна за настанак овог  лечилишта које данас има традицију дугачку 16 деценија. Још раније је народ открио лековитост бањских извора и блата у месту које ће касније све више постајати значајна, а временом стећи и епитет “краљевска бања”. Под заштиту државе Бања Ковиљача стављена је 1867, за време владавине Михаила Обреновића, да би онда 1. августа 1898. године Народна скупштина донела Закон о уступању Бање Ковиљаче народу Округа подрињског у експлоатацију и од тада почиње подизање овога места

Развој бање у подножју Гучева нарочито је био убрзан уочи Великог и између два светска рата када су подигнути објекти који су и данас симбол овога места. Или би требали да буду, али је дозвољено да се век касније у задњи час спасава здање какво је Кур-салон.

Бања Ковиљача је познато лечилиште, али је осим лечилишног овде настојано да се развија и остали туризам па су саграђени неопходни објекти за смештај гостију. Главно бањско купатило завршено је 1907, а истовремено је урађен и хотел “Подриње” са 20 соба. Уочи Првог светског рата завршене су бањске виле “Ковиљача” и “Босна” са по 40 соба и сто лежаја, између два рата подигнути стационари “Далмација” и “Херцеговина”. После ослобођења поправљају се старе и дижу још неке нове зграде, а крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлога века хотел “Подриње” и “Гучево”. Познаваоци историјата подсећају да је у првим годинама после ослобођења основано Природно лечилиште “Бања Ковиљача”. Онда је средином седамдесетих оно раздвојено на Завод за дископатију и на УТРО (угоститељско-туристичку радну организацију) “Бања Ковиљача”. Почетком осамдесетих  УТРО улази у састав ХК “Дрина-Јадар”, а онда је средином 1990. године поново издвојено као самостално УТП (угоститељско-туристичко предузеће) “Бања Ковиљача”. Неколико година касније мења име у ХТП (хотелско-туристичко предузеће) “Бања Ковиљача”.

Онда се ушло у приватизацију...

Носилац туризма, како се то говорило, било је својевремено ХТП. Хотел “Подриње” са затвореним базеном нудио је гостима одличне услове, током осамдесетих ово предузеће добија у два наврата награду “Туристички цвет”, а у његовом саставу су хотел “Подриње”, (капацитета 160 сталних и 81 помоћни лежај), одмаралиште “Гучево” (134 стална и 82 помоћна лежаја), бањска дворана”Кур-салон”, млечни ресторан и ресторан “Три чесме”, виле “Босна” и “Ковиљача”, хотел “Београд” и ауто-кампови на Дрини и Гучеву. Већина објеката налази се у једном од најлепших паркова Србије. Тешко је тада било наслутити шта ће овом предузећу донети ратне деведесете када су у његове две виле “Босну” и “Ковиљачу” смештене избеглице из ратом захваћених делова СФРЈ, а почетак проблема био је априла 2002. године када је ХТП ушло у процес приватизације. Претходне године имало је око 35.000 гостију који су остварили око 110.000 ноћења, што је седам одсто више него 2001. године. Већ те зиме били су привремено затворени одмаралиште “Гучево” и Кур-салон, а приватизација је у наредним годинама полако постајала камен око врата. Већ 2003. су медији објављивали  ставове ХТП да у приватизацији нису далеко одмакли иако је иницијатива дата у априлу прошле године, а и вредност капитала је процењена. Нерешен статус предузећа  отежавао је инвестирање и текуће одржавања објеката јер је за свако улагање била обавезна сагласност Агенције за приватизацију. Проблем у процесу приватизацији  био је и што се ХТП састоји из два дела. Како су тада из предузећа објашњавали, пола предузећа је наслеђено после Другог светског рата када су на управљање дати стари хотел “Подриње”, виле “Босна”, “Београд” и “Ковиљача”, Кур-салон и “Блед” а остали делови предузећа, садашњи хотел “Подриње”, одмаралиште “Гучево”, млечни ресторан, ресторан “Три чесме” и два ауто-кампа на Гучеву и Дрини, која су почетком овога века већ  били ван функције десетак година, су друштвени капитал и тада се није знало шта ће од тога и на који начин ићи у приватизацију. Гости су долазили, ХТП је радио, али се због приватизације малтене тапкало у месту, уз повремене приче да би инвеститор и улагање од неколико милиона евра довело до процвата целе Ковиљаче.

 ...а аукције никад није било

Долазили су представници министарства и агенција и објашњавали ситуацију па је тако својевремено Борис Мајсторовић, директор Центра за подршку приватизацијуе при Агенцији за приватизацију, током посете  делегације Министарства економије Лозници и Бањи Ковиљачи, објаснио да је ХТП у поступку приватизациј е од 2002. године, али да није успело да буде понуђено на продају због испреплетаности имовинско-правних односа са  Специјалном  болницом која је по својој природи установа са већинским државним капиталом. Онда је друга делегација Министарства економије и регионалног развоја донела идеју да се припреми посебан модел по коме би се ХТП и Специјална болница за рехабилитацију у пакету понудиле будућем стратешком партнеру што је у ХТП примљено блаконаклоно док је  у Специјалној болници став био сасвим супротан. Тада је речено да одвојене приватизације “не би биле добре за Бању Ковиљачу, једну од наших најзначајнијих бања”. Године су пролазиле, да би се после седам од одласка у процес приватизације и стања “ни на небу ни на земљи” дошло до тога да ће ХТП бити подржављено. Добијање  статуса државног предузећа створиле би се могућности инвестирања и квалитетне тендерске приватизације, што би много значило за ХТП и Ковиљачу као туристичку дестинацију, оценило је тада руководство предузећа. Само што није било тако.

ХТП је у процес приватизације провело девет година, али због проблема разграничења друштвене и државне имовине  није имало ниједну аукцијску продају. Онда је од јануара 2011.  подржављено, али то није зауставило рикверц вожњу. Напротив.

 Т.М.С

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

Колумна

фебруар 15, 2020 400

НАШИ СМО - Контузија

Избори само што нису, а осим што се зна победник, све друго је на нивоу одлуке најутицајнијег дела опозиције о бојкоту. Конфузно, ризично и без јасне перспективе. И док се још не зна, а све више слути да би бојкот могао остати само неуспели покушај који би…
феб 08, 2020 572

НАШИ СМО - Печалбари

Две трећине Срба живи у стресу... Остали су у иностранству! Ове две реченице са друштвених мрежа би требало да звуче духовито, шаљиво, баш као и у милион других случајева када сами себе исмевамо, збијамо шале на свој рачун, а склони смо вицевима у којима се спрдамо са стварношћу у којој живимо,…
феб 01, 2020 730

НАШИ СМО - Апокалипса

Боље је ономе што “незна” него ономе што “не зна”. Ово прочитах негде пре неколико дана и та тврдња, може се ставити у раван са оним “благо глувима”, или “благо глупима”. Нажалост, дошла су времена када је за миран живот и очување личног нервног система изгледа добро што мање знати, чути или…
јан 25, 2020 704

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом здрављу убеђени да ће им разне маске преко…
јан 18, 2020 1114

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са представником ЦЕСИД-а да је “та одлука у…

Репортажа

феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…
феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…

Грми Ло

феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"