НЕПОНОШЉИВА ЛАКОЋА ПРОПАДАЊА (5) - Онда су уместо радника “радили” лопови

Да су Хуни протутњали кроз фабрички круг “Вискозе”, она не би изгледала онако опустошено, опљачкано и упропашћено. Ни у најлуђим сновима радници нису могли замислити да ће погони у којима су зарађивали за живот  бити буквално ољуштени до голих зидова, фабрике остати и без кровова, а то све наочиглед свих. Незабележена пљачка трајала је годинама, па данас из онога што се некада звало “Вискоза” нема баш још много тога да се однесе, а односило се немилице

После престанка производње и одласка радника кућама, слабо обезбеђена фабрика нашла се на мести лопова који су је систематски празнили. Касније је кренула и продаја покретне и непокретне имовине “Вискозиних” фабрика од стране надлежне агенције и на крају није остало готово ништа. Уз неадекватно чување десетина хектара, ограђених  жичаном оградом, које је временом било све мање, уз показани немар и небригу државе и оних који треба да чувају имовину,  уследило је масовно разношење фабричке имовине.

Каква роба такви и лопови

Покрадено је све што је било од месинга, нерђајућег челика, бронзе и алуминијума, мотори, металне конструкције, електроопрема, цеви... онда се прешло на бакарне грејаче, бојлере, гусане радијаторе, магацине резервних делова, а бакар је одувек био на цени па су посечени готови сви каблови. Похарана је вредна опрема, чак и машине тешке више стотина килограма које се могу изнети само на камионима. Последњих неколико година није била ретка слика да видите човека како из “Вискозе” излази са џаком на леђима пуни  комада преосталог метала, или да на зидарским колицима гура делове намештаја за потпалу. Поскидана је и сва столарија, а у последње време у “моди” су кровови, где их још има.

У почетку је избор био много већи, а “роба” квалитетнија па су и лопови били префињенији. Тако је годину дана по престанку рада из фабрике украдено 330 најквалитетнијих дизни коришћених у предењу целвлакна и свиле, тешких укупно око 15 килограма. Имале су 70 одсто злата, 29,5 одсто платине и 0,5 одсто родијума. Биле су “чуване” на столу, уместо у сефу. Њих су у процесу предења користиле фабрике целвлакна и свиле, а “Корд” је имао оне са 91 одсто платине. Биле су тешке од три до 55 грама, а све “Вискозине” дизне укупно су тежиле нешто мање од 200 килограма. Вредност дизне била је најмање око 250 евра и у “Вискози” их више нема. Касније су лопови из сефа управне зграде украли последњих 357 дизни, али се нису баш овајдили  јер су биле од тантала. Иначе, док је фабрика радила после сваке смене  дизне су пребројаване и уколико би једна зафалила, није се ишло кући док не буде нађена.

Пардона у отимачини није било па је својевремено исечена и на капију из фабрике изнета комплетна трафостаница, а бивши радници причају да су нови мотори отписивани као неисправни и продавани отпадима. Драстичан пример крађе је нестанак машине из фабрике “Корда” коју су УН, односно Унидор, допремиле у фебруару 2008. Машину вредну око 78 хиљада  долара и тешку неколико тона лозничка полиција је после  неколико година пронашла у Липничком Шору, у близини сепарације на Дрини. Лопови су постајали  све дрскији па се у походе одавно кренуло у по бела дана и то уз подршку механизације. У фабрички круг су једни ушли багером како би лакше ископавали каблове, а било је и оних што су пратећи трасу каблова ван фабрика прекопавали и околне њиве. То што у погонима има опасних материја, крадљивцима није сметало. Због сечења вентила истицао је амонијак, а због исте работе је у “Целулози” истекло око 330 метара кубних опасног отпада црног луга који је контаминирао око пет ари фабричког круга.

Важно је имати папир

Када у погони похарани и однети већи комади, прешло се  на каблове на земљи и под земљом. Због сече неколико метара кабла  под високим напоном, пре неку годину, без струје је неколико сати остала цела Лозница. Двојица мушкараца који су исекли кабл хапшени су до тада више од десет пута. На делу је ухваћен човек који је ручно копао више од сто метара да би са дубине од скоро два метра секао подземни кабл великог пречника. Лознички полицајци су својевремено за ЛН причали да је на десетине оних који су три и више пута затицани на “делу” или непосредно после, хватани и предавани тужилаштву са одговарајућом кривичном пријавом, али би се поново вратили на “посао”. Према речима једног полицијског инспектора, крадљивци секундарних сировина били су у директној спрези са отпадима секундарних сировина којима су предавали “робу”, а ови је транспортовали до Шапца, Ваљева и других дистрибутера.

Није лоповима сметало ни што је било трагичних случајева. Приликом крађе каблова једно лице је пре више година настрадало од високог напона, онда је приликом сечења вентилације настрадао мушкарац, приликом сечења резервоара погинуо је радник, а теже телесне повреде задобио други, пре неку годину погинуо је још један човек који је због “посета” фабрици већ има више кривичних пријава. Гинули су по дану јер одавно је престало да се делује под окриљем мрака. Касније су уз одобрење Агенције за приватизацију поједине фирме добијале сагласност за сечење и демонтирање опреме. Међутим Агенција о томе није обавештавала полицију па се дешавало да обезбеђење једне фабрике зове полицију јер се нешто дешава у другој, а кад патрола стигне, утврди да се ради уз “папире”. Било је тада посла за екипу за  привредни криминал и случајева да групе лица која су од стечајног управника и Агенције за приватизацију на тендерима добиле посао сечења одређених машина и опреме праве злоупотребе које се могу мерити милионскима.  Дешавало се и да они који добију папире за сечење или демонтирање опреме у “заносу” покупе и оно што није било предвиђено. Углавном, од многих фабрика, пример је “Центрофан”, од погона су само остали главни зидови “покривени” небом. Од почетка невиђене похаре било је повређених, али је право чудо да није било више настрадалих јер у пустим фабрикама са безброј шахти без поклопца, јама, канала, и пре, а поготово данас када су разорене, опасне замке вребају на све стране. Ко се усуди да крене кроз фабрички круг, некадашњом улицом где се асфалт тек понегде назире и прође крај накривљених зидова празних погона, може овде наићи на ловца јер, кажу зна у кругу да буде фазана па и  нека лија, али и да чује неке звукове. То нису духови него неко узима још који преостали комад метала. Ваде се метални делови из бетона за које су биле причвршћене некадашње машине.

Тако је огромна фабрика систематски уништена и тотално опљачкана, оно што је продато од покретне имовине стечајних дужника преко Агенције Лозници није донело ништа. 

 

Кривичне пријаве

На питање каква је  ситуација у односу на стање имовине ХК “Вискоза” у време увођења стечаја у лето 2009.  у лето 2017. године из Агенције за лиценцирање стечајних управника одговарају да је”уновчена сва покретна имовина, покраден је део покретне као и делови непокретне имовине, и уновчен је мали део непокретне имовине”. Одговарају да је “стечајни управник поднео  83  кривичне пријаве због одношења имовине, крађа, изазивања пожара и уништавања имовине у ХК “Вискоза”, али да не располаже  траженим подацима о томе колико је случајева због тога до сада процесуирано”.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

 

Колумна

новембар 10, 2018 99

НАШИ СМО - Звездано

 Оно што се десило у уторак вече на Маракани, доказује да су чуда могућа. Када кажем чуда, као “окорели” партизановац (а то сам постао пре више од четири и по деценије сасвим случајно, када ме комшија питао за кога навијам и ја као из топа одговорио…
нов 03, 2018 198

НАШИ СМО - Овце

Све има своје границе, али је изгледа она нашег срозавања ипак недостижна. Кад год поштен човек помисли нема даље, од овога часа морамо се пренути, подвући црту и почети повратак на колосек нормале, ми још више склизнемо. Велика већина, она што мисли да ништа не може да се поправи па неће ни на…
окт 27, 2018 241

НАШИ СМО - Јавни интерес

Како год да покушате да дефинишете јавни интерес, он се на крају сведе на опште добро. Може се врло лако утврдити шта је јавни интерес у привреди, здравству, култури, спорту, политици, медијима, при чему се треба држати само неколико начела - равноправности, доступности, демократичности,…
окт 20, 2018 412

НАШИ СМО - Диду - лид(л)у - даду

Када бих рекао да сам противник доласка страних инвеститора у Србију, лагао бих, као и да ме не занима шта то нуде светски трговински ланци, произвођачи познатих одевних предмета или обуће, музичких инстумената и технике. То је све ОК и потпуно ми одговара што у пречнику од 300 метара већ имам…
окт 13, 2018 480

НАШИ СМО - Дување

Деца до 16 година не могу без пратње одраслих да се крећу напољу од 22 часа у зимском, односно након поноћи у летњем периоду. Координационо тело за борбу против насиља у основним и средњим школама предложило је нове мере за сузбијање вршњачког насиља, а издваја се ова која је својеврсни полицијски…

Репортажа

окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"