fbpx

Неподношљива лакоћа пропадања (4) - ПУСТА ФАБРИКА ПУНА ОТРОВА

Очекивало се да се из фабрике хемијске индустрије после прекида производње из погона и магацина уклоне све опасне материје. Да то није учињено, јавност није знала све до почетка децембра 2008. када је уВискозиизбио велики пожар и појавила се информација да ватра може угрозити складиште са 550 тона опасног угљен-дисулфида (CS2). Тада се сазнало да су у некадашњем хемијском гиганту још увек ускладиштене запаљиве, експлозивне и отровне сировине и хемикалије и тема њиховог измештања је постала актуелна. Само који месец пре пожара, тадашњи, а и садашњиодборник др Зоран Николић је на седници локалног парламента рекао да се у фабрици налази CS2 као велика потенцијална опасност за Лозницу

Опасност је постала реалност када је приликом сечења вентилације избио пожар у коме је настрадао мушкарац, а горели суСвилаиЦелвлакно”, а пола државе дигло се да спречи катастрофу. Ватра је обасјала проблем опасних материја у фабрици и кренуло се у тражење решења како их склонити, а пре свега CS2. Тадашњи в. д. генералног директора ХКВискозаСлавољуб Којић рекао је да је преостала количина CS2 била редовна залиха при нормалном раду и потрошила би се за месец дана, али и да је опасна материја ускладиштена на најбезбеднији начин. “Вискозаје тада имала и око стотину тона сумпорне киселине, мало цинк-сулфата, лужине, више врста лугова којине могу да се продају а не смеју ни да се испусте јер би загадили Дрину”, две тоне фурфурала као и органских растварача и боја. Све те сировине и хемикалије су еколошки опасне а уВискозису тврдили да су безбедно ускладиштене

Локална самоуправа одмах је почела да тражи решење проблема уз подршку Министарстава животне средине и просторног планирања. Лозница је на име суфинансирања пројектаДислокација 550 тона угљен-дисулфидаиз Фонда за заштиту животне средине бесповратно добила десет милиона динара које је употребила за санацију складишта CS2, како би се омогућило безбедно претакање. Уговор о дислоцирању потписан је крајем децембра 2009. са предузећемПромос плусиз Љубљане да за шест месеци уради цео посао. “Промоссе обавезао да у року обави дислокацију CS2 његово паковање, истовар, утовар и транспорт друмским и железничким саобраћајем, уради неутрализацију и уклони 18 резервоара главног складишта и базена, шест резервоара у секундарном складишту и базена, два резервоара у рекуперацији CS2 и све цевоводе који су били у контакту са угљен-дисулфидом. Иначе, због сечења метала, легалног и оног другог, погони су горели више пута, у јесен 2010. плануо јеКорд”, годину после и магацинЦелвлакна”.  Уклањање CS2 није ишло глатко. После почетног кашњења од три месеца, почетком јула 2010. кренуло је етапно измештање специјалним контејнер-цистернама железницом. Последња количина од око 27 тона дислоцирана је у јесен 2010, а онда је посао стао. Тек после пет година, почетком децембра 2015. изВискозиненекадашње фабрике целвлакна уклоњено је 54,7 тона муља контаминираног CS2 Претакање опасне материје трајало је два дана, посао су обавиле предузећаМодеколоиз Београда иМитекоиз Кнежевца, а према информацији Републичке инспекције за заштиту животне средине, CS2 јеиспумпаниз резервоара у ауто-цистерне и трајно отпремљен из Србије, рекли су тада у градској управиНова еколошка претња јавила се и у септембру 2013. када је дошло до истицања амонијака из једног од резервоара у напуштеномЦентрофану”. То  је био трећи пут те године да истиче амонијак у фабрици у којој је остало око две и по тоне овог експлозивног, запаљивог и отровног гаса. Октобра исте године амонијак је уклоњен. Колико је тога још увек у фабрици, било је тешко утврдити. Одговор је тражен од надлежних и ове године су добијена два од Агенције за лиценцирање стечајних управника. Према допису Агенције из фебруара уВискозиу оквиру имовинеЦелвлакноу стечају, налазе опасне материје. На основу преузетих количина у 2015. преостала је извесна количина CS2 и отпадне воде са муљем и налазе се у базену рекуперације, два мања резервоара, у једном 20 тона отпадне воде са отпадним муљем, а другом око две тоне густог талога отпадног муља. У великом складишту CS2 са 18 резервоара и секундарном складишту са шест резервоара налази се око 40 тона угљен-дисулфида. УЦелулозису бели, зелени и црни луг, око 2.000 м3, око 5 м3 натријум-хидроксидаоко 800 килограма фурфурала, око 1.500 м3 активног угља  и око 20 тона мазута. У августу исте године из исте Агенције одговарају да је остало 150 тона активног угља, 750 м3 белог луга и 200 м3 зеленог, отпадне лужине пет м3, као и да оне нису опасне. Од опасних је остало 1.500 м3 воде контанимиране CS2, 300 м3 црног луга и мазута 15 тона и фурфурала 20 м3 за којинема анализе”. Подаци су, како се наводи, преузети из записника Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, Сектора за контролу и надзор, Одељења за контролу поступања са отпадом и записника Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине  од 2013.

Шта се догодило са пројектом према коме је требало да стручњаци из Италије у оквиру Програма за заштиту животне средине Уједињених нација (УНЕП) у септембру 2016. утврде степен загађености земљишта на простору некадашњеВискозеу Агенцији не знају осим да су представници италијанске фирме били на локацији стечајних дужника те године. Нема поузданих имформација из Агенције ни да ли је направљена процена колико је новца и времена потребно да се целокупан простор некадашњеВискозеод око 77 хектара рашчисти и деконтаминира. Евидентно је да то захтева новац који стечајни дужници не могу да обезбеде. Стечајни управник је 2013. примио понуде од три конзорцијума. Цена радова санације CS2 износи око 1,5 милиона евраа лужине и активног угља око 2,1 милион евра. Сам поступак уклањања, према достављеним понудама, би био око 160 дана. “Стечајни дужници немају новца за финансирање уклањања опасних материја. Њихова имовина се и даље умањује услед константних вишегодишњих крађа од стране непознатих лица које стечајни управник не може да спречи и поред предузимања свих активности. Проблем уклањања опасних материја превазилази могућности стечајних дужника па и Лознице, те је проблем немогуће решити без помоћи Владе и ресорних министарстава. У свом допису из 2016. Министарство пољопривреде и заштите животне средине, обавестило је стечајног управника да су у буџету за ту годину планирана средства за уклањање и трајно збрињавање опасног вишегодишњег отпада за предузећа у реструктуирању и стечају. Додела средстава обављана је у складу са прописима којима се уређују спровођење јавних набавки. Међутим, Министарство пољопривреде и заштите животне средине није имало расположивих средстава за финансијску помоћ предузећима из система ХКВискозау стечају.

Тако у пустој фабрици још има опасних материја, кад ће потпуно бити уклоњене, и урађена деконтаминација земљишта, не зна се.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

Колумна

октобар 21, 2019 103

НАШИ СМО - Анестезија

Да је медицина још мало узнапредовала и да је могуће глобалније применити неке медицинске процесе на народ, попут оних који се користе на појединачне пацијенте, онда би, можда, постојало и решење за излазак из бројних заблуда, лажи, проблема, нестабилних…
окт 12, 2019 530

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би били, али пошто је правда још спорија него…
окт 07, 2019 455

НАШИ СМО - Живот

Реченица коју је изговорилила старица у једном документарном филму о животу људи у старачком дому, емитованом прошле седмице на телевизији, дефинише, чини ми се, у пар речи смисао нашег постојања, значај љубави, слоге у породици и међу пријатељима. Рекла је - Не плашим се ја смрти, мене плаши…
сеп 28, 2019 732

НАШИ СМО - Црвене линије

Било би добро када би цела држава могла у комаду да оде на психијатријски кауч па да неки стручњак постави дијагнозу. Да ли је све ово што се дешава око нас пролазна, додуше мало дужа, фаза пубертетлије који неће ни што хоће, у рату са собом и свима око себе, незрео, љут, сујетан, па има наде, или…
сеп 21, 2019 863

НАШИ СМО - Инвестиција

Према подацима Европског статистичког завода, Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње чак 51.000. Овај податак није био повод, али га је председница Скупштине Србије Маја Гојковић сигурно имала у виду када је ових дана изјавила да држава треба да “пооштри услове” када је у питању…

Репортажа

окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"