Неподношљива лакоћа пропадања (3) - РАВНО ДО ДНА

Почетак 21. века “Вискоза” је дочекала на ногама, али се борила са све већим тешкоћама. Од 2002. кренула је реализација социјалног програма , а морала је и да заустави машине. Приватизоване су само три фабрике 2007. да би две године касније стигао и стечај и почетак краја

После готово две године застоја, радници су у хале позвани у фебруару 2003. године, да би производња стартовала наредног месеца, прво у “Целулози”, а после ње, крајем априла, и фабрици целвлакна. То није потрајало и погони су поново стали у јулу када је почео нови застој. Смањење радне снаге био је предуслов за предстојећу приватизацију којој је претходио програм реструктурирања започет у новембру 2003.  Тада је говорено како су обезбеђена значајна средства за реструктурирање “Вискозе” која “превазилазе бројку од 1,2 милијарде динара” што “Вискозу””сврстава у трећи или четврти колектив у Србији по добијеним средствима за реструктурирање од Фонда за развој Владе Републике Србије”. Исте године су у медијима објављени проспекти за приватизацију ХК “Вискозе” и њених осам акционарских друштава, “Целулозу”, “Целвлакно”, “Свилу”, “Крупањку”, “Корд”, “Лофолен”, “Центрофан” и “Хемиремонт”.

Оптимизам кратког даха

Наредне године било је више оптимизма па је те 2004. тадашњи генерални директор др Марко Благојевић за медије говорио да је “Вискоза” вратила већи део бивших купаца и отворила ново тржиште у Белгији и Француској као и да  би могла да прода два до три пута више целвлакна него што га производи. Радиле су фабрике целулозе, целвлакна, свиле, текстилни део “Корда”, “Лофолен” и “Центрофан”, “Енергетика” и свих 2.500 запослених у “Вискози” . Веровало се да је најгоре прошло па је Слободан Лаловић, тадашњи министар за рад, запошљавање и социјалну политику, приликом посете  изјавио да су се стекли услови да се фабрика више не бори за голи опстанак, него да постане профитабилна компанија, и то профитабилнија него у такозвано “златно доба”. “Вискозу” треба довести у ситуацију да оствари вредност извоза преко 50 милиона евра са садашњих 2.400 радника, рекао је да је у “златно доба” извоз био око 90 милиона долара, али са више од 9.000 запослених. Министар је оценио да је “оно што је у “Вискози” урађено у претходне три године врло добро” и да је компанија “из једног понора и безизлаза дошла близу степеника после кога можемо да кажемо - више нема проблема”.

Нажалост, оптимизам није био оправдан. При ограниченој испоруци гаса, испод техничког минимума, притиснута могућим хаваријским стањем, “Вискоза”се средином фебруара 2005. одлучила за краткорочно планско заустављање производње. Разлог за испоруку недовољних количина гаса “Вискози” нису била њена велика дуговања, већ општа енергетска ситуација у земљи, објашњено је из врха фабрике. Тако је стала фабрика која је годину пре остварила производњу од 11.079 тона целвлакна, шест пута више него претходне године, и имала извоз од 21 милион долара, чија је вредност по запосленом била, речено је, највећа у историји “Вискозе”. Око 2.500 радника послато је кућама на принудне одморе. Када се ситуација поправила, у 2006. су радили “Лофолен”, “Крупањка”, текстилни део “Корда” и “Енергетика” која је тада грејала већи део града. Остало је нешто мање од 2.000 радника од којих је половина долазила на посао. Тада се знало да ће се на првој акцијској продаји у фебруару 2007. наћи “Целвлакно” са почетном ценом од 15,7 милиона динара, “Целулоза”(8), “Свила” (8,5), “Корд” (87,3), “Крупањка” (51,6), “Лозофан” (40,9), “Центрофан” (8), “Лофолен” (25,9), “Хортикултура” (8,8), “Транспорт” (5,7), “Енергетика” (8), “Хемиремонт” (18,8) и “Стандард” (17,3 милиона динара) док ће “Вискоза-трговина” и НИА (Новинско-информативна агенција) завршити у стечају.

Приватизација као завршни ударац

“Вискоза” се, после више од три године реструктурирања, коначно нашла на аукцији коју је дочекала са 1.324 запослена. У фебруару су продати “Лофолен” за 25 милиона динара, и “Хортикултура”(8,9) домаћим купцима, док је “Енергетику” купила италијанска фирма “Декотра” из Милана по почетној цени од осам милиона динара. Све три приватизације касније су се показале као неуспешне, “Хортикултура” годинама ни физички више не постоји, “Лофолен”је недавно нашао новог власника, а “Енергетика”је одавно ван употребе. Тако је дошло до суноврата фабрике кроз коју је, како се рачунало, од 1952. године, када је примљен први радник, до слома, прошло више од 30.000 запослених.

Средином 2009. стигао је и стечај. Стечајни поступак у “Вискози” покренуо је пред Трговинским судом у Ваљеву Фонд за развој Србије коме средства дугују сва деоничарска друштва. Именовање стечајних повереника кренуло је у неколико фабрика, а на крају су се њиховим именовањем у “Хемиремонту”и Холдингу сви делови некадашње ”Вискоза” нашли у стечају, пошто за њих није било купаца на аукцијама. Иначе, до априла те године, свим радницима повезан је радни стаж. Наредне године Агенција за приватизацију огласила је заједничку продају свих “Вискозиних” фабрика, стечајних дужника као правних лица која се продају као јединствен пакет прикупљањем јавних понуда. Процењена вредност свих десет стечајних дужника била је нешто већа од 1,1 милијарде  динара, а нуђени су “Целулоза”, “Целвлакно”, “Корд”, “Лозофан”, “Свила”, “Центрофан”, “Транспорт”, “Стандард”, “Хемиремонт” и Холдинг. Највећу процењену вредност од 286,8 милиона имала је ”Целулоза”, а најмању Холдинг од 18,2 милиона. Једина њена фабрика ван Лознице “Крупањка” у Крупњу није била у том пакету, а њу је неколико година касније купила Општина Крупањ.

Град Лозница предложио је 2010. Влади Србије и Агенцији за приватизацију да се имовина ХК “Вискоза” пренесе” у власништво Града. Идеја је била да се “Вискозин” комплекс претвори у привредну, спортско-рекреативну и образовну целину које би се понудиле домаћим и страним привредницима, предузетницима и факултетима, али то није прихваћено. Епилог је видљив свакоме ко прође поред “Вискозиних” рушевина. Међутим, у пропалој фабрици нису остали само празни погони него и опасне материје, а има их и данас.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

 

Колумна

новембар 17, 2018 258

НАШИ СМО - Лудило

Стварно не знам одакле да кренем и како да опишем ово лудило на јавној сцени Србије које улази у фазу хистерије. Као да је цела нација посађена за ријалити сто за којим се надгорњавају најгори и најбучнији, а танки гласови разума не допиру чак ни до оних који…
нов 10, 2018 170

НАШИ СМО - Звездано

 Оно што се десило у уторак вече на Маракани, доказује да су чуда могућа. Када кажем чуда, као “окорели” партизановац (а то сам постао пре више од четири и по деценије сасвим случајно, када ме комшија питао за кога навијам и ја као из топа одговорио “Партизан”, вођен, ваљда, оном логиком да за исти…
нов 03, 2018 256

НАШИ СМО - Овце

Све има своје границе, али је изгледа она нашег срозавања ипак недостижна. Кад год поштен човек помисли нема даље, од овога часа морамо се пренути, подвући црту и почети повратак на колосек нормале, ми још више склизнемо. Велика већина, она што мисли да ништа не може да се поправи па неће ни на…
окт 27, 2018 287

НАШИ СМО - Јавни интерес

Како год да покушате да дефинишете јавни интерес, он се на крају сведе на опште добро. Може се врло лако утврдити шта је јавни интерес у привреди, здравству, култури, спорту, политици, медијима, при чему се треба држати само неколико начела - равноправности, доступности, демократичности,…
окт 20, 2018 479

НАШИ СМО - Диду - лид(л)у - даду

Када бих рекао да сам противник доласка страних инвеститора у Србију, лагао бих, као и да ме не занима шта то нуде светски трговински ланци, произвођачи познатих одевних предмета или обуће, музичких инстумената и технике. То је све ОК и потпуно ми одговара што у пречнику од 300 метара већ имам…

Репортажа

окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"