Неподношљива лакоћа пропадања (3) - РАВНО ДО ДНА

Почетак 21. века “Вискоза” је дочекала на ногама, али се борила са све већим тешкоћама. Од 2002. кренула је реализација социјалног програма , а морала је и да заустави машине. Приватизоване су само три фабрике 2007. да би две године касније стигао и стечај и почетак краја

После готово две године застоја, радници су у хале позвани у фебруару 2003. године, да би производња стартовала наредног месеца, прво у “Целулози”, а после ње, крајем априла, и фабрици целвлакна. То није потрајало и погони су поново стали у јулу када је почео нови застој. Смањење радне снаге био је предуслов за предстојећу приватизацију којој је претходио програм реструктурирања започет у новембру 2003.  Тада је говорено како су обезбеђена значајна средства за реструктурирање “Вискозе” која “превазилазе бројку од 1,2 милијарде динара” што “Вискозу””сврстава у трећи или четврти колектив у Србији по добијеним средствима за реструктурирање од Фонда за развој Владе Републике Србије”. Исте године су у медијима објављени проспекти за приватизацију ХК “Вискозе” и њених осам акционарских друштава, “Целулозу”, “Целвлакно”, “Свилу”, “Крупањку”, “Корд”, “Лофолен”, “Центрофан” и “Хемиремонт”.

Оптимизам кратког даха

Наредне године било је више оптимизма па је те 2004. тадашњи генерални директор др Марко Благојевић за медије говорио да је “Вискоза” вратила већи део бивших купаца и отворила ново тржиште у Белгији и Француској као и да  би могла да прода два до три пута више целвлакна него што га производи. Радиле су фабрике целулозе, целвлакна, свиле, текстилни део “Корда”, “Лофолен” и “Центрофан”, “Енергетика” и свих 2.500 запослених у “Вискози” . Веровало се да је најгоре прошло па је Слободан Лаловић, тадашњи министар за рад, запошљавање и социјалну политику, приликом посете  изјавио да су се стекли услови да се фабрика више не бори за голи опстанак, него да постане профитабилна компанија, и то профитабилнија него у такозвано “златно доба”. “Вискозу” треба довести у ситуацију да оствари вредност извоза преко 50 милиона евра са садашњих 2.400 радника, рекао је да је у “златно доба” извоз био око 90 милиона долара, али са више од 9.000 запослених. Министар је оценио да је “оно што је у “Вискози” урађено у претходне три године врло добро” и да је компанија “из једног понора и безизлаза дошла близу степеника после кога можемо да кажемо - више нема проблема”.

Нажалост, оптимизам није био оправдан. При ограниченој испоруци гаса, испод техничког минимума, притиснута могућим хаваријским стањем, “Вискоза”се средином фебруара 2005. одлучила за краткорочно планско заустављање производње. Разлог за испоруку недовољних количина гаса “Вискози” нису била њена велика дуговања, већ општа енергетска ситуација у земљи, објашњено је из врха фабрике. Тако је стала фабрика која је годину пре остварила производњу од 11.079 тона целвлакна, шест пута више него претходне године, и имала извоз од 21 милион долара, чија је вредност по запосленом била, речено је, највећа у историји “Вискозе”. Око 2.500 радника послато је кућама на принудне одморе. Када се ситуација поправила, у 2006. су радили “Лофолен”, “Крупањка”, текстилни део “Корда” и “Енергетика” која је тада грејала већи део града. Остало је нешто мање од 2.000 радника од којих је половина долазила на посао. Тада се знало да ће се на првој акцијској продаји у фебруару 2007. наћи “Целвлакно” са почетном ценом од 15,7 милиона динара, “Целулоза”(8), “Свила” (8,5), “Корд” (87,3), “Крупањка” (51,6), “Лозофан” (40,9), “Центрофан” (8), “Лофолен” (25,9), “Хортикултура” (8,8), “Транспорт” (5,7), “Енергетика” (8), “Хемиремонт” (18,8) и “Стандард” (17,3 милиона динара) док ће “Вискоза-трговина” и НИА (Новинско-информативна агенција) завршити у стечају.

Приватизација као завршни ударац

“Вискоза” се, после више од три године реструктурирања, коначно нашла на аукцији коју је дочекала са 1.324 запослена. У фебруару су продати “Лофолен” за 25 милиона динара, и “Хортикултура”(8,9) домаћим купцима, док је “Енергетику” купила италијанска фирма “Декотра” из Милана по почетној цени од осам милиона динара. Све три приватизације касније су се показале као неуспешне, “Хортикултура” годинама ни физички више не постоји, “Лофолен”је недавно нашао новог власника, а “Енергетика”је одавно ван употребе. Тако је дошло до суноврата фабрике кроз коју је, како се рачунало, од 1952. године, када је примљен први радник, до слома, прошло више од 30.000 запослених.

Средином 2009. стигао је и стечај. Стечајни поступак у “Вискози” покренуо је пред Трговинским судом у Ваљеву Фонд за развој Србије коме средства дугују сва деоничарска друштва. Именовање стечајних повереника кренуло је у неколико фабрика, а на крају су се њиховим именовањем у “Хемиремонту”и Холдингу сви делови некадашње ”Вискоза” нашли у стечају, пошто за њих није било купаца на аукцијама. Иначе, до априла те године, свим радницима повезан је радни стаж. Наредне године Агенција за приватизацију огласила је заједничку продају свих “Вискозиних” фабрика, стечајних дужника као правних лица која се продају као јединствен пакет прикупљањем јавних понуда. Процењена вредност свих десет стечајних дужника била је нешто већа од 1,1 милијарде  динара, а нуђени су “Целулоза”, “Целвлакно”, “Корд”, “Лозофан”, “Свила”, “Центрофан”, “Транспорт”, “Стандард”, “Хемиремонт” и Холдинг. Највећу процењену вредност од 286,8 милиона имала је ”Целулоза”, а најмању Холдинг од 18,2 милиона. Једина њена фабрика ван Лознице “Крупањка” у Крупњу није била у том пакету, а њу је неколико година касније купила Општина Крупањ.

Град Лозница предложио је 2010. Влади Србије и Агенцији за приватизацију да се имовина ХК “Вискоза” пренесе” у власништво Града. Идеја је била да се “Вискозин” комплекс претвори у привредну, спортско-рекреативну и образовну целину које би се понудиле домаћим и страним привредницима, предузетницима и факултетима, али то није прихваћено. Епилог је видљив свакоме ко прође поред “Вискозиних” рушевина. Међутим, у пропалој фабрици нису остали само празни погони него и опасне материје, а има их и данас.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

 

Колумна

фебруар 23, 2019 77

НАШИ СМО - Идеја

Вељко Лалић, главни уредник “Недељника”, обзнанио је своју идеју да се у нашој земљи ограниче мандати највишим државним функционерима. Он сматра да би то било делотворно против наше склоности ка стварању култа личности и ауторитативном вођи. “Замислите…
феб 16, 2019 211

НАШИ СМО - Турнеја

Изборна или нека друга, тек кампања названа “Будућност Србије (Александар Вучић)” почела је прошле седмице тако да ћемо се гужве и народа у редовима, председника државе како им “подноси рачуне”, удара камење темељима или отвара већ изграђене погоне диљем отаџбине, нагледати ових дана. Док једни…
феб 09, 2019 295

НАШИ СМО - Утопија

Хоћемо ли ми икада постати земља озбиљних, одговорних, зрелих људи који знају да се носе са сваком ситуацијом, умеју да размишљају трезвено и доносе праве одлуке у право време? Хоће ли они који одлучују, али и они који им дају то право, привилегију и обавезу, коначно одрасти, изаћи из…
феб 02, 2019 342

НАШИ СМО - Одговорност

“Све што се чује ових и претходних дана је насиље. Да ли ћете неком опалити шамар или рећи најпогрдније речи - то је исто насиље, нема разлике” - ово је став премијерке Ане Брнабић који потпуно делим исто као и: “Уколико основно кућно васпитање и поштовање према грађанима за јавни дискурс нису…
јан 26, 2019 336

НАШИ СМО - Лилипутинци

Ако је неки догађај обележио почетак друге половине јануара, после Нове године, Божића и Српске нове године, онда је то свакако посета председника Руске Федерације Владимира Путина нашој престоници. Од слетања на београдски аеродром, преко уручења ордена председнику Србије, до посете Храма Светог…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"