fbpx

Неподношљива лакоћа пропадања (2) - ОД ГИГАНТА ДО РУИНЕ

Да је неко седамдесетих година прошлога века радницима “Вискозе” рекао да ће њихова фабрика од  неколико хиљада радника, који су у мензама имали на менију више куваних јела, роштиљ и колаче, у фабричком кругу саобраћајницу и неколико километара пруге и вишемилионски вредан извоз, за четрдесетак година бити огромна руина на више од 70 хектара, сигурно би му рекли да је то немогуће. Нажалост, живимо у Србији где је све могуће, а поготово накарадне ствари, па је тако и “Вискоза” од гиганта постала руина, гомила пустих  зграда, очерупаних до голих зидова и то наочиглед државе, града, полиције, свих оних који је требало да је сачувају. Угашена  је  фабрика која је хранила деценијама лознички крај и направљено ругло обрасло у растиње

Историја и развој Лознице, али и читавог лозничког краја, може се поделити на време пре и после изградње фабрике “Вискоза”, својевремено гиганта југословенске хемијске индустрије. Лозница је до педесетих година прошлог века била варош, а онда се, са почетком изградње фабричких хала, кренуло и подизање стамбених објеката и стварање других услова неопходних средини која добија предузеће од више хиљада радника. Било је то време које није слутило да ће “Вискоза” пола века касније постати симбол лоше приватизације, пропале фабрике, у сваком смислу, у којој нема ниједног радника.

Решењем тадашњег Извршног већа Републике Србије, од 15. јуна 1953. и оснивањем инвестиционе групе за изградњу фабрике вискозних влакана и фолија почео је развој првенца југословенске индустрије хемијских влакана. Савезно извршно веће априла наредне године доноси решење којим је инвестициона група прерасла у предузеће у изградњи под именом “Југовискоза”. Новац за подизање постројења обезбедила је Савезна управа за инвестициону изградњу на основу одредби Савезног друштвеног плана за 1954.  За место градње такве фабрике Лозница је изабрана због повољног географског положаја, близине реке Дрине, што је омогућавало снабдевање водом и одвођење отпадних вода, могућности запошљавања нове радне снаге као и коришћење путева и железнице. Симболично, на празник рада првог маја 1954.  почела изградња, а наредне године кренула је монтажа опреме. Три године касније, 1957. у пробни погон пуштена су поједина одељења, у марту наредне одобрена је пробна производња за погоне енергетике, а у априлу 1958. и за главну производну халу. Из пробне у редовну производњу “Вискоза” је пуштена првог новембра 1959. године. У фабрику су дошли стручњаци и радници из свих крајева тадашње Југославије који су се први пут срели са новом технологијом. Фабрика је у првој фази изградње имала капацитет од 10.800 тона годишње влакна памучног типа, 5.400 тона влакна вуненог типа, 3.000 тона свиле, 720 тона корда и 540 тона целулозне фолије годишње.

“Вискоза” је од почетка рада, 1959. до 1967. позитивно пословала, али су у наредних неколико година погоршани услови за стицање дохотка на шта је утицао више спољних и унутрашњих фактора који су проузроковали губитке. После година рада са губитком, припремљен је програм санације који је требало да покрије оне настале до 1971. Период санације трајао је до краја 1976. да би такве мере биле укинуте од наредне године и “Вискоза” је отпочела са привреЂивањем под условима који су важили за друга предузећа у држави. Окончањем друге фазе и пуштањем у рад нових капацитета, она је из предузећа средње величине прерасла у једног од већих произвоЂача вештачких целулозних влакана и фолија у светским размерама. Са укупном производњом влакана и фолија од 53 хиљаде тона годишње постала је по количини и вредности најзначајније југословенско предузеће у овој индустрији. Она се 1975. по укупном приходу налазила на 60. месту листе свих предузећа у Југославији. Осамдесете су за “Вискозу” биле године када се много производило, а мало градило. Постала је стабилна фабрика, али су онда, са свим потресима, стигле деведесете и економска блокада што је за фирму извозника на светско тржиште био почетак краја.

Дошла је 1992. када се  држава нашла под ударом санкција УН, што је погодило целокупну српску привреду па и “Вискозу”. Забрана извоза и увоза, свођење тржишта на Србију, приморали су тадашње руководство да по трећи пут у девет месеци планира заустављање фабрика. Без увозних сировина није било могуће радити на дужи рок, као ни без иностраног тржишта на који је годинама”Вискоза” пласирала више од 40 одсто годишње производње, али ни домаћег где готово више нико никоме није плаћао ништа. Све то довело је до тога да су радници фабрика због прекида у производњи били слати на колективне годишње одморе, рекреацију и плаћена одсуства.

У години увођења санкција у “Вискози”се кренуло у реорганизацију у Холдинг компанију, а стварањем деоничарских друштава као профитних центара требало је да буде обезбеђено ефикасније коришћење кадрова и капитала.  Холдинг је постала 10. јануара 1995. а статус деоничарских друштава добили су “Енергетика”, “Целулоза”, “Лофолен”, “Хемиремонт”, “Целвлакно”, “Корд”, “Крупањка”, “Лозофан”, “Центрофан”, “Транспорт”, “ Стандард” и “Хортикултура”, основана је Новинско-издавачка агенција”Вискоза”, “Развој” и “Промет”, одраније у саставу дирекције, задржани су у Холдингу.

У гиганту који је почетком деведесетих имао око 11 хиљада радника, од 2002. је кренула реализација социјалног програма када је из фабрике отишло око 3.760 радника. После укупно седам кругова на крају је у фабрици остало 15 запослених који су сачекали стечај и почетак агоније која још траје.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

Колумна

фебруар 15, 2020 422

НАШИ СМО - Контузија

Избори само што нису, а осим што се зна победник, све друго је на нивоу одлуке најутицајнијег дела опозиције о бојкоту. Конфузно, ризично и без јасне перспективе. И док се још не зна, а све више слути да би бојкот могао остати само неуспели покушај који би…
феб 08, 2020 592

НАШИ СМО - Печалбари

Две трећине Срба живи у стресу... Остали су у иностранству! Ове две реченице са друштвених мрежа би требало да звуче духовито, шаљиво, баш као и у милион других случајева када сами себе исмевамо, збијамо шале на свој рачун, а склони смо вицевима у којима се спрдамо са стварношћу у којој живимо,…
феб 01, 2020 745

НАШИ СМО - Апокалипса

Боље је ономе што “незна” него ономе што “не зна”. Ово прочитах негде пре неколико дана и та тврдња, може се ставити у раван са оним “благо глувима”, или “благо глупима”. Нажалост, дошла су времена када је за миран живот и очување личног нервног система изгледа добро што мање знати, чути или…
јан 25, 2020 722

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом здрављу убеђени да ће им разне маске преко…
јан 18, 2020 1134

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са представником ЦЕСИД-а да је “та одлука у…

Репортажа

феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…
феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…

Грми Ло

феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"