ПОСАО ЈЕ ВИШЕ ОД ПЛАТЕ (12) - Снага је у жељи

Тешка повреда кичме није прекинула снове наше саговорнице да тек започети породични посао од ручног повезивања свезака развије у модерну штампарију, само их је одложила на неко време. Каже да никада себи неће дозволити да од човека види само радника који му служи

Лепо је упознати Лидију Николић (1971) и чути њену несвакидашњу причу која би могла бити инспирација свима нама када посустанемо у свакодневној борби са животним недаћама. Нашли смо је уз помоћ НСЗ тражећи контакт са неком од особа са инвалидитетом које су уз њихову помоћ покренуле сопствени посао. Она је данас власница књиговезачке радње и све што је томе претходило водило је ка том циљу који она и није дефинисала. Да се није заљубила одмах по завршетку гимназије, данас би била професорка енглеског. То је био њен животни план, али појавио се човек са којим је пожелела да створи породицу и то одмах без одлагања. Била је то добра одлука, испоставиће се касније у тешким годинама које су биле пред њом када јој је требала подршка, нега и разумевање.

Кад послодавац не признаје боловање

 Родила је двоје деце почетком деведесетих и чим су мало стасала, почела је да тражи посао. Један приватник, други, па штампарија “Пролетер” и то пред сами стечај. Али остала је таман толико да изучи занат и да породични буџет потпомаже ручним шивењем свезака и роковника. Успевала је да склопи и по пет хиљада примерака уз чување деце радећи и по 15 сати дневно. Онда је дошла на идеју да купе машину, а супруг признаје да је није подржао у почетку плашећи се да је то превелик залогај за њих. Она је веровала у себе и посао је кренуо, али не толико да могу безбрижно да живе па су се обоје запослили у једној штампарији. После три године, она је доживела несрећу са тешким оштећењем кичме али није наишла на подршку код свог послодавца којем није требао радник на дужем боловању. Не прича много о дуготрајном лечењу, али о том периоду говори као о времену када је донела одлуку да убудуће ради само за себе и да, ако некада буде имала своје раднике, у њима првенствено види људе. Подстицала је супруга Драгу, искусног штампарског радника, да покрене посао. Деца су расла, кћерка је завршила графички дизајн као најбољи студент у генерацији, син није желео да студира, своју будућност је видео у породичној фирми.

- Моја деца су васпитавана да раде. Они су мени помагали још док сам ручно шила свеске и сами су зарадили новац за своје прве мобилне телефоне. Тако су научили не само да цене рад, него и да рано преузму одговорност за своју будућност - прича Лидија.

И док је породична фирма полако напредовала, корак по корак,  Лидија је била на евиденцији НСЗ полако се опорављајући и помажући породични посао, колико је могла.

- Пре две године позвали су ме из НСЗ нудећи ми помоћ за самозапошљавање особа са инвалидитетом. У почетку сам одбијала мислећи да то треба понудити неком млађем и да ћу се ја снаћи са својом породицом, али убедили су ме да покушам и ја сам прихватила. Добила сам око двеста хиљада и уложила у посао. Помислила сам, једног дана моћи ћу и ја да помогнем неком ко је незапослен и сада идем ка том циљу - каже Лидија.

У својој фирми

Са искуством које је имала после повреде, губитком посла и неразумевањем послодаваца, питали смо је да ли је размишљала да врата своје фирме отвори за особе са инвалидитетом.

- Приоритет моје породице био је школовање деце и зато нисмо могли више да ширимо посао и да примамо раднике. Увек сам говорила да никада нећу дозволити себи да користим друге људе и када смо привремено запошљавали некога, увек је његова зарада била приоритет. Велика је одговорност запослити некога нарочито ако у њему не видите само особу која је вама од користи док може да ради и по дванаест сати дневно. Ја сам имала искуство са једним послодавцем који је од мене с пуним правом тражио да радим петнаест дана заредом трећу смену. То је и физички и психички тешко издржљиво, посебно за мајку са малом децом. Ја не бежим од тога да сутра запослим особу са инвалидитетом, надам се да ћу моћи. За сваког постоји посао који може добро да ради и ја се тиме руководим, али из искуства знам да послодавци не желе да приме неког за кога верују да ће тражити боловање - поручује наша саговорница.

Она је, каже, у једном периоду ишла и на терапије и на посао иако јој је доктор то изричито забранио. Послодавац није признавао ни повреду ни боловање, а није ценио ни доброг радника. Зато се треба осмелити и охрабрити и кренути даље, не треба уништавати своје здравље по сваку цену и због људи који то не заслужују, поручује Лидија, а њен супруг признаје да му је она била најважнија подршка у животу.

- Ја сам био искусан мајстор, али да није било Лидијног подстицања и вере у мене, никада се не бих осмелио да започнем самостално посао. До прошле године  радили смо само дораду, а сада имамо и машине за штампу. Планирамо да се син одвоји и да развије штампарију, али тек када буде добро изучио занат. Има од кога да учи и ако буде хтео, моћи ће да развије посао - сматра он.

Лидија нас је провела кроз своју фирму коју је назвала “Колор бук”  како каже из сентименталних разлога према младалачкој љубави за енглески језик. Иако има опрему којом би могла да се похвали свака штампарија, за њу је, каже, највреднија прва машина од које је све почело и због које је поверовала да је све могуће.

У њеном случају збиља се потврђује да снага човека проистиче из његове вере и да, као што каже Коељо, ако нешто снажно желиш, цела се васељена потруди да ти се та жеља и оствари.

ЕЛН

 Пројекат подржава Министарство културе и информисања

 

Колумна

јул 21, 2018 137

НАШИ СМО - Све је у глави

Минула недеља била је посебан спортски дан. Ноле је играо финале Вимблдона, а у Москви су најважнију утакмицу Мундијала играле Француска и Хрватска. Док су за Новака навијали готово сви у Србији, у другом случају се исто навијало, иако наши “орлови” нису…
јул 14, 2018 175

НАШИ СМО - 1968.

Време које нас гњави последњих петнаестак дана (можда и више) никако се не уклапа у годишње доба у којем смо па се у потпуности може окарактерисати придевом “варљиво”. Да је самопроблем сендвич од кише и јаког сунца спакован међу непредвидиве облаке - ни по' јада, међутим, кува од испарења, кува од…
јул 07, 2018 202

НАШИ СМО - Живот

Ових дана неки млади људи ће добити индекс, неки други млади људи бебу. И једни и други ових дана више су статистички податак за националну забринутост, него за радовање како би логика налагала. Знате већ зашто, а ако нисте баш статистички потковани, не мари, нисте ви политичари па да учите податке…
јун 30, 2018 294

НАШИ СМО - Наш (к)ВАР

Од петка увече велики негативац за српски, али и нешто шири, навијачки свет постао је немачки судија Феликс Брих, главни делилац “правде” на утакмици Србија-Швајцарска, која је, нажалост, лоше завршена по нас. Оплели су по њему сви, од навијача, медија до селектора, а кључан је био недосуђени пенал…
јун 23, 2018 313

НАШИ СМО - Почасни

Тачно деценија је прошла како је Лозница за свог почасног грађанина прогласила Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације. Тако смо се уписали на листу од 11 српских градова у којима је добио звање које се, иначе, додељује за “истакнуто и трајно животно дело у области науке,…

Репортажа

јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…
апр 26, 2018

ПИСМО ИЗ КИНЕ - Ову земљу треба упознати

Вук Костић (23) први је Лозничанин и први Србин који учи кинеске борилачке вештине на…
апр 15, 2018

АЛЕКСАНДАР ТУРСУНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ  - За седам месеци опловио двадесет држава

На огромном броду пловио је од Енглеске до Португалије, прешао Атлантик и онда посећивао…
апр 10, 2018

ВАСКРШЊА ЈАЈА ЉУБИШЕ НЕДЕЉКОВИЋА - Стрпљењем до лепоте

Овим се Недељковић бави последњих годину и по дана, каже да је веома интересантно, а…
мар 12, 2018

БРАНКА ЖИВАНОВИЋ, ЛОЗНИЧКА ПРЕДУЗЕТНИЦА - Жене морају бити смелије

Лозничку предузетницу Бранку Живановић љубав је довела у Јадар, а она је води и у послу…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"