ПОСАО ЈЕ ВИШЕ ОД ПЛАТЕ (12) - Снага је у жељи

Тешка повреда кичме није прекинула снове наше саговорнице да тек започети породични посао од ручног повезивања свезака развије у модерну штампарију, само их је одложила на неко време. Каже да никада себи неће дозволити да од човека види само радника који му служи

Лепо је упознати Лидију Николић (1971) и чути њену несвакидашњу причу која би могла бити инспирација свима нама када посустанемо у свакодневној борби са животним недаћама. Нашли смо је уз помоћ НСЗ тражећи контакт са неком од особа са инвалидитетом које су уз њихову помоћ покренуле сопствени посао. Она је данас власница књиговезачке радње и све што је томе претходило водило је ка том циљу који она и није дефинисала. Да се није заљубила одмах по завршетку гимназије, данас би била професорка енглеског. То је био њен животни план, али појавио се човек са којим је пожелела да створи породицу и то одмах без одлагања. Била је то добра одлука, испоставиће се касније у тешким годинама које су биле пред њом када јој је требала подршка, нега и разумевање.

Кад послодавац не признаје боловање

 Родила је двоје деце почетком деведесетих и чим су мало стасала, почела је да тражи посао. Један приватник, други, па штампарија “Пролетер” и то пред сами стечај. Али остала је таман толико да изучи занат и да породични буџет потпомаже ручним шивењем свезака и роковника. Успевала је да склопи и по пет хиљада примерака уз чување деце радећи и по 15 сати дневно. Онда је дошла на идеју да купе машину, а супруг признаје да је није подржао у почетку плашећи се да је то превелик залогај за њих. Она је веровала у себе и посао је кренуо, али не толико да могу безбрижно да живе па су се обоје запослили у једној штампарији. После три године, она је доживела несрећу са тешким оштећењем кичме али није наишла на подршку код свог послодавца којем није требао радник на дужем боловању. Не прича много о дуготрајном лечењу, али о том периоду говори као о времену када је донела одлуку да убудуће ради само за себе и да, ако некада буде имала своје раднике, у њима првенствено види људе. Подстицала је супруга Драгу, искусног штампарског радника, да покрене посао. Деца су расла, кћерка је завршила графички дизајн као најбољи студент у генерацији, син није желео да студира, своју будућност је видео у породичној фирми.

- Моја деца су васпитавана да раде. Они су мени помагали још док сам ручно шила свеске и сами су зарадили новац за своје прве мобилне телефоне. Тако су научили не само да цене рад, него и да рано преузму одговорност за своју будућност - прича Лидија.

И док је породична фирма полако напредовала, корак по корак,  Лидија је била на евиденцији НСЗ полако се опорављајући и помажући породични посао, колико је могла.

- Пре две године позвали су ме из НСЗ нудећи ми помоћ за самозапошљавање особа са инвалидитетом. У почетку сам одбијала мислећи да то треба понудити неком млађем и да ћу се ја снаћи са својом породицом, али убедили су ме да покушам и ја сам прихватила. Добила сам око двеста хиљада и уложила у посао. Помислила сам, једног дана моћи ћу и ја да помогнем неком ко је незапослен и сада идем ка том циљу - каже Лидија.

У својој фирми

Са искуством које је имала после повреде, губитком посла и неразумевањем послодаваца, питали смо је да ли је размишљала да врата своје фирме отвори за особе са инвалидитетом.

- Приоритет моје породице био је школовање деце и зато нисмо могли више да ширимо посао и да примамо раднике. Увек сам говорила да никада нећу дозволити себи да користим друге људе и када смо привремено запошљавали некога, увек је његова зарада била приоритет. Велика је одговорност запослити некога нарочито ако у њему не видите само особу која је вама од користи док може да ради и по дванаест сати дневно. Ја сам имала искуство са једним послодавцем који је од мене с пуним правом тражио да радим петнаест дана заредом трећу смену. То је и физички и психички тешко издржљиво, посебно за мајку са малом децом. Ја не бежим од тога да сутра запослим особу са инвалидитетом, надам се да ћу моћи. За сваког постоји посао који може добро да ради и ја се тиме руководим, али из искуства знам да послодавци не желе да приме неког за кога верују да ће тражити боловање - поручује наша саговорница.

Она је, каже, у једном периоду ишла и на терапије и на посао иако јој је доктор то изричито забранио. Послодавац није признавао ни повреду ни боловање, а није ценио ни доброг радника. Зато се треба осмелити и охрабрити и кренути даље, не треба уништавати своје здравље по сваку цену и због људи који то не заслужују, поручује Лидија, а њен супруг признаје да му је она била најважнија подршка у животу.

- Ја сам био искусан мајстор, али да није било Лидијног подстицања и вере у мене, никада се не бих осмелио да започнем самостално посао. До прошле године  радили смо само дораду, а сада имамо и машине за штампу. Планирамо да се син одвоји и да развије штампарију, али тек када буде добро изучио занат. Има од кога да учи и ако буде хтео, моћи ће да развије посао - сматра он.

Лидија нас је провела кроз своју фирму коју је назвала “Колор бук”  како каже из сентименталних разлога према младалачкој љубави за енглески језик. Иако има опрему којом би могла да се похвали свака штампарија, за њу је, каже, највреднија прва машина од које је све почело и због које је поверовала да је све могуће.

У њеном случају збиља се потврђује да снага човека проистиче из његове вере и да, као што каже Коељо, ако нешто снажно желиш, цела се васељена потруди да ти се та жеља и оствари.

ЕЛН

 Пројекат подржава Министарство културе и информисања

 

Колумна

септембар 14, 2018 331

НАШИ СМО - Наставник

Наставник биологије из Косовске Каменице Богољуб Милошевић објавио је на друштвеним мрежама писану изјаву у којој тврди да не жели да иде на митинг председника Александра Вучића у Косовској Митровици, јер не подржава његову политику. Милошевић је касније…
сеп 08, 2018 282

НАШИ СМО - Носталгија?

Прошле су тачно три деценије од када се огласило последње школско звоно и када је моја генерација гимназијалаца изашла из својих клупа. Шта се све до данас издешавало, тешко да се може спаковати у десетине романа или филмова, али колико је све то брзо пролетело, схватио сам у понедељак када сам…
сеп 01, 2018 340

НАШИ СМО - Површност

Овај понедељак дочекала сам са стрепњом. Метеоролози су најавили кишу, а у мом случају то значи да морам да донесем веома важну одлуку - да ли ми је боље да ускочим у раскопани пут испред мог улаза или да покушам да прескочим шта се прескочити може на излоканој парковској стази која је у овом…
авг 25, 2018 326

НАШИ СМО - Бубрези

Како је лепо бити глуп, баш те боли шта ти раде, ко те лаже, ко те краде, о, како је лепо бити глуп. Ово је пре три и по деценије певао Бора Чорба и, нажалост, стихови су и данас актуелни, можда више него те 1982. Само је техника заглупљивања усавршена и веома безобзирна. Нема одавно рукавица и…
авг 18, 2018 315

НАШИ СМО - Танго

Колико је пута до сада код нас, али и на светском нивоу, рокенрол доказао да је јачи од свих политичких покрета, да може оно што политичари неће или не желе да ураде, иако нас непрестано, што им је и у опису посла, убеђују у супротно, не бих да набрајам, али од Вудстока и деце цвећа, преко “Лајв…

Репортажа

авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"