Посао је више од плате (5) - ПРАВО НА ИЗБОР

- Инклузија је наша будућност, али док друштво не достигне одговарајући степен економског, социолошког и културолошког развитка, неопходно је постојање средина које ће пружати специфичне видове подршке особама са инвалидитетом за укључивање у радни процес и радну средину - каже у разговору за ЛН Мирјана Пантелић, генерална секретарка  Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање ОСИ

Према  подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је надлежно за издавање дозволе за рад предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, као и за контролу њиховог рада, овај статус има 49 предузећа у Србији. Баве се разноврсним привредним делатностима: графичком, металском, грађевинском, текстилном, производњом обуће, свежих и смрзнутих колача, израдом намештаја, пластичне амбалаже, опремањем ентеријера, паковањем и препакивањем прехрамбених проивода, израдом пехара и медаља итд. и запошљавају, како се процењује, око 1.200 лица.

Приступачно и лакше

 Мирјана Пантелић, пословна секретарка Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом  (УИПС), које има 32  члана, истиче да  разноврсност делатности ових предузећа указује, заправо, на разноврсност и сложеност послова које могу да обављају особе са инвалидитетом које су често дискриминисане на тржишту рада. Она оцењује да је положај ОСИ почео да напредује у последњих 15 година,  као и да је  доношење Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању ОСИ унапредило ову област што се огледа и у подацима да је прошле године посао нашло 5.000, а у прва четири месеца  ове 1.993 особе са инвалидитетом. Међутим, особе са инвалидитетом и даље остају у групи дугорочно незапослених. Узроци су различити -  од недостатка одговорајућих знања и вештина ОСИ  која су тражена на тржишту рада, незаинтересованости послодаваца до неактивности самих особа са инвалидитетом.

- Честе су ситуације да особе са инвалидитетом напуштају посао зато што се осећају неприхваћено и неприлагођено јер послодавци и радна средина нису припремљени за радну и социјалну интеграцију особе са инвалидитетом, а има и случајева да се радно место особе са инвалидитетом одржава само у предвиђеном року правдања добијених подстицајних средстава за њихово запошљавање - примећује наша саговорница и истиче да су са друге стране предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом потпуно прилагођена њиховим потребама. Обавезно запошљавају стручна лица (дефектологе, психологе, педагоге, социологе) који се професионално баве социјалном интеграцијом ОСИ  у радну средину и пружају услуге професионалне асистенције, што порцес обуке, запошљавања и њиховог напредовања у запослењу, ипак, чини приступачнијим и лакшим.

- Поред тога, ова предузећа стварају услове за запошљавање особа са инвалидитетом које се могу запослити само за рад под посебним условима, што значи да њима мора бити прилагођено радно место и радни процес или и једно и друго. Ова лица би се практично никако или врло, врло, ретко запослила на отвореном тржишту рада јер послодавци нису спремни да радна места прилагођавају њиховим способностима, што је предуслов инклузије. Став нашег удружења, који произилази из искуства у раду дужем од пола века, указује на то да је инклузија наша будуæћност, али док друштво не достигне одговарајући степен економског, социолошког и културолошког развитка, неопходно је постојање средина које ће пружати специфичне видове подршке особама са инвалидитетом за укључивање у радни процес и радну средину. Истовремено, сматрамо, такође, да сама особа са инвалидитетом  треба да има могућност избора: запошљавања на отвореном тржишту или  у тзв. заштићеним условима.

Шта показује пракса

У складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, предузећима се субвенционише део зараде особе са инвалидитетом (до 50 одсто просека зараде у Републици), а предузеæћа могу да учествују и на јавним позивима  за доделу средстава за побољшање услова рада које расписује ресорно министарство.

- У последње две године рефундирају се трошкови дела утрошеног репроматеријала, док је ранијих година одвајано више средстава те је држава обезбеђивала средства за куповину нове опреме или побољшање услова рада и приступачности пословном простору. Олакшице су предвиђене и у два пореска закона -  Законом о порезу на добит предвиђено је да ова предузећа имају умањење за проценат особа са инвалидитетом које запошљавају (од 50 одсто навише), а у складу са Законом о порезу на лична примања ова предузећа не обрачунавају и не плаћају порез на зараде ОСИ. Међутим, ова мера није дала очекиване резултате (смањење пореског оптерећења послодавца) због тога што Министарство финансија ову меру тумачи као меру подршке ОСИ, а не послодавцу, па то у пракси доводи до озбиљних проблема - за исти посао на истом радном месту ОСИ се обрачунава виша нето зарада него његовом колеги који нема инвалидитет. Нажалост, ни судска пракса по овом питању није уједначена - упозорава Мирјана Пантелић.

На питање колико се послодаваца одлучује да своју обавезу о запошљавању ОСИ испуни склапањем уговора о  пословно-техничкој сарадњи са предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, наша саговорница каже да је та мера ушла у Закон на предлог УИПС-а, али да није дала очекивани резултат. 

- Оно што су предузећа очекивала било је стварање могућности за већу сарадњу са комитентима и континуирану упосленост капацитета. Међутим, висина уговора од 20 просечних бруто зарада није била подстицајна за друге послодавце пошто би били у обавези да за једну особу са инвалидитетом купе робу (или услуге) од једног предузећа у вредности од око 1.200.000 динара. Са друге стране, ако би ту своју обавезу испунили уплатом у буџетски фонд, она би их “коштала” за исти период (12 месеци) око 360.000 динара. Јасно је за коју су се опцију послодавци радије опредељивали. УИПС је од почетка примене анализирао ову меру и сваке године обавештавао о њеним ефектима ресорно министарство, које је тек на крају 2016. године усвојило аргументе и омогућило послодавцима да своју обавезу запошљавања ОСИ могу да испуне тако што уговоре о пословно-техничкој сарадњи могу да закључе и реализују са више предузећа, тако да збир свих уговора износи најмање 20 просечних зарада. О ефектима ове мере, која се примењује од 1. јануара моћи ћемо да говоримо након истраживања на крају године. До сада знамо да је свега око 30 одсто предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање ОСИ закључивало ове уговоре каже пословна секретарка УИПС-а наводећи да нису значајни ни ефекти  резервисаних јавних набавки пошто су испод један одсто укупног броја и њихове вредности на годишњем нивоу.

Мирјану Пантелић питали смо и шта треба урадити да се подстакне бржи развој социјалног предузетништва, а њен одговор био је врло кратак и децидан.

- Неопходно је да држава законом уреди област социјалног предузетништва као и подстицајне мере пословања социјалних предузећа, како би постала и остала одржива и како би могла да остваре и друштвене циљеве због којих се оснивају.

Е.Л.Н

Фер прозвод

Чланице УИПС-а  користе заједнички жиг “Фер производ”. Каква су искуства и  да ли је наша грађанска свест на довољно високом нивоу да знамо шта то значи, односно какву  подршку и коме пружамо ако купујемо такве производе?

- Наша предузећа не производе робу широке потрошње која се може наћи на рафовима продавница па тако и за потрошаче то није релевантна информација. Са друге стране послодавци који ступају у комерцијалне односе са нашим предузећима предност дају квалитету производа и услуга и поштовању рокова, тако да та сарадња није израз друштвене одговорности и подршке запошљавању ОСИ. Нажалост, због недостатка новца ни удружење није урадило довољно на промоцији овог знака као једног од само пет колективних жигова који су регистровани у Заводу за интелектуалу својину од његовог оснивања, а који је једини у употреби.

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

 

Колумна

септембар 14, 2018 331

НАШИ СМО - Наставник

Наставник биологије из Косовске Каменице Богољуб Милошевић објавио је на друштвеним мрежама писану изјаву у којој тврди да не жели да иде на митинг председника Александра Вучића у Косовској Митровици, јер не подржава његову политику. Милошевић је касније…
сеп 08, 2018 282

НАШИ СМО - Носталгија?

Прошле су тачно три деценије од када се огласило последње школско звоно и када је моја генерација гимназијалаца изашла из својих клупа. Шта се све до данас издешавало, тешко да се може спаковати у десетине романа или филмова, али колико је све то брзо пролетело, схватио сам у понедељак када сам…
сеп 01, 2018 340

НАШИ СМО - Површност

Овај понедељак дочекала сам са стрепњом. Метеоролози су најавили кишу, а у мом случају то значи да морам да донесем веома важну одлуку - да ли ми је боље да ускочим у раскопани пут испред мог улаза или да покушам да прескочим шта се прескочити може на излоканој парковској стази која је у овом…
авг 25, 2018 326

НАШИ СМО - Бубрези

Како је лепо бити глуп, баш те боли шта ти раде, ко те лаже, ко те краде, о, како је лепо бити глуп. Ово је пре три и по деценије певао Бора Чорба и, нажалост, стихови су и данас актуелни, можда више него те 1982. Само је техника заглупљивања усавршена и веома безобзирна. Нема одавно рукавица и…
авг 18, 2018 315

НАШИ СМО - Танго

Колико је пута до сада код нас, али и на светском нивоу, рокенрол доказао да је јачи од свих политичких покрета, да може оно што политичари неће или не желе да ураде, иако нас непрестано, што им је и у опису посла, убеђују у супротно, не бих да набрајам, али од Вудстока и деце цвећа, преко “Лајв…

Репортажа

авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"