Посао је више од плате (5) - ПРАВО НА ИЗБОР

- Инклузија је наша будућност, али док друштво не достигне одговарајући степен економског, социолошког и културолошког развитка, неопходно је постојање средина које ће пружати специфичне видове подршке особама са инвалидитетом за укључивање у радни процес и радну средину - каже у разговору за ЛН Мирјана Пантелић, генерална секретарка  Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање ОСИ

Према  подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је надлежно за издавање дозволе за рад предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, као и за контролу њиховог рада, овај статус има 49 предузећа у Србији. Баве се разноврсним привредним делатностима: графичком, металском, грађевинском, текстилном, производњом обуће, свежих и смрзнутих колача, израдом намештаја, пластичне амбалаже, опремањем ентеријера, паковањем и препакивањем прехрамбених проивода, израдом пехара и медаља итд. и запошљавају, како се процењује, око 1.200 лица.

Приступачно и лакше

 Мирјана Пантелић, пословна секретарка Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом  (УИПС), које има 32  члана, истиче да  разноврсност делатности ових предузећа указује, заправо, на разноврсност и сложеност послова које могу да обављају особе са инвалидитетом које су често дискриминисане на тржишту рада. Она оцењује да је положај ОСИ почео да напредује у последњих 15 година,  као и да је  доношење Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању ОСИ унапредило ову област што се огледа и у подацима да је прошле године посао нашло 5.000, а у прва четири месеца  ове 1.993 особе са инвалидитетом. Међутим, особе са инвалидитетом и даље остају у групи дугорочно незапослених. Узроци су различити -  од недостатка одговорајућих знања и вештина ОСИ  која су тражена на тржишту рада, незаинтересованости послодаваца до неактивности самих особа са инвалидитетом.

- Честе су ситуације да особе са инвалидитетом напуштају посао зато што се осећају неприхваћено и неприлагођено јер послодавци и радна средина нису припремљени за радну и социјалну интеграцију особе са инвалидитетом, а има и случајева да се радно место особе са инвалидитетом одржава само у предвиђеном року правдања добијених подстицајних средстава за њихово запошљавање - примећује наша саговорница и истиче да су са друге стране предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом потпуно прилагођена њиховим потребама. Обавезно запошљавају стручна лица (дефектологе, психологе, педагоге, социологе) који се професионално баве социјалном интеграцијом ОСИ  у радну средину и пружају услуге професионалне асистенције, што порцес обуке, запошљавања и њиховог напредовања у запослењу, ипак, чини приступачнијим и лакшим.

- Поред тога, ова предузећа стварају услове за запошљавање особа са инвалидитетом које се могу запослити само за рад под посебним условима, што значи да њима мора бити прилагођено радно место и радни процес или и једно и друго. Ова лица би се практично никако или врло, врло, ретко запослила на отвореном тржишту рада јер послодавци нису спремни да радна места прилагођавају њиховим способностима, што је предуслов инклузије. Став нашег удружења, који произилази из искуства у раду дужем од пола века, указује на то да је инклузија наша будуæћност, али док друштво не достигне одговарајући степен економског, социолошког и културолошког развитка, неопходно је постојање средина које ће пружати специфичне видове подршке особама са инвалидитетом за укључивање у радни процес и радну средину. Истовремено, сматрамо, такође, да сама особа са инвалидитетом  треба да има могућност избора: запошљавања на отвореном тржишту или  у тзв. заштићеним условима.

Шта показује пракса

У складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, предузећима се субвенционише део зараде особе са инвалидитетом (до 50 одсто просека зараде у Републици), а предузеæћа могу да учествују и на јавним позивима  за доделу средстава за побољшање услова рада које расписује ресорно министарство.

- У последње две године рефундирају се трошкови дела утрошеног репроматеријала, док је ранијих година одвајано више средстава те је држава обезбеђивала средства за куповину нове опреме или побољшање услова рада и приступачности пословном простору. Олакшице су предвиђене и у два пореска закона -  Законом о порезу на добит предвиђено је да ова предузећа имају умањење за проценат особа са инвалидитетом које запошљавају (од 50 одсто навише), а у складу са Законом о порезу на лична примања ова предузећа не обрачунавају и не плаћају порез на зараде ОСИ. Међутим, ова мера није дала очекиване резултате (смањење пореског оптерећења послодавца) због тога што Министарство финансија ову меру тумачи као меру подршке ОСИ, а не послодавцу, па то у пракси доводи до озбиљних проблема - за исти посао на истом радном месту ОСИ се обрачунава виша нето зарада него његовом колеги који нема инвалидитет. Нажалост, ни судска пракса по овом питању није уједначена - упозорава Мирјана Пантелић.

На питање колико се послодаваца одлучује да своју обавезу о запошљавању ОСИ испуни склапањем уговора о  пословно-техничкој сарадњи са предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, наша саговорница каже да је та мера ушла у Закон на предлог УИПС-а, али да није дала очекивани резултат. 

- Оно што су предузећа очекивала било је стварање могућности за већу сарадњу са комитентима и континуирану упосленост капацитета. Међутим, висина уговора од 20 просечних бруто зарада није била подстицајна за друге послодавце пошто би били у обавези да за једну особу са инвалидитетом купе робу (или услуге) од једног предузећа у вредности од око 1.200.000 динара. Са друге стране, ако би ту своју обавезу испунили уплатом у буџетски фонд, она би их “коштала” за исти период (12 месеци) око 360.000 динара. Јасно је за коју су се опцију послодавци радије опредељивали. УИПС је од почетка примене анализирао ову меру и сваке године обавештавао о њеним ефектима ресорно министарство, које је тек на крају 2016. године усвојило аргументе и омогућило послодавцима да своју обавезу запошљавања ОСИ могу да испуне тако што уговоре о пословно-техничкој сарадњи могу да закључе и реализују са више предузећа, тако да збир свих уговора износи најмање 20 просечних зарада. О ефектима ове мере, која се примењује од 1. јануара моћи ћемо да говоримо након истраживања на крају године. До сада знамо да је свега око 30 одсто предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање ОСИ закључивало ове уговоре каже пословна секретарка УИПС-а наводећи да нису значајни ни ефекти  резервисаних јавних набавки пошто су испод један одсто укупног броја и њихове вредности на годишњем нивоу.

Мирјану Пантелић питали смо и шта треба урадити да се подстакне бржи развој социјалног предузетништва, а њен одговор био је врло кратак и децидан.

- Неопходно је да држава законом уреди област социјалног предузетништва као и подстицајне мере пословања социјалних предузећа, како би постала и остала одржива и како би могла да остваре и друштвене циљеве због којих се оснивају.

Е.Л.Н

Фер прозвод

Чланице УИПС-а  користе заједнички жиг “Фер производ”. Каква су искуства и  да ли је наша грађанска свест на довољно високом нивоу да знамо шта то значи, односно какву  подршку и коме пружамо ако купујемо такве производе?

- Наша предузећа не производе робу широке потрошње која се може наћи на рафовима продавница па тако и за потрошаче то није релевантна информација. Са друге стране послодавци који ступају у комерцијалне односе са нашим предузећима предност дају квалитету производа и услуга и поштовању рокова, тако да та сарадња није израз друштвене одговорности и подршке запошљавању ОСИ. Нажалост, због недостатка новца ни удружење није урадило довољно на промоцији овог знака као једног од само пет колективних жигова који су регистровани у Заводу за интелектуалу својину од његовог оснивања, а који је једини у употреби.

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

 

Колумна

јул 21, 2018 137

НАШИ СМО - Све је у глави

Минула недеља била је посебан спортски дан. Ноле је играо финале Вимблдона, а у Москви су најважнију утакмицу Мундијала играле Француска и Хрватска. Док су за Новака навијали готово сви у Србији, у другом случају се исто навијало, иако наши “орлови” нису…
јул 14, 2018 175

НАШИ СМО - 1968.

Време које нас гњави последњих петнаестак дана (можда и више) никако се не уклапа у годишње доба у којем смо па се у потпуности може окарактерисати придевом “варљиво”. Да је самопроблем сендвич од кише и јаког сунца спакован међу непредвидиве облаке - ни по' јада, међутим, кува од испарења, кува од…
јул 07, 2018 202

НАШИ СМО - Живот

Ових дана неки млади људи ће добити индекс, неки други млади људи бебу. И једни и други ових дана више су статистички податак за националну забринутост, него за радовање како би логика налагала. Знате већ зашто, а ако нисте баш статистички потковани, не мари, нисте ви политичари па да учите податке…
јун 30, 2018 294

НАШИ СМО - Наш (к)ВАР

Од петка увече велики негативац за српски, али и нешто шири, навијачки свет постао је немачки судија Феликс Брих, главни делилац “правде” на утакмици Србија-Швајцарска, која је, нажалост, лоше завршена по нас. Оплели су по њему сви, од навијача, медија до селектора, а кључан је био недосуђени пенал…
јун 23, 2018 313

НАШИ СМО - Почасни

Тачно деценија је прошла како је Лозница за свог почасног грађанина прогласила Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације. Тако смо се уписали на листу од 11 српских градова у којима је добио звање које се, иначе, додељује за “истакнуто и трајно животно дело у области науке,…

Репортажа

јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…
апр 26, 2018

ПИСМО ИЗ КИНЕ - Ову земљу треба упознати

Вук Костић (23) први је Лозничанин и први Србин који учи кинеске борилачке вештине на…
апр 15, 2018

АЛЕКСАНДАР ТУРСУНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ  - За седам месеци опловио двадесет држава

На огромном броду пловио је од Енглеске до Португалије, прешао Атлантик и онда посећивао…
апр 10, 2018

ВАСКРШЊА ЈАЈА ЉУБИШЕ НЕДЕЉКОВИЋА - Стрпљењем до лепоте

Овим се Недељковић бави последњих годину и по дана, каже да је веома интересантно, а…
мар 12, 2018

БРАНКА ЖИВАНОВИЋ, ЛОЗНИЧКА ПРЕДУЗЕТНИЦА - Жене морају бити смелије

Лозничку предузетницу Бранку Живановић љубав је довела у Јадар, а она је води и у послу…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"