fbpx

ПОСАО ЈЕ ВИШЕ ОД ПЛАТЕ (7) - Социјалним предузетништвом сви добијају

СЕНС је једина мрежа социјалне економије Србије коју је 2011. године основала Група 484. Окупља 26 чланица из целе Србије, у које се убрајају удружења грађана, предузећа за професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом, друштва са ограниченом одговорношћу и задруге. О досадашњим искуствима за ЛН говори Игор Којчић, пројект координатор организације

У Србији су социјална предузећа предухитрила Закон о социјалном предузетништву. На којим основама су она настала?

- Имајући у виду да немамо јасну законску дефиницију, можда је најбоље објашњење социјалног предузетништва да је то бизнис који поред својих економских и тржишних циљева има јасно дефинисан социјални циљ. Идеја социјалног предузетништва појавила се у цивилном сектору, међу организацијама и појединцима који се баве унапређењем социо-економског положаја најугроженијих друштвених група. Потреба да активности тих организација не зависе искључиво од донаторских средстава, већ да из својих привредних делатности остваре приход којим би се финансирале њихове друштвено-одговорне активности, јесте основ на ком је настало и на ком се развија социјално предузетништво у Србији, а све по угледу на успешне примере из праксе европских земаља.

Који су претежни облици, које су претежне делатности у области социјалног пословања и колико су такве иницијативе честе међу особама са инвалидитетом?

- Постоје различити облици социјалних предузећа у Србији, од удружења грађана која имају регистровану привредну делатност, задруга, али и класичних привредних друштава. Као што рекох, битно је постојање јасног социјалног циља код тих субјеката. Да ли то значи реинвестирање дела или целог профита у друштвено-одговорне пројекте и активности, запошљавање теже запошљивих особа или особа из социјално угрожених група, у овом тренутку није стриктно дефинисано. У односу на то, социјална предузећа имају врло широку палету производа и услуга. За сада право да у свој назив унесу термин “социјално предузеће”, имају само привредна друштва која су регистрована у складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, али карактер социјалног предузећа могу имати и сви други привредни субјекти који задовољавају неки, или све горе наведене критеријуме, што није ретко у пракси социјалних предузећа у Србији.

Каква су досадашња искуства?

- Иако тренутно не постоји сет подстицајних мера који би афирмисао и подржао оснивање и развој социјалних предузећа у Србији (изузев предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом) социјално предузетништво у Србији се значајно развија. Тај развој је углавном утемељен на залагању и ентузијазму организација и појединаца, па је самим тим сектор социјалног предузетништва врло здрав и плодоносан сектор. Постоје заиста врло позитивни примери социјалних предузећа у Србији, па тако имамо “Каритас Шабац”, који води сјајни Мирољуб Николић који је са својим тимом направио врло успешно социјално предузеће “Елио”, или социјално предузеће “Раданска ружа” из Лебана, које на тржиште пласира фантастичне ајваре, xемове, слатка и друге производе, и чија производња из године у годину расте, као и многа друга предузећа. Очекујемо да Закон о социјално предузетништву обезбеди услове за убрзани развој овог сектора јер социјално предузетништво може дати велики допринос како друштвеном, тако и економском развоју наше земље.

Какву подршку ваша организација пружа ОСИ које желе да покрену или су већ покренуле задругу или социјално предузеће?

- Наша подршка заснива се на умрежавању људи и идеја у циљу међусобне подршке и трансфера знања и искуства, све у циљу јачања целокупног сектора социјалног предузетништва.

Да ли постоје примери сарадње између сектора социјалног и, назовимо га, комерцијалног предузетништва и у ком правцу би таква сарадња могла да иде?

- Та сарадња је неминовност и свакако да постоји, али није развијена у довољној мери. Проблем је то што “класично предузетништво” нема довољно сензибилитета за социјално предузетништво у тржишном контексту, иако различите анализе показују да тај сензибилитет дефинитивно постоји код крајњих потрошача. То дефинитивно доводи до врло комерцијалног интереса за сарадњу ова два сектора. На пример, велики трговински ланци показују све више интересовања да своје друштвено-одговорно пословање покажу кроз сарадњу са социјалним предузећима, у чему поред мотива који се тиче друштвено одговорног пословања, свакако постоји и легитимни комерцијални интерес. Компаративна тржишна предност производа и услуга социјалних предузећа је свакако њихова социјална вредност, уз достизање свих других стандарда, али да би та предност била материјализована, мора се радити на повећању свести “комерцијалног” сектора. У иностранству су производи социјалних предузећа и до 20 одсто скупљи од сличних конкурентних производа, управо због своје социјалне вредности, што свкако није реално очекивати у Србији, бар не у скоријој будућности.  

Какве су препоруке СЕНС-а за развој социјалног предузетништва?

- Закон о социјалном предузетништву је један од кључних фактора за даљи развој овог сектора. Тај закон треба да да оквир, дефинише социјално предузетништво у Србији и постави јасне критеријуме за дефинисање социјалних предузећа, како би се избегле потенцијалне злоупотребе.  Он мора садржати подстицајне мере и мора бити донет уз уважавање ставова и искуства из праксе постојећих социјалних предузећа.  На тај начин ћемо добити сектор који ће значајно допринети даљем друштвеном, али и економском развоју, јер ћемо створити могућности за ангажовање тренутно заробљених ресурса, а његова последица ће свакако бити инклузивније и праведније друштво. Социјално предузетништво је форма у којој сви добијају, ако се она постави и организује на ваљан начин. 

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије.

Колумна

децембар 07, 2019 258

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да…
нов 30, 2019 318

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 991

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 766

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 967

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"