ПОСАО ЈЕ ВИШЕ ОД ПЛАТЕ (7) - Социјалним предузетништвом сви добијају

СЕНС је једина мрежа социјалне економије Србије коју је 2011. године основала Група 484. Окупља 26 чланица из целе Србије, у које се убрајају удружења грађана, предузећа за професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом, друштва са ограниченом одговорношћу и задруге. О досадашњим искуствима за ЛН говори Игор Којчић, пројект координатор организације

У Србији су социјална предузећа предухитрила Закон о социјалном предузетништву. На којим основама су она настала?

- Имајући у виду да немамо јасну законску дефиницију, можда је најбоље објашњење социјалног предузетништва да је то бизнис који поред својих економских и тржишних циљева има јасно дефинисан социјални циљ. Идеја социјалног предузетништва појавила се у цивилном сектору, међу организацијама и појединцима који се баве унапређењем социо-економског положаја најугроженијих друштвених група. Потреба да активности тих организација не зависе искључиво од донаторских средстава, већ да из својих привредних делатности остваре приход којим би се финансирале њихове друштвено-одговорне активности, јесте основ на ком је настало и на ком се развија социјално предузетништво у Србији, а све по угледу на успешне примере из праксе европских земаља.

Који су претежни облици, које су претежне делатности у области социјалног пословања и колико су такве иницијативе честе међу особама са инвалидитетом?

- Постоје различити облици социјалних предузећа у Србији, од удружења грађана која имају регистровану привредну делатност, задруга, али и класичних привредних друштава. Као што рекох, битно је постојање јасног социјалног циља код тих субјеката. Да ли то значи реинвестирање дела или целог профита у друштвено-одговорне пројекте и активности, запошљавање теже запошљивих особа или особа из социјално угрожених група, у овом тренутку није стриктно дефинисано. У односу на то, социјална предузећа имају врло широку палету производа и услуга. За сада право да у свој назив унесу термин “социјално предузеће”, имају само привредна друштва која су регистрована у складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, али карактер социјалног предузећа могу имати и сви други привредни субјекти који задовољавају неки, или све горе наведене критеријуме, што није ретко у пракси социјалних предузећа у Србији.

Каква су досадашња искуства?

- Иако тренутно не постоји сет подстицајних мера који би афирмисао и подржао оснивање и развој социјалних предузећа у Србији (изузев предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом) социјално предузетништво у Србији се значајно развија. Тај развој је углавном утемељен на залагању и ентузијазму организација и појединаца, па је самим тим сектор социјалног предузетништва врло здрав и плодоносан сектор. Постоје заиста врло позитивни примери социјалних предузећа у Србији, па тако имамо “Каритас Шабац”, који води сјајни Мирољуб Николић који је са својим тимом направио врло успешно социјално предузеће “Елио”, или социјално предузеће “Раданска ружа” из Лебана, које на тржиште пласира фантастичне ајваре, xемове, слатка и друге производе, и чија производња из године у годину расте, као и многа друга предузећа. Очекујемо да Закон о социјално предузетништву обезбеди услове за убрзани развој овог сектора јер социјално предузетништво може дати велики допринос како друштвеном, тако и економском развоју наше земље.

Какву подршку ваша организација пружа ОСИ које желе да покрену или су већ покренуле задругу или социјално предузеће?

- Наша подршка заснива се на умрежавању људи и идеја у циљу међусобне подршке и трансфера знања и искуства, све у циљу јачања целокупног сектора социјалног предузетништва.

Да ли постоје примери сарадње између сектора социјалног и, назовимо га, комерцијалног предузетништва и у ком правцу би таква сарадња могла да иде?

- Та сарадња је неминовност и свакако да постоји, али није развијена у довољној мери. Проблем је то што “класично предузетништво” нема довољно сензибилитета за социјално предузетништво у тржишном контексту, иако различите анализе показују да тај сензибилитет дефинитивно постоји код крајњих потрошача. То дефинитивно доводи до врло комерцијалног интереса за сарадњу ова два сектора. На пример, велики трговински ланци показују све више интересовања да своје друштвено-одговорно пословање покажу кроз сарадњу са социјалним предузећима, у чему поред мотива који се тиче друштвено одговорног пословања, свакако постоји и легитимни комерцијални интерес. Компаративна тржишна предност производа и услуга социјалних предузећа је свакако њихова социјална вредност, уз достизање свих других стандарда, али да би та предност била материјализована, мора се радити на повећању свести “комерцијалног” сектора. У иностранству су производи социјалних предузећа и до 20 одсто скупљи од сличних конкурентних производа, управо због своје социјалне вредности, што свкако није реално очекивати у Србији, бар не у скоријој будућности.  

Какве су препоруке СЕНС-а за развој социјалног предузетништва?

- Закон о социјалном предузетништву је један од кључних фактора за даљи развој овог сектора. Тај закон треба да да оквир, дефинише социјално предузетништво у Србији и постави јасне критеријуме за дефинисање социјалних предузећа, како би се избегле потенцијалне злоупотребе.  Он мора садржати подстицајне мере и мора бити донет уз уважавање ставова и искуства из праксе постојећих социјалних предузећа.  На тај начин ћемо добити сектор који ће значајно допринети даљем друштвеном, али и економском развоју, јер ћемо створити могућности за ангажовање тренутно заробљених ресурса, а његова последица ће свакако бити инклузивније и праведније друштво. Социјално предузетништво је форма у којој сви добијају, ако се она постави и организује на ваљан начин. 

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије.

 

Колумна

септембар 14, 2018 331

НАШИ СМО - Наставник

Наставник биологије из Косовске Каменице Богољуб Милошевић објавио је на друштвеним мрежама писану изјаву у којој тврди да не жели да иде на митинг председника Александра Вучића у Косовској Митровици, јер не подржава његову политику. Милошевић је касније…
сеп 08, 2018 282

НАШИ СМО - Носталгија?

Прошле су тачно три деценије од када се огласило последње школско звоно и када је моја генерација гимназијалаца изашла из својих клупа. Шта се све до данас издешавало, тешко да се може спаковати у десетине романа или филмова, али колико је све то брзо пролетело, схватио сам у понедељак када сам…
сеп 01, 2018 340

НАШИ СМО - Површност

Овај понедељак дочекала сам са стрепњом. Метеоролози су најавили кишу, а у мом случају то значи да морам да донесем веома важну одлуку - да ли ми је боље да ускочим у раскопани пут испред мог улаза или да покушам да прескочим шта се прескочити може на излоканој парковској стази која је у овом…
авг 25, 2018 326

НАШИ СМО - Бубрези

Како је лепо бити глуп, баш те боли шта ти раде, ко те лаже, ко те краде, о, како је лепо бити глуп. Ово је пре три и по деценије певао Бора Чорба и, нажалост, стихови су и данас актуелни, можда више него те 1982. Само је техника заглупљивања усавршена и веома безобзирна. Нема одавно рукавица и…
авг 18, 2018 315

НАШИ СМО - Танго

Колико је пута до сада код нас, али и на светском нивоу, рокенрол доказао да је јачи од свих политичких покрета, да може оно што политичари неће или не желе да ураде, иако нас непрестано, што им је и у опису посла, убеђују у супротно, не бих да набрајам, али од Вудстока и деце цвећа, преко “Лајв…

Репортажа

авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"