ПОСАО ЈЕ ВИШЕ ОД ПЛАТЕ (7) - Социјалним предузетништвом сви добијају

СЕНС је једина мрежа социјалне економије Србије коју је 2011. године основала Група 484. Окупља 26 чланица из целе Србије, у које се убрајају удружења грађана, предузећа за професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом, друштва са ограниченом одговорношћу и задруге. О досадашњим искуствима за ЛН говори Игор Којчић, пројект координатор организације

У Србији су социјална предузећа предухитрила Закон о социјалном предузетништву. На којим основама су она настала?

- Имајући у виду да немамо јасну законску дефиницију, можда је најбоље објашњење социјалног предузетништва да је то бизнис који поред својих економских и тржишних циљева има јасно дефинисан социјални циљ. Идеја социјалног предузетништва појавила се у цивилном сектору, међу организацијама и појединцима који се баве унапређењем социо-економског положаја најугроженијих друштвених група. Потреба да активности тих организација не зависе искључиво од донаторских средстава, већ да из својих привредних делатности остваре приход којим би се финансирале њихове друштвено-одговорне активности, јесте основ на ком је настало и на ком се развија социјално предузетништво у Србији, а све по угледу на успешне примере из праксе европских земаља.

Који су претежни облици, које су претежне делатности у области социјалног пословања и колико су такве иницијативе честе међу особама са инвалидитетом?

- Постоје различити облици социјалних предузећа у Србији, од удружења грађана која имају регистровану привредну делатност, задруга, али и класичних привредних друштава. Као што рекох, битно је постојање јасног социјалног циља код тих субјеката. Да ли то значи реинвестирање дела или целог профита у друштвено-одговорне пројекте и активности, запошљавање теже запошљивих особа или особа из социјално угрожених група, у овом тренутку није стриктно дефинисано. У односу на то, социјална предузећа имају врло широку палету производа и услуга. За сада право да у свој назив унесу термин “социјално предузеће”, имају само привредна друштва која су регистрована у складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, али карактер социјалног предузећа могу имати и сви други привредни субјекти који задовољавају неки, или све горе наведене критеријуме, што није ретко у пракси социјалних предузећа у Србији.

Каква су досадашња искуства?

- Иако тренутно не постоји сет подстицајних мера који би афирмисао и подржао оснивање и развој социјалних предузећа у Србији (изузев предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом) социјално предузетништво у Србији се значајно развија. Тај развој је углавном утемељен на залагању и ентузијазму организација и појединаца, па је самим тим сектор социјалног предузетништва врло здрав и плодоносан сектор. Постоје заиста врло позитивни примери социјалних предузећа у Србији, па тако имамо “Каритас Шабац”, који води сјајни Мирољуб Николић који је са својим тимом направио врло успешно социјално предузеће “Елио”, или социјално предузеће “Раданска ружа” из Лебана, које на тржиште пласира фантастичне ајваре, xемове, слатка и друге производе, и чија производња из године у годину расте, као и многа друга предузећа. Очекујемо да Закон о социјално предузетништву обезбеди услове за убрзани развој овог сектора јер социјално предузетништво може дати велики допринос како друштвеном, тако и економском развоју наше земље.

Какву подршку ваша организација пружа ОСИ које желе да покрену или су већ покренуле задругу или социјално предузеће?

- Наша подршка заснива се на умрежавању људи и идеја у циљу међусобне подршке и трансфера знања и искуства, све у циљу јачања целокупног сектора социјалног предузетништва.

Да ли постоје примери сарадње између сектора социјалног и, назовимо га, комерцијалног предузетништва и у ком правцу би таква сарадња могла да иде?

- Та сарадња је неминовност и свакако да постоји, али није развијена у довољној мери. Проблем је то што “класично предузетништво” нема довољно сензибилитета за социјално предузетништво у тржишном контексту, иако различите анализе показују да тај сензибилитет дефинитивно постоји код крајњих потрошача. То дефинитивно доводи до врло комерцијалног интереса за сарадњу ова два сектора. На пример, велики трговински ланци показују све више интересовања да своје друштвено-одговорно пословање покажу кроз сарадњу са социјалним предузећима, у чему поред мотива који се тиче друштвено одговорног пословања, свакако постоји и легитимни комерцијални интерес. Компаративна тржишна предност производа и услуга социјалних предузећа је свакако њихова социјална вредност, уз достизање свих других стандарда, али да би та предност била материјализована, мора се радити на повећању свести “комерцијалног” сектора. У иностранству су производи социјалних предузећа и до 20 одсто скупљи од сличних конкурентних производа, управо због своје социјалне вредности, што свкако није реално очекивати у Србији, бар не у скоријој будућности.  

Какве су препоруке СЕНС-а за развој социјалног предузетништва?

- Закон о социјалном предузетништву је један од кључних фактора за даљи развој овог сектора. Тај закон треба да да оквир, дефинише социјално предузетништво у Србији и постави јасне критеријуме за дефинисање социјалних предузећа, како би се избегле потенцијалне злоупотребе.  Он мора садржати подстицајне мере и мора бити донет уз уважавање ставова и искуства из праксе постојећих социјалних предузећа.  На тај начин ћемо добити сектор који ће значајно допринети даљем друштвеном, али и економском развоју, јер ћемо створити могућности за ангажовање тренутно заробљених ресурса, а његова последица ће свакако бити инклузивније и праведније друштво. Социјално предузетништво је форма у којој сви добијају, ако се она постави и организује на ваљан начин. 

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије.

 

Колумна

јул 21, 2018 137

НАШИ СМО - Све је у глави

Минула недеља била је посебан спортски дан. Ноле је играо финале Вимблдона, а у Москви су најважнију утакмицу Мундијала играле Француска и Хрватска. Док су за Новака навијали готово сви у Србији, у другом случају се исто навијало, иако наши “орлови” нису…
јул 14, 2018 175

НАШИ СМО - 1968.

Време које нас гњави последњих петнаестак дана (можда и више) никако се не уклапа у годишње доба у којем смо па се у потпуности може окарактерисати придевом “варљиво”. Да је самопроблем сендвич од кише и јаког сунца спакован међу непредвидиве облаке - ни по' јада, међутим, кува од испарења, кува од…
јул 07, 2018 202

НАШИ СМО - Живот

Ових дана неки млади људи ће добити индекс, неки други млади људи бебу. И једни и други ових дана више су статистички податак за националну забринутост, него за радовање како би логика налагала. Знате већ зашто, а ако нисте баш статистички потковани, не мари, нисте ви политичари па да учите податке…
јун 30, 2018 294

НАШИ СМО - Наш (к)ВАР

Од петка увече велики негативац за српски, али и нешто шири, навијачки свет постао је немачки судија Феликс Брих, главни делилац “правде” на утакмици Србија-Швајцарска, која је, нажалост, лоше завршена по нас. Оплели су по њему сви, од навијача, медија до селектора, а кључан је био недосуђени пенал…
јун 23, 2018 313

НАШИ СМО - Почасни

Тачно деценија је прошла како је Лозница за свог почасног грађанина прогласила Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације. Тако смо се уписали на листу од 11 српских градова у којима је добио звање које се, иначе, додељује за “истакнуто и трајно животно дело у области науке,…

Репортажа

јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…
апр 26, 2018

ПИСМО ИЗ КИНЕ - Ову земљу треба упознати

Вук Костић (23) први је Лозничанин и први Србин који учи кинеске борилачке вештине на…
апр 15, 2018

АЛЕКСАНДАР ТУРСУНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ  - За седам месеци опловио двадесет држава

На огромном броду пловио је од Енглеске до Португалије, прешао Атлантик и онда посећивао…
апр 10, 2018

ВАСКРШЊА ЈАЈА ЉУБИШЕ НЕДЕЉКОВИЋА - Стрпљењем до лепоте

Овим се Недељковић бави последњих годину и по дана, каже да је веома интересантно, а…
мар 12, 2018

БРАНКА ЖИВАНОВИЋ, ЛОЗНИЧКА ПРЕДУЗЕТНИЦА - Жене морају бити смелије

Лозничку предузетницу Бранку Живановић љубав је довела у Јадар, а она је води и у послу…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"