fbpx

БЕЗБЕДНИ НА ИНТЕРНЕТУ (13) - Поверење темељ сигурности

У протекла три месеца на порталу и у штампаном издању ЛН објављивали смо текстове о безбедности деце на интернету и вршњачком насиљу, разговарали са психолозима, педагозима, полицајцима, децом и младима, са онима који се боре против насиља и онима који су га доживели. Сакупили смо различита искуства, али сва она указују да се насиље спречава и од њега најбоље брани чврстим односом поверења у породици

Свакој генерацији тешко је да разуме ону која је следи, другачија су интересовања, другачија размишљања, музика је ''неподношљива'', мода ''неразумна''... све је ''погрешно'' и ништа није као ''у наше време''. И свака генерација лако заборави да је и она у очима претходне била ''пропала''. Родитељи заборављају да су некада били деца и својој деци замерају исто што су и њима замерали њихови родитељи. У целој тој заврзлами лако се ствара јаз и прави однос неповерења, управо оно што нам је најмање потребно и баш то што може скупо да кошта.

У протекла три месеца на порталу и у штампаном издању ЛН објављивали смо текстове о безбедности деце на интернету и вршњачком насиљу, разговарали са психолозима, педагозима, полицајцима, децом и младима, са онима који се боре против насиља и онима који су га доживели. Сакупили смо различита искуства, али сва она указују да се насиље спречава и од њега најбоље брани чврстим односом поверења у породици. Ако дете сме да се обрати родитељима за помоћ, многи проблеми биће сасечени у корену.

- Понекад заборавимо да понашање деце на интернету осликава понашање породице. Дете које је у кући понижавано, или види да неко некога понижава, да је то дозвољено, исто то ради вршњаку или трпи насиље, уколико је и само жртва. Родитељи треба да дају пример како се поштују други, како се постављају своје границе и толеришу туђе, односно поштује нечија слобода, како бити пристојан и, пре свега, како развити саосећајност према другима.  Треба изградити однос поверења са дететом да може да се повери када има проблем у школи, на интернету, када га другови злостављају, или је изазвано да некога злоставља. Суштина је да родитељи буду модел битнији од вршњака и од информационих технологија - каже др Живка Мићановић Цвејић, клинички психолог.

Код нас је уобичајено да родитељи детету које им каже да има проблем на мрежи ускрате приступ интернету, што је велика грешка, најпре стога што ће дете прећутати проблем, у страху да не буде кажњено за нешто за шта не сноси кривицу, а затим и зато што ће пронаћи начин да изврда забрану. Игор Јурић, оснивач Фондације "Тијана Јурић", каже да би уместо забрана време требало посветити разговору са децом како би им се објаснило одакле и каква опасност прети.

- Родитељи  могу и да примете промене у понашању детета, а онда и да схвате и реагују, ако оно има проблем. Проблем је у томе што су родитељи уверени да је дете сигурно када је затворено у суседној соби, близу је, на свом је рачунару, а не размишљају колико се брзо из тог виртуелног света стиже у стварни. Зато је важан разговор са родитељима и онда када дете погреши, учини нешто што није требало, важно је да га родитељи подрже, да буду уз њега и да заједно виде како да исправе грешку. Породица у сваком тренутку треба да буде најчвршћи ослонац детету – каже Јурић.

Тридесет одсто деце изложено је непримереном садржају

Држава је свесна проблема и предузима кораке да интернет учини безбеднијим местом за децу. Министарство трговине, туризма и телекомуникација основало је Национални контакт-центар за безбедност деце на интернету којем се могу обратити како деца, тако и родитељи и просветни радници који доживе непријатност на мрежи, осете се угроженим, или сазнају за такав случај. Како је испитивање које је министарство спровело показало да је 30 одсто деце било изложено непримереном садржају, добро је што се многи јављају и превентивно са жељом да сазнају како се заштитити од ризика и шта предузети, ако се непријатност доживи.

- Проблем  безбедности на интернету глобални је изазов, а посебно је озбиљан када говоримо о најмлађим корисницима интернета јер они немају довољно искуства да препознају опасне појаве које могу озбиљно да их угрозе. На “ИТ каравану” које је наше министарство спровело анкетирали смо грађане у вези са овом темом и резултати су показали да деца у нашој земљи јесу изложена ризичним ситуацијама на интернету - казала за ЛН Татјана Матић, државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

Главна полицијска инспекторка Одељења за борбу против високотехнолошког криминала Министарства унутрашњих послова Србије Татјана Ђурашковић каже да није циљ децу одвратити од коришћења друштвених мрежа и сличних сервиса, већ их научити како да их користе безбедно, да заштите своје профиле и буду опрезни у виртуелном колико и у стварном свету. Деца врло брзо почињу да успостављају комуникацију са непознатим корисницима, а полицијска пракса каже да је најкритичније време од петог разреда основне школе, од десет, 11 година па до 13, 14.

– На интернету свако може може да се представи онако како жели и ништа не мора бити онако како изгледа, а деца никада не могу знати са ким то причају, уколико саговорника лично не познају. Морамо бити опрезни у давању личних података и због тога децу саветујемо како да заштитите своју, али и да поштују приватност других и, наравно, да никада не пристану на састанак са особом коју не познају и коју су упознали преко интернета – каже Ђурашковићева.

Пример девојчице из Лознице добро показује како такозвани предатори лове жртве. Њу је 16 година старији мушкарац слаткоречивошћу уверио да је четрнаестогодишњак и права је срећа што је, игром случаја, раскринкан пре него што је дошло до тежих последица.

- Нисам размишљала. Некако је у тим годинама важно када о теби тако лепо говори дечак три, четири године старији од тебе. Тешко ми је да то објасним, у исто време је лепо, а опет, осећаш се мало чудно, непријатно, стидиш се. Некако осећаш и да то није баш у реду, можда чак осећаш и претњу, да, можда, није све баш тако како говори, а истовремено је на неки начин и занимљиво  - испричала је девојчица која је имала среће да се извуче из мреже.

Вршњачко насиље од туча до сплеткарења

Педофили нису једино зло које вреба на мрежи, све чешће је присутно и вршњачко насиље, претње, омаловажавање и вређање...

– Прошле године пред ''Прајд'' добио сам претећу поруку од особе коју познајем. Нисам реаговао јер ми њено мишљење није битно. Избрисао сам поруку. Ипак, није свеједно када прочиташ такве ствари. Било би још и добро када би се насиље сводило само на ружне поруке послате преко фејса, блокирали бисмо те људе и били бисмо мирни. Овако, бројим дане када ћу завршити школу, уписати се на факултет, макнути се одавде рекао је средњошколац који готово свакодневно трпи увреде од својих вршњака.

Тринаестогодишњак из Лознице каже да има организованих туча између дечака, али да школе то углавном успевају да спрече на време. Дешава се, каже, и да се двојица потуку, а са друге стране има доста оговарања, праве се кланови и прича се свашта.

- То је много горе и подлије. Много је ружно када свашта причају за некога и покушавају и друге да окрену против њега. Мене не занимају те приче, нећу у томе да учествујем. Знаш како је, треба бити нормалан па ти се ни на интернету неће ништа догодити, а ни у животу се нећеш упетљати у сплетке. Ако о мени неко почне тако да прича? Ма, шта ме брига, не морам се тући, једноставно ћу им окренути леђа и избрисати их из мог живота. Мој живот је, брате, много вредна ствар, неће ми га будале кварити, зар не? – каже дечак.

Баш тако како овај дечак каже, треба пре свега мислити на свој живот, чувати га, а то се чини и бригом за друге. Не наносити зло другима подједнако је важно као и чувати се од зла било да оно долази из окружења или са интернета. 

ЕЛН

Крај пројекта

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

јун 15, 2019 178

НАШИ СМО - Одраз

Истраживање о равноправности полова, које су студенти друге године Факултета политичких наука спровели међу студентима београдских факултета, показало је да сваки четврти студент сматра да добацивање на улици девојкама није ништа страшно, трећина сматра да је…
јун 08, 2019 363

НАШИ СМО - Аутодеструкција

У обиљу вести којима смо бомбардовани сваког дана, мени су две привукле пажњу на посебан начин. Заправо, изазвале су осећај инфериорности у мени који ће боље разумети сви који су се сусрели са Јунговом теоријом колективно несвесног. Али да спустимо лопту, ево прве - Руска Федерација блокирала је,…
јун 01, 2019 435

НАШИ СМО - Сирене

Још увек ми у глави одзвања звук “шизеле”, која се некако баш у ово време последњи пут огласила у Лозници деведесет девете, најављујући ваздушну опасност и производећи у народу нову страхоту од НАТО снага, које су нас још од марта те године засипале бомбама. Можда не бих тај тренутак ни запамтио да…
мај 25, 2019 913

НАШИ СМО - У фалшу

Можете ли да замислите да немате појма не само о именима и ликовима министара, него ни ко је премијер, а ко председник државе? Да вас није брига ко је први човек града, или општине, ко је у вашем граду коме кум, рођак, тетка, жена, љубавник, или љубавница. Да знате да ћете у болници, пред шалтером…
мај 18, 2019 825

НАШИ СМО - Бакшиш

Док сам недавно чекао на ред код фризера, од муштерије поред мене чујем причу о томе како живи на Западу, тачније у Бечу, где је стекао пензију и где је, како рече, срећан са својом супругом, мада су му и деца нашла ухлебљење у другим местима Аустрије. Исприча да је задовољан пензијом (није помињао…

Репортажа

јун 11, 2019

НА ГОДИШЊИЦУ СМРТИ СИНАНА САКИЋА - Загонетка грамофонске плоче

Прве јунске суботе навршило се годину дана од смрти Синана Сакића, једног од…
јун 09, 2019

ЕНГЛЕЗ СЕ ПОКРСТИО У ТРШИЋКОЈ ЦРКВИ - Брендон је сада Бранко

Брендон Вочерс (50), инструктор борилачких вештина из Енглеске, од прошле недеље је…
јун 09, 2019

НА УТАКМИЦИ У КОРЕНИТИ - Млада на центру, сватови у публици

Младенци Јован и Данијела улепшали почетак утакмице Слога и Хајдук у Коренити, а почетни…
јун 07, 2019

КОЗЈАЧАНИН ВИДОЈЕ ОБРАДОВИЋ У ПОБЕДНИЧКОМ ТИМУ НА “ЕУРОБОТУ” - Будућност је већ ту

У екипи најбољих роботичара на такмичењу “Еуробот 2019”, студената новосадског Факултета…
мај 23, 2019

МАРКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ - Самоуки мајстор за ножеве

Средњошколац Марко Веселиновић урадио је више од 200 ножева различитих димензија и…
феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"