fbpx

БЕЗБЕДНИ НА ИНТЕРНЕТУ (9) - Није забавно оно што је насилно

НАПОМЕНА: Имена су измењена за потребе текста

Интернет је, каже двоје тринаестогодишњака, нешто најбоље што је досад измишљено, али истовремено, без потребне опрезности, може постати и нешто најгоре. Поред друштвених мрежа, јутјуба, игрица... њихови вршњаци, али и старији и млађи, понекад га користе у ружне сврхе

Стефан и Јана имају по 13 година, седми су разред основне школе и на свет и све што се око њих дешава гледају свако из свог угла. Обоје имају ''паметни'' телефон, она већ две године, он тек неколико месеци, и баратају њиме лако и без проблема, баш као што се сналазе и на рачунару. На интернету су свакодневно, чешће са телефона него са рачунара, а највише времена проводе на друштвеним мрежама и на јутјубу, Стефана привлаче и игрице. Кажу да је интернет нешто најбоље што је досад измишљено, да омогућава готово непрекидно дружење и упознавање нових другова. Управо је то последње тачка на којој добар провод може постати невоља. Да ли су они тога свесни?

– Да, разговарала сам са родитељима о томе, указали су ми на то да постоје људи који се лажно представљају и који ми могу желети зло, али ја на такве још увек нисам наишла. Све своје пријатеље са друштвених мрежа знам добро, често ћаскамо и мислим да нема никакве опасности – каже Јана додајући да разговарају на разне теме, од школских, шта је ко урадио у школи, шта се десило, какве их обавезе чекају, до прича о симпатијама.

Нажалост, каже Јана, има ту и доста ружних ствари - ''не бисте поверовали шта све девојчице пишу'', честа су оговарања и оно што се популарно зове ''говор мржње''. Деца се често удружују у групе које су окренуте против неког дечака или девојчице, измишљају свашта, шире гласине, трачаре, праве странице на друштвеним мрежама под називом ''Сви ми који мрзимо тог и тог'', исмевају најчешће некога ко је по било ком основу другачији и то не мора бити националност нити телесна карактеристика, већ чак и успех у школи или спорту. Јана сматра да је то последица љубоморе и сопствене несигурности и неуспеха оних који то раде. То је најчешћи облик вршњачког насиља, али има и физичких обрачуна.

– Дечаци се често туку, то су радили и када смо били млађи и не знам када ће престати. Тако лако почну да се гуркају, а онда им је лако и да се ударе. Понекад то траје и дуже па остали знају да навијају и да двојицу који се туку подстичу да пребију један другог и мислим да им је то забавно. Тачно је да понекад и девојчице знају да се ударе, почупају, потуку, а дечацима је то, чини ми се, још забавније. Мени је то глупо и никада не навијам, не волим када се људи туку, али не могу ту ништа да урадим. Са свима се трудим да будем ОК, али имам две другарице са којима сам много добра и оне нису од тих што хоће да се побију. Можда понекад и ми оговарамо некога, претпостављам да је и то ружно, али бар то не објављујемо нигде -  прича Јана.

Стефан није одличан ђак, али уверен је да то и није најважнија ствар у животу и да много боље пролазе они који се ''не убију'' од учења у школи, већ се потруде да прилике које им се пруже искористе на прави начин. Нема намеру да иде на факултет, хоће да заврши неки занат који ће му омогућити да пристојно заради док његови другови и даље ''гуле клупу''.

– ОК је да неки људи иду на факултет, имам другове који су веома паметни и било би глупо да не студирају, али неки од њих неће то ни моћи јер им родитељи немају пара. Зар то није наопако? И сад ја треба нешто ту да се трудим у досадној школи, а моји немају лове ни да одемо на море. Добро, јесу ми купили телефон, али помогли су баба и деда, а и био сам врло добар на крају шестог, нисам имао ниједног кеца цело полугодиште. Имамо и нет, труде се да зараде да живимо нормално, али када много тога недостаје и када морају баш много да раде код приватника и да трпе ''газде'' и њихово иживљавање ја то не сматрам нормалним. Зато и хоћу да имам занат и да зарадим толико да не морам да трпим ничије смарање – прича Стефан.

Док говори о родитељима и њиховом послу дечак стеже вилице, али му широк осмех разведри лице када почне прича о интернету. Време на нету проводи ћаскајући са друговима, причајући о фудбалу и неким стварима ''које нису за јавност'', а често играју и игрице заједно. Са непознатима на интернету прича без страха, каже,  прво зато што је мушко, друго зато што му ''ништа не могу кад је код куће'', а да их упознаје уживо не пада му ни на крај памети.

– Играо сам једном ЛОЛ са неким ликом и све је било ок док ми у једном тренутку није понудио да ми купи патике. Мислим, шта има он мени да купује патике?! Рекао сам да ми то не треба и да морам да идем. Нисам рекао родитељима, забранили би ми нет, али после тога неколико дана нисам играо ЛОЛ. То ми је једина непријатност, ако се то тако зове, на интернету. Дописујем се са непознатим девојкама, можда неку и смувам – смеје се мангупски и тврди да је сасвим сигуран да је баш свака од њих ''права правцата'' девојка и да ''није луд'' да шаље голишаве слике, чак ни ако му она обећа да ће узвратити на исти начин – ''Нека прва пошаље, хвала лепо, а ја њој опет нећу послати''.

Стефан каже да има организованих туча, мада школе то углавном успевају да спрече на време, а дешава се и да се двојица ''изнабадају'', али то, сматра, и није неко насиље, већ више део одрастања.

– С друге стране, има доста оговарања, праве се кланови против некога, причају се разне глупости и, по мом мишљењу, то је много горе и подлије него се лепо посвађати и потући па се после помирити, или не, али бар то завршити мушки. Овако је много ружно када свашта причају за некога и покушавају и друге да окрену против њега. Када мени неко тако нешто каже за неког другара, не морамо чак ни бити блиски, ја му кажем да од.... јер ме не занимају те приче, нећу у томе да учествујем. Знаш како је, треба бити нормалан у главу па ти се ни на интернету неће ништа догодити, а ни у животу се нећеш упетљати у сплетке. Ако о мени неко почне тако да прича? Ма, шта ме брига, не морам се тући, ко ће се млатити са толико будала, једноставно ћу им окренути леђа и избрисати их из мог живота. Мој живот је, брате, много вредна ствар, неће ми га будале кварити, зар не? – каже Стефан.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

децембар 07, 2019 263

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да…
нов 30, 2019 321

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 993

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 768

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 969

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"