БЕЗБЕДНИ НА ИНТЕРНЕТУ (7) - Променимо начин размишљања

Свако дете је потенцијална жртва и о томе треба мислити, каже Игор Јурић, отац убијене Тијане. Родитељи морају бити свесни да фотографије голишаве деце са плаже истог тренутка по постављању на друштвене мреже постају предмет трговине. И онда када дете погреши, учини нешто што није требало и нађе се у проблему, важно је да га родитељи подрже, да буду уз њега и да заједно виде како да исправе грешку јер породица у сваком тренутку треба да буде најчвршћи ослонац детету

– Сада нам је стратешки циљ да пронађемо начин како да допремо до родитеља. Како њих да подстакнемо да једном годишње одвоје сат и по да разговарају са нама, да им покажемо и докажемо како предатори долазе до наше деце, зашто интернет може бити опасан, зашто фотографије на друштвеним мрежама нису наше власништво и још много тога што треба да знају. Тешко је убедити родитеља који ради и брине се за егзистенцију да дође и послуша нешто јер сматра да све то већ зна, да нема времена за то, да се њему то не може десити. То је највећи проблем у нашем друштву када је ова тема у питању – каже Игор Јурић, отац петнаестогодишње Тијане убијене пре три године и оснивач фондације која носи њено име.

Он наглашава да му није намера да критикује родитеље нити да каже да је паметнији од њих, већ да укаже на опасности које вребају децу. На радионицама које Фондација организује Јурић увек објасни како је размишљао пре трагедије.

– Био сам убеђен да мом детету у Бајмоку не може ништа лоше да се деси. Ту где смо одрасли, где смо живели безбедно, где познајемо све људе... пустио сам дете да погледа турнир мислећи да нема разлога да је ико дира јер се ни почему не разликујем од других, ни по чему нисам посебан. Нажалост, схватиш да ту нема разлике, сви смо ми жртве и свако дете је потенцијална жртва. Зато морамо да променимо начин размишљања, више да да мислимо, више да бринемо. Нажалост, такво је време – каже Јурић.

Разговор уместо претњи и забрана

Статистика је још увек поражавајућа и забрињавајућа када се ради о злостављању деце преко интернета и спремности малолетника да пристану на састанке са непознатима. Јурић каже да деца на питање да ли би изашла на састанак са особом која им је упутила захтев за пријатељство на друштвеној мрежи пре десетак дана и са којом  су се дописивала у 90 одсто случајева одговарају да не би, али проблем је у томе што ту постоји и нешто друго. Никада такозвани предатори не предлажу сусрет после десет дана, већ се то дешава после дуготрајног периода упознавања, стицања поверења и уме да потраје и по две и по године.

- Обично после шест месеци они стекну довољно поверења, дете буде дубоко уверено да познаје особу са којом се дописује и врло лако пристане на састанак. Ми смо спровели експеримент у којем смо управо на тај начин комуницирали са неким малолетницима и то је трајало дуго времена, а на крају смо их питали да ли познају неке људе, наводно насумице изабране, рекли су да знају, а радило се о лажним профилима. Они су дубоко уверени да знају те људе зато што су се дописивали о свакодневним стварима, Новаку Ђоковићу, Звезди, Партизану... – објашњава Јурић.

Једини начин да се ствари поправе јесте сталан разговор са децом, али претходно родитељи морају променити свест. Велики број одраслих не види проблем у томе што ће на друштвеној мрежи објавити, на пример, слику свог детета са плаже, у купаћем костиму, а Јурић каже да то није чудно јер нормални људи у томе не виде ништа лоше, једноставно зато што не размишљају попут педофила. Нису свесни да свака таква фотографија коју објаве на друштвеним мрежама истог тренутка постаје предмет трговине.

– Морамо освестити родитеље, а са децом се мора разговарати, морамо их образовати на ту тему. То радимо у школама, сваке седмице посетимо по једну у нашој земљи и приказујемо деци на реалан начин, објашњавамо им како ти људи долазе до њихових вршњака и они то често препознају. То желимо, да им укажемо како теку ти разговори и шта се дешава касније. Да стекну свест да то што раде није довољно безбедно, а то само пријатељским разговором можемо постићи. Не можемо до њих допрети претњама, укидањем интернета, што велики број родитеља код нас ради. Морамо схватити да деци нико не може помоћи више од људи у које имају поверења, дакле родитељи – каже Јурић и додаје да је велики проблем то када дете у страху да ће му бити ускраћен интернет, игрице... не каже родитељима да му се нешто лоше дешава.

Породица – најчвршћи ослонац детету

Он објашњава да постоје техничке блокаде којима родитељи могу онемогућити детету приступ друштвеним мрежама или непримереном садржају, али се показало да је просечном родитељу потребно око четири сата да постави заштиту, а детету два да је пробије. То је губљење времена и боље би било посветити то време разговору са дететом и објаснити му где прети опасност. Радионице се одржавају у школама и деца схватају опсаност када им се на примеру покаже шта се може десити, а родитељи су са њима свакодневно и они могу да разговарају да се не заборави. Родитељи  могу и да примете промене у понашању детета, а када умеју то да уоче, онда могу и да схвате ако дете има проблем и да реагују.

– Проблем је у томе што су родитељи уверени да је дете сигурно када је затворено у суседној соби, близу је, на свом је рачунару, а не размишљају колико се брзо из тог виртуелног света стиже у стварни. Не постоје само физичке повреде, дете често буде уцењено, на пример, ако се преварило па послало непримерене фотографије мислећи да разговара са девојком. Тај се низ уцена не прекида јер је дете уверено да ће само изаћи из проблема, а излаза нема. Зато је важан разговор са родитељима и онда када дете погреши, учини нешто што није требало, важно је да га родитељи подрже, да буду уз њега и да заједно виде како да исправе грешку. Породица у сваком тренутку треба да буде најчвршћи ослонац детету – каже Јурић наводећи да на радионицама на питање од кога може да се затражи заштита за дете на нету, родитељи набрајају и школу и интернет провајдера, али нико се не сети породице, а то је место на коме се тражи заштитита јер се дете може заштитити ако има добар однос са својом породицом.

Јурић, ипак, са надом и вером гледа у поправљање стања. Сматра да су се ствари помериле, у школама је подигнута свест, разговара се о томе, Министарство трговине, туризма и телекомуникација покренуло је Национални центар за безбедност деце на интернету, информатика је уведена у школе као редован предмет. Данас је проблем што је већина родитеља старијих од тридесетак година мање технолошки писмена од деце и несвесна је опасности, али како време пролази, ствари ће се мењати. Данашња деца одрашће и постати родитељи који су технолошки писмени и свесни онога што вреба на интернету. Педофила и предатора увек ће бити, али ће им бити теже да остваре своје зле намере када је друштвена свест на нивоу да се о томе може јавно причати и указивати на проблеме.

ЕЛН

Фото: Фондација Тијана Јурић

Злочинце доживотно затворити

Фондација ''Тијана Јурић'' иницирала је измену Кривичног законика према којој би убице деце биле осуђиване на доживотну казну затвора. Јурић је у мају тај предлог предао председници Скупштине Србије Маји Гојковић, али се до средине септембра ништа није догодило па ће 23. октобра у тридесетак градова широм земље, међу којима је и Лозница, почети прикупљање потписа грађана за подршку овој иницијативи.

– Циљ нам је да сакупимо пола милиона потписа и наш предлог уведемо у скупштинску процедуру. Ако неко убије дете, не постоји могућност да се поправи и желимо да убице наше деце немају прилику да шетају слободно улицама и да понове тако нешто. Њиховим затварањем ствара се сигурније окружење за све нас. Моја породица и ја веома смо везани за Лозницу, Троношу, Тршић и молим све грађане да дају свој потпис – каже Јурић.

Тијана

Петнаестогодишња Тијана Јурић из Суботице нестала је у ноћи између 25. и 26. јула 2014. године у Бајмоку, а после вишедневне потраге њено беживотно тело пронађено је 7. августа на подручју Сомбора. Њен убица осуђен је на, у Србији још увек максималну казну, 40 година затвора.

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

 

Колумна

новембар 17, 2018 257

НАШИ СМО - Лудило

Стварно не знам одакле да кренем и како да опишем ово лудило на јавној сцени Србије које улази у фазу хистерије. Као да је цела нација посађена за ријалити сто за којим се надгорњавају најгори и најбучнији, а танки гласови разума не допиру чак ни до оних који…
нов 10, 2018 167

НАШИ СМО - Звездано

 Оно што се десило у уторак вече на Маракани, доказује да су чуда могућа. Када кажем чуда, као “окорели” партизановац (а то сам постао пре више од четири и по деценије сасвим случајно, када ме комшија питао за кога навијам и ја као из топа одговорио “Партизан”, вођен, ваљда, оном логиком да за исти…
нов 03, 2018 256

НАШИ СМО - Овце

Све има своје границе, али је изгледа она нашег срозавања ипак недостижна. Кад год поштен човек помисли нема даље, од овога часа морамо се пренути, подвући црту и почети повратак на колосек нормале, ми још више склизнемо. Велика већина, она што мисли да ништа не може да се поправи па неће ни на…
окт 27, 2018 287

НАШИ СМО - Јавни интерес

Како год да покушате да дефинишете јавни интерес, он се на крају сведе на опште добро. Може се врло лако утврдити шта је јавни интерес у привреди, здравству, култури, спорту, политици, медијима, при чему се треба држати само неколико начела - равноправности, доступности, демократичности,…
окт 20, 2018 479

НАШИ СМО - Диду - лид(л)у - даду

Када бих рекао да сам противник доласка страних инвеститора у Србију, лагао бих, као и да ме не занима шта то нуде светски трговински ланци, произвођачи познатих одевних предмета или обуће, музичких инстумената и технике. То је све ОК и потпуно ми одговара што у пречнику од 300 метара већ имам…

Репортажа

окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"