fbpx

БЕЗБЕДНИ НА ИНТЕРНЕТУ (7) - Променимо начин размишљања

Свако дете је потенцијална жртва и о томе треба мислити, каже Игор Јурић, отац убијене Тијане. Родитељи морају бити свесни да фотографије голишаве деце са плаже истог тренутка по постављању на друштвене мреже постају предмет трговине. И онда када дете погреши, учини нешто што није требало и нађе се у проблему, важно је да га родитељи подрже, да буду уз њега и да заједно виде како да исправе грешку јер породица у сваком тренутку треба да буде најчвршћи ослонац детету

– Сада нам је стратешки циљ да пронађемо начин како да допремо до родитеља. Како њих да подстакнемо да једном годишње одвоје сат и по да разговарају са нама, да им покажемо и докажемо како предатори долазе до наше деце, зашто интернет може бити опасан, зашто фотографије на друштвеним мрежама нису наше власништво и још много тога што треба да знају. Тешко је убедити родитеља који ради и брине се за егзистенцију да дође и послуша нешто јер сматра да све то већ зна, да нема времена за то, да се њему то не може десити. То је највећи проблем у нашем друштву када је ова тема у питању – каже Игор Јурић, отац петнаестогодишње Тијане убијене пре три године и оснивач фондације која носи њено име.

Он наглашава да му није намера да критикује родитеље нити да каже да је паметнији од њих, већ да укаже на опасности које вребају децу. На радионицама које Фондација организује Јурић увек објасни како је размишљао пре трагедије.

– Био сам убеђен да мом детету у Бајмоку не може ништа лоше да се деси. Ту где смо одрасли, где смо живели безбедно, где познајемо све људе... пустио сам дете да погледа турнир мислећи да нема разлога да је ико дира јер се ни почему не разликујем од других, ни по чему нисам посебан. Нажалост, схватиш да ту нема разлике, сви смо ми жртве и свако дете је потенцијална жртва. Зато морамо да променимо начин размишљања, више да да мислимо, више да бринемо. Нажалост, такво је време – каже Јурић.

Разговор уместо претњи и забрана

Статистика је још увек поражавајућа и забрињавајућа када се ради о злостављању деце преко интернета и спремности малолетника да пристану на састанке са непознатима. Јурић каже да деца на питање да ли би изашла на састанак са особом која им је упутила захтев за пријатељство на друштвеној мрежи пре десетак дана и са којом  су се дописивала у 90 одсто случајева одговарају да не би, али проблем је у томе што ту постоји и нешто друго. Никада такозвани предатори не предлажу сусрет после десет дана, већ се то дешава после дуготрајног периода упознавања, стицања поверења и уме да потраје и по две и по године.

- Обично после шест месеци они стекну довољно поверења, дете буде дубоко уверено да познаје особу са којом се дописује и врло лако пристане на састанак. Ми смо спровели експеримент у којем смо управо на тај начин комуницирали са неким малолетницима и то је трајало дуго времена, а на крају смо их питали да ли познају неке људе, наводно насумице изабране, рекли су да знају, а радило се о лажним профилима. Они су дубоко уверени да знају те људе зато што су се дописивали о свакодневним стварима, Новаку Ђоковићу, Звезди, Партизану... – објашњава Јурић.

Једини начин да се ствари поправе јесте сталан разговор са децом, али претходно родитељи морају променити свест. Велики број одраслих не види проблем у томе што ће на друштвеној мрежи објавити, на пример, слику свог детета са плаже, у купаћем костиму, а Јурић каже да то није чудно јер нормални људи у томе не виде ништа лоше, једноставно зато што не размишљају попут педофила. Нису свесни да свака таква фотографија коју објаве на друштвеним мрежама истог тренутка постаје предмет трговине.

– Морамо освестити родитеље, а са децом се мора разговарати, морамо их образовати на ту тему. То радимо у школама, сваке седмице посетимо по једну у нашој земљи и приказујемо деци на реалан начин, објашњавамо им како ти људи долазе до њихових вршњака и они то често препознају. То желимо, да им укажемо како теку ти разговори и шта се дешава касније. Да стекну свест да то што раде није довољно безбедно, а то само пријатељским разговором можемо постићи. Не можемо до њих допрети претњама, укидањем интернета, што велики број родитеља код нас ради. Морамо схватити да деци нико не може помоћи више од људи у које имају поверења, дакле родитељи – каже Јурић и додаје да је велики проблем то када дете у страху да ће му бити ускраћен интернет, игрице... не каже родитељима да му се нешто лоше дешава.

Породица – најчвршћи ослонац детету

Он објашњава да постоје техничке блокаде којима родитељи могу онемогућити детету приступ друштвеним мрежама или непримереном садржају, али се показало да је просечном родитељу потребно око четири сата да постави заштиту, а детету два да је пробије. То је губљење времена и боље би било посветити то време разговору са дететом и објаснити му где прети опасност. Радионице се одржавају у школама и деца схватају опсаност када им се на примеру покаже шта се може десити, а родитељи су са њима свакодневно и они могу да разговарају да се не заборави. Родитељи  могу и да примете промене у понашању детета, а када умеју то да уоче, онда могу и да схвате ако дете има проблем и да реагују.

– Проблем је у томе што су родитељи уверени да је дете сигурно када је затворено у суседној соби, близу је, на свом је рачунару, а не размишљају колико се брзо из тог виртуелног света стиже у стварни. Не постоје само физичке повреде, дете често буде уцењено, на пример, ако се преварило па послало непримерене фотографије мислећи да разговара са девојком. Тај се низ уцена не прекида јер је дете уверено да ће само изаћи из проблема, а излаза нема. Зато је важан разговор са родитељима и онда када дете погреши, учини нешто што није требало, важно је да га родитељи подрже, да буду уз њега и да заједно виде како да исправе грешку. Породица у сваком тренутку треба да буде најчвршћи ослонац детету – каже Јурић наводећи да на радионицама на питање од кога може да се затражи заштита за дете на нету, родитељи набрајају и школу и интернет провајдера, али нико се не сети породице, а то је место на коме се тражи заштитита јер се дете може заштитити ако има добар однос са својом породицом.

Јурић, ипак, са надом и вером гледа у поправљање стања. Сматра да су се ствари помериле, у школама је подигнута свест, разговара се о томе, Министарство трговине, туризма и телекомуникација покренуло је Национални центар за безбедност деце на интернету, информатика је уведена у школе као редован предмет. Данас је проблем што је већина родитеља старијих од тридесетак година мање технолошки писмена од деце и несвесна је опасности, али како време пролази, ствари ће се мењати. Данашња деца одрашће и постати родитељи који су технолошки писмени и свесни онога што вреба на интернету. Педофила и предатора увек ће бити, али ће им бити теже да остваре своје зле намере када је друштвена свест на нивоу да се о томе може јавно причати и указивати на проблеме.

ЕЛН

Фото: Фондација Тијана Јурић

Злочинце доживотно затворити

Фондација ''Тијана Јурић'' иницирала је измену Кривичног законика према којој би убице деце биле осуђиване на доживотну казну затвора. Јурић је у мају тај предлог предао председници Скупштине Србије Маји Гојковић, али се до средине септембра ништа није догодило па ће 23. октобра у тридесетак градова широм земље, међу којима је и Лозница, почети прикупљање потписа грађана за подршку овој иницијативи.

– Циљ нам је да сакупимо пола милиона потписа и наш предлог уведемо у скупштинску процедуру. Ако неко убије дете, не постоји могућност да се поправи и желимо да убице наше деце немају прилику да шетају слободно улицама и да понове тако нешто. Њиховим затварањем ствара се сигурније окружење за све нас. Моја породица и ја веома смо везани за Лозницу, Троношу, Тршић и молим све грађане да дају свој потпис – каже Јурић.

Тијана

Петнаестогодишња Тијана Јурић из Суботице нестала је у ноћи између 25. и 26. јула 2014. године у Бајмоку, а после вишедневне потраге њено беживотно тело пронађено је 7. августа на подручју Сомбора. Њен убица осуђен је на, у Србији још увек максималну казну, 40 година затвора.

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

новембар 30, 2019 181

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле…
нов 23, 2019 861

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 661

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 833

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…
нов 02, 2019 1495

НАШИ СМО - Онај горе

Во се веже за рогове, а човек за реч. Тако је некада бар било. Данас волова још има, али све мање оних које се могу везати за реч. Не могу чак ни за реченицу јер причају такве глупости да је то невероватно, речи су им љигаве, као јегуље и нема тога ко ће их везати. Послушајте каква је данас…

Репортажа

нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"