ДВЕ МЛАДЕ ЛОЗНИЧАНКЕ ИСТРАЖУЈУ СИНХРОНИЗАЦИЈУ ЗВУЧНИХ ИЗВОРА У ПЕТНИЦИ - Кад свици засветле

Ivana i Katarina (8)

Лозничанке Ивана Бурмазовић и Катарина Вукосављевић, полазнице Истраживачке станице “Петница”, од јесенас раде на пројекту о синхронизацији звучних извора, а недавно су успешно извеле први екперимент синхронизације фреквенција цеви оргуља и звучника

Када су овог лета, десетог дана спровођења експеримента у “глувој соби” Истраживачке станице “Петница” (ИСП), инструменти показали да је остварен жељени циљ, Ивана Бурмазовић (18) из Лознице и Катарина Вукосављевић (16) из Бање Ковиљаче најпре су у неверици застале, помислиле “Ово се стварно десило”, а онда је наступила велика срећа. Њихов рад је успео. Врло брзо стигли су и сарадници, ментори и други и сви су били одушевљени. Било им је веома занимљиво, како кажу, нико пре тога није радио акустику у Петници и већ се, после девет неуспешних дана, постављало питање да ли је “глува соба” довољно глува.

- Заправо, ми смо веровале да ћемо успети. Свакодневно смо напредовале помало, а са тим је расла и нада и ниједног тренутка нисмо посумњале, иако је после девет дана већ постајало критично. Поносна сам на Катарину и себе зато што нисмо одустале, што се често деси када експеримент не иде онако како се очекује - прича Ивана.

Ове девојке полазнице су ИСП три, односно две године, и од новембра 2015. раде на пројекту “Спонтана синхронизација звучних извора” на тему акустике. Како објашњавају, синхронизација је појава изједначавања фреквенције два или висе звучних извора. Одавно је примећено да се она јавља код цеви оргуља, али се нико тиме није посебно бавио. Циљ ове две младе истраживачице је да испитају како, под којим условима и при којим опсезима разлике фреквенција долази до синхронизације.

- Синхронизација је присутна у природи, а ми испитујемо синхронизацију цеви оргуље са звучником. Пример је, рецимо, наш респираторни систем који се усклађује са радом срца. Ако срце лупа убрзано, почињемо убрзано и да дишемо - каже Бурмазовићева.

Девојке објашњавају да је експеримент морао бити спроведен у “глувој соби” и да ни оне нису смеле бити унутра јер сваки, па и најмањи шум, смета. Као леп пример синхронизације у природи наводе свице чији рој окупивши се у почетку светли неуједначено, али се после неког времена синхронизује. Катарина каже да је први део рада на пројекту протекао у упознавању са темом која није много обрађивана, а потом је и постављање опреме захтевало вишедневни рад.

- Потрајало је десетак дана док смо све то склопиле, а сви нас најпре питају где смо набавиле цев оргуља. Она је стигла из Војводине, из једине радионице у Србији која се тиме бави, али ми нисмо набавиле само једну, већ две! Експеримент смо спровеле са једном цеви оргуља, а сада ћемо га поновити са две и онда нам следи још веома обиман део посла - писање извештаја, али и самог рада - каже Катарина.

Обе девојке љубав према истраживачком раду стекле су у лозничком Центру за таленте, једном од најбољих у земљи, а по завршетку основне школе Ивана се уписала на природно-математички смер Гимназије “Вук Караџић” и управо је пошла у четврти разред, а Катарина је започела трећу годину у Математичкој гимназији у Београду. Наравно, одличне су ученице. Време је да се размишља и о будућности, Бурмазовићева зна да школовање жели наставити на Електротехничком факултету Београду, а након тога би волела на мастер студије у иностранство, док се Катарина још увек није одлучила, али највероватније ће кренути стопама старије другарице. За разлику од већине вршњака, оне на одлазак у иностранство гледају другачије.

- Искрено, волела бих да се после усавршавања у иностранству вратим овде. Јако волим Србију и свој град и сматрам да није решње отићи. Млади имају потенцијал да, ако нису задовољни својим градом, учине да он постане боље место, да дају свој допринос. Лакше је отићи него се борити, али мислим, а то нас је научило и искуство из ИСП, да вреди остати. Покупити искуство у иностранству и вратити се. Волеле бисмо и да једног дана и ми дамо свој допринос и у Петници неку будућу децу учимо и упућујемо на прави пут - каже Ивана, а Катарина потврђује њене речи.

До тога има још времена, а оно што је пред овим “петничанкама” је да свој рад ураде што боље и да га у децембру представе на конференцији, најзначајнијем годишњем догађају у ИСП. Жеља им је да добро прође и буде објављен у “Петничкој свесци”.

Један од примера синхронизације је и аплауз публике који се после извесног времена уједначи. Судећи према резултатима које су постигле на свом пројекту, нема сумње да ће се у децембру на конференцији у ИСП после њиховог излагања остварити и тај пример синхронизације.

Н. Т.

 

Колумна

фебруар 23, 2019 77

НАШИ СМО - Идеја

Вељко Лалић, главни уредник “Недељника”, обзнанио је своју идеју да се у нашој земљи ограниче мандати највишим државним функционерима. Он сматра да би то било делотворно против наше склоности ка стварању култа личности и ауторитативном вођи. “Замислите…
феб 16, 2019 211

НАШИ СМО - Турнеја

Изборна или нека друга, тек кампања названа “Будућност Србије (Александар Вучић)” почела је прошле седмице тако да ћемо се гужве и народа у редовима, председника државе како им “подноси рачуне”, удара камење темељима или отвара већ изграђене погоне диљем отаџбине, нагледати ових дана. Док једни…
феб 09, 2019 295

НАШИ СМО - Утопија

Хоћемо ли ми икада постати земља озбиљних, одговорних, зрелих људи који знају да се носе са сваком ситуацијом, умеју да размишљају трезвено и доносе праве одлуке у право време? Хоће ли они који одлучују, али и они који им дају то право, привилегију и обавезу, коначно одрасти, изаћи из…
феб 02, 2019 342

НАШИ СМО - Одговорност

“Све што се чује ових и претходних дана је насиље. Да ли ћете неком опалити шамар или рећи најпогрдније речи - то је исто насиље, нема разлике” - ово је став премијерке Ане Брнабић који потпуно делим исто као и: “Уколико основно кућно васпитање и поштовање према грађанима за јавни дискурс нису…
јан 26, 2019 336

НАШИ СМО - Лилипутинци

Ако је неки догађај обележио почетак друге половине јануара, после Нове године, Божића и Српске нове године, онда је то свакако посета председника Руске Федерације Владимира Путина нашој престоници. Од слетања на београдски аеродром, преко уручења ордена председнику Србије, до посете Храма Светог…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"