ИГОР ЋОСИЋ, ВИТЕЗ ИЗ ЛОЗНИЦЕ - У борби осећам мир

cosic

Лозничанин Игор Ћосић у свет витештва ушао је још као дечак у мајчиној кухињи, а данас је слободни витез, један од ретких у Србији

Кад ступи у арену, срце му не туче јако, ум, тело и душу поседне мир, на сцени су он и његова дружина и са друге стране група противника. Оклопи звецкају, оружје је у рукама чврсто стиснуто и све се друго избрише, остану бој и усредсређеност на борбу, о корацима се не размишља, нема се времена за то, спремност долази до изражаја и тело само зна шта му је чинити. Окршај може да почне. Са три године штит му је био поклопац за шерпу, оружје варјача из креденца, а данас Игор Ћосић (31), витез из Лознице, у бој креће са дворучном секиром. Опчињеност витештвом кренула је у мајчиној кухињи, пратила га је целог живота уз љубав према историји, а пре седам година почела је да постаје опипљива.

- Студирао сам и радио тада у Београду и једног јутра, враћајући се из треће смене, онако поспан угледао сам из аутобуса два витеза испред једне цркве. Најпре нисам могао да поверујем, а онда сам изашао на првој станици и вратио се до њих. Упознали смо се, попричали, посећивао сам потом форуме на интернету и тако је почело остварење дечачких маштарија. Тренутно сам у дружини “Златно буренце” у којој је нас пет слободних витезова без хијерархије. Постоје дружине које су прецизно устројене, али мени то не годи. У Србији нас нема много, свега неколико дружина које окупљају по пет, шест људи. Волим историју, а Средњи век није био тако мрачан како се сматра, ствари су биле некако јасније и чини ми се да бих се боље снашао у том времену него данас. Витештва више нема и чини ми се да га друштво само сузбија  - каже Ћосић.

Бохурт турнири организују се широм Европе, а заиста су и постојали некада када су витезови са целог континента долазили да се боре затупљеним оружјем за велике награде. Остајали су ту многи витезови без вредних оклопа, а данас се приређују “битке нација”. Ћосић каже да у иностранству државе помажу своје витезове, а општине им дају замкове на управљање уз обавезу да се викендом обуку у витешке одоре и за туристе “оживљавају прошлост”. Док се код нас не може рећи да постоји традиција, прекинута је коначним падом Смедерева средином 15. века, у Европи, каже Ћосић, чак и обични грађани по одећи витезова препознају о којем је историјском раздобљу реч.

Иако, кад се ради о љубави, новац није битан, бохурт је прилично скуп и захтева доста улагања јер, на пример, оклоп може коштати и по две и по хиљаде евра. Витезовима са запада то није проблем, наруче оклоп и плате га, али се они из Србије морају сналазити. Игор има среће јер, мада ради као графичар, вешт је у прављењу витешке опреме. Сам је прави, од главе до пете, и толико се извештио да су неки витезови у чизмама које је направио препешачили кроз природу десетине километара без икаквих оштећења на обући. Тако је јефтиније, али не и лакше јер одузима доста времена и захтева много труда. До сада се Игор борио у оклопу витезова с краја 14. века, сада прелази на монголски оклоп из истог раздобља.

- Знатно је лакши тај оклоп од оног европског који тежи 35 килограма и мучно је борити се под њим. У новом сам покретљивији, иако, мада је уврежено другачије мишљење, оклопи нису били непокретни и витезови се нису кретали као роботи. Наоружан сам дворучном секиром зато што је за стварање мишићне меморије потребно много сати вежбе, тако да би ми било неопходно доста рада да бих увежбао употребу мача, док сваке зиме цепам дрва па сам на секиру научен.

Игор је две године био капитен српске бохурт репрезентације, а са дружином је учествовао на бројним турнирима у земљи и иностранству. Каже да му се посебно допада упознавање са људима из других држава, нарочито са онима из словенских земаља, а сећа се и дуела који су имали са Русима.

- У Русији се десет хиљада људи бави овим и када на турнир дође њих 50, то су најбољи од најбољих. Они газе све пред собом. У кампу у којем боравимо током турнира два дана су пролазили не погледавши нас, а онда је дошла борба. Гледали смо како кроз битке пролазе као машине, само се чуло како њихови противници зову “Медик, медик” и болничари на носилима износе оне поломљених руку и ногу, крвавих глава,  и знали смо да немамо шансе. Било је предлога да се предамо, али је тог дана пала киша, направило се блато и пао је договор да идемо у бој и да се брзо оклизнемо. Међутим, Руси су нам пре борбе пришли, почели да нас грле и љубе “Срби наша браћа” и умирили смо се. Није то потрајало ни минут, заборавили су на “браћу”, то је невероватна брзина, један, други ударац и крај - прича Игор додајући да је из бројних борби изнео силне маснице и напрслу кост у стопалу јер, иако је оклоп јак и изнутра обложен, ударци се осећају, а прсти највише страдају.

Мада су повреде могуће, Игор у борбу иде без страха. Каже да је пре битке нервозан, док облачи оклоп љутина избија, иако није такве природе, и испашта онај ко му помаже, али у битку улази смирен.

 - Када крене, кренуло је и као да подсвест изађе на површину. Тада се боље борим. Ако надвлада свест, лошије ми иде. Има људи који се плаше и то се види, али су такви некако најгласнији и гурају се напред. Прави борци ћуте и раде свој посао - каже Игор Ћосић, витез из Лознице.

Оклоп и одећа

Одежда витезова мора изгледом испунити бар историјски минимум, а Игорова дружина окупља љубитеље историје, археолога и историчара па су посвећени откривању тајни раздобља које оживљавају. Обућа коју носе је кожна, ручно шивена, а ту су и ланена кошуља, дугачки каиш и капуљача са нараменицама као и одвојене ногавице и торбица. Ратну опрему чини оклоп за све делове тела и може бити једноделан или од повезаних плочица.

Н. Трифуновић

 

Колумна

новембар 17, 2018 258

НАШИ СМО - Лудило

Стварно не знам одакле да кренем и како да опишем ово лудило на јавној сцени Србије које улази у фазу хистерије. Као да је цела нација посађена за ријалити сто за којим се надгорњавају најгори и најбучнији, а танки гласови разума не допиру чак ни до оних који…
нов 10, 2018 170

НАШИ СМО - Звездано

 Оно што се десило у уторак вече на Маракани, доказује да су чуда могућа. Када кажем чуда, као “окорели” партизановац (а то сам постао пре више од четири и по деценије сасвим случајно, када ме комшија питао за кога навијам и ја као из топа одговорио “Партизан”, вођен, ваљда, оном логиком да за исти…
нов 03, 2018 256

НАШИ СМО - Овце

Све има своје границе, али је изгледа она нашег срозавања ипак недостижна. Кад год поштен човек помисли нема даље, од овога часа морамо се пренути, подвући црту и почети повратак на колосек нормале, ми још више склизнемо. Велика већина, она што мисли да ништа не може да се поправи па неће ни на…
окт 27, 2018 287

НАШИ СМО - Јавни интерес

Како год да покушате да дефинишете јавни интерес, он се на крају сведе на опште добро. Може се врло лако утврдити шта је јавни интерес у привреди, здравству, култури, спорту, политици, медијима, при чему се треба држати само неколико начела - равноправности, доступности, демократичности,…
окт 20, 2018 479

НАШИ СМО - Диду - лид(л)у - даду

Када бих рекао да сам противник доласка страних инвеститора у Србију, лагао бих, као и да ме не занима шта то нуде светски трговински ланци, произвођачи познатих одевних предмета или обуће, музичких инстумената и технике. То је све ОК и потпуно ми одговара што у пречнику од 300 метара већ имам…

Репортажа

окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"