РОКЕНРОЛ БЕЗ РОКА ТРАЈАЊА - За емоције нису потребне пробе

DSCN1322

Колико је рокенрол непролазна музичка категорија и колику покретачку снагу има за буђење пријатних емоција, без имало резерве, показали су стари лознички рокери на недавном концерту поводом Дана града. Оно што храбри и њих, али и млађе поштоваоце рока, то је чињеница да овај град има публику која зна да ужива, цени и аплаузом награди праве музичке вредности

Можда станарима зграда на шеталишту и није пријало мало буке  те вечери, али то нико није показао нити је негодовао. Треба и њих похвалити, али и све оне који су дошли да поздрава како младе рок саставе (“Кросроуд” и “Соло”), тако и ветеране окупљене на сцени са истом идејом - да се добро забаве, опусте и понуде алтернативу чешћим облицима забаве по кафаницама, фолкотекама или клубовима у којима се слуша нека друга музика. Посебно одушевљење старије публике изазвали су врхунски музичари Милан Лукић Букал (бас), Зоран Старчевић Стари (гитара) и Зоран Деспотовић Крцо (вокал), који су се окупили на сцени после готово четири деценије, колико је прошло и од гашења легендарног састава “Џемс бек”, у којем свирали.

- Тај осећај и сусрет на бини тешко је описати, барем сам га је емотивно доживео. Пре 40 година смо последњи пут заједно свирали у групи “Џемс бек”, у којој су поред мене, Букала и Старца свирали бубњар Миленко Радовановић и гитариста Зоран Ђаковић Џаре. Оно што је још интересантније, то је да смо на бину изашли без иједне пробе. Нисмо искористили чак ни тонску пробу пре наступа, само смо се попели, обасјани феноменалном расветом, одлично озвучени и орни за добар провод. Викнуо сам шта да свирамо и на три-четири кренула је лавина. У тих неколико песама вратили смо комплетну младост, време иза нас али и уживали истим жаром као и када смо били знатно млађи - каже Зоран Деспотовић Крцо.

Он подсећа да је седамдесетих њихова група била јако активна, а да се Џаре и данас помиње као одличан гитариста.

- Џаре је пре 33 године кренуо из Лознице и отишао у легенду. Никада га више нисмо видели, али скоро је невероватно да о њему и данас причају млади гитаристи који нису били ни рођени када је он свирао. Ваљда зато и постоје легенде, а он је то био у правом смислу те речи. Било је ово мало подсећање и на дане када смо се дружили и маштали о будућности - искрен је Крцо.

На радост поштовалаца гитарског звука, за Лозничане је свирао и Зоран Старчевић Стари, познати српски гитариста и композитор, који последњих година наступа широм света са својим синовима као “Трио балканске жице”.

- Изузетно ми је драго да сам поред великог броја концерата које има наш трио у овој сезони, могао да будем гост на концерту у Лозници. Дошао сам на позив гитаристе Јовице, који је некада био мој ученик - каже Старчевић.

На овом концерту је први пут јавно свирао на електричној “Селер” гитари са његовим потписом, која је ручни рад Слободана Радивојевића Селе, такође познатог лозничког музичара. Старчевић се сећа да су се у улици где је била постављена бина, и пре више од 40 година чули исти звуци, али без озвучења, уз акустичне гитаре и глас, а недалеко, на игранкама у гимназији, и електрични звук са скромних појачала.

- Исто толико година нисам свирао “Хонкy Тонк Њоман” и “Сузие Љ” на бини са Крцом и Букалом, који су поред мене чинили “Џемс бек”. Туки (Зоран Тошић) за бубњевима и Јовица Ивановић на гитари били су појачање јер су из оригиналне поставе недостајали гитариста Џаре и бубњар Миленко, који су врло заслужни за рађање рок музике у Лозници. Волео бих да деца која данас свирају, не забораве да је у овом малом граду, пре пола века неко започео ту причу - поручује Стари.

Сличне емоције осетио је и Јовица Ивановић, који је на концерту представио и своје ученике, поносан на чињеницу да је за последњих девет година у овом граду хиљаду дечака и девојчица засвирало на гитари.

- Мада сам активан у музици, увек је исти осећај када бину делите са исписницима с којима сте и сами музички стасавали. Свирати са Буцом (Миољуб Тошић), Старчевићем, Крцом и осталима доживљај је за памћење. Нисмо ни име смишљали јер нема потребе, али све су то изданци група које су седамдесетих и осамдесетих нешто значиле у Лозници. Волео бих да неки нови клинци, које сада учим првим корацима, једног дана доживе исто ово. Што се школе рок гитаре тиче, следеће године славимо јубилеј - деценију рада, а то ћемо обележити опет великим концертом. Наредних дана смо на Гучеву, где већ по традицији организујемо летњи рок камп - каже Јовица.

Само нека се котрља!!!

С.Пајић

 

Колумна

фебруар 23, 2019 77

НАШИ СМО - Идеја

Вељко Лалић, главни уредник “Недељника”, обзнанио је своју идеју да се у нашој земљи ограниче мандати највишим државним функционерима. Он сматра да би то било делотворно против наше склоности ка стварању култа личности и ауторитативном вођи. “Замислите…
феб 16, 2019 211

НАШИ СМО - Турнеја

Изборна или нека друга, тек кампања названа “Будућност Србије (Александар Вучић)” почела је прошле седмице тако да ћемо се гужве и народа у редовима, председника државе како им “подноси рачуне”, удара камење темељима или отвара већ изграђене погоне диљем отаџбине, нагледати ових дана. Док једни…
феб 09, 2019 295

НАШИ СМО - Утопија

Хоћемо ли ми икада постати земља озбиљних, одговорних, зрелих људи који знају да се носе са сваком ситуацијом, умеју да размишљају трезвено и доносе праве одлуке у право време? Хоће ли они који одлучују, али и они који им дају то право, привилегију и обавезу, коначно одрасти, изаћи из…
феб 02, 2019 342

НАШИ СМО - Одговорност

“Све што се чује ових и претходних дана је насиље. Да ли ћете неком опалити шамар или рећи најпогрдније речи - то је исто насиље, нема разлике” - ово је став премијерке Ане Брнабић који потпуно делим исто као и: “Уколико основно кућно васпитање и поштовање према грађанима за јавни дискурс нису…
јан 26, 2019 336

НАШИ СМО - Лилипутинци

Ако је неки догађај обележио почетак друге половине јануара, после Нове године, Божића и Српске нове године, онда је то свакако посета председника Руске Федерације Владимира Путина нашој престоници. Од слетања на београдски аеродром, преко уручења ордена председнику Србије, до посете Храма Светог…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"