УРОШ ТОДОРОВИЋ ИЗ ДОЊЕ ТРЕШЊИЦЕ - Последњи ковач у Подрињу

DSCI8020

Ковач Урош Тодоровић (75) из Доње Трешњице дохватио се чекића и наковња давне 1953. године, када је завршио ковачки занат, више од пола века је поткивао коње и волове, поправљао скршене алатке за њиву, а данас је једини у овом делу Подриња и нема коме да пренесе своје знање

У радионици коју је саградио пре више од шест деценија мајстор Урош и данас улази с радошћу, оран за посао, али, како каже, све му ређе навраћају муштерије и све је мање оних који имају волове за поткивање. Некада је поткивао и по десет пари волова на дан, а сада данима нема ни једног.

- Бавим се пољопривредом и другим занатима и, хвала богу, све ми иде од руке, али, жао ми је то што људима све мање треба помоћ доброг ковача. Ковач мора да зна, али и да увек услужи муштерију најбоље што може, брзо и квалитетно. Пре су ми најчешће тражили поткивање, поправљање запрежних кола, правио сам и шпедитере, али радим и све друго од браварије. Све што има везе с металом моја је струка. Поткивање је посебна грана и за то треба додатна пракса и знање. То је “јачи” занат, мораш да пронађеш живац, да направиш плочицу и да је пришијеш тако да не дохвати нерв који не треба, да не повредиш животињу. То је скоро па докторски посао. Нема грешке јер ако од 80 клинова ударим један погрешан, во храмље и није добро. На срећу, нисам имао таквих проблема. Проблеме решавам на време, унапред, све припремим и онда нема промашаја - детаљан је, а на питање шта још ради у својој радионици, брзо одговара - све што треба на селу.

Окива секире, мотике, лопате, поправља поломљене виле, ашове, грабуље, кује и оштри косе. Универзалан је, каже, и све то ради с вољом, а кад су муштерије задовољне, задовољан је и он.

- Користим ћумур за загревање метала, а када затаји стари мех, онда је ту усисивач на струју. Ако се охлади метал, ја га поново загрејем и опет све буде како треба. Иначе, највише волим да поткивам волове. Некад их је било много, а сада два-три пара у целом селу. Од тог заната сам лепо живео, одшколовао децу и извео их на прави пут. Данас је мало посла, али, без обзира, чак и када се деси да радим у њиви, а неко дође у ковачницу, остављам све и завршавам прво тај посао. Земља неће побећи, а муштерија не може увек да чека. Они плате, а ја урадим, све како се договоримо. Долазе ми из околних села, а скоро је дошао човек из Велике Реке да му поправим раоник од трактора. Када сам узео мацолу од пет кила он се изненадио с каквом лакоћом баратам њоме. Чуде се људи како у овим годинама имам снаге и кондиције, а ја у ствари имам технику и добру вољу - прича Урош и признаје да кад му не иде посао како треба, остави све, па други дан поново крене испочетка и све заврши без проблема.

- Има дана који су баксузни, а можда ни ја тог дана нисам како треба. Ето, данас не радим јер ме пре пар година на данашњи дан ујела змија шарка - додаје Урош, иначе, омиљен у селу, посебно међу школарцима где често сврати да нешто поправи.

Осам година радио је у малозворничкој “Нискоградњи”, у време када је било пара и када се радило “од звезде до звезде, од јутра до мрака, по учинку”, а каже да је било дана када је плату морао на две уплатнице да шаље жени поштом.

- Ковачки занат немам коме да пренесем. Долазили су многи, покушавали да раде и науче, али брзо одустану. Неће да се муче, кажу прљав је посао а зарада мала. Сви би на брзину до пара. И моја деца су отишла за својим послом тако да ће ова радња радити док будем ја могао да долазим у њу - поручује овај вредни Подрињац.

Поткивање

За поткивање једног пара волова потребно је сат времена, а Урош објашњава да толико траје и припрема материјала и плоча. У радњи увек има направљене и коњске потковице, које му често траже људи за украс јер верују да оне доносе срећу. Прави их од правог кованог гвожђа, по свим прописима, а радује га кад му кажу да им ковач доноси срећу.

С.Пајић

 

Колумна

новембар 17, 2018 258

НАШИ СМО - Лудило

Стварно не знам одакле да кренем и како да опишем ово лудило на јавној сцени Србије које улази у фазу хистерије. Као да је цела нација посађена за ријалити сто за којим се надгорњавају најгори и најбучнији, а танки гласови разума не допиру чак ни до оних који…
нов 10, 2018 170

НАШИ СМО - Звездано

 Оно што се десило у уторак вече на Маракани, доказује да су чуда могућа. Када кажем чуда, као “окорели” партизановац (а то сам постао пре више од четири и по деценије сасвим случајно, када ме комшија питао за кога навијам и ја као из топа одговорио “Партизан”, вођен, ваљда, оном логиком да за исти…
нов 03, 2018 256

НАШИ СМО - Овце

Све има своје границе, али је изгледа она нашег срозавања ипак недостижна. Кад год поштен човек помисли нема даље, од овога часа морамо се пренути, подвући црту и почети повратак на колосек нормале, ми још више склизнемо. Велика већина, она што мисли да ништа не може да се поправи па неће ни на…
окт 27, 2018 287

НАШИ СМО - Јавни интерес

Како год да покушате да дефинишете јавни интерес, он се на крају сведе на опште добро. Може се врло лако утврдити шта је јавни интерес у привреди, здравству, култури, спорту, политици, медијима, при чему се треба држати само неколико начела - равноправности, доступности, демократичности,…
окт 20, 2018 479

НАШИ СМО - Диду - лид(л)у - даду

Када бих рекао да сам противник доласка страних инвеститора у Србију, лагао бих, као и да ме не занима шта то нуде светски трговински ланци, произвођачи познатих одевних предмета или обуће, музичких инстумената и технике. То је све ОК и потпуно ми одговара што у пречнику од 300 метара већ имам…

Репортажа

окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"