fbpx

УРОШ ТОДОРОВИЋ ИЗ ДОЊЕ ТРЕШЊИЦЕ - Последњи ковач у Подрињу

DSCI8020

Ковач Урош Тодоровић (75) из Доње Трешњице дохватио се чекића и наковња давне 1953. године, када је завршио ковачки занат, више од пола века је поткивао коње и волове, поправљао скршене алатке за њиву, а данас је једини у овом делу Подриња и нема коме да пренесе своје знање

У радионици коју је саградио пре више од шест деценија мајстор Урош и данас улази с радошћу, оран за посао, али, како каже, све му ређе навраћају муштерије и све је мање оних који имају волове за поткивање. Некада је поткивао и по десет пари волова на дан, а сада данима нема ни једног.

- Бавим се пољопривредом и другим занатима и, хвала богу, све ми иде од руке, али, жао ми је то што људима све мање треба помоћ доброг ковача. Ковач мора да зна, али и да увек услужи муштерију најбоље што може, брзо и квалитетно. Пре су ми најчешће тражили поткивање, поправљање запрежних кола, правио сам и шпедитере, али радим и све друго од браварије. Све што има везе с металом моја је струка. Поткивање је посебна грана и за то треба додатна пракса и знање. То је “јачи” занат, мораш да пронађеш живац, да направиш плочицу и да је пришијеш тако да не дохвати нерв који не треба, да не повредиш животињу. То је скоро па докторски посао. Нема грешке јер ако од 80 клинова ударим један погрешан, во храмље и није добро. На срећу, нисам имао таквих проблема. Проблеме решавам на време, унапред, све припремим и онда нема промашаја - детаљан је, а на питање шта још ради у својој радионици, брзо одговара - све што треба на селу.

Окива секире, мотике, лопате, поправља поломљене виле, ашове, грабуље, кује и оштри косе. Универзалан је, каже, и све то ради с вољом, а кад су муштерије задовољне, задовољан је и он.

- Користим ћумур за загревање метала, а када затаји стари мех, онда је ту усисивач на струју. Ако се охлади метал, ја га поново загрејем и опет све буде како треба. Иначе, највише волим да поткивам волове. Некад их је било много, а сада два-три пара у целом селу. Од тог заната сам лепо живео, одшколовао децу и извео их на прави пут. Данас је мало посла, али, без обзира, чак и када се деси да радим у њиви, а неко дође у ковачницу, остављам све и завршавам прво тај посао. Земља неће побећи, а муштерија не може увек да чека. Они плате, а ја урадим, све како се договоримо. Долазе ми из околних села, а скоро је дошао човек из Велике Реке да му поправим раоник од трактора. Када сам узео мацолу од пет кила он се изненадио с каквом лакоћом баратам њоме. Чуде се људи како у овим годинама имам снаге и кондиције, а ја у ствари имам технику и добру вољу - прича Урош и признаје да кад му не иде посао како треба, остави све, па други дан поново крене испочетка и све заврши без проблема.

- Има дана који су баксузни, а можда ни ја тог дана нисам како треба. Ето, данас не радим јер ме пре пар година на данашњи дан ујела змија шарка - додаје Урош, иначе, омиљен у селу, посебно међу школарцима где често сврати да нешто поправи.

Осам година радио је у малозворничкој “Нискоградњи”, у време када је било пара и када се радило “од звезде до звезде, од јутра до мрака, по учинку”, а каже да је било дана када је плату морао на две уплатнице да шаље жени поштом.

- Ковачки занат немам коме да пренесем. Долазили су многи, покушавали да раде и науче, али брзо одустану. Неће да се муче, кажу прљав је посао а зарада мала. Сви би на брзину до пара. И моја деца су отишла за својим послом тако да ће ова радња радити док будем ја могао да долазим у њу - поручује овај вредни Подрињац.

Поткивање

За поткивање једног пара волова потребно је сат времена, а Урош објашњава да толико траје и припрема материјала и плоча. У радњи увек има направљене и коњске потковице, које му често траже људи за украс јер верују да оне доносе срећу. Прави их од правог кованог гвожђа, по свим прописима, а радује га кад му кажу да им ковач доноси срећу.

С.Пајић

Колумна

децембар 14, 2019 176

НАШИ СМО - Стварно никадa

Живот нема репризу, мада се већина нас понаша као да је има. Време је немогуће вратити, а ипак га трошимо бахато као да можемо дане и године премотати у рикверц. Цуре нам деценије неповратно, стиже будућност о којој, чини се, мало ко размишља, а утисак је да…
дец 07, 2019 296

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да ли вам Мића, бар на моменте, делује као…
нов 30, 2019 348

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 1018

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 786

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"