fbpx

ЛОЗНИЧАНИНА МИЛАДИНА МАРИЋА ОДЛИКОВАО РУСКИ ПРЕДСЕДНИК ПУТИН - Медаља за 70 година слободе

Maric

Председник Руске Федерације Владимир Путин одликовао је, поводом седам деценија од слома фашизма, Лозничанина Миладина Марића Јубиларном медаљом. Одликовање је некадашњем партизану уручио руски амбасадор у Београду

 

Док се раме уз раме са црвеноармејцима борио против немачког окупатора и усташа крајем 1944. и почетком 1945. године, Лозничанин Миладин Марић, тада двадесетогодишњак, није ни слутио да ће се Русија тога сећати деценијама касније. Пре двадесет година, поводом пола века од победе над фашизмом, добио је од те савезничке силе прву јубиларну медаљу, десет година потом и другу, а онда још једну за 65. годишњицу слома највећег зла 20. века. Два дана уочи великог јубилеја, 70. годишњице пада нацистичке Немачке, Марићу је у Амбасади Руске Федерације у Београду амбасадор Чепурин уручио Јубиларну медаљу коју му је доделио руски председник Путин.

- Још јесенас су се из амбасаде интересовали да ли сам жив па месец дана после првог позива поново, а последњих седам дана су свакодневно звали и проверавали да ли могу доћи. Нудили су да пошаљу по мене кола из амбасаде или да ме сачека ауто на аутобуској станици и толика пажња ми је већ била довољна и да није било одликовања. Са нама се у Босни борио један одред Црвене армије и много нам је помогао. Посебно су се усташе плашиле када чују да долазе Руси, толико да су бежали главом без обзира остављајући и оружје и храну - прича Марић док му се на грудима сјаји одликовање.

Он је средином рата постао члан СКОЈ-а, а пошто му је старији брат већ био у партизанима по ослобођењу Јадра постављен је за командира сеоске милиције за родни Горњи Добрић и још неколико села. Убрзо му је, међутим, постало непријатно да гледа како мобилисани младићи одлазе на ратиште па је предложио брату од стрица да се јаве да се и они оду борити против окупатора.

- Траје мобилизација, пролазим поред кућа и видим одлазе младићи па кажем брату од стрица: “Знаш шта, Видоје, идемо па таман први погинули!” И он се сложи. Остали из милиције крену са нама и одемо код окружног командира, а он се разљути и подвикне да хватамо четнике и дезертере јер се тамо на ратишту гине, али ми смо били упорни. Пошаљу нас камионом до Малог Зворника, а онда пређемо Дрину ноћу импровизованим мостом пошто је прави био срушен, а вода само прелива преко ногу - сећа се стари ратник.

У Босни су прикључени Шестој пролетерској и кренули су у борбе за ослобођење. Видоје је погинуо код Бијељине, а Миладин је рањен код Брчког минобацачким пројектилом. Борбе нису биле лаке, а Марић је највећи страх имао од заробљавања јер је видео шта су усташе спремне да учине. Једном их је локални водич одвео на “безбедно” коначиште у селу, замор их је сустигао и поспали су, а онда су нападнути. Успели су да се извуку под борбом, а када су се сутрадан вратили, затекли су тела шест војника из обезбеђења смрсканих глава.

После рата Марића је Президијум Народне скупштине одликовао орденима за храброст и заслуге за народ и каже да су тада ратни инвалиди били цењени, а онда се однос мењао нагоре са годинама да би после распада Југославије пао на ниске гране. Ипак, и на то гледа смирено, без љутње.

- Како смо ми игнорисали старе борце из Првог светског рата, тако смо и сами на крају прошли. Мене је то после рата болело јер ми је отац био ратник, тешко рањен на Мачковом камену и други пут код Урошевца, и било ми је криво што су запостављени. После Другог светског рата наша борба је цењена, али су првоборци и остали били просто дрогирани Титом и партијом. Био сам и ја као скојевац, али сам сматрао да старе ратнике не треба игнорисати - каже Марић.

Из рата му нису остале друге успомене осим оних које чува у сећању. Фотографију нема ниједну, а није сачувао ни опасач и пиштољ које је скинуо са погинулог немачког подофицира и носио до почетка педесетих. Остали су у селу када је прешао у град, каже сећајући се како му је старешина наредио да, уместо својих пробушених цокула, узме чизме погинулог непријатеља.

Седам деценија касније, Русија се сећа сабораца својих јунака дајући пример како се треба односити према онима који су се борили против мрака који је претио да зацрни читави свет. На таквим примерима треба се учити и како се бори за земљу и како се борци поштују.

Н. Трифуновић

Колумна

децембар 07, 2019 241

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да…
нов 30, 2019 292

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 968

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 747

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 936

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"