fbpx

СТУДЕНТКИЊА ИВАНА ВЕЛИМИРОВИЋ СВАКОДНЕВНО НА ТОЧКОВИМА - АУТОБУСОМ КА ДИПЛОМИ

Ivana

Деветнаестогодишња Ивана Велимировић уписала се на студије фармације без пријемног испита захваљујући наградама освојеним на државним такмичењима из хемије, свакодневно аутобусом путује до Шапца на факултет, а месечно је карта кошта свега 300 динара мање од породичних примања

Лозничанка Ивана Велимировић (19) јесенас је почела студије индустријске фармације на Високој технолошкој школи струковних студија у Шапцу, али за разлику од својих колега, она на путу до дипломе мора да савлада не само градиво, већ и друге препреке. Ивана сваког радног дана устаје у пет, од куће на Градилишту полази четрдесетак минута касније да би стигла на аутобус у шест, у Шапцу била сат касније, још нешто више од километра препешачила до факултета и сачекала предавања од осам сати.

- Стигнем прва и морам да чекам, а у зависности од дана, предавања трају до један, два или до вечери па се неретко кући вратим тек око осам, девет увече. По мраку одлазим, по мраку се враћам и није ми баш свеједно, а и све је хладније. По повратку, у зависности од тога када сам стигла, учим до десет увече, а често останем и до два сата, иако ме у пет буди телефон. Замрзела сам сваку песму коју сам подесила за буђење. Није лако, али желим да студирам, хоћу да завршим школу  - каже Ивана.

У бараци на Градилишту Ивана живи са мајком Биљаном (50) и братом Александром (27), а једини редовни приход им је мајчина породична пензија од 10.300 динара, док је брат незапослен и труди се да заради кад год и колико год може. Ова скромна девојка оца Иванка није стигла да упозна, погинуо је пре 20 година током војне вежбе док је она још била у стомаку, а брат тек пошао у школу. Биљана их је уз много борбе и залагања подигла и васпитала сама. Већ у основној школи Ивана је показала склоност ка природним наукама, освајала је разне награде на такмичењима из математике, физике и хемије из које је у првој години средње школе била трећа у Србији у појединачном пласману, а у четвртој се окитила сребром. Успеси на такмичењима отворили су јој пут ка студирању тако да се могла уписати било где без полагања пријемног испита, али због материјалног стања и бриге за мајку која је срчани болесник, одабрала је Шабац. Ивана каже да њене другарице становање у Шапцу кошта око 200 евра месечно, тако да није постојала никаква могућност да им се придружи, а породица се са тешком муком бори да обезбеди и десетак хиљада динара за њен пут јер је то скоро цела мајчина пензија. Када се томе дода да током целодневног боравка на факултету мора нешто и да поједе, а мензе нема, да је морала куповати скрипте и књиге, а ту су и семинарски радови, трошкови вртоглаво расту.

- Купујем повратну карту са студентским попустом јер је тако јефтиније, али увек за нешто треба новац. Добро је што бар школарину не морам да плаћам, али да бих остала на буџету, морам све испите да положим. Знам колико се мајка и брат труде и жртвују због мог школовања и не смем себи да допустим опуштање и неозбиљност јер, школарину не могу да плаћам. У јануарском року требало би да положим четири предмета, а како сам из хемије положила све колоквијуме и тестове, највероватније ћу моћи да упишем оцену без изласка на испит - прича девојка коју су упознали сви шофери и путници на линији за Шабац.

Ивана је као одликаш у средњој школи примала градску стипендију, али ове године не добија ништа и очекује награду на основу освојеног другог места у четвртој години. Каже да за студентску стипендију може конкурисати тек када се упише на другу годину јер се гледа просек из претходне. Мајка Биљана поносна је на своју храбру децу и каже да се обраћала Градском већу за помоћ.

 - Писала сам им, али су они то проследили Центру за социјални рад који је одговорио да могу помоћи за путне трошкове само на подручју Лознице, а како Ивана путује у Шабац, онда не могу ништа. Пошто примам пензију, нисмо социјални случај. Тешко ми је да гледам кћерку како свакодневно путује, сад је и зима, одлази по мраку и мразу, а тако се и враћа па изађем пред врата и лакне ми тек кад је видим да иде - каже брижна мајка.

Ако све буде како треба и Велимировићи успеју да издрже три године основних, ако се потом створе услови, Ивана би волела да заврши и двогодишње мастер студије, али то би захтевало одлазак у Београд или Нови Сад. У овом тренутку то јој се чини недостижним јер је свесна да, иако јој није тешко да учи, новац игра одлучујућу улогу, а новца нема.

Н. Трифуновић

Колумна

децембар 07, 2019 159

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да…
нов 30, 2019 200

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 877

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 670

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 855

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…

Репортажа

дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"